Reč ima gospodin Pek. Izvolite.

Hvala na odgovoru, gospodine ministre.
Mislim da smo imali u poslednjih nekoliko godina pokušaje da smanjimo sivu i crnu ekonomiju, ali nadam se da će ove vaše mere što ćete doneti, doneti neku pozitivnu tendenciju, radi rešenja ovog problema. Ali, nažalost, niste ni jednu reč rekli o carinskoj službi koja pripada vašem ministarstvu. Mislimo da je jedan od najvećih generatora crnog tržišta neefikasan rad carinske službe.
Rad carinske službe je samo kontrolisan internom kontrolom. Znači, nema eksterne kontrole. Preko carine prelazi nam neevidentirana roba u našu zemlju, na naše tržište. Ovako se povećava nelojalna konkurencija onim privrednicima koji rade legalno na tržištu. Znači, na carini bi trebalo da se legalizuje ova neevidentirana roba.
Onda, problem je još rad tzv. fantomskih firmi, koje snabdevaju robom naše tržište, sa nelegalnom robom. Ponovo moram da istaknem kinesku robu, jer i ona je jedna od najvećih izvora crnog tržišta. Obim prometa na crnom tržištu u našoj zemlji je iznad 50% DžDP, tako kažu.
Pitanje je, gospodine ministre, kako i kada ćete poboljšati rad i kontrolu carinske službe da bi snizili uvoz crne robe u našu zemlju?

Reč ima ministar Dinkić.

Nama ne preostaje ništa drugo nego da tu pozovemo i privrednike i građane u pomoć.
Mi ćemo otvoriti i posebne telefonske linije, ukoliko se nekome desi da vidi da carinici zloupotrebljavaju svoj položaj, da učestvuju u korupciji, da namerno propuštaju robu bez carine. Mi ćemo dati jednu anonimnu liniju, odnosno moguće je prijaviti i mi to moramo da iskontrolišemo sa policijom i sa istražnim organima, i ako se neko uhvati u toj korupciji, mora biti odstranjen iz te službe.
Naravno, ja ću, gde god postoji sumnja, to prijaviti pre svega policiji i drugim istražnim organima, da ispitaju te prelaze, odnosno te carinike za koje se sumnja da namerno propuštaju robu bez carine i time utiču na rast crnog tržišta. Plus, otvorićemo i za poresku upravu i za upravu carine telefonsku liniju u centrali gde će svako moći bez ikakvog straha da se javi ako primeti nešto što je loše u radu i poreskih službenika i carinskih službenika, da bi to mogli prvo da proverimo, ako je potrebno, da tražimo i saradnju sa drugim organima kao što je policija.

Reč ima gospodin Stojšić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, mislim da je danas, osim ministara koji odgovaraju na naša pitanja, bilo korisno da smo pozvali i guvernera Narodne banke, s obzirom da je promenjen zakon i Skupština je
ta koja bi trebala da se stara o njenom radu, ali siguran sam da ćete, gospodine predsedniče, odgovoriti na to.
Da se vratim na temu o kojoj danas pričamo. Već nekoliko godina u Srbiji se konstantno priča kako smo mi u ekonomskoj krizi. Mislim da, ako pričamo o periodu od 2005. do 2008. godine, ili čak i da se vratimo malo unazad, ovo što se danas dešava u Srbiji je realnost, nije kriza. Mislim da ono što je bilo tih nekoliko godina, a to je rast koji je bio isključivo stvoren na osnovu sumanutog zaduživanja i rasta finansijskog sektora, a danas cenu svega toga plaćamo, kada su se svi ponašali kao pijani milioneri, uzimali kredite koje danas ne mogu da vrate, to je bilo nešto što nije bilo normalno.
Ovo danas što imamo u Srbiji, a to je enormna kriza u realnom sektoru i činjenica je da mi ne proizvodimo više ništa što neko želi da kupi po ceni po kojoj je to proizvedeno, da apsolutno nismo konkurentni ni u jednom sektoru, osim možda u domenu prehrambene industrije. To je danas ekonomska situacija u Srbiji.
Premijer je pomenuo u svom kratkom, ali sadržajnom izlaganju, da je štednja tema koja ne bi trebalo da bude krajnje rešenje naših problema i da je ono o čemu bi verovatno trebali da razgovaramo ovde rast, a nisam čuo da to neko spominje u okviru nekakve konzistentne i sveobuhvatne ekonomske politike, s obzirom da je danas rast naše privrede između 0,1% i mislim da je to izuzetno zabrinjavajuće, jer ako nastavimo ovim progresom, za narednih 50 ili 100 godina ćemo doći tek na nivo onoga gde smo bili krajem osamdesetih godina.
Juče smo imali jedan izuzetno koristan panel, gde smo imali zajedničku sednicu dva odbora. Gospođa iz Ministarstva finansija je istakla da je naš finansijski sistem izuzetno bankocentričan, kako je ona to nazvala. Mislim da veliki deo problema sa kojim se danas suočavamo upravo vezan za finansijski sektor i nemogućnost finansijskog sektora da se izbori sa 30% loših plasmana i činjenicom da se država konstantno zadužuje kod banaka po stopama koje su daleko veće od onoga što privatni sektor može da plati.
Moje pitanje bi bilo vezano za to zašto u Srbiji ne postoje tržišta kapitala? Zašto se isključivo povlađuje stranim bankama i isključivo vodi računa o tome da strani kreditori budu zadovoljni, odnosno da imamo izuzetno nizak rast, a da s druge strane imamo konstantnu presiju da kurs bude stabilan i da se budžetski deficit drži na niskom nivou, s obzirom da ne vidim kako drugačije, osim deficitom, može da se pospeši rast u Srbiji?

Reč ima ministar Dinkić.

Ovo pitanje ste podelili u dva dela. Prvo je vezano za model privrednog rasta i jeste bila u svoje vreme prava debata o tome u poslednjim godinama, kakav model rasta je potreban Srbiji.
Ono što je sigurno je da je jedini dugoročno održiv model privrednog rasta model rasta baziran na izvozu, jer je Srbija mala zemlja i bilo koji drugi model rasta je prosto neprimeren. Činjenica je da je najveći problem Srbije ne u visini uvoza, nego u malom izvozu.
Ovo će biti prva godina gde će promena modela privrednog rasta dati neki osetan rezultat, mada ne dovoljan. U kom smislu? Ovo će biti prva godina gde će izvoz zapravo ući u privredni rast, jer rast izvoza čekamo, evo sutra, čini mi se, izlaze podaci za četiri meseca. Za sada imamo samo za prvi kvartal. Bio je 22% u prvom kvartalu u odnosu na prvi kvartal prošle godine. To je čak na neki način indirektno smanjilo prihode od PDV; jer mi više vraćamo PDV ukoliko imamo veći izvoz. Da smo manje izvozili, to je paradoks, imali bi bolje prihode u budžetu, jer bismo manje vraćali PDV. Zato taj podatak nas ne plaši, jer mi hoćemo da imamo veći iznos čak i po cenu manjih prihoda od PDV, odnosno po cenu većih povraćaja izvoznicima.
Pošto, na kraju, krajnje mesto potrošnje tih dobara je inostranstvo, a ne Srbija i onda se njima vraća PDV, što je u svim zemljama u Evropi slučaj.
Ono što jeste važno je tempo rasta bruto domaćeg proizvoda. Meni se čini da će on ove godine biti nešto veći do 2% koliko smo planirali. Planirali smo da će privredni rast biti 2%. Prvi kvartal potvrđuje našu procenu. Našu procenu potvrđuju i Izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj i druge međunarodne finansijskih institucija, uključujući i MMF.
Meni se čini, na osnovu nekih indikatora za april i nekih predznaka za ovaj mesec, da će drugi kvartal biti bolji od prvog i da mi možemo da očekujemo, ako i poljoprivreda bude uspešna, a realno biće zato što je prošla godina bila jedna od najgorih u istoriji Srbije, zbog velike suše, verujem da će naš bruto domaći proizvod biti viši, ali, potpuno realno govorim, nedovoljan u odnosu na potrebe.
Bez rasta bruto domaćih proizvoda 4%, 5% godišnje, vi ste potpuno u pravu, teško da mi možemo da imamo situaciju gde se to oseća. Posebno je problem što je rast bruto domaćeg proizvoda neravnomerno raspoređen, jer ima grana koje su u jako teškoj situaciji, ima grana koje napreduju.
Ono što je bio drugi deo pitanja je vezano za finansijski sektor. Potpuno su jednaki uslovi za i domaće i za strane banke. To potvrđuje i činjenica da među prve dve najveće banke u Srbiji, jedna je strana, jedna je domaća. Banka "Inteza" kao strana, "Komercijalna banka" kao većinski domaća. Država je većinski vlasnik "Komercijalne banke".
U tom smislu tržište kapitala danas nigde u svetu nije osnovni generator rasta zbog svetske finansijske krize, pa samim tim i ne očekujemo ni da može da da neki ključni doprinos i u Srbiji u ovom trenutku, što ne znači da u budućnosti ne treba obratiti pažnju na tržište kapitala, jer, kada prođe finansijska kriza u međunarodnim razmera, onda će tržište kapitala ponovo početi da dobija na značaju.
Ono što je jeste važno i što mi radimo, da u razgovoru sa privrednicima, sa ekonomskim stručnjacima dođemo do modela reindustrijalizacije Srbije, koji je neophodan. Mi smo već dali naš predlog, kao Ministarstvo finansija i privrede, ali ne želimo da mi budemo jedini koji predlažemo. Želimo da čujemo predloge i od vas poslanika, od privrednika, od ljudi iz ekonomske struke i da onda, tokom juna meseca, donesemo najbolji mogući model za reindustrijalizaciju Srbije.
Naša ideja je da četiri sektora treba posebno stimulisati, da četiri sektora, kada govorimo samo o industriji, treba da vuku rast, a to su automobilska industrija, koja se već sada pokazala da doprinosi rastu izvoza sa 20% i govorim ne samo o "Fijatu" nego i proizvođačima autokomponenti. Govorim i o tome da moramo da uključimo sve, da dovedemo još nekog proizvođača automobila u Srbiju. Činimo i radimo i pokušavamo i mislim da ćemo dobiti neke rezultate u narednom periodu.
Druga stvar su informacione tehnologije, gde je baza u nauci, gde moramo mnogo više da uradimo jer imamo talenat, ali država treba taj talenat da podstakne da bi on došao do punog izražaja. Treća stvar je prehrambena industrija jer imamo poljoprivredu i četvrta stvar je odbrambena industrija. Odbrambena industrija je jedna od retkih industrija koja je izdržala nasleđe prošlosti, raspad bivše Jugoslavije, ona je bila jaka u bivšoj Jugoslaviji, to je trenutno jedna od vitalnijih grana u Srbiji.
(Predsednik: Vreme.)
Govorim samo o industriji, a naravno da su energetika, poljoprivreda, kao druge privredne grane, i te kako važne, takođe i telekomunikacija za ukupan privredni rast.

Hvala
Pre nego što nastavi gospodin Stojšić, samo da kratko obaveštenje.
Prvo vas molim da pozdravimo odbornike Skupštine opštine Žitište i zaposlene u javnim institucijama koji trenutno prate današnji deo sednice sa galerije Velike sale.
Ostao sam dužan gospodinu Stojšiću jedno obaveštenje vezano za samo prisustvo guvernera. Dakle, nemam ništa protiv da i drugi učesnici u raspravi na određenim sednicama prisustvuju, međutim, pošto se ovde radi o odeljku koji se tiče kontrolne uloge Narodne skupštine, gde se postavljaju pitanja članovima Vlade, formalno možemo da pozovemo da sednici prisustvuju samo članovi Vlade.
Takođe, pošto je sednica sazvana na zahtev poslaničke grupe DS, oni su u sazivu, odnosno u svom zahtevu specifično definisali, koje ministre, odnosno koje članove Vlade žele da budu prisutni na ovoj sednici, pa su to samo poslanička ograničenja koja imamo.
Gospodine Stojšiću, izvolite.

Zahvaljujem na objašnjenju. Mislim da bi i samo prisustvo guvernerke takođe dalo neke odgovore, jer mislim da monetarno-fiskalna politika treba da imaju nekog dodira, pa bih se u tom pravcu i nadovezao vezano za odgovor ministra Dinkića a vezano za rast.
Ne znam da li ste upoznati, razlog zašto sam pitao kako nameravamo da podstaknemo rast u narednom periodu je papir, odnosno rad koji je sačinio MMF i koji je napravio neke paralele između onoga što se dešavalo u Engleskoj posle Prvog svetskog rata i ono što se danas dešava u zemljama EU, tipa Španije, Portugala, Grčke, a u tu grupu bi u nekoj meri mogla da potpadne i Srbija, a to je da su monetarna restriktivna fiskalna politika, visoke mere štednje i manje-više fiksni kurs, doveli do toga da se oni nisu vratili, odnosno imali su izuzetno nizak rast i nisu se vratili na nivo odnosa BDP i javnog duga do 90-ih godina. Znači, trebalo im je 70 godina da povrate finansijsku stabilnost budžeta u odnosu na BDP.
Mislim da ono što je danas monetarno-fiskalna politika i fiskalna politika, oni su to nazvali "fiskalno izgladnjivanje" i "monetarna nekrofilija", bukvalno tim rečima, i mnogi danas u modernoj ekonomiji misle da, ono što su danas mere štednje u Evropi i način na koji se one sprovode, dugoročno će izazvati potpuno katastrofične posledice. Ne znam koliko smo mi primorani da izlazimo u susret takvim idejama, koje, u velikoj meri, dolaze i od međunarodnih finansijskih institucija.
Što se tiče bankarskog sektora i tržišta kapitala, moj komentar, odnosno pitanje je bilo vezano za to da sam siguran da, s obzirom da naša privreda ne samo što je prezadužena i podkapitalizovana, za bilo kakav budući rast bi morala da ima pristup tržištima kapitala, gde bi se odnos kapitala i ukupnog zaduženja smanjio, a nekakva regionalna berza, mislim da bi u tome mnogo pomogla, jer građani takođe nemaju gde ni da investiraju svoja sredstva, osim da ih drže u bankama. Zahvaljujem.