Hvala.
Reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Izmena stava 8. člana 11. nije prihvaćena zato što odredba Predloga zakona, u skladu sa preporukom Komiteta za prava deteta, sadržanom u komentaru broj 12 na Konvenciji o pravima deteta UN, kaže da su države dužne da obezbede deci pristup poverljivom savetovanju bez roditeljskog pristanka, bez obzira na godine deteta, jer postoje oni slučajevi kada je dete žrtva nasilja člana porodice ili zbog zlostavljanja u porodici, u slučaju sukoba roditelja i deteta u pogledu pristupa zdravstvenoj službi ili kada dete ima potrebu za uslugama ili edukacijom u oblasti reproduktivnog zdravlja. To su zapravo razlozi zbog kojih nismo prihvatili ovaj vaš amandman.  

Hvala. Milica Vojić Marković, replika.

Bez želje da se vraćam na tumačenja na početku ove sednice, ja umem da pročitam, vi ste ovde u obrazloženju jako dobro to i napisali što ste mi sada rekli. Jasno mi je šta ste hteli da postignete, ali ja ne vidim zašto mora da postoji, i ne vidim to prosto kao problem, da li je reproduktivno zdravlje i savetovanje u vezi s tim nešto što je protiv načela porodice. Prosto, porodice su se promenile u prethodnim periodima, tako da ne vidim da je to problem.
Ali, sa druge strane, zaista stojim na tome što vi kažete, postoje izuzetne situacije. Te izuzetne situacije su pokrivene savetovalištima, uslugama psihologa i psihološke službe, koja takođe treba da postoji, i da daje te vrste savetovanja. Ali, za mene zaista, ovo nije ta vrsta tumačenja Konvencije, i mislim, to ću kasnije govoriti, da idemo u pogrešnom pravcu. Hvala.

Hvala. Ministarka.

Samo bih da kažem da smo sa predstavnicima UNICEF radili na tumačenju Konvencije i na formulisanju stava, pa i odnosa prema vašem amandmanu. Mislim, da prosto možemo porazgovarati, ali nam je stav ovakav.

Hvala.
Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

Radikalno se ne slažem sa svojom koleginicom, i ne govorim sada sa političkog stava, i mislim da ovaj zakon to ne podrazumeva. Ne slažem se delom ni sa vama, ministarka, zato što mislim da nam ne treba UNICEF ovo da protumači.
Mi u struci znamo već desetinama godina, da deca imaju pravo na poverljivo savetovanje, to je standard struke. Tako da, apsolutno nam nije potreban UNICEF da nam da tumačenje. Jednostavno, to je nešto što se podrazumeva. Da li treba sada da iznosimo razloge? Možemo ako je potrebno. Ne samo u posebnim slučajevima. I ovo ne znači da su porodica i dete suprotstavljeni. Naprotiv, porodica i dete su na istoj strani, ali u interesu je deteta da ono ima poverljivo savetovanje. Ukoliko roditelj to ne razume, on ne radi u interesu deteta. Zato stručnjaci treba da kažu svoje standarde i principe po kojima rade.
Kada smo govorili u načelnoj raspravi, govorio je i kolega Korać o tome, da se to jednostavno podrazumeva. Zašto? Dete je jako često tzv. identifikovani pacijent. Dete jako često kroz neki svoj problem u stvari govori o porodičnoj dinamici koja iza tog problema stoji i koja dovodi do problema koje on ima. Za dete je nemoguće da pred roditeljima o tome govori. Često je nemoguće da bilo pred kim o tome govori. Ne govorim samo o drastičnim slučajevima kada je u pitanju porodično nasilje, ili seksualno zlostavljanje deteta. Govorim i o brojim drugim poremećajima u dečijem dobu koja mogu nastati.
Dakle, vi često morate da koristite i metodu, terapiju igrom ili neke druge metode da biste jednostavno došli do problema koje dete ima. Nije potrebno i često je kontraproduktivno da tome prisustvuju roditelji jer roditelj i dete imaju jednu specifičnu porodičnu dinamiku i specifičan odnos koji nije profesionalni odnos. Znači, prosto to se podrazumeva kako bih rekla. Mislim, da je to jedan profesionalni standard o kome nema diskusije i to je uvek bilo. Može biti da sam ja pre dvadeset godina radila protivno zakonu, jer zakon to nije definisao ali tako smo radili uvek i to je prosto nešto što ovaj zakon sada dobro definiše konačno. Hvala.

hvala.
Reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović.

Dakle, radi se i o profesionalnom standardu koji očigledno pre nego što je imao i zakonsku regulativu je počeo da živi u našoj zemlji, ali je UNICEF podsetio da je Konvencija o pravu deteta obaveza države da ga prosto, zakonodavno uredi i samo sam to htela da pojasnim gospođi Vojić Marković.