Gospođo predsedavajuća, rizikujući opasnost da mi odgovore sva tri šefa poslaničke grupe SNS i ovaj gospodin koji preti da još nismo preživeli vladavinu SNS, uvek sam spreman da jeziku nagomilane bahatosti i primitivizma suprotstavim jezik argumenata i činjenica.
Jezik argumenata i činjenica je vrlo razumljiv, čak i za one koji bi da brane demokratiju. Mogu da mislim šta bi bilo sa demokratijom da nema vas da je branite. Sećam se tog vremena kod vas kada smo bili u demokratiji do guše.
Evo šta kaže zakon i amandman – lica koja obavljaju obrazovno-vaspitni rad i druga lica zaposlena u školi, obavezna su da jednako postupaju prema svim učenicima i da se aktivno suprotstavljaju svakoj vrsti diskriminacije i nasilja, to je nešto što bih ja predložio kao svoj amandman, promovišući i vaspitavajući najviši stepen tolerancije i humanosti.
Ponovo pitam – vi zaista u današnjem danu ili nas iz DS potcenjujete ili veoma bahato precenjujete svoju snagu? Danas su rezignirani u Srbiji ljudi koji su glasili i za SNS, i za SPS, i za DS, i za URS, i beli listići, i oni koji nisu glasali i oni koji su glasali za Borisa Tadića, i oni koji su glasali za Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima i oni koji su glasali za LDP.
Danas je u ovoj zemlji poražen osnovni princip da je obrazovanje dostupno svima a ne onima koji su spremni da plate. Danas profesori moraju da brane ugled svoje profesije. Danas đaci moraju da brane svoje škole. Danas DS mora da brani osnove postulate na kojima počiva svako demokratsko društvo.
Vi to možda shvatate, možda ne shvatate. Možda razumete ozbiljnost situacije, a možda je za vas sve šala. Možda je za vas ovo princip koji je proklamovao jedan predsednik jedne države kada je kupio diplomu. Možda je taj princip za vas osnovni princip obrazovanja. Možda je za vas princip obrazovanja da je neki predsednik u ovoj zemlji kazao – nisam završio fakultet u ono vreme jer nije valjao Zakon o univerzitetu, pa kada je bio prošli put u Vladi i doneo najsramniji Zakon o univerzitetu u istoriji Srbije, ali mi danas ne možemo da raspravljamo o zakonu o osnovnom obrazovanju i da se pravimo da se na prijemnim ispitima nije ništa desilo.
Ako vi očekujete od nas da mi ovde budemo mrtva priroda, a neke i žele da budemo mrtva priroda, da nam kažu još niste preživeli vladavinu SNS, ponosno dižući ruku, preteći nam, pa nismo se mi plašili tog prsta…
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, molim vas da se ipak vratimo na temu dnevnog reda, da ne bismo zašli opet u krug replika.)
Zahvaljujem. Upravo završavam.
Nismo se mi plašili tog prsta ni kada je povlačio oroz, ne plašimo se ni sada kada je prazan. Hvala.

Hvala.
Moram samo da vam kažem, gospodine Milivojeviću, da ste pročitali sledeći amandman. Znači još nam nije na dnevnom redu, ali pustila sam vas da pričate.
Replika, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo, neću više da se javljam na replike. Očigledno da neke stvari po onoj narodnoj "džabe je gluvom šaputati i ćoravom namigivati"  ne važi.
Molim DS da nas ne brane od organizovanog kriminala i korupcije. Stvarno vas to molim. Dok ste bili na vlasti to je baš procvetalo.
Što se tiče tih pretnji, ne znam ko je vama pretio i čiji su to prsti bili na okidaču. Smatram da vi treba da budete u parlamentu, pogotovo neki poslanici. Bilo bi jako dosadno bez njih. Usvajali bi ovde zakone bez i jednog smeška.
Očigledno je i izgleda mi da je danas mnogo jako sunce, pa neko meša težak život sa zakonom. Uzmite malo, kad zađe ovo sunce, razmislite o tome.

Hvala.
Po Poslovniku, dr Janko Veselinović. Izvolite.

Predsedavajuća, reklamiram član 107. Govornik je dužan da postoje dostojanstvo Narodne skupštine. Po drugi put predsedavajuća, odnosno šef poslaničke grupe SNS se na uvredljiv način odnosi, odnosno govori o poslanicima u ovoj skupštini.
Smatram da time što ne preduzimate ništa iz ovlašćenja koje vam daje ovaj poslovnik, ovu skupštinu unižavate i vraćate je na period 90-ih godina, kada su oni zaista žarili i palili i pretili, kao što je rekao kolega, i povlačili oroze. Ako slušate neka svedočenja ovih dana, to možete i da čujete.
Predsedavajuća, molim vas. Ovu reč još jedanput upotrebljavam, molim vas, da upozorite poslanike vladajuće koalicije, odnosno stožerne stranke da ne unose ovde govor 90-ih, mržnju na način za koji smo mislili da je iza nas. Upozorite, prekinite ovu sednicu, pozovite šefove poslaničkih grupa na dogovor.
Predsedavajuća, ovo zaista nije smešno. Molim vas, upozorite šefa poslaničke grupe, koji se po drugi put uvredljivo odnosi i govori o poslanicima opozicije, jer ćemo u suprotnom morati da izađem iz sale i da se konsultujemo da li ćemo dalje učestvovati u radu, uz ovakvo vaše predsedavanje.

Gospodine Veselinoviću, prethodni govornik koji je izazvao repliku, upravo je pričao o nečemu što nije bilo o dnevnom redu sednice. Gospodin Arsić je replicirao na njegovo izlaganje.
Molim sve poslanike, ne samo poslanike pozicije nego i poslanike opozicije, da u svojim izlaganjima vode računa o temi dnevnog reda, da bismo svi zajedno poštovali dostojanstvo ovog doma. Mislim da svi imamo tu odgovornost, ne samo predsedavajući.
Zahvaljujem se.
Reč ima Marko Atlagić, po dnevnom redu. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, prosto sam šokiran sa ovom raspravom kada se govori o članu 9. Zakona o osnovnom vaspitanju i obrazovanju, iz razloga što govori o osnovnom zadatku škole. Osnovni zadatak škole, kako je navedeno u ovom članu zakona, jeste da omogući kvalitetno obrazovanje i vaspitanje za svako dete i učenika pod jednakim uslovima.
Verujem da se čude i naši roditelji i gledaoci o čemu mi pričamo, umesto o članu 9. o zadatku vaspitanja, obrazovanja, a ne o nekakvim konacima. Mi smo čitavih sat vremena upotrebili van ovog zakona. Molim vas, gospodo, skinimo tri stvari jednom sa dnevnog reda u ovoj skupštini.
Prvo, vi gospodo iz opozicije, slagali se s tim ili ne, Tomislav Nikolić je predsednik države i on je za vas i nas predsednik i to skinimo s dnevnog reda.
Drugo, isto tako nemojte spominjati više ni gospodina Vojislava Šešelja, skinimo to danas za vjekova i za amen. On je za vas to što jeste, za mene lično on je srpski heroj. Ostavimo to istoriji, neka ona to kaže.
Treće, vraćam se sad na ovaj osnovni zadatak. Kako vidite osnovni zadatak ovde stoji, jeste obrazovanje i vaspitanje. Možda bi, gospodo iz Ministarstva, trebalo preformulisati, možda je trebalo ovim amandmanima ovih poslanika koji su podneli, da nije osnovni zadatak obrazovanje i vaspitanje, nego vaspitanje i obrazovanje, da damo akcent više na reč "vaspitanje". S tim dokazujemo i opredeljujemo svoj odnos prema vaspitanju i obrazovanju. Da smo to radili u prethodnih 15 godina, ne bi neki narodni poslanici palili ovu skupštinu, što je izraz nevaspitanja, i da je nisu zapalili nikada ne bi bili danas ovde poslanici. Isto tako, odraz nevaspitanja je terati svog predsednika države u Hag. Da nisu to radili, ne bi danas ovde govorili.
Dalje, dozvolite da kažem da je ovaj član 9. jako prihvatljiv od strane ministra i Ministarstva prosvete i nema razloga da prihvatimo ove amandmane, jer amandmani narodnih poslanika u suštini ne menjaju bit i suštinu člana 9, a to je zadatak osnovne škole.
Vrlo je dobro što je u amandmanu naglašena borba protiv diskriminacije. To su velike stvari da se zakonom prvi put reguliše. Nastavnici u osnovnim školama će svojim planovima, kako razrednih zajednica, tako škole i u celini planovima razraditi pojedine zadatke u ovom osnovnom zadatku o kojem se radi.
Da završim, podržavam ovaj član 9, a nisam za ove amandmane i mislim da oni zaista nemaju smisla, jer ne menjaju suštinu i srž člana 9. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo, u prilično odmakloj diskusiji, mi smo još uvek na članu 9. i na dvanaestom amandmanu.
Član 9. se bavi osnovnim zadacima škole i ima svega dva stava. Predložila sam da se mojim amandmanom izmeni član 2. Amandman je odbijen sa obrazloženjem da on ne menja suštinu člana. Nisam, zaista, ni želela da promenim suštinu člana, nego da ga učinim primenljivim. Nadam se da će se gospodin ministar sada predomisliti i upravo ću mu pokušati dokazati, zato što stav 2. u Predlogu zakona glasi: "Lica koja obavljaju obrazovno-vaspitni rad i druga lica zaposlena u školi, naročito će promovisati jednakost među svim učenicima i aktivno se suprotstavljati svim vrstama diskriminacije i nasilja".
"Naročito", je relativan pojam. Znate šta je to "naročito"? To je nešto što može da se tumači na razne načine, ne precizira zakon, mora biti imperativan i zato u svom amandmanu kažem da su lica koja obavljaju vaspitno-obrazovni rad i druga lica zaposlena u školi obavezna da jednako postupaju prema svim učenicima i da se aktivno suprotstavljaju svakoj vrsti diskriminacije. I vi ste to predvideli ovde da se aktivno suprotstavljaju, ali aktivno suprotstavljanje, ako se ne precizira, podrazumeva nešto što su nedozvoljena sredstva drugim zakonima nastavnicima. Onda dovodimo u pitanje neke druge oblike rešavanja problema u školi. Zato dajem dalje pojašnjenje u tom svom predlogu. Dakle, da se aktivno suprotstavljaju svakoj vrsti diskriminacije i nasilja promovišući i vaspitavajući najviši stepen tolerancije i humanosti. To je ono što oni mogu da rade i što su u obavezi da čine i to je jedino njima dopušteno. To je ono što bi taj amandman predložio izmene ovog stava. Zaista se nadam da će se ministar predomisliti i prihvatiti ga.
U svetlu ovoga, ove rasprave koja je posebno fokusirala problem koji danas imamo, imam obavezu prema prosvetnim radnicima, prema roditeljima i deci, prema nekome ko je godinama radio i pripremao učenike za ovaj prijemi ispit, ili malu maturu, kako smo je mi zvali. Moram da podsetim javnost Srbije da nije problem danas nastao. Ovo je danas samo rezultat nečega što je dugo tinjalo, kada se ovako, kao društvo, odnosimo prema nečemu što treba da bude važno i što treba da bude rezultat zrelosti.
Prvi ispiti 1993, 1994, 1995. godine su išli kao otvorena pitanja, odnosno učenici su se pripremali za ispite i tek na dan kada su dolazili na ispit, dobijali su testove koje su tada prvi put videli. Onda je pod pritiskom javnosti i želje da svojoj deci učinimo medveđu uslugu, da ne moraju toliko da se pripremaju, usput da neko dobro inkasira svoj rad, napravili gotove zbirke sa gotovim rešenjima. Učenici su spremali gotova pitanja i gotove odgovore.
Zaista je sramota, ja to potpisujem, kao neko ko ga je dugo radio, da neko to ne može da položi. Najprosečniji učenik, sa minimalnim brojem časova to može da pripremi, a onda su se drznuli dalje. Znate, tržište je zanimljivo, falsifikovanje dokumenata može da donese opet dodatnu zaradu nekima drugima. Drznuli su se da to počnu da prodaju, da i tu informaciju i tu vrstu devalviranog ispita prodaju. Ovo je danas kulminacija i ona je sramota svih nas. Naravno, Ministarstva prosvete posebno.
Očekujemo da Ministarstvo prosvete poimence u najkraćem roku te ljude ne samo otkrije, to može jedan policajac pozornik da otkrije, ne treba tu velika opsežna istraga, zna se kako to ide i zna se put kuda to ide, da ti ljudi apsolutno za primer ostanu bez posla, svi koji su u tome učestvovali, jer to je sramno. Ali, opet vam kažem, to je sramota celog društva dokle smo mi došli baveći se malom maturom i želeći da je devalviramo kao jedan ozbiljan ispit zrelosti. Ona već dugo nije ispit zrelosti, nego ispit na kom mi pokušavamo da svoj mladi naraštaj nevaspitno naučimo da kroz jedan ozbiljan ispit u stvari mogu da prođu na najlakši i najneodgovorniji način. Tu smo svi odgovorni. Celo društvo. O tome treba da razmislimo.
Ne želim da amnestiram ni Ministarstvo, ni one koji su učinili, samo da se svi zagledamo, da ne politizujemo to suviše. To je naš veliki problem. To je problem koji sadrži mnoge probleme ovog društva. Ovo je samo jedna pazl sličica, jedan pazl komadić u slici svih nas i celog društva i svih problema koje sada imamo.
To je ono što sam u obavezi da kažem i zbog prosvetnih radnika i zbog roditelja i zbog Ministarstva. Svi zajedno treba da crvenimo. Oni koji su to izvršili direktno, oni naravno treba da podnesu svaku vrstu odgovornosti, jer to je falsifikovanje dokumenata i transparentno da ostanu bez posla. Javno, da svi znamo ko su ti ljudi zaista. Nije to uvek preporučljivo, ali u ovom slučaju, upravo zbog ove mlade generacije, kojoj se to događa, Ministarstvo je to u obavezi da sprovede. Ostalo već ide rukom zakona. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Saša Milenić.