Gospodine predsedniče, dame i gospodo ministri, imam dva pitanja i jednu konstataciju.
Prvo pitanje se odnosi na jubilarne nagrade u prosveti. Taj problem je poslednje tri godine, danas je baš u velikom obimu kulminirao taj problem zato što je blokirano mnogo škola u Srbiji, a da lokalne samouprave nisu predvidele u svom budžetu da isplaćuju jubilarne nagrade. Imajući u vidu da je prosveti poslodavac Vlada i Ministarstvo prosvete, a ne lokalna samouprava, pa je to moje prvo pitanje – kako lokalne samouprave da reše taj problem?
Moje drugo pitanje i predlog je – da se otvore dve kancelarije za ekonomsku saradnju, ovo je pitanje za gospodina Dinkića, jedna kancelarija u Austriji, u Beču, a druga u Rimu ili u Milanu u Italiji. Zašto? Zato što je iz ove dve države najviše investitora, poslednjih godina, došlo u Srbiju. Zašto oni dolaze u Srbiju?
Gospodine Dinkiću, kritikovao sam vas 2002. i 2003. godine, ali od 2004. godine, nisam mogao da uhvatim sebe da imam razloga da vas kritikujem, imajući u vidu da sam privrednik, ako toliko investitora iz dveju država, iz Italije i Austrije dolazi u Srbiju i kažu da ovde postoji ekonomska stabilnost, finansijska stabilnost, poreska sigurnost i politička stabilnost, znači, da ova vlada dobro radi, da predsednik države, predsednik Vlade, prvi potpredsednik Vlade, ono što pričaju kada odu u neku zemlju, to isto pričaju i građanima Srbije.
Da ovo nije demagogija, želim da vas informišem da sam doveo za godinu dana pet italijanskih investitora i jednog ruskog. Jedna italijanska fabrika je napravljena, zaposliće do 500 radnika. Ova ruska fabrika počinje da se pravi u subotu, postavlja se kamen temeljac, gde ste i vi pozvani da dođete i mi moramo da vidimo kako da informišemo te zainteresovane investitore. Zašto su Italija i Austrija važne države za Srbiju, a posebno Italija?
Oni hoće da dislociraju, Italijani, svoje proizvodne pogone iz više razloga zato što je to država koja možda najviše duguje u Evropi i zato što prosečna plata u Italiji je 2.200 evra, a u Srbiji 720 evra. Znači, oni treba da dobiju informaciju svakodnevno, treba da odlazimo u te gradove i u te države, da im nudimo ono što Srbija ima.
Takođe, da svi predsednici opština i svi gradonačelnici daju Vladi da li imaju industrijsku zonu, koliko to praznih fabrika ima u njihovim gradovima, odnosno fabrike koje ne rade, koliko prostora mogu da ponude itd.