Reč ima gospodin Dinkić. Izvolite.

Ja samo mogu da vam kažem da Ministarstvo pravde radi na Nacrtu ovog zakona na predlog stručne javnosti.
Znate da je profesor Čupić imao te inicijative, kao i vaša stranka i u prethodnom periodu. Ministarstvo pravde je to koje radi na izradi Nacrta zakona o ispitivanju porekla imovine.
Mi imamo samo članove u toj komisiji i još uvek ne znam rezultate rada. Ne bi bilo ozbiljno da vam sada govorim o detaljima tog zakona, ali vi ste sami rekli koja je svrha uvođenja tog zakona.
Ono što mogu da kažem, a što je iz delokruga rada mog Ministarstva, jučerašnjim glasanjem vi ste potvrdili predlog da se uvedu oštre sankcije za one koji ne prijavljuju imovinu preko 350.000 evra. Rok za prijavu te imovine je do 30. juna i neće se pomerati. Kazna za one koji ne prijave imovinu će biti u vrednosti 3% od neprijavljene imovine.
Posle 30. juna krenuće unakrsna kontrola procene prihoda koje neko ostvaruje i imovine koju ima. Ukoliko se tu utvrdi razlika, to će se oporezovati sa 20% na tu razliku. Ako se u tom procesu utvrdi da je bilo i krivičnih dela u sticanju te imovine, onda će biti podnošene krivične prijave i onda će se tim ljudima baviti ne poreznici, nego istražni organi.
Ovaj drugi zakon o kome govorite, on će isključivo biti predmet rada istražnih organa, gde će poreska policija davati samo tehničku podršku.

Reč ima gospodin Jugović. Izvolite.

I dalje ću biti konkretan i pričaću o novoj poreskoj politici, postaviti pitanje koje sam postavio i pre neki dan kada smo ovde govorili o setu novih poreskih zakona koji usvojeni u ovom parlamentu, protiv kojih je glasao SPO i DHSS.
Tada sam pitao i nisam dobio odgovor od ministra finansija. Da li postoji mogućnost u budućnosti da se gradska renta tj. prostor na kome se nalaze zgrade, plaća po metru kubnom, a ne po metru kvadratnom? Znamo svi da plaćanje po metru kvadratnom najviše odgovara onima koji imaju zgrade, tržne centre, vraćam se i na svoje prvo pitanje, dakle svima onima koji su u prethodnom periodu, a građani Srbije odlično znaju na koji način su stekli bogatstvo. Onaj ko ima veliki trgovinski centar mora plaćati kao što se plaća u Londonu, tzv. kubaturu. Dakle, mora mu se ceo prostor oporezovati a ne samo površina na kojoj se nalazi njegova zgrada.
Mislim da je to jako bitno i postaviću jedno dodatno pitanje. Imam ovde od 11.6.2011. godine, nekoliko puta sam vas pitao, odštampao sam internet stranicu B92 u kojoj se govori da tri srpska tajkuna za poreze i doprinose duguju 170 milijardi dinara. Ovo je preneo jedan sajt čija televizija ima nacionalnu frekvenciju. Napominje da sva njihova dugovanja iznose više od neverovatnih 500 milijardi dinara, što je oko pet milijardi evra.
Nikada nisam dobio odgovor od vas. Pitam, da li je to istina i da li će poreski organi utvrditi ko je i na koji način omogućio tim ljudima da u prethodnom periodu duguju tolike novce, a da im firme nesmetano funkcionišu?

Reč ima ministar Dinkić.

Što se tiče pitanja utvrđivanja osnove za plaćanje gradske rente zaista ću sa stručnjacima koji rade na Zakonu o naknadama predložiti ovo što ste rekli. Inače pripremamo promenu još nekih zakona gde smatramo da trenutno postoji nepravedan način oporezivanja. To je npr. naplata taksi za vozila sa većom gubikažom za koja uopšte ne mora da znači da su luksuznija, imajući u vidu da to mogu biti i stara. Time što imaju veću kubikažu ljudi plaćaju veći porez na registraciju iako to nije pravedeno. Tako da ćemo to promeniti u tom zakonu.
Ovo je slična stvar koju vi pitate. Naš cilj da poreski sistem bude što pravedniji i taj predlog ću dati mojim saradnicima da kada budemo utvrđivali Zakon o naknadama, da se razmotri pitanje kako se utvrđuje gradska renta? Da li je iskustvo modernih zemalja da se ide po kubikaži, a ne po kvadratnom metru? Ako je tako zaista ćemo to učiniti, nisam stručnjak za ovu materiju i pitaću moje saradnike o tome.
Što se tiče o poreskim dugovanjima, tu zakon mora biti isti za sve. Mi objavljujemo imena svih najvećih poreskih dužnika na sajtu, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Budite uvereni da prema svima koji su najveći poreski dužnici se pokreće proces ili prinudne naplate ili oni ulaze u sistem zakonskog reprograma koji važi jednako za sve. U tom slučaju ako ne plaćaju rate opet se ulazi u prinudnu naplatu.
Učinićemo sada još jednu stvar. Da bi povećali transparentnost sistema i da bi ljudi tačno znali ko ne plaća porez sa jedne strane, a sa druge strane koje su firme koje redovno plaćaju porez državi, da ne bi bilo sumnji da li su one neke koje duguju, mi ćemo i jedne i druge objavljivati. Znači, objavljivaćemo spisak urednih platiša, kao i onih neurednih. Prema neurednima nećemo biti tolerantni, biće prinudne naplate bez obzira da li se radi o najbogatijem, najmoćnijem čoveku, ići će prinudna naplata bez izuzetka.

Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje u ime poslaničke grupe SVM gospodinu ministru finansija. Pitanje se odnosi na problem sa kojim se suočavaju naši privrednici kao i građani. To je siva i crna ekonomija i crno tržište.
Znamo da je stanje privrede Srbije dramatično. Neki privrednici misle da ne mogu ili da jedva mogu preživeti oni koji legalno rade. Oni su opterećeni porezima, doprinosima, ponekad kontrolom finansijske policije ili inspektora i sa nelojalnom konkurencijom zbog postojanja crne i sive ekonomije.
Najveći problem naše ekonomije je siva i crna ekonomija, kao i crno tržište. Siva ekonomija u Srbiji je 15% veća nego u regionu. Oko 28% preduzetnika se bavi sivom ekonomijom. Njihovi radnici dobijaju platu minimalac, na to plaćaju porez i doprinos, a ostali veći deo plate u kešu. Veće nam je zlo tzv. crna ekonomija i crno tržište. Privrednici koji rade u crnoj ekonomiji uopšte ne plaćaju državi poreze i doprinose. Pošto je procena nezaposlenosti jako velika, naši građani su primorani da se zaposle na crno i došli smo do toga da su njihova prava jednaka sa pravima robova u robovlasničkom društvu. Vidimo da se pored buvljih pijaca pojavljuju nelegalna skladišta, lokali, magacini, parkinzi se izdaju na crno. Jedno je sigurno, da je crno tržište najveće zlo naše srpske privrede.
Ako slučajno naši građani nekako dođu do toga da uštede koji dinar da bi kupili novu obuću ili odelo, ili neku novu belu tehniku, primorani su da u našim radnjama kupuju robu nekontrolisanog kvaliteta i porekla. Naše radnje su prepune sa kineskom robom ili sa falsifikatima roba poznatih firmi. Kupujemo obuću koja se posle prve kiše raspada na nozi, kupujemo frižidere ili veš mašine koje se pokvare i pre garantnog roka, ako ga uopšte imaju.
Pitanje je koje će mere preduzeti Vlada da smanji nivo sive i crne ekonomije, crnog tržišta i kako i sa kojim merama će zaštiti prava potrošača?

Reč ima ministar Dinkić.

Vi ste apsolutno u pravu. Ono što jeste naš plan je da zaštitimo sve one koji redovno plaćaju porez državi i obrnuto, da se najoštrije napadnu svi oni koji to izbegavaju. Zašto? Pre svega, zbog onih koji su u sistemu i koji plaćaju i doprinose radnicima za penzije, za zdravstvo i poreze lokalnim samoupravama i državi.
Nije lojalna konkurencija ako neko radi i plaća sve obaveze državi, a sa druge strane pre puta je neka radnja koja ništa ne plaća. Tu prosto ne sme biti tolerancije i ne sme biti socijalne demagogije. Rekao sam to i u raspravi ovih dana, možda ne može svako da bude preduzetnik. Onaj ko može to je taj, onaj koji je sposoban, sposoban je da poštuje zakon i ako može jedan veliki broj ljudi to da čini, onda moraju svi. Tu je najvažnije da se zakon striktno primenjuje jednako za sve.
Garantujem vam da će naša poreska uprava biti jednaka prema svima i da ćemo pokušati sada kada smo izmenili Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da primenimo nešto što do sada nismo imali kao instrument u rukama. To je mogućnost i da kontrolišemo ne registrovane radnje i ne registrovanu delatnost. To je do sada kontrolisala samo tržišna inspekcija koja je malobrojna, sa nekoliko stotina inspektora i to je bilo nemoguće kontrolisati.
Sada imamo oko sedam hiljada ljudi u poreskoj upravi, koji će se baciti i na taj problem, pre svega da bi zaštitili one koji uredno plaćaju porez.
Takođe, i druge inspekcijske službe koje utvrđuju kontrolu kvaliteta proizvoda, trebalo bi da rade ažurnije svoj posao. Vi ste potpuno u pravu. Šta ima potrošač od toga ako kupi neki odevni predmet ili obuću, a raspadne mu se za dva meseca, pa mora ponovo da ide da kupuje? Platio je navodno jeftinije, zato što nije bio dobar kvalitet, posle toga mora da plati ponovo. Međutim, jasno je da je u svesti potrošača - hajde da što manje platim, jer je teška situacija i on ne razmišlja o tome koliko će dugo da mu traje neka roba koju kupi. U tom smislu, poštovanje standarda kvaliteta i u industrijskim proizvodima i kod hrane jeste nešto što je jako važno i što naše službe moraju da poštuju, da bi zaštitile građane.