Nisam mislio na vas. Ako ste se našli u prvom delu mog izlaganja, ja vam se izvinjavam.
(Predsedavajuća: Gospodine Babiću, isto važi i za vas. Dakle, nemate pravo da replicirate.)
Ja vam se izvinjavam. U prvom delu govora zaista nisam mislio na vas, gospođo Vojić Marković.

Hvala.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Dušan Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani ministre, takođe nisam, kao i jedan od mojih prethodnika, planirao da govorim i o tuđim obraćanjima vezano za ove zakone, ali moram na kratko da se osvrnem i na jedan deo gde se koristi ova govornica za ovako važnu temu kao što je nekoliko zakona iz oblasti obrazovanja, za klasično reklamerstvo.
Oko toga da li ćete vi da podignete školu i da li ćete biti donator, to nije mesto danas da razgovaramo o tome, ali ono što ću svakog zamoliti jeste da, ako već bude donator školi, se razlikuje od onoga kako je podizao svoje apartmane, da makar budu u skladu sa zakonom i da imaju dozvolu građevinsku za početak.
Ono što je veoma važno u vezi sa ovim zakonima, rekla je nešto o tome i prethodnica iz DSS, gospođa Marković, a to je da smo mogli o ovome razgovarati dosta duže. Svaku priliku predstavnice NS iskoriste da svoj stranački zadatak još jednom ponove, da su ga lepo obavili, a to je da su tražili dupliranje vremena. To je nešto što je apsolutno u temi onoga što sam i želeo malopre da kažem, apsolutno jedno reklamerstvo i zloupotreba teme koja je veoma važna, da kažem još jednom, obrazovanje.
Imao sam utisak na trenutke da poslanici SNS nisu ni pročitali ovaj zakon, samo pojedine članove koji su ih interesovali, ne bi li, da kažem delovali da su pročitali. To su uglavnom teme koje su imale nekakvo drugo nadahnuće. To je nešto što i jeste opasno, pogotovo kada se radi o obrazovanju.
Ono na šta bih ja želeo da danas posebno skrenem pažnju je taksativno nekoliko stvari za četiri zakona, ali bih zamolio ministra da u bilo kom delu, ne mora nakon mene samo, ali u bilo kom delu da se uključi u raspravu, jer ovo postaje veoma opasno da mi danas zapravo govorimo samo na ovaj način kao Babić, ne bi li se obraćali samo svojim simpatizerima i glasačima, a veoma je važno da dobijemo od vas povratnu informaciju, a nemoguće je da na kraju kompletne rasprave odgovorite na svih 80 i nešto debata i znamo da ćete ograničiti vreme i samo letimično preskočiti. Mislim da to nije fer i da niste ispoštovali Skupštinu, za razliku od većine ministara koji su ipak reagovali, pogotovo na nešto što su bila važnija. Uopšte ne pretendujem da kažem da će moja debata biti toliko važna da ćete morati da se uključite, ali bih, naravno, voleo u bilo kom trenutku da čujem reakcije, vezano za nekakve veoma konkretne predloge.
Naime, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, mi smo i kroz amandmane predložili da se u članu 98. doda novi stav 6, zapravo on se dodaje i ovim vašim predlogom, ali smo ga mi potpunu drugačije formulisali. Veoma je opasno da nešto što su već standardi u Evropi, nešto što smo postigli da svaki đak prvo bude upisan u osnovnu školu, pa tek onda kod psihologa i pedagoga bude odlučivano o tome u koje će odeljenje, ili koje vrste će obrazovanja nastaviti kroz osnovnu školu.
Ovo zakonsko rešenje omogućuje da veliki broj đaka iz ko zna kojih motiva, možda čak i roditelja, ne bude upisano u prvi razred. Sva deca moraju da budu upisana, samo u izuzetnim situacijama, mi smo to amandmanom i predložili, u slučaju da se radi o zdravlju deteta i da bi obrazovanje štetilo i pogoršalo stanje. Samo u takvim situacijama je dozvoljeno da dete ne upiše.
Imate 200 mališana u generaciji koji u Novom Sadu prvi razred. Uglavnom deca intelektualaca koja su procenjena kao emotivno nezrela za školu. Neka prođu jedan period, znate kakve su reakcije u prvom razredu. Ne smemo dozvoliti da ne budu deo sistema.
Danas imamo 15% jedne generacije da ne završi osnovnu školu. Jedan deo je onih koji nisu ni upisali osnovnu školu, drugi nisu završili iz nekog drugog razloga. To je nešto čemu treba stati na put. Vaša odgovornost je tu najveća. Smatram da će biti više amandmana na ovu temu i mnogi će o tome govoriti. To je jedna od onih stvari zbog koje sam i zahtevao vašu reakciju. Plašim se da ne bude zaboravljeno.
U članu 130. ovog zakona, reguliše se zapošljavanje. Gospodine ministre, imali ste koliko znam, intenzivnu komunikaciju sa predstavnicima OECD. Rađeno je jedno istraživanje integriteta obrazovnog sistema, gde su oni veoma jasno ukazali da je katalizator korupcije, upravo prijem u radni odnos koji reguliše ovaj član 130. Obećali ste tom prilikom da će to biti rešeno ovim zakonom i ovo je veoma veliki problem. Tu su bili i predstavnici UNESKA i oni su veoma ozbiljno radili na ovom istraživanju, ali očigledno u ministarstvu nema ko da čuje ili nema ko da poštuje određene dogovore.
Što se tiče Zakona o osnovnom obrazovanju, želim da prokomentarišem da je zakon veoma deskriptivan. Neophodno ga je konkretizovati. Ima puno stvari koje su postavljene tako da je samo data odgovornost ministru. Ministre, vi jeste profesor na univerzitetu, ali vaše znanje iz oblasti osnovne škole, srednje škole, visokog obrazovanja jesu u vašoj nadležnosti, ali toliko stvari zavisi od vašeg potpisa.
Čak imamo i situaciju da smo Nacionalni savet rešili sukoba interesa tako što će i dalje odlučivati o tome, ali ćete ih vi pokrivati u tom njihovom sukobu interesa vezano za udžbenike. To je veoma važna stvar.
Što se tiče dalje ovog zakona, imamo jednu apsurdnu situaciju da se govori o jednakim uslovima za obrazovanje. Veoma je teško obezbediti jednake uslove u obrazovanju kada imate po jednom učeniku kompjuter u Beogradu, a u nekim školama imate na 70 učenika po jedan kompjuter, kada govorimo o tome da obilan broj škola nema pristup internetu, a govorimo i o obaveznoj veb prezentaciji.
Zatim, imamo to da danas dostupnost internetu, iako je bila odluka da će i "Telekom Srbija" učestvovati u akademskoj mreži, 60% škola ima internet. To je poslednja informacija koju posedujemo. Veliki broj nema fiskulturnu salu, ali i mnoge druge informacije koje govore u prilog tome da ne možemo obezbediti jednako obrazovanje.
Ono što je tema mnogih govornika danas bila jeste broj učenika. Vi ste na veoma čudan način to opisali nekoliko puta. Osim onoga što ste rekli da 21,5, potpuno paušalno jer se tu uzimaju u obzir i one škole gde je određeno da imaju manje učenika, specijalna matematička odeljenja, filološke, sportske ali i neke druge škole koje po prirodi nemaju tako veliki broj učenika, do onih seoskih škola koje imaju jednog, dva, tri, pet učenika i onda kada sve to saberete kažete da ima 21,5 učenika po odeljenju u Srbiji.
Ostavljate mogućnost da bude 30 učenika i na taj način 200 odeljenja i nekih 35% prosvetnih radnika ostaje bez dela fonda ili potpuno bez svog aganžmana. Mislim da su o tome dosta govorili sindikati, da je to jedna veoma važna priča o kojoj takođe treba prodiskutovati. Zašto mi ne bismo bili deo Evrope i po ovom parametru i zašto ne bismo bili makar na korak, negde je čak i 20 učenika po odeljenju?
Što se tiče drugih parametara, radi se o broju časova. Znate i sami da smo utvrdili da broj časova na nedeljnom nivou za učenike osnovnih škola bude 25 časova, pričamo o periodu od petog do osmog razreda. Znamo da prosek trenutno iznosi ako se ne varam nekih 32%. To je ono što je takođe problem sa programom. Ko će i kada menjati program? Opet ćemo usklađivati ovom zakonskom rešenju programe i skraćivati, verovatno opet u nadležnosti ministra, i to je nešto što je ozbiljan problem. prvo se odredi šta to učenici treba da znaju pa se onda određuje fond časova. Nije loš fond od 25 časova nedeljno, ali prvo je trebalo prilagoditi gradivo, pa tek onda broj časova. Isto važi i za niže razrede osnovne škole. Oni trenutno imaju 23 časa, imaće 20, što je takođe dobro, ali program nije usklađen.
Što se tiče knjiga, svi su o tome govorili, mi smo predložili da u jednom amandmanu na član 4. da stav 2 drugačije glasi, - da učenici osnovnih, javnih škola, muzičkih škola i baletskih škola mogu besplatno koristiti udžbenike, knjige iz školske biblioteke, školski materijal, prevoz i ishranu, ali i smeštaj kada je to potrebno u skladu sa zakonom. To je nešto što mnogo bolje definiše ovaj član i veoma mi je važno da uzmemo u obzir i muzičke i baletske škole, s obzirom da su one veoma često zaboravljene.
Imamo nekoliko članova koji govore da muzička i baletska škola se izostavljaju iz ovog programa, to je zakon iz 1929. godine, nažalost, još iz kraljevine, o đacima pešacima. Mi smo jedina zemlja koja se ponosi i snimamo emisije o đacima pešacima. To ovaj zakon neće rešiti. I dalje ostavljamo četiri kilometara. Naš predlog je da bude dva kilometara, da se obezbedi prevoz, ali i za učenike muzičke škole u onim gradovima gde to postoji.
Što se tiče zakona o srednjim školama, veoma važan predlog je nešto što je često bio predmet diskusija, a ne vidim razlog zbog čega danas ne bismo o tome razgovarali. Tehničke gimnazije su nešto što je veoma važan predlog, ne zato što postoji u razvijenim zemljama, u Nemačkoj, Švajcarskoj, nego zbog toga što bi tehničke gimnazije, ako ništa drugo, omogućile đacima da nakon završene srednje škole mogu da upišu neke fakultete koji su iz neke oblasti za koju možda sa 15 ili 14 godina kada su se odlučivali za srednju školu nisu delovali primarno.
U međuvremenu su želeli da upišu neke škole koje lobijem profesora iz elektrotehničkih, mašinskih škola veoma često nestaju neki predmeti i veoma je važno da imaju jedno šire obrazovanje.
Tehničke gimnazije, za početak, dajte da predvidimo zakonom. Zašto je problem da se taj amandman usvoji, jer tehničke gimnazije na kraju krajeva su jeftinije? Ako već moramo da štedimo, i gospodin Babić je govorio da nemamo para za obrazovanja, ali zato imamo za avione, i teško je kada neko mora sa pozicije vlasti da priča o tome da nema. Razumem, ali kada nemate za obrazovanje imate za nešto drugo, to je veliki problem. Tehničke gimnazije nisu dodatni trošak. Jeftiniji je učenik u tehničkoj gimnaziji, a pri tom i benifit o kojem sam i govorio.
Na kraju, želim da zaključim da načelno imamo i problem sa zakonom o kojem je i gospodin Babić govorio, obrazovanje odraslih. Dosta stvari je tu onako prilično nedefinisano. Nije definisano šta su odrasli, koja je to uzrast. Definisano je od tri do pet godina za završetak. Mislim da, shodno interesovanjima i mogućnostima određenih ljudi, treba im omogućiti da se i brže završi.
Poslednja stvar koju bih rekao u vezi sa tim zakonom, a gotovo zapravo sve najvažnije stvari u tom zakonu sam time i pomenuo, treba da prežive određenu promenu, jeste i upravo to da nije dobro definisano koje to ustanove mogu da učestvuju u ovom procesu. To je tridesetak ustanova. Jesu one definisane, ali treba omogućiti pre svega osnovnim i srednjim školama koje imaju za to kapacitete, omogućiti određenom broju profesora da steknu svoj fond, a ne na ovaj način, hajde da kažemo, veoma loše definisati ustanove koje su za to ovlašćene. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Zoran Babić. Želite repliku ili povreda Poslovnika?
(Narodni poslanik Zoran Babić, s mesta: Svejedno replika ili povreda Poslovnika član 106.)
Izvolite.

Pažljivo sam slušao kolegu, nadahnutog, mladog, poletnog. To je dobro. Međutim, potrebno je da se priča o tački dnevnog reda. Od 12 minuta, koliko je trajala diskusija, pet minuta sam bio ja i SNS kao tema, iako se govorilo o nekim drugim mnogo važnijim stvarima u ovoj državi.
Žao mi je što kolega nije shvatio moju provokaciju, jer onda kada sam rekao da ću pomoći školu, očekivao sam da će svaki naredni govornik da kaže - da i ja ću pomoći moju. Ali, nema toga ovde. Ne shvataju to kolege. Kada dođe do toga onda ne shvataju bolje napasti nego pokazati lični primer.
(Predsedavajuća: Gospodine Babiću, tražili ste povredu Poslovnika. Molim vas da se pridržavamo Poslovnika. Nemojte da koristite pravo replike.)
U redu. Samo ću još jednu rečenicu. Kada nema novca, nema novca to je istina i bilo bi ga više da su poljoprivrednici u Srbiji mogli da zađubre zemlju đubrivom iz azotare koje je otišlo negde privatnim kanalima, da su mogli da koriste kreditne linije iz "Razvojne banke Vojvodine" ili iz "Agrobanke", a ne da nestanu u privatnim fondovima gde su nestale kroz različite fondove. Onda bi bilo gospodo, ali nema, otišlo je kroz fondove, kroz razvojne banke, kroz razne reklamne panoe i reklamne prostore. Tu je otišao novac. Zbog toga ga sada nema.

Hvala.
Narodni poslanik Dušan Obradović, replika.

Poštovani gospodine Babiću, veoma bih voleo da sam u mogućnosti da doniram za školu. Nažalost, nemam apartmane u privatnom vlasništvu. Pet generacija su fakultetski obrazovani Kragujevčani, iz grada iz kojeg dolazim, preci, i nismo danas u mogućnosti i svi zajedno delimo sudbinu ove zemlje.
Kada budem bio u mogućnosti, s obzirom da od tih pet generacija, svi su zaposleni u prosveti, apsolutno svi. Eto razloga zbog čega me dodatno interesuju ovi zakoni. O njima sam govorio daleko više nego što ste vi rekli sedam minuta, a da sam pet o vama, od ukupno 12.
Dakle, niste vi fascinacija. Samo sam naveo primer kako se danas politička elita, u šta nažalost spadaju mnogi drugi, ne govorim o pojedincima, se odnose prema obrazovanju. To je samo bio primer tog reklamerstva od empatije prema učiteljici, prema deci i školi, od nekih mnogih drugih stvari koje ste pomenuli, tipa – ja sam podneo zahtev za produženje. Pa, to vam je bio stranački zadatak. Da li ste vi to sami smislili kod kuće da treba da se produži i duplira vreme?
Upravo govorim o tome da je trebalo za svaki zakon dati po pet sati, koliko je predviđeno. Možda građani koji ovo prate ne znaju da po Poslovniku imate mogućnost da grupišete zakone koji su srodni i to nije sporno. Radile su to i mnogi drugi sazivi. Ali, kada su ovako važna zakonska rešenja, mi posle mnogo godina menjamo ove zakone i nemamo vremena, žurimo negde, a nećemo raditi očigledno ni narednih dana zbog toga što smo ubrzali raspravu o ovome i nastavljamo o amandmanima tek u utorak. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vesna Jovicki.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, predlozi zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, o srednjem obrazovanju i vaspitanju, kao i Predlog zakona o obrazovanju odraslih usklađeni su sa Strategijom obrazovanja Republike Srbije do 2020. godine i predstavljaju primere dobre prakse. Usklađeni su sa međunarodnim propisima. Utiču na podizanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog sistema. Mnogi su i afirmativni.
Govoriću o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, jer je misija osnovnog obrazovanja i vaspitanja da bude temelj celokupnog sistema obrazovanja i da obezbedi kvalitetno obrazovanje svih građana.
U Strategiji obrazovanja u Republici Srbiji kaže se da su ključna strateška obeležja ovog podsistema obuhvat učenika osnovnim obrazovanjem, kvalitet obrazovanja, efikasnost i relevantnost, koja se ogleda u osiguravanju podrške onim nivoima, oblicima i programima obrazovanja koji daju najveći doprinos razvoju društva.
Važeći Zakon o osnovnoj školi, koji je donet još 1992. godine imao je više dopuna, a i promene koje su nastale u društvu kako na ekonomskom, tako i na socijalnom i političkom planu, stvorile su uslove za donošenje novog zakona koji se oslanja na strategiju, ali istovremeno stvara i osnov za njeno sprovođenje.
Ciljevi i ishodi osnovnog obrazovanja i vaspitanja predviđeni ovim zakonom u centar obrazovnog sistema stavljaju dete sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima, ali isto tako i roditelje i nastavnike kao partnere u vaspitno-obrazovnom procesu.
Osnovni zadatak škole je da omogući kvalitetno obrazovanje i vaspitanje za svakog učenika pod jednakim uslovima, da lica koja rade u školi promovišu jednakost među svim učenicima i da se suprotstave svim vrstama diskriminacije i nasilja.
Istakla bih i druge prednosti ovog predloga zakona zbog roditelja učenika. Mreža škola treba da obezbedi ostvarivanje dostupnosti obrazovanja i vaspitanja svim učenicima na određenom području. Učenici sa smetnjama u obrazovanju i sa invaliditetom, kao i učenici sa izuzetnim sposobnostima, imaju pravo na individualni obrazovni plan, gde će se razvoj i napredovanje odvijati prema sposobnostima i interesovanjima.
Osnovno obrazovanje i vaspitanje je besplatno i obavezno. Roditelj je dužan da dete upiše u školu, ali ima pravo da bira u koju će školu upisati dete. Zakon uvodi i podelu na tipove škola po programu nacionalne i strane i po osnivaču javne i privatne, kao i nastavu kod kuće i na daljinu.
U školama se obrazovno-vaspitni rad izvodi na srpskom jeziku, ali pripadnici nacionalnih manjina imaju mogućnost da pohađaju nastavu na jezicima nacionalnih manjina ili da taj jezik izučavaju kao izbor. Škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, osim što školuju decu bez obzira na vrstu smetnje, pružaće stručnu podršku ustanovama u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja angažovanjem specijalnih pedagoga i defektologa, te će na taj način postati resursni centri, kako stoji u strategiji.
Uključivanjem stručnjaka iz ovih škola u redovne škole, osim pomoći učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, pruža se pomoć i nastavnicima, što je svojevrstan vid stručnog usavršavanja nastavnika redovnih škola kojima stiču nove veštine i znanja važna za sprovođenje inkluzivnog obrazovanja.
Značajna novina u zakonu je i da mogu da se osnivaju privatne škole sa posebnim pedagoškim orijentacijama, kao što su Montesori, Dekroli, Valdorf, jer to povećava ponudu programa, čime se podiže kvalitet obrazovno-vaspitnog rada.
Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na osnovu školskih programa kroz obavezne, izborne i fakultativne predmete, dok u privatnoj školi umesto izbornih predmeta mogu da se realizuju i drugi predmeti prema školskom programu. Razvojni plan, školski program i godišnji plan rada su dokumenti kojima se planira izvođenje obrazovno-vaspitnog rada, kao i sve aktivnosti i svi akteri koji su uključeni u realizaciju rada.
Ovde bih posebno želela da istaknem najvažnije obavezne mere razvojnog plana kao dokumenta. To su mere unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada, dostupnost i kvalitet obrazovanja za učenike kojima je potrebna dodatna podrška, dakle, inkluzivno obrazovanje, mere prevencije nasilja, osipanje učenika, pripreme za završni ispit, uključivanje u nacionalne i međunarodne projekte, uključivanje roditelja u rad škola. Takođe, veoma su značajni i sadržaji školskog programa, a koji se odnose na programe dopunske i dodatne nastave, kulturnih aktivnosti škole, školskog sporta i sportskih aktivnosti, zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, slobodnih aktivnosti učenika, profesionalne orijentacije, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, saradnja sa lokalnom zajednicom i porodicom.
Kada govorimo o nastavi, važno je naglasiti da je škola u obavezi da pripremi učenika za polaganje završnog ispita, kao i da za učenike četvrtog razreda, što je novina, organizuje časove koje će izvoditi predmetni nastavnici koji će realizovati nastavu u petom razredu, čime će se teškoće koje su se pojavljivale iz prelaska iz razredne u predmetnu nastavu smanjiti.
Celodnevna i produžena nastava, koje se mogu organizovati u školama, nastale su iz potrebe roditelja da deca budu u bezbednom okruženju, pod nadzorom stručnih lica, dok su oni na radnom mestu.
Organizovanjem nastave za učenike na kućnom i bolničkom lečenju, kao i nastave na daljinu, daje se mogućnost da učenici koji su iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga onemogućeni da pohađaju školu, budu kontinuirano uključeni u proces obrazovno-vaspitnog rada. Ministar će doneti pravilnike po kojima će ova nastava biti realizovana kada je to u najboljem interesu učenika, čime će se sprečiti zloupotreba organizovanja ovih oblika nastave.
Stručna javnost i javnost uopšte upućuje kritike na račun sadašnjeg sistema obrazovanja, navodeći da je obrazovanje dominantno u odnosu na vaspitanje. Ovim zakonom vaspitna uloga škole dobija na značaju kroz programe kulturnih aktivnosti, programe školskog sporta i sportskih aktivnosti, slobodnih aktivnosti, zaštite životne sredine, saradnje sa lokalnom samoupravom, a koji su i predviđeni odredbama ovog zakona i obavezuju škole da vaspitanju posvetu još veću pažnju. Istovremeno, to su i programi prevencije koji utiču na razvijanje zdravih stilova života, brige o sopstvenom zdravlju, prevencije nasilja i bolesti zavisnosti, kao i maloletničke delikvencije.
Slobodne aktivnosti koje su bile zapostavljene i koje su realizovane u školama od strane drugih lica, sada ponovo postaju dostupne svim učenicima, jer se u školu organizuju besplatno i uključivanje učenika u njih neće biti vezano za socijalni položaj učenika.
Veoma je važna celishodna organizacija slobodnog vremena kroz sadržaje slobodnih aktivnosti ili sekcija, kako se one popularno zovu, jer je to prevencija nepoželjnih oblika ponašanja, ali istovremeno i stvorena mogućnost za podsticanje individualnih sklonosti, interesovanja, bogaćenje društvenog života, socijalizacije, usvajanje pozitivnih vrednosti i normi društva.
Naglašavanje da posebnu pažnju treba posvetiti formiranju muzičkih i dramskih grupa, školskog lista i folklora, vraćamo u naše obrazovne ustanove vidove organizovanja učenika kroz koje neguju tradiciju i kulturu svog naroda. Škola će realizovati zajedničke aktivnosti učenika, roditelja i lokalne zajednice, koje će doprineti zaštitu životne sredine, ali i razvoju ekološke svesti i očuvanju prirodnih resursa.
Primer ovakvih aktivnosti je i konkurs za čistije i zelenije škole u vojvodini koje organizuje Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, u saradnji sa preduzećem Vojvodinašume, Pokretom Gorana Vojvodine i drugim partnerima. Taj konkurs se organizuje od 2009. godine, za svu decu uzrasta od predškolskog do srednješkolskog obrazovanja.
Poseban značaj se daje partnerskom odnosu škole i roditelja, čime roditelj postaje aktivan učesnik obrazovnovaspitnog procesa kako kroz rad u organima upravljanja ustanova, tako i uključivanjem u realizaciju programskih aktivnosti ili prisustvu istih. Propisano anketiranje roditelja na kraju svakog polugodišta, koje do sada nije bila obaveza, omogući će roditeljima da daju sugestije za poboljšanje i organizacije i programa rada, a rezultati dobijanja anketiranjem će se uzimati u obzir i prilikom eksternog vrednovanja rada škole.
Novina u Predlogu zakona je mogućnost odlaganja upisa u prvi razred i vraćanje na pohađanje pripremnog predškolskog programa, kada dete ima šest i po a najviše sedam godina, dakle, kada je roditelj dužan da ga upiše. Kako ne bi došlo do zloupotrebe od strane roditelja jer se to dešavalo u ranijoj praksi, a posebno što zakon stupa na snagu i važi će za školsku 2013-2014. godinu, potrebno je doneti neko uputstvo kojim će se obezbediti valjana primena ovih odredbi zakona za sledeću školsku godinu.
Za učenike sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, predviđena je dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju donošenjem individualnog obrazovnog plana, čime se postiže optimalno uključivanje ovih učenika u redovni obrazovno-vaspitni rad.
Ono što takođe treba istaći je da se i učenicima sa izuzetnim sposobnostima, talentovanim učenicima posvećuje pažnja, jer se i za njih izrađuje IOP. Znamo da je do sada bilo prigovora da su ovi učenici zanemareni, da im se ne posvećuje dovoljna pažnja, što se primenom ove odredbe umanjuje.
Sve napred navedeno podrazumeva da u ustanovama obrazovanja rade prosvetni radnici koji mogu da planiraju, pripreme, organizuju i realizuju nastavu po programima obrazovno-vaspitnog rada, da poseduju kompetencije za rad u obrazovno vaspitnim ustanovama, da se stalno stručno usavršavaju, vrednuju svoj rad i uvode inovacije, kako bi znanja koje učenici usvajaju bila i funkcionalna i primenjiva u široj društvenoj zajednici.
Ovim sam želela da naglasim kolika je uloga i odgovornost prosvetnih radnika u realizaciji nastavnih aktivnosti, kolika su očekivanja roditelja, lokalne zajednice i stručnih udruženja, kao i ministarstva koje propisuje i njihove obaveze i poslove, pa se posebna pažnja mora posvetiti obrazovanju i selekciji nastavnog kadra.
Uvođenjem u osnovno obrazovanje, što bi bio i moj predlog kao i predlog drugih kolega, škola – model centara, omogućili bi da one škole koje su i do sada bile primeri dobre prakse, prepoznatljive po novinama u radu, budu adekvatno vrednovane, a isto tako i da deluju motivišuće i na druge škole da slede njihov primer, ali i da omogućimo da kadar koji se obrazuje za rad u školama ima priliku da deo svog obrazovanja realizuje u ovim svojevrsnim vežbaonicama.
Moram se osvrnuti na proces inkluzivnog obrazovanja, ali u onom delu koji se tiče rada interresornih komisija. U lokalnim sredinama gde su formirane interresorne komisije i čiji su članovi obučeni za rad, postoji problem finansiranja rada komisija, ali i finansiranja onog što komisija da kao meru podrške za dete sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom.
Na žalost, ne postoje pozicije u budžetima lokalnih samouprava za ove namene, ili, ako postoje, na njima nema dovoljno sredstava, te se tako predložene mere ne mogu realizovati. To znači da je ono što je dato kao mogućnost da se kadar iz specijalnih škola upućuje u redovne ustanove radi podrške ovim učenicima, neće moći da se realizuju u dovoljnoj meri jer za to neće biti dovoljno sredstava.
Na kraju, pored izuzetno kvalitetne zakonodavne osnove i obezbeđenog integrativnog pristupa u obrazovno-vaspitnom procesu, za kvalitet ovog procesa je veoma važan i kvalitet udžbenika i nastavnih sredstava. U tom smislu, podržavam zakonsko rešenje kojim će se kvalitetom udžbenika baviti Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, odnosno Centar za razvoj programa i udžbenika kao stručna institucija.
Zato bih u vezi sa udžbenicima želela da skrenem pažnju na primedbu zdravstvenih radnika i roditelja na problem teških torbi, iako će to možda u momentu kada razmišljamo o setu obrazovnih zakona delovati kao manje važna stvar, a samo je tako na izgled, jer ako u toku školovanja ne sačuvamo zdravlje učenika, onda sva naša zakonska rešenja neće imati gde i sa kim da se primene.
Predlažem da se, prilikom izbora udžbenika, povede računa i o tome da se pored ostalih kriterijuma za izbor uvrsti i to da se biraju udžbenici štampani na ofsetnom ili na recikliranom papiru koji su mnogo lakši. Na ovaj način ne samo da štitimo kičme naše dece, nego ovaj pristup ima poseban značaj sa aspekta očuvanja prirode i održivog razvoja. Nije zanemarljiva ni cena ovih udžbenika, koja je značajno niža od udžbenika štampanih na skupim vrstama papira. Ovo bi bila ušteda ne samo za roditelje, nego i za državu koja obezbeđuje besplatne udžbenike.
Poslanici svih stranaka su imali priliku da podnese amandmane na ceo set zakona i time doprinesu poboljšanju zakonskih rešenja, što je i bila želja ministra i njegovog tima, koji će te predloge razmotriti i ugraditi u konačnu verziju zakona, gde je to u skladu sa konceptom zakona i sa strategijom.
Pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje glasamo za ovaj set zakona, ne deleći se, jer nam se deca kada se upišu u školu jedino razlikuju po svojim sposobnostima i interesovanjima a ne ni po čemu drugom Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovana Mehandžić.