Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  na osnovu predloga poslaničke grupe Demokratske stranke, a u skladu sa članom 209. Poslovnika Narodne skupštine, odredio sam četvrtak 30. maj 2013. godine, sa početkom u 10,00 časova, kao dan za razgovaranje za poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom.
Aktuelna tema u vezi sa kojom će članovi Vlade odgovarati na poslanička pitanja jeste "Rešavanje problema teške ekonomske i socijalne situacije u zemlji".
Podsećam vas da je poslanička grupa Demokratska stranka, zatražila da na poslanička pitanja u vezi sa ovom aktuelnom temom odgovaraju Ivica Dačić, predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Velimir Ilić, ministar građevine i urbanizma, Goran Knežević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Žarko Obradović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Generalni sekretar Vlade Republike Srbije pisanim putem obavestio je Narodnu skupštinu da na današnjoj sednici nisu u mogućnosti da prisustvuju Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike i Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave, zbog ranije preuzetih obaveza i zakazanog službenog puta.
Pre nego što pređemo na postavljanje pitanja dozvolite mi da vas najpre podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine, koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja u vezi sa aktuelnom temom.
Pravo da postavljaju pitanja imaju svi narodni poslanici i to: pravo da prvi postavi pitanje ima predstavnik predlagača, zatim prijavljeni predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, počevši od predstavnika brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće poslaničke grupe i narodni poslanici prema prijavama za postavljanje pitanja, a do isteka ukupnog vremena za davanje odgovora na osnovu člana 213. Poslovnika.
Narodni poslanici podnose predsedniku Narodne skupštine prijave za postavljanje pitanja u pisanom obliku do početka odgovaranja, a usmeno u toku trajanja odgovaranja.
Narodni poslanik može da postavi najviše tri pitanja. Odgovaranje na poslanička pitanja može trajati najduže 180 minuta, obavlja se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika u sali.
Vreme u okviru koga narodni poslanik usmeno postavlja pitanje iznosi najduže tri minuta, a odgovor na to pitanje najduže pet minuta.
Posle odgovora, narodni poslanik koji je postavio pitanje može da postavi još najviše dva potpisanja u ukupnom trajanju do dva minuta, a odgovor na ovo potpitanje može da traje ukupno do pet minuta.
Nakon toga pravo na postavljeno pitanje imaju i drugi narodni poslanici, prema redosledu prijava.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika, s tim što nisu dostavljene replike i ukazivanje na povredu Poslovnika, na osnovu člana 216.
U skladu sa tim molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Prelazimo na postavljanje pitanja.
Predstavnik predlagača gospodin Stefanović, izvolite.

Dame i gospodo, uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, gospodine predsedniče Vlade, uvaženi ministri, zahtev DS za održavanje vanredne sednice o katastrofalnoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji je prouzrokovan vašim lošim merama u ekonomskoj sferi, u fiskalnoj sferi i u svemu ostalom što ste do sada uradili.
Mi smo, naravno, ovde došli da vam se obratimo u formi pitanja kako mislite da taj problem rešite. Kako mislite ove katastrofalne pokazatelje u našem privrednom okruženju, u životnom standardu građana nezaposlenosti da rešite. Upozoravali smo na vreme da će do ovoga doći i u septembru kada ste usvajali rebalans, izmene poreskih zakona, kao i dva meseca kasnije, kada ste usvojili ovaj, krajnje nerealni budžet čija je primena dovela do tragične ekonomske situacije sa kojom se Srbija danas suočava. MMF upozorava da će deficit biti za jednu i po milijardu veći od planiranog. Da li ste svesni koliki je to gubitak, jer inače to vredi polovina "Telekoma" ili gotovo svi budžeti lokalnih samouprava u Srbiji.
Niste nas shvatali ozbiljno, nazivali ste nas lopovima i neznalicama, a na kraju se nažalost pokazalo da smo bili u pravu, da nestručno i neodgovorno vodite javne finansije i ekonomiju i da takvo vođenje nažalost vodi ka bankrotu države Srbije.
Kao i uvek do sada, kao što ste pokazali na primeru poreskih zakona prošle nedelje, i ovog puta slamku spasa ste potražili u džepu građana Srbije.
Danas se ne postavlja pitanje zamrzavanja plata, gospodine predsedniče Vlade. To je učinjeno još u septembru prošle godine, nažalost kada ste izmenili Zakon o budžetskom sistemu. Nama sada, nažalost sledi smanjenje plata i penzija, poštovani građani, jer nema odakle da se isplate.
Građane ste doveli na ivicu egzistencije, što se vidi kroz pad prometa u maloprodaji od 18%.
Kada narod ne kupuje, privreda nema za koga da proizvodi odakle da plaća poreze. Koliko god da ih vi povećate, nalazimo se u začaranom krugu čiji je jedini logičan rezultat prazna kasa iz koje ne mogu da se isplaćuju ni plate, ni penzije, ni socijalna davanja.
Verujte nam da nas kao građane ove zemlje ovi podaci ne čine ni malo srećnim. Bez ideje, vizije, napretka ekonomskog, nema šanse za spas Srbije i to je ono što vam mesecima ponavljamo, bez dugoročne strategije, bez izvesnosti ekonomske politike i stabilnih uslova poslovanja za domaće privrednika i strane investitore, nema ni boljeg života za naše građane.
DS nije i neće sedeti po strani u udobnoj poziciji opozicione stranke i posmatrati kako zemlja propada. Čim smo izabrali novo rukovodstvo, izradili smo ozbiljan, precizan i ekonomski program za izlazak Srbije iz krize koji je već tri meseca dostupan javnosti.
Inače, tražila je Asocijacija malih i srednjih preduzeća, preduzetnika, ovu sednicu.
Da li ste ikada razgovarali sa njima, da li ste razgovarali sa gospodinom Kneževićem, sa sindikatima da čujete kakvo je alarmantno stanje u našoj socijalnoj sferi ekonomije? Hvala.

Reč ima predsednik Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Skupštine, sigurno da nije glavna tačka ovog današnjeg zasedanja ubeđivanje u to da je ekonomska situacija u Srbiji izvanredna.
` Kao što znate, o tome sam govorio i kada sam biran na funkciju predsednika Vlade Republike Srbije.
Takođe kao što znate, ova ekonomska kriza, nažalost, to je jedna od retkih velikih svetskih kriza koja nije nastala na Balkanu ili na sreću. Posledice se osećaju i ovde.
Nemoguće je reći da će Srbija proći kroz veliku svetsku ekonomsku krizu, bez posledica. Te posledice se osećaju u svim sferama. Ne možete govoriti o uspešnom funkcionisanju države, o ostvarivanju glavne funkcije države, uključujući i socijalno-ekonomsku, bez prihoda u budžetu.
Sve države na svetu, uključujući i one najveće i najbogatije su se susrele sa ovim problemom. Ako gledamo njihove parametre, verovatno i oni smatraju za njihovu krizu da je katastrofalna. Kao što zante, Vlada Republike Srbije se od početka zalagala za to da se ne može teret krize prebacivati na najsiromašnije slojeve stanovništva, a to znači da se ne ide principom smanjivanja ili zamrzavanja plata i penzija, ali da se raspravlja i da se razmatra pitanje kojom brzinom i kojim procentom će rasti.
Kada je reč o MMF, samo bih podsetio da nije ova vlada prekinula aranžman sa MMF, nego prethodna. Nije tačno. Zajedno smo bili u toj Vladi.
Kada je bio najveći deficit u budžetu? Gospodine Đeliću, ipak niste toliki stručnjak za finansije, sada ste pali na ispitu. U vreme Vlade Mirka Cvetkovića, deficit je bio skoro 8% i po podacima Fiskalnog saveta.
Nisam došao ovde da se raspravljam sa vama oko toga kada je bilo gore, nego šta možemo da uradimo sada dalje, a dobro znate zašto je bio toliki deficit, zbog izbora jer je trebao da se ostvari bolji rezultat na izborima.
Mi ovde ne treba sada da raspravljamo o ovim kategorijama, ovo jeste politička rasprava, ovo nije ekonomska. Niste vi zakazali ovu raspravu da bismo raspravljali o ekonomski parametrima, nego da bismo vodili političku borbu.
Takođe vas podsećam, predsedavajući sam Socijalno-ekonomskog saveta i ja razgovaram sa sindikatima i poslodavcima.
Moramo da se suočimo sa problemima. Moramo da vidimo koji je to put kojim ćemo ići dalje, kao što smo donosili teške odluke u oblasti politike, sigurno da treba razgovarati o tome koji je put da se ide dalje.
Samo stojim na stanovištu da se ne može ograničavati, da se samo ne može štedeti, već da se mora ulagati u razvoj. To da će samo štednja da donese dobro ovoj zemlji, to je nemoguće. Taj koncept je pao u čitavoj Evropi.
Angela Merkel je govorila da nam treba demokratija koja je prilagođena tržištu. Socijaldemokrate, vaše navodne ideološke kolege iz Nemačke, kažu da nam treba tržište koje je prilagođeno demokratiji. Zato umesto da se optužujemo, hajmo da se nadmećemo u tome šta se predlaže. Koji su predlozi za rešavanje ovako teške ekonomske situacije?
Podsetiću vas na kraju jednu stvar i želim da vam se izvinim, jer kao što znate zemlja se nalazi u veoma velikoj diplomatskoj aktivnosti, sa ciljem obezbeđivanja pozitivne odluke o dobijanju datuma za otpočinjanje pregovora o članstvu u EU.
Ovde, u parlamentu ću morati da primim ministre inostranih poslova dve zemlje, ostali ministri će ostati tu i ja sam tu ceo dan. Takođe, danas dolazi ministar inostranih poslova Velike Britanije. Popodne idem u Rumuniju da rešavamo probleme da ne bismo došli u situaciju kao prošli put, da i kad Nemačka kaže – da, onda Rumunija kaže – ne, na kraju.
(Predsednik: Vreme.)
Želim samo da vas podsetim na jednu činjenicu, izvinjavam se gospodine predsedniče, po svim istraživanjima javnog mnjenja, pa čak i onih istraživača po kojima je Boris Tadić još predsednik Srbije jer nisu predvideli taj rezultat na predsedničkim izborima, nikada nije bilo ovoliko poverenje…
(Poslanici DS dobacuju s mesta: Vreme, vreme, vreme.)
Da li je problem u vremenu? Ne, ako je problem, ne moram da govorim, nije sporno, u redu, nema problema. Ovde sam došao da ovde odgovaram, a vi mi ne date da pričam. Mogu i da idem, ok.
Hoću samo da kažem, pričajte šta hoćete, odavno nije bilo ovakvih očekivanja građana, zabrinut sam zbog toga. Građani mnogo očekuju od ove Vlade po svim istraživanjima javnog mnjenja. Očekuju i poboljšanje ekonomske situacije.
(Srđan Milivojević, s mesta: Videli smo na Oplencu.)
Kad smo već kod Oplenca dame i gospodo…
(Predsednik: Gospodine Dačiću, dajte im priliku da vam postave to pitanje.)
Ne, ne moram, ali nemojte da mi dobacujete, neću se ni vraćati više. Nisam ovde došao zato što moram, mogao sam i ja da izmislim obaveze. Mogao sam i ja da kažem da ne mogu da dođem. Naravno, uvek se nalaze opravdanja za sve to.
Uvek sam došao ovde kada ste me zvali i zato vas molim da mi ne dobacujete, jer ja vama nikada nisam dobacivao dok ste vi govorili. Znam da je to vaš manir, gospodine Milivojeviću, iz petooktobarskih dana. Kada su došli pred vašu kuću da vas tako maltretiraju, kao što ste vi druge, onda ste rekli da to nije demokratski. Ponašajte se onako kako očekujete da se drugi ponašaju prema vama. Hvala.

Hvala.
Reč ima Borislav Stefanović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče.
Žao mi je što je premijer morao da izađe. Mi nažalost imamo samo dva minuta, a ja vas molim da nam produžite za bar dva, s obzirom da ste dozvolili predsedniku Vlade.
Mislim da je, ne znam zašto vladajuća koalicija nije u situaciji da najzad uradi nešto po pitanju ove situacije gde nam stalno ističu ministra Dinkića, a oni se kriju na nekim drugim stvarima, i kako smo čuli od premijera, izmišljaju obaveze. Zašto to činite kada ste lepo digli ruku na Vladi i u parlamentu izglasali ove katastrofalne ekonomske, tj, poreske zakone, pre svega mislim na SNS?
Ono što je činjenica i što pored svog ovog dobacivanja i nekog jeda premijera Dačića, ne može da se izbriše, to je da je budžetski deficit u katastrofalnom stanju i iznosi, poštovana gospodo, 78 milijardi dinara. Duplo je veća rupa u budžetu nego pre samo nekoliko meseci, kako je bilo predviđeno. To se zove amaterizam i nestručnost.
Uzroci su smanjen prihod zbog loše poreske reforme i neracionalne potrošnje, ali ste zato ulagali 300 miliona u Valjevo-Loznica prugu, subvencije za turizam 40 miliona, "Fijat" 15 miliona, Republika Srpska 20, čuvena "Brodogradnja" koje kao nema, 11.
Javni dug je porastao za četiri, ukupan neto rast je četiri milijarde evra za godinu dana ove Vlade. Gde su otišle pare, to je moje pitanje? Koji infrastrukturni objekat je izgrađen? Potvrđen je lošiji rejting u smislu kreditnog rejtinga, nego za vreme prošle Vlade. Standard života, broj prijavljenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje, gospodo, je u prva dva meseca povećan za 30.000 nezaposlenih ili ti preko 500, danas sam čuo podatak 600 nezaposlenih dnevno.
Plate u martu su niže za 7,6% nego martu 2012. godine. Penzije su u martu niže za 6,2, nego pre godinu dana. Promet u trgovini na malo je u martu niži za 18%. Imamo pad u svim sferama života, imamo pad u razmeni poljoprivrednih proizvoda, što je do sada nezabeleženo, itd.
Mi možemo o ovome da pričamo do sutra, nažalost, imamo jako malo vremena. Zaključak je da ste nestručno i neodgovorno vodili javne finansije i da ste državu doveli do bankrota. Nema vizije, strategije, nema bilo kakve ekonomske izvesnosti, poštovani građani.
Nakon podrške Dinkića i u poreskim zakonima, SNS i SPS su se ponosno svrstali u ovu plejadu uništitelja Srpske ekonomije. Šta ćete da uradite po tom pitanju, kada vas građani sutra budu pitali da li podržavate ovu ovakvu nikakvu ekonomsku politiku? Šta će biti vaš odgovor, poštovane kolege?
Ono što je sigurno, i time završavam, da je nama žao što su ovakvi parametri. Mi bismo voleli da ne moramo o ovome danas da pričamo. Demokratska stranka je napravila detaljan program za izlazak iz krize, pročitajte ga, koristiće vam gospodo. Uradite nešto. Ne može se ovako voditi država i ekonomija. Ne možete se svi skrivati iza Mlađana Dinkića.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Ne krijem se ni iza koga i govorim uvek otvoreno. Niko neće da kaže da Srbija nije u problemima, čuli ste i premijera. Međutim, neće nas nikuda odvesti licitacija koliko je vaša Vlada koju ste vodili bila odgovorna, a šta je sada preneti efekat.
Molim vas da iznosite tačne podatke u diskusiji i bilo bi jako dobro da date konkretne predloge, ne samo da kažete – imamo program. Kažite, šta treba uraditi konkretno, jer ovo deluje vrlo opšte?
Šta ste netačno izneli? Prva i osnovna stvar, nije država pred bankrotom, ali može ući u bankrot ako se ne povuku određene mere, od kojih su neke nepopularne. Može ući za godinu, dve, tri dana, sada ne može ništa da se desi. Mi imamo dovoljno novca i isplaćujemo redovno i penzije i plate. Problem jeste što su penzije niske i ono što je sada pitanje, kako dalje usklađivati rast plata i penzija u javnom sektoru, je privatni sektor sam određuje kakve će biti plate?
Mi ćemo u okviru vladajuće koalicije imati u narednih sedam dana konsultacije i pred vas ćemo izaći sa konkretnim programom kako mi smatramo da treba zaustaviti rast budžetskog deficita.
Sasvim sigurno ja lično neću dozvoliti da budžetski deficit bude čak ni približno jednak onome koji je ostavila Vlada Mirka Cvetkovića. To garantujem.
Garantujem još jednu stvar, ko god želi da kaže da će se penzije smanjivati, ne govori istinu. Nema te teorije da se penzije smanje, ali pitanje je koliko one mogu da rastu. To je nešto o čemu moramo da debatujemo.
Ono što možemo da garantujemo to je da će isplata penzija biti uvek redovna.
Preuzeo sam vođenje javnih finansija početkom 2004. godine u jednoj drugoj vladi i zatekao sam ogromne dugove za penzionere. Vratili smo tada sve te dugove penzionerima i uveli redovnu isplatu penzija. Tačno se zna kada idu penzije. To se do dana današnjeg nije promenilo, niti će se promeniti. To, prosto, ne dolazi u pitanje.
Ono što jeste pitanje to je kako smanjiti budžetski deficit, imajući u vidu da 52% ukupnog budžeta Srbije čine upravo plate i penzije, a još nekih 20-25% čine zakonske obaveze po osnovu socijalnih davanja? Dakle, manevarski prostor za uštede nije uopšte veliki.
S druge strane, činjenica jeste da mora da se postigne balans između mera štednje koje su neophodne, ali i investicija. Mi tragamo za tim odgovorom i svaki konstruktivni doprinos i opozicije i poslanika vladajuće koalicije biće više nego dobrodošao.
Gospodine Stefanoviću, nije fer da pričate o platama iz marta, a ne pominjete podatak za april. Ne kažem da se nešto posebno dogodilo, ali jesu porasle 10% možda i zbog isplata prvog dela majskih plata.
Zašto ne poredite poslednje statističke podatke, nego baratate sa bajatim podacima?
Takođe nije tačan ni podatak o nezaposlenosti. Mi se ne hvalimo situacijom na tom polju. Ona je teška. Pravo stanje ćemo znati tek u junu mesecu, kada se objave podaci o anketi radne snage, jer se oni objavljuju samo dva puta godišnje. Oni su jedini pravi i merodavni, da se tačno vidi koliko ljudi zaista traži posao. Ali, činjenica je da ti podaci sigurno neće biti dobri. Mi time nećemo moći ni da se pohvalimo, niti je prethodna vlada mogla time da se pohvali.
Ono što jeste činjenica, prema ovoj statistici o kojoj vi govorite, nije se povećao broj nezaposlenih na evidenciji u prva četiri meseca za 30 hiljada, nego za šest hiljada, što nije bogzna šta, ali šest hiljada i 30 hiljada, to je pet puta manje. Prosto, pogledajte statistiku i videćete to.
Javni dug od početka godine povećan je za 1,4 milijardi evra. Pre svega smo izlazili na tržište kapitala da bi vraćali dugove koje je u amanet ostavila prethodna vlada, jer je ona povećala rashode za kamate četiri puta u četiri godine.
Ono što je takođe tačno to je da jedan dobar deo dugova još nismo ni uspeli da vratimo. Videli ste juče one putare? Pa nisu ti dugovi putarima nastali sada, u ovoj godini, niti su nastali u poslednjem kvartalu prošle godine.
Znači, uspeli smo da vratimo dugove zdravstvenim institucijama. Platili smo 18 milijardi dinara da bi spasili depozite u Razvojnoj banci Vojvodine i u Agrobanci, a to nije nastalo zbog rada ove vlade.
Ako krenemo priču o tome kako je radila prethodna vlada, mislim da nećemo biti na pravom putu. Tako ja mislim, vaše je pravo kojim ćete putem ići u ovoj raspravi. Konstruktivna rasprava jeste u tome da vi kažete šta vi mislite da treba danas uraditi i da to kažete bez demagogije, nego otvoreno, šta biste vi radili i da li hoćete da pomognete u interesu građana da se sprovedu mere koje su dobre.

Hvala.
Reč ima gospodin Jugović. Izvolite.

Dame i gospodo, predsedniče parlamenta, kolege poslanici, ja ću postaviti konkretna pitanja. Postaviću pitanja koja će moći da nam daju odgovore na konkretne stvari, a pre svega ću postaviti pitanje o zakonu o ispitivanju porekla imovine pošto bi tim zakonom moglo da se utvrdi ko je u prethodnom periodu i na koji način stekao imovinu, da vidimo odakle njemu prihodi, da li je to iz onih vremena političkih veza, da li je to od šverca cigareta.
U prethdonom periodu smo znali odlično ko su ti ljudi koji su gradili vile, hacijende, koji su živeli više nego bezobrazno bogato i dan danas imaju neviđeno veliki kapital, a kada bismo ušli u njihove poreske karte, odmah bismo utvrdili da postoji disproporcija u onome što su radili i u njihovom kapitalu.
Za to vreme građani Srbije preko svojih leđa, raznim poreskim nametima, moraju puniti budžet Srbije, a oni koji su opljačkali te građane ili koji su zloupotrebili zakon su na slobodi i nesmetano raspolažu svojom imovinom.
Interesuje me, žao mi je što tu nije predsednik Vlade, na koji način će se oduzimati imovina? Šta taj predlog zakona predviđa? On će imati podršku SPO i DHSS ukoliko u njemu ne bude bilo selektivnosti.
Kada smo na početku mandata izneli stav da ćemo podržavati sve ono što je u interesu građana Srbije kada su u pitanju odluke Vlade, ostajemo pri tom stavu. Ostajemo pri stavu da podržavamo maksimalno, bezrezervno borbu protiv kriminala i korupcije, obračun sa tajkunima koji su opljačkali Srbiju, ali postoje mnogi ljudi koji su pronašli, što bi kod nas u Srbiji bio posao mnogih, rupe u zakonu, koristili političke veze. Jedan od njih je bio i član Vlade i mnogi drugi su bili članovi nekih drugih prethodnih vlada.
Interesuje me na koji će način i kako se tretirati imovina tih ljudi i na koji će način ta imovina i njihovo bogatstvo biti onaj impuls koji će skinuti teret sa siromašnih građana Srbije.