Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, o srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i Predlog zakona o obrazovanju odraslih usklađeni su sa Strategijom obrazovanja Republike Srbije do 2020. godine i predstavljaju primere dobre prakse. Usklađeni su sa međunarodnim propisima. Utiču na podizanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog sistema. Mnogi su i afirmativni.
Govoriću o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, jer je misija osnovnog obrazovanja i vaspitanja da bude temelj celokupnog sistema obrazovanja i da obezbedi kvalitetno obrazovanje svih građana.
U Strategiji obrazovanja u Republici Srbiji kaže se da su ključna strateška obeležja ovog podsistema obuhvat učenika osnovnim obrazovanjem, kvalitet obrazovanja, efikasnost i relevantnost, koja se ogleda u osiguravanju podrške onim nivoima, oblicima i programima obrazovanja koji daju najveći doprinos razvoju društva.
Važeći Zakon o osnovnoj školi, koji je donet još 1992. godine imao je više dopuna, a i promene koje su nastale u društvu kako na ekonomskom, tako i na socijalnom i političkom planu, stvorile su uslove za donošenje novog zakona koji se oslanja na strategiju, ali istovremeno stvara i osnov za njeno sprovođenje.
Ciljevi i ishodi osnovnog obrazovanja i vaspitanja predviđeni ovim zakonom u centar obrazovnog sistema stavljaju dete sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima, ali isto tako i roditelje i nastavnike kao partnere u vaspitno-obrazovnom procesu.
Osnovni zadatak škole je da omogući kvalitetno obrazovanje i vaspitanje za svakog učenika pod jednakim uslovima, da lica koja rade u školi promovišu jednakost među svim učenicima i da se suprotstave svim vrstama diskriminacije i nasilja.
Istakla bih i druge prednosti ovog predloga zakona zbog roditelja učenika. Mreža škola treba da obezbedi ostvarivanje dostupnosti obrazovanja i vaspitanja svim učenicima na određenom području. Učenici sa smetnjama u obrazovanju i sa invaliditetom, kao i učenici sa izuzetnim sposobnostima, imaju pravo na individualni obrazovni plan, gde će se razvoj i napredovanje odvijati prema sposobnostima i interesovanjima.
Osnovno obrazovanje i vaspitanje je besplatno i obavezno. Roditelj je dužan da dete upiše u školu, ali ima pravo da bira u koju će školu upisati dete. Zakon uvodi i podelu na tipove škola po programu nacionalne i strane i po osnivaču javne i privatne, kao i nastavu kod kuće i na daljinu.
U školama se obrazovno-vaspitni rad izvodi na srpskom jeziku, ali pripadnici nacionalnih manjina imaju mogućnost da pohađaju nastavu na jezicima nacionalnih manjina ili da taj jezik izučavaju kao izbor. Škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, osim što školuju decu bez obzira na vrstu smetnje, pružaće stručnu podršku ustanovama u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja angažovanjem specijalnih pedagoga i defektologa, te će na taj način postati resursni centri, kako stoji u strategiji.
Uključivanjem stručnjaka iz ovih škola u redovne škole, osim pomoći učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, pruža se pomoć i nastavnicima, što je svojevrstan vid stručnog usavršavanja nastavnika redovnih škola kojima stiču nove veštine i znanja važna za sprovođenje inkluzivnog obrazovanja.
Značajna novina u zakonu je i da mogu da se osnivaju privatne škole sa posebnim pedagoškim orijentacijama, kao što su Montesori, Dekroli, Valdorf, jer to povećava ponudu programa, čime se podiže kvalitet obrazovno-vaspitnog rada.
Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na osnovu školskih programa kroz obavezne, izborne i fakultativne predmete, dok u privatnoj školi umesto izbornih predmeta mogu da se realizuju i drugi predmeti prema školskom programu. Razvojni plan, školski program i godišnji plan rada su dokumenti kojima se planira izvođenje obrazovno-vaspitnog rada, kao i sve aktivnosti i svi akteri koji su uključeni u realizaciju rada.
Ovde bih posebno želela da istaknem najvažnije obavezne mere razvojnog plana kao dokumenta. To su mere unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada, dostupnost i kvalitet obrazovanja za učenike kojima je potrebna dodatna podrška, dakle, inkluzivno obrazovanje, mere prevencije nasilja, osipanje učenika, pripreme za završni ispit, uključivanje u nacionalne i međunarodne projekte, uključivanje roditelja u rad škola. Takođe, veoma su značajni i sadržaji školskog programa, a koji se odnose na programe dopunske i dodatne nastave, kulturnih aktivnosti škole, školskog sporta i sportskih aktivnosti, zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, slobodnih aktivnosti učenika, profesionalne orijentacije, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, saradnja sa lokalnom zajednicom i porodicom.
Kada govorimo o nastavi, važno je naglasiti da je škola u obavezi da pripremi učenika za polaganje završnog ispita, kao i da za učenike četvrtog razreda, što je novina, organizuje časove koje će izvoditi predmetni nastavnici koji će realizovati nastavu u petom razredu, čime će se teškoće koje su se pojavljivale iz prelaska iz razredne u predmetnu nastavu smanjiti.
Celodnevna i produžena nastava, koje se mogu organizovati u školama, nastale su iz potrebe roditelja da deca budu u bezbednom okruženju, pod nadzorom stručnih lica, dok su oni na radnom mestu.
Organizovanjem nastave za učenike na kućnom i bolničkom lečenju, kao i nastave na daljinu, daje se mogućnost da učenici koji su iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga onemogućeni da pohađaju školu, budu kontinuirano uključeni u proces obrazovno-vaspitnog rada. Ministar će doneti pravilnike po kojima će ova nastava biti realizovana kada je to u najboljem interesu učenika, čime će se sprečiti zloupotreba organizovanja ovih oblika nastave.
Stručna javnost i javnost uopšte upućuje kritike na račun sadašnjeg sistema obrazovanja, navodeći da je obrazovanje dominantno u odnosu na vaspitanje. Ovim zakonom vaspitna uloga škole dobija na značaju kroz programe kulturnih aktivnosti, programe školskog sporta i sportskih aktivnosti, slobodnih aktivnosti, zaštite životne sredine, saradnje sa lokalnom samoupravom, a koji su i predviđeni odredbama ovog zakona i obavezuju škole da vaspitanju posvetu još veću pažnju. Istovremeno, to su i programi prevencije koji utiču na razvijanje zdravih stilova života, brige o sopstvenom zdravlju, prevencije nasilja i bolesti zavisnosti, kao i maloletničke delikvencije.
Slobodne aktivnosti koje su bile zapostavljene i koje su realizovane u školama od strane drugih lica, sada ponovo postaju dostupne svim učenicima, jer se u školu organizuju besplatno i uključivanje učenika u njih neće biti vezano za socijalni položaj učenika.
Veoma je važna celishodna organizacija slobodnog vremena kroz sadržaje slobodnih aktivnosti ili sekcija, kako se one popularno zovu, jer je to prevencija nepoželjnih oblika ponašanja, ali istovremeno i stvorena mogućnost za podsticanje individualnih sklonosti, interesovanja, bogaćenje društvenog života, socijalizacije, usvajanje pozitivnih vrednosti i normi društva.
Naglašavanje da posebnu pažnju treba posvetiti formiranju muzičkih i dramskih grupa, školskog lista i folklora, vraćamo u naše obrazovne ustanove vidove organizovanja učenika kroz koje neguju tradiciju i kulturu svog naroda. Škola će realizovati zajedničke aktivnosti učenika, roditelja i lokalne zajednice, koje će doprineti zaštitu životne sredine, ali i razvoju ekološke svesti i očuvanju prirodnih resursa.
Primer ovakvih aktivnosti je i konkurs za čistije i zelenije škole u vojvodini koje organizuje Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, u saradnji sa preduzećem Vojvodinašume, Pokretom Gorana Vojvodine i drugim partnerima. Taj konkurs se organizuje od 2009. godine, za svu decu uzrasta od predškolskog do srednješkolskog obrazovanja.
Poseban značaj se daje partnerskom odnosu škole i roditelja, čime roditelj postaje aktivan učesnik obrazovnovaspitnog procesa kako kroz rad u organima upravljanja ustanova, tako i uključivanjem u realizaciju programskih aktivnosti ili prisustvu istih. Propisano anketiranje roditelja na kraju svakog polugodišta, koje do sada nije bila obaveza, omogući će roditeljima da daju sugestije za poboljšanje i organizacije i programa rada, a rezultati dobijanja anketiranjem će se uzimati u obzir i prilikom eksternog vrednovanja rada škole.
Novina u Predlogu zakona je mogućnost odlaganja upisa u prvi razred i vraćanje na pohađanje pripremnog predškolskog programa, kada dete ima šest i po a najviše sedam godina, dakle, kada je roditelj dužan da ga upiše. Kako ne bi došlo do zloupotrebe od strane roditelja jer se to dešavalo u ranijoj praksi, a posebno što zakon stupa na snagu i važi će za školsku 2013-2014. godinu, potrebno je doneti neko uputstvo kojim će se obezbediti valjana primena ovih odredbi zakona za sledeću školsku godinu.
Za učenike sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, predviđena je dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju donošenjem individualnog obrazovnog plana, čime se postiže optimalno uključivanje ovih učenika u redovni obrazovno-vaspitni rad.
Ono što takođe treba istaći je da se i učenicima sa izuzetnim sposobnostima, talentovanim učenicima posvećuje pažnja, jer se i za njih izrađuje IOP. Znamo da je do sada bilo prigovora da su ovi učenici zanemareni, da im se ne posvećuje dovoljna pažnja, što se primenom ove odredbe umanjuje.
Sve napred navedeno podrazumeva da u ustanovama obrazovanja rade prosvetni radnici koji mogu da planiraju, pripreme, organizuju i realizuju nastavu po programima obrazovno-vaspitnog rada, da poseduju kompetencije za rad u obrazovno vaspitnim ustanovama, da se stalno stručno usavršavaju, vrednuju svoj rad i uvode inovacije, kako bi znanja koje učenici usvajaju bila i funkcionalna i primenjiva u široj društvenoj zajednici.
Ovim sam želela da naglasim kolika je uloga i odgovornost prosvetnih radnika u realizaciji nastavnih aktivnosti, kolika su očekivanja roditelja, lokalne zajednice i stručnih udruženja, kao i ministarstva koje propisuje i njihove obaveze i poslove, pa se posebna pažnja mora posvetiti obrazovanju i selekciji nastavnog kadra.
Uvođenjem u osnovno obrazovanje, što bi bio i moj predlog kao i predlog drugih kolega, škola – model centara, omogućili bi da one škole koje su i do sada bile primeri dobre prakse, prepoznatljive po novinama u radu, budu adekvatno vrednovane, a isto tako i da deluju motivišuće i na druge škole da slede njihov primer, ali i da omogućimo da kadar koji se obrazuje za rad u školama ima priliku da deo svog obrazovanja realizuje u ovim svojevrsnim vežbaonicama.
Moram se osvrnuti na proces inkluzivnog obrazovanja, ali u onom delu koji se tiče rada interresornih komisija. U lokalnim sredinama gde su formirane interresorne komisije i čiji su članovi obučeni za rad, postoji problem finansiranja rada komisija, ali i finansiranja onog što komisija da kao meru podrške za dete sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom.
Na žalost, ne postoje pozicije u budžetima lokalnih samouprava za ove namene, ili, ako postoje, na njima nema dovoljno sredstava, te se tako predložene mere ne mogu realizovati. To znači da je ono što je dato kao mogućnost da se kadar iz specijalnih škola upućuje u redovne ustanove radi podrške ovim učenicima, neće moći da se realizuju u dovoljnoj meri jer za to neće biti dovoljno sredstava.
Na kraju, pored izuzetno kvalitetne zakonodavne osnove i obezbeđenog integrativnog pristupa u obrazovno-vaspitnom procesu, za kvalitet ovog procesa je veoma važan i kvalitet udžbenika i nastavnih sredstava. U tom smislu, podržavam zakonsko rešenje kojim će se kvalitetom udžbenika baviti Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, odnosno Centar za razvoj programa i udžbenika kao stručna institucija.
Zato bih u vezi sa udžbenicima želela da skrenem pažnju na primedbu zdravstvenih radnika i roditelja na problem teških torbi, iako će to možda u momentu kada razmišljamo o setu obrazovnih zakona delovati kao manje važna stvar, a samo je tako na izgled, jer ako u toku školovanja ne sačuvamo zdravlje učenika, onda sva naša zakonska rešenja neće imati gde i sa kim da se primene.
Predlažem da se, prilikom izbora udžbenika, povede računa i o tome da se pored ostalih kriterijuma za izbor uvrsti i to da se biraju udžbenici štampani na ofsetnom ili na recikliranom papiru koji su mnogo lakši. Na ovaj način ne samo da štitimo kičme naše dece, nego ovaj pristup ima poseban značaj sa aspekta očuvanja prirode i održivog razvoja. Nije zanemarljiva ni cena ovih udžbenika, koja je značajno niža od udžbenika štampanih na skupim vrstama papira. Ovo bi bila ušteda ne samo za roditelje, nego i za državu koja obezbeđuje besplatne udžbenike.
Poslanici svih stranaka su imali priliku da podnese amandmane na ceo set zakona i time doprinesu poboljšanju zakonskih rešenja, što je i bila želja ministra i njegovog tima, koji će te predloge razmotriti i ugraditi u konačnu verziju zakona, gde je to u skladu sa konceptom zakona i sa strategijom.
Pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje glasamo za ovaj set zakona, ne deleći se, jer nam se deca kada se upišu u školu jedino razlikuju po svojim sposobnostima i interesovanjima a ne ni po čemu drugom Hvala.