Hvala.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Zaista ne vidim gospođo ministar kako vi mislite sve ovo da sprovedete, ovo o čemu je bilo reč? Danas mi je ulepšao dan gospodin dr Mijatović, sa ovim što je govorio i vaše međusobne replike su indikative u pogledu ovoga o čemu govorim.
Dakle, kako vi mislite? Jednom prilikom ste rekli u odgovoru kažete – nije realno da se sprovede kompletna promena sistema. Kada je realno? Pa, ste se opravdali time što ste rekli – nema finansijskih sredstava, privreda je u haosu. Pa mi vama upravo i predlažemo zato što je sistem propao, što je privreda u haosu, što nemamo materijalnih mogućnosti da se sistem promeni i prilagodi upravo takvom trendu nesrećenom u kojem se nalazimo, da upravo zato otvorimo konkurenciju privatnih osiguravajućih, može i državno osiguravajuće društvo, kakve veze ima samo da postoji konkurencija osiguranja, da bi se jedan sistem koji sebe ne daje više, nema ga, koji je korumpiran, da bi on mogao da zaživi realno i da bi onda ova odredba mogla da funkcioniše.
Kako mislite, jeste i partnerski odnos između lokalne samouprave, ali ne treba ni sve na lokalnu samoupravu prebacivati, prosto zbog toga što lokalna samouprava nema nažalost, upravo iz ekonomskih razloga, ni ravnomernost u razvoju, niti ima ravnomerne kapacitete. Slažem se da treba da se povuče odatle da bi se ta odredba ispunila. Ali, vidite, nije realno.
Pa kako nije realno? Ako je sistem po nekim parametrima možda i najgori u Evropi kao što je rečeno, pa kako nije realno da ga promenite? Šta je realno? Da se sam promeni. Šta je realno? Da sami dođemo dotle da se iznađu finansijska ili materijalna sredstva a taj sistem može da funkcioniše da nema lista čekanja, da se materijalno bolje opremimo. Kako, odakle? Znači, postoji jedina mogućnost i to treba da radite odmah.
Vi govorite o planu Vlade, pa plan Vlade je u redu. Jedne godine ćemo jedan zakon, sledeće ćemo jedan. To se radi odmah. Znači, ako kuća gori odmah hvatate sredstva za gašenje požara, ne stojite spolja gledate i pišete traktate o tome šta bi možda trebalo učiniti. Znači, menjate stvar i onda pada i korupcija na privatnom platu. Niko ovde lekare ne optužuje za korupciju. Većina lekara radi svoj posao pošteno, profesionalno i krajnje odgovorno prema pacijentima. Oni su takođe žrtve tog sistema, oni su ljudi žrtve, oni su očajni zbog toga. Ogroman broj ljudi sa kojima sam razgovarao. Pustite ljude da rade, pustite konkurenciju i onda će sve biti drugačije.

Hvala.
Ministarka. Izvolite.

Obaveštena sam da je kuća gorela i do 2008. godine i zanima me da li su onda bili neki potezi koji su neuporedivo brži, efikasniji i kvalitetniji?
Ono što je činjenica, to je da smo krenuli u korišćenje privatnih resursa i mislim da gospodin Aligrudić zaista stimuliše i nas u ministarstvu da brže razmišljamo da je to dobar put.
Kada je država u situaciji u kojoj, ne koristiti privatne resurse, mogućnosti privatno-javnog partnerstva, modalitete osiguranja različite, to znači zaista stajati, biti neobavešten gde se nalazimo.
Krenuli smo sa apotekama. Zahvaljujući tome, građani Beograda su ovih dana imali insulin, bez obzira na spinovanje da insulina nema.
Ono što je činjenica to je da sve o čemu gospodin Aligrudić govori, apsolutno ima mesta u našim planovima, programima i moramo neuporedivo brže nego što se to radilo u prošlosti i nego što smo to u ovih sedam-osam meseci radili, računati na sve te resurse. Nema ni malo razloga da kompletan privatni resurs koji mora naravno pod istim tehničkim stručnim uslovima funkcionisati, ne bude uključen u sistem zdravstvenog osiguranja i ne sklapa ugovore sa RFZO za sve one usluge kojih nema u državnim potencijalima, jer mi zaista nemamo para da zidamo nove zgrade, da kupujemo novu opremu i tu sam potpuno saglasna.
Ovaj zakon i amandmani koji su danas na dnevnom redu ne rešavaju ova pitanja, a zahvaljujem na instrukciji koja je zaista sasvim na mestu, koju vrlo prihvatam, čiji sam zagovornik i čini mi se prve korake o privatnim apotekama uz sve kritike koje sam trpela, sam ipak sa svojim saradnicima bila spremna da napravim ja, odnosno ova vlada.

Hvala.
Miloš Aligrudić, replika.

Kratka replika, znači šta je bilo pre 2008. godine. Znate, svako ko je nosio vlast u ovoj državi, nosi i odgovornost. Nosi u objektivnom smislu bez obzira da li subjektivno ja kao član te političke partije ili partije kojoj pripadam snosi određenu odgovornost. U objektivnom smislu da, i tu smo svi u istom košu.
Ne postoji niko ovde u ovoj skupštini, nijedna politička parlamentarna partija koja može da se nečim sjajnim podiči. Ali, ako mogu iza toga da dam neku vrstu opravdanja zaslužujem, a zaslužujem valjda da dam tu vrstu opravdanja s obzirom na vaše pitanje – šta je bilo pre 2008. godine. Stvara je vrlo prosta.
Dakle, ova politička stranaka kojoj pripadam DSS nikada se u jednom periodu od jedne godine od 2000. godine do 2001. godine koji je potpuno van diskusije zbog sticaja vrlo čudnih okolnosti, nije imala prilike da ima bilo kakav uticaj ili da smo političkim sporazumom koji smo tvorili vlade, kojima smo pripadali, imali bilo kakav realan uticaj na sektor zdravstva i na fond, mislim na ministarstvo i na fond. To je jedna druga politička partija držala pod svojom kontrolom i jedan od uslova uopšte funkcionisanja Vlade u sasvim drugim segmentima bilo je da im se to prepusti. U redu, ali to je prošlost. Verujte mi, ja vam jemac stojim da bilo koji sledeći koalicioni sporazum, a bogu hvala i narod će dati, biće, da će DSS učestvovati u izvršnoj vlasti, podrazumevaće ovu komponentu i moraće da bude potpisana i moraće će da se štiti.
Dakle, dosta je bilo. Znači, mnogo je 11, 12, 13 godina ovakvog javašluka, to je mnogo. Iako smo šta mi krivi, krivi smo koliko i vi, ali sigurno manje od onim koji na sebe preuzmu odgovornost da neposredno vode resor. Ti imaju mnogo veću odgovornost od bilo kojih drugih. Ti koji su vodili, ili vode resor, ja se njima obraćam. I kada vam se obraćam, obraćam vam se kao ministru, a ne kao pripadniku SPS, kao ministru u tom resoru. Imajte vi hrabrost kao ministar, kao žena koja je zdravstveni radnik, uradite nešto, pokrenite stvar, a mi ćemo to pozdraviti. Uopšte me ne zanima kojoj političkoj partiji pripadate, a sutra dan kad mi budemo u prilici da vršimo izvršnu vlast sa kim god to radili, u kojoj god kombinaciji, jemac vam stojim da će ovo biti jedan od ugaonih kamena političkog sporazuma za funkcionisanje Vlade u određenim sektorima.

Reč ima narodni poslanik doktor Dušan Milisavljević.

Poštovana predsedavajuća,poštovana ministarka, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko zadnjih diskutanata je pričalo o problemima zdravstva povodom ovog amandmana broj 6. i spomenuta je moja izjava u jučerašnjem "Utisku nedelje" kada sam naveo podatak da je srpsko zdravstvo na 34 mestu u Evropi, ne u EU nego u Evropi.
Zvanično tvrdim da je ovo jasan podatak koji je po prvi put ispitivano srpsko zdravstvo i nisu ispitivane samo zemlje članice EU nego su ispitivane sve zemlje evropskog kontinenta, na žalost mi smo na 34 mestu. Odgovornost svakako da ne nosi sam ministarka, nego nose i ministri pre toga. Nose godine iza nas, ali je to pokazatelje da moramo da se uzmemo u pamet i da priznamo da je nešto trulo u državi Danskoj i da nam sistem ne funkcioniše. Jer, ako ga mi hvalimo u ovoj sali da je super, ministarka će uvek reći da i uvek će morati da brani sistem koji predstavlja. Kažem vam da su eksperti i Evropske komisije, a ovo je radio European health consumer indeks za Evropsku komisiju za 2012. godinu koji je štampan i printa decembra meseca. Članovima Odbora za zdravlje i porodicu mogu da distribuiram, a mogu i svim narodnim poslanicima koga to interesuje da vidi jedan vrlo ozbiljan izveštaj po mnogim stavkama i o kvalitetu pružene zdravstvene usluge..

Gospodine Milisavljeviću, moram vas podsetiti da to nije tema, dakle, vratite se na temu.

Tema je amandman o dostupnosti, tako da ovaj izveštaj tretira i dostupnost zdravstvenih usluga naših pacijenata i upravo je po tome Srbija na tom poslednjem mestu, na 34 mestu.
Ono što sam želeo da kažem je da pored ovog izveštaja postoji izveštaj i na Ekonomskom savetu u Davosu, početkom godine, gde je Srbija pala za više od 23 mesta i sada se nalazi na 64. mestu. To su sve pokazatelji da moramo vrlo ozbiljno i zajedno da uđemo u proces reformi sistema zdravstva, ne zato da bi nas neko pohvalio nego zato da građani Srbije imaju mnogo kvalitetnije zdravstvo. To je nešto što mora da nas ujedini i nešto što ne trebamo da vadimo oči jedni drugima i da kažemo – krivi su ovi pre mene, ja nisam kriv, itd. Krivi smo svi mi ako nemamo dobro zdravstvo. Jer, svako od nas može jednog trenutka postati pacijent i kada postanete pacijent, dođete u vrlo loše zdravstvene ustanove koje su siromašne, koje ne odišu 21. vekom, koje nemaju dobre aparate, koje imaju nezadovoljne lekare, koje imaju nezadovoljne sestre, sistem koji ne funkcioniše, gde vas prebacuju na privatne ordinacije, itd. Znači, totalni jedan haos.
Upravo se amandmanom broj šest kaže – dostupnost zdravstvenih usluga za naše građane. Znači, dobra volja od strane poslaničkog kluba DS, od mene kao narodnog poslanika postoji i ne želim da ciljam na bilo koga u proteklom periodu, želim da ciljam napred i da kažem da nije dobro, koliko god neko govorio da je dobro. Kao što, na primer, ministarka kaže da ima lekova, ja vam kažem da građani Srbije kažu da nema lekova i ja pre verujem građanima Srbije nego ministarki. Juče sam u emisiji "Tačno" naveo milion lekova koliko fali u Srbiji i šta je razlog zašto fale lekovi. Ali, pošto je tema amandman broj šest, neću o tome.
Poenta je da pokušamo. Zdravstvo traži puno para. Mi smo siromašna zemlja. Svakako da sam svestan da ne možemo preko noći popraviti sistem zdravstva ali da možemo da pokažemo da želimo. Ukoliko se pokaže dobra volja, postoji mogućnost da se nađe rešenje. Ja još uvek pravu i dobru volju za sistemsku reformu srpskog zdravstva od 1990. godine nisam video. Hvala.