Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača profesora dr Slavice Đukić Dejanović, ministra zdravlja, pozvao da sednici prisustvuju i Slavka Lakićević, pomoćnik ministra zdravlja i Radmila Ivanek, posebni savetnik ministra zdravlja.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 2. tačke dnevnog reda - Predloga zakona o pravima pacijenata.
Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa svojim obećanjem i obećanjem DS, svakog dana, kad god ne počne sednica na vreme, odnosno u 10,00 sati, reklamiraću član 87. Danas kasnimo 23 minuta. Razumeo sam kašnjenje kada je na dnevnom redu bio Zakon o železnicama, tada ste želeli da upodobite rad sa temom dnevnog reda i načinom na koji rade železnice, ali danas u ponedeljak, prvog radnog dana, ne vidim razlog. Mislio sam sada će nov početak, nova radna nedelja, da konačno počnemo da poštujem Poslovnik.  
Tu je gospođa Slavica Đukić Dejanović. Kada je ona bila predsednica Skupštine, ni jedanput sednica nije kasnila, kvorum se obezbeđivao u 10,00 časova i počinjali smo sa radom u 10,00 časova. Svestan sam činjenice da vi ne donosite sistemske zakone i da ne znate da radite. Čekamo više od akademskih 10 minuta, uvažavajući naknadno akademsko zvanje Tomislava Nikolića, 20 minuta čekamo, ali preko 20 minuta čekati nećemo. Svakoga dana ćemo reklamirati povredu Poslovnika član 87, dok god ne kupite budilnike narodnim poslanicima i probudite ih na vreme za početak rada.
Želim da se izjasnimo u danu za glasanje o povredi Poslovnika. Hvala.

Naravno, izjasnićemo se. Hvala.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O PRAVIMA PACIJENATA.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik, Dragan Andrić, Mirjana Dragaš, Branislav Blažić, Ninoslav Girić, Aleksandar Radojević, Ljubica Mrdaković Todorović, Vesna Rakonjac, Mileta Poskurica, Milan Knežević, Predrag Mijatović, Zlata Đerić, Dubravka Filipovski, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Sanda Rašković Ivić, Miloš Aligrudić, Dušan Milisavljević, Nebojša Zelenović, Vladimir Gordić i Srđan Šajn, kao i amandmane Odbora za zdravlje i porodicu.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za zdravlje i porodicu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pre prelaska na odlučivanje o amandmanima, podsećam vas da je narodni poslanik Srđan Šajn povukao amandman na član 2. Predloga zakona. Takođe vas podsećam da je profesor doktor Dušan Milisavljević pisanim putem povukao amandman na član 19. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branislav Blažić, Ninoslav Girić, Aleksandar Radojević, Ljubica Mrdaković Todorović, Vesna Rakonjac, Mileta Poskurica, Milan Knežević i Predrag Mijatović.
Vlada i resorni odbora su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Iako potpisnici amandmana ne žele reč, ja ću iskoristiti vreme ovlašćenog predstavnika grupe da prokomentarišem ovaj član i amandman.
Dakle, član 3. ima za cilj da pacijentu garantuje jednako pravo na kvalitetnu i kontinuiranu zdravstvenu zaštitu u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem, opšte prihvaćenim stručnim standardima i etičkim načelima, u najboljem interesu pacijenta i uz poštovanje njegovih ličnih stavova. Nadalje se garantuje partnerski odnos pacijenta kao primaoca zdravstvenih usluga i zdravstvenog radnika, tj. lekara kao davaoca zdravstvenih usluga. Zatim se govori o uzajamnom poverenju itd.
Ovaj amandman pokušava da ovih nekoliko načela vrati na neki opšti nivo i onda se kasnije u obrazloženju Vlade vidi da se amandman odbija upravo zbog toga jer se kaže da je pravo na poštovanje opštih ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti utvrđeno članom 25. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Vidite, tu je ključni problem i ovog zakona i ovog člana.
Dakle, to je problem primenjivosti propisa koje donosimo. Nisu džabe podnosioci ovog amandmana vratili stvar na opšti nivo, zato što je instiktivna potreba čoveka, a i narodnih poslanika koji sagledavaju propise i sagledavaju život koji teče oko nas, upravo takva da nemaju poverenje da će dalja razrada propisa, koji se jednako ne može primeniti u praksi, govori se o opštem propisu, da će on uopšte imati svog odjeka u životu.
Evo zašto neće moći da ima odjek u životu. Kako vi mislite da se gradi partnerski odnos između pacijenta i lekara, ako pacijent realno ne može da bira svog lekara? Pravo na izbor lekara je proklamovano pravo u nekom drugom zakonu, ne u ovom zakonu, ali pacijent realno ne može da izabere svog lekara zato što svi pacijenti, odnosno svi građani u ovoj državi nisu stavljeni u jednak položaj, a stav 1. ovog člana govori o jednakosti. Kako možemo biti u jednakom položaju ako pod istim uslovima ne možemo da se lečimo kod koga želimo, pod istim uslovima osiguranja?
Naime, mi imamo zdravstveno osiguranje preko fonda i sistem ne deluje jednako na privatni i državni sektor. Privatni sektor je potpuno isključen iz komunikacije sa fondom. Vi ste sami, gospođo ministar, pre nekoliko meseci, kada smo razgovarali o izmenama i dopunama zakona iz oblasti zdravstva, rekli da je u toku postupak na osnovu koga će pacijenti ili građani moći sa svojom zdravstvenom knjižicom da nabave lek u privatnoj apoteci. Do dana današnjeg se to nije dogodilo. To ne postoji.
Dakle, pošto mi ne možemo da biramo ni apoteku gde ćemo nabaviti lek, ni zdravstvene radnike, jer smo upućeni samo na jedan sektor, onda tu nema ravnopravnosti. O kakvom poverenju mi možemo da govorimo ili partnerskom odnosu, daleko bilo, kada pogledate redove ispred novosadskog kliničkog centra koji se stotinama metara protežu, gde ljudi čekaju čitavu noć i čitav dan samo da bi zakazali pregled ili intervenciju koja će biti tek za nekoliko meseci ili možda do 2016. godine? Imamo 55.000 ljudi na listama čekanja za različite intervencije i često za vrlo ozbiljne intervencije, za operacije. To je realnost u kojoj mi živimo i ta realnost sa ovim što se proklamuje, sa članom 3. nema nikakve veze. To su dve potpuno različite stvari.
Ovu istu priču smo vam pričali i pre nekoliko meseci i tada smo izrazili nadu da ćete vi preduzimati korake da korenito promenite zdravstveni sistem koji ne radi, koji nije u stanju da odreaguje, koji nije u stanju da da građanima pravo upravo na te proklamovane vrednosti - pravo na izbor, pravo na jednaki tretman. Toga nema. Toga u realnosti nema. Ako vi morate, da biste uradili ultra zvuk, a hitno vam je, da platite uveče u istoj zdravstvenoj ustanovi taj ultra zvuk, jer ne možete sebi da priuštite pravo da ga čekate tri meseca ili dva, tu nema reči ni o partnerskom odnosu, ni o poverenju.
Ovaj član 3. zakona, koji ste vi napisali, je mrtvo slovo na papiru za ogroman broj građana. To je suština priče. To vi, ne kažem da nećete, ali niste pokazali ambiciju do sada, niti ste najavili da hoćete da promenite. Mi smo vam tada dali predlog, ovim ću ovaj deo priče završiti, i ja ne znam kako ste na taj predlog odreagovali. Vi znate da je zdravstvena zaštita ustavna obaveza, da Ustav garantuje zdravstvenu zaštitu i da je država u obavezi, čitava Republika da obezbedi zdravstvenu zaštitu, ali mehanizmi kako će država obezbediti jednaku zdravstvenu zaštitu prema svima ostavljeni su u zakonu.
Ne vidim ni jedna jedini razlog da država koja je u krizi, koja ne može na osnovu sopstvene privrede jedan model da očuvao kao održiv, to je model preko fonda, ne vidim razloga da se država u kriznim situacijama ne pomogne drugim modelima koji su poznati u svetu, a to je upravo partnerski odnos između privatnog i državnog sektora u oblasti osiguranja, koji bi se državnim merama regulisao, gde bi država propisala načine i uslove pod kojima osiguravajuće kompanije mogu da pružaju uslugu iz obaveznog osiguranja. Znači obaveznog, a ne dopunskog. Kao što kola registrujete za obavezno osiguranje automobila, pa možete u bilo koju osiguravajuću kuću da odete to da uradite i to važi, tako može i ovo da se uradi.
Da li vi shvatate koliko je to rasterećenje jednog sistema koji ne daje znake života, i gde mi ne možemo da napravimo čak ni injekcije za taj sistem da on može da funkcioniše.
Znači, to treba uraditi, tek tada ovakvi zakoni, tek tada član 3. može da živi. Tek tada možete ubediti kolege narodne poslanike, da je odredba suviše opšta i pozivati se na član 25. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Hvala vam.

Gospođa Slavica Đukić Dejanović.

Poštovani narodni poslanici, htela bih, posebno onima koji su napisali vrlo kvalitetne amandmane da se zahvalim. Značajan broj amandmana je prihvaćen, to ćemo i tokom rasprave malo komentarisati, i to je zaista popravilo tekst zakona, te je naš predlog obogaćen nekakvim kvalitetnim idejama, koje su u duhu zakona koji je pred vama.
U vezi sa amandmanom koji je na dnevnom redu, htela bih da kažem da je dostupnost kao pravo sadržana u članu 6. ovog zakona, da je humanost sadržana u članu 9, a da fizički i psihički integritet je u članu 25. kao nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta svakog čoveka Zakona o zdravstvenoj zaštiti, te samo zbog toga nismo prihvatili amandman, zapravo, je sadržaj amandmana u tekstu zakona.

Doktor Predrag Mijatović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Hteo bih u vezi ovog amandmana da skrenem pažnju gospođi ministar još na jedan detalj. Ovo je lepo zamišljeno i lepo zvuči, prijatno je i pročitati. Međutim, ima masa stvari, jedan deo je izneo gospodin Aligrudić.
Međutim, ima još jedan problem koji se javlja, govorite o ravnopravnosti pacijenata. Pacijenti nisu ravnopravni ako žive u različitim delovima Srbije, tj. oni koji žive u mestu sedišta kliničkih centara su u svakom slučaju privilegovani u odnosu na pacijente koji žive u drugim delovima. Jel, pacijenti koji žive u delovima Srbije, odnosno u gradovima koji nemaju svoj klinički centar, da bi ostvarili neku kvalitetniju zdravstvenu uslugu ili da bi možda otišli do tercijalnog nivoa, moraju da prođu komisiju koja se nalazi u tim gradovima.
Vrlo često su te komisije nepremostive. Jednostavno, pacijenti ne mogu da prođu, jel u najvećem broju slučajeva, to su komisije koje su u sedištu filijale fonda, obično su to ljudi koji su van prakse. Ljudi koji su vrlo malo, ili uopšte nisu boravili u praksi, nisu se bavili pacijentima i vrlo često nemaju razumevanja za potrebe pacijenata. Razmišljaju samo o ekonomskoj strani, o tome da li će se taj dinar koji se skuplja u lokalnoj samoupravi itd. potrošiti, i vrlo često onemogućavaju pacijente da ostvare zdravstvenu zaštitu u okviru nekih drugih kliničkih centara, samo iz tih materijalnih razloga.
Tako da bi i u tom delu, trebalo nešto uraditi. Možda kasnije nekim podzakonskim aktom, da bi dostupnost pacijenata bila i zdravstvena zaštita u okviru većih kliničkih centara i tercijalnoj ustanovi. Dešava se, što je i kod nas, da mi damo uput, nismo u mogućnosti, recimo ja radim u sekundarnoj zdravstvenoj ustanovi, međutim, komisija je jednostavno to odbija.
Mi konstatujemo da ne možemo da pružimo zdravstvenu uslugu, a komisija i ćate u fondu, ako tako mogu da kažem, odbiju da pacijent ode na tercijalnu ustanovi. Mora se nešto i u tom pravcu uraditi. Ima još jedna stvar, koja stoji, rekao bih ako imam vremena. Koliko još vremena imam, dva minuta?

Vi koristite vreme poslaničke grupe tako da imate ukupno 80 minuta.

Da, iskoristiću jedan deo poslaničke grupe i kasnije ću se javiti još za neke amandmane.
Imamo još prisutnu korupciju u ovom slučaju. To je ona čuvena lista čekanja koju nismo ukinuli, nismo je suzili, a znamo da su i u tom slučaju pacijenti neravnopravni jer oni koji su u mogućnosti da plate brže dolaze na red, brže ostvaruju zdravstvenu uslugu, ili čak i u privatnim ordinacijama gde rade isti lekari koji rade i u državnoj službi. Prema tome, i na taj način pacijenti su diskriminisani.
Ponovo i više puta sam apelovao i sada apelujem na vas, ukinite na kraju dvojnost u radu, jer je to osnova korupcije. Ljudi, odnosno lekari koji rade i zdravstveni radnici koji rade u državnim ustanovama ne bi trebalo da ostvaruju i da rade u privatnim ordinacijama jer je to leglo korupcije. Hvala vam.