Upravo po ovoj temi, rodne osetljivosti zakonskog predloga, diskutovao sam u raspravi u načelu i pohvalio zakon upravo i sa tog stanovišta. Jeste da materijalno intervencija koju poslanik predlaže ne menja ništa u obimu prava i u konsekvencama koje zakon proizvodi, ali je pažnje i poštovanja vredna intencija predlagača zakona da o toj činjenici, o tom kvalitetu i u zakonskom tekstu vodimo računa, tim pre što je to oblast u kojoj ova zemlja nema razloga da se stidi u evropskim razmerama. Zaista, u Kraljevini Jugoslaviji nisu žene imale čak ni političko pravo glasa, ali u Evropi spadamo u krug zemalja koje su prve takvo političko pravo učinili objektivnim.
Samo da vas podsetim da su neki kantoni u Švajcarskoj pravo glasa za žene omogućili tek krajem 20. veka uz intervenciju federalnih vlasti i međunarodnih organa. Činjenica je da je u našoj kulturi još Svetozar Marković u 19. veku pisao o pravu ženskinja i akcentovao potrebu političke osetljivosti da to pravo ne može biti nedostatak zakonskog teksta to što predlagač zakona iskazuje potrebu da o toj činjenici, iako je tekovina naše kulture, vodimo računa i u normativnom jeziku i u aktu formulisanja zakona. Mislim da je to prednost ovog zakona. Poslanička grupa URS je saglasna sa stavom Vlade.

Milica Vojić Marković. Izvolite.

Samo trenutak, tražim repliku. Blago srpskim zakonima…
(Predsednik: Nisam vam odobrio pravo na repliku, imate pravo po amandmanu).
Dobro. Po amandmanu.
Blago srpskim zakonima i srpskim školama ako su im ovo prednosti. Računala sam da su prednosti da imaju 25 učenika, da profesori imaju prava na razne stvari, da učenici imaju prava na prevoz, na udžbenike, na ishranu. Računala sam da su to prava o kojima mi treba da razgovaramo danas ovde, da imaju 20 časova učenici nižih razreda, ne da ih zatrpavamo sa 30, pa da to premostimo nekim drugim oblicima nastave. Za mene su to prava o kojima smo razgovarali. Ovo za mene ne može biti pravo o kome treba razgovarati.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ana Novković.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ana Novković. Izvolite.

Hvala.
Želela sam da se ovim amandmanom pre reči "smetnjama" se dodaju reči "i invaliditetom", jer korišćenje izraza "deca sa smetnjama u razvoju" i "učenici sa smetnjama u razvoju", negde je suprotna članovima 7. i 24. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koje govore o deci sa invaliditetom, kao i sa članovima 18, 19. i 20. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Zato sam smatrala da i ova reč treba da stoji u zakonu. Hvala.

Narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Takođe po amandmanu.
Poslanička grupa DSS se potpuno pridružuje ovom amandmanu. Mi ćemo glasati za ovaj amandman, jer je on u skladu što piše u Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom. To što vaš zakon nije u skladu sa tim, a Srbija je potpisnik te Konvencije, to je druga stvar.
Vi u obrazloženju kažete – nije u skladu sa onim što ste vi napisali u zakonu, pa zato i popravljamo. U skladu je sa Konvencijom koju ste potpisali, a u članu 1. u stavu 2. kažete da vam je zakon u skladu sa konvencijama koje ste potpisali. Nije vam u skladu sa konvencijama. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom jasno kaže – deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. To morate jasno da naglasite u zakonu. Hvala vam.

Na član 4. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Hvala, gospodine Stefanoviću.
Ovaj naš amandman se praktično odnosi na ovaj stav drugi i razlaže ga u dva dela. Ono što zameramo u stavu 2. gde piše sledeće – učenik javne škole može besplatno da koristi knjige, školski materijal, prevoz, ishranu, kao i smeštaj kada je to potrebno, u skladu sa zakonom.
Ono što je nama zasmetalo to je reč "može" besplatno da koristi, pa ste ovde nabrojali sve te stvari koje može besplatno. Ali, čim upotrebite reč "može" – dakle, može ali i ne mora. Mi predlažemo da ovaj drugi stav bude razložen u dva dela i to da glasi ovako – da učenik javne škole besplatno koristi knjige, školski materijal i prevoz, u skladu sa zakonom. Dakle, tu nema može, nego koristi besplatno. Zatim, treći stav da glasi – učeniku javne škole može da bude obezbeđena besplatna ishrana, kao i smeštaj kada je to potrebno, u skladu sa zakonom.
Zaista ne vidim razlog da ne prihvatite ovaj amandman. Mi smo tu raščlanili ono što po zakonu učeniku javne škole sleduje da bude besplatno i ono što može da bude besplatno. U svakoj školi se, ili bi barem trebalo da se znaju potrebe učenika koje dolaze iz socijalnih grupa, koje spadaju u te takozvane ugrožene, kako ih ružno zovemo, ali prosto se zna socijalna karta svake porodice i učenika, pa može bilo škola ili lokalna samouprava da obezbedi besplatnu ishranu i smeštaj kada je to potrebno. Dakle, ovaj naš amandman zaista popravlja ovaj predlog člana.
Još nešto. Kao što reče kolega, da ova današnja rasprava o amandmanima u pojedinostima, se zaista dešava u danu kada se dogodila veoma neprijatna stvar po sve građane Srbije. Pretpostavljam da i predstavnicima Ministarstva nije lako. Međutim, oni su zaista oti koji su odgovorni za ovo što danas imamo.
Sedamdeset učenika koji su završili osmi razred danas su otišli u škole, u 10,00 časova, da polažu test iz matematike. Mi smo svi roditelji, pretpostavljam da znate koliko treme i strepnje imaju deca, ali i roditelji i čitava je porodica zaokupljena tim testovima.
Ono što bih zamolila ministra prosvete, da iskoristimo njegovo prisustvo danas ovde, da on, ako može, objasni građanima Srbije i nama zbog čega se ovo danas dogodilo? Ne kažem da je to i prošle godine bilo, ali je bilo nekih indicija da se to dogodilo. Nije se išlo dalje u ispitivanje, ali verovatno nisu postojali ni dokazi. Za ovo danas očigledno postoje dokazi, čim ste odlučili da se taj test odloži, odnosno obavi sutra u podne.
Takođe, još jedno pitanje za predstavnike ministarstva je – koliko sve ovo košta? Imam amandman gde kažem da može da bude besplatna ishrana ili smeštaj nekom detetu kojem je potrebno, a pritom, koliko će ovo koštati novca sve građane Srbije i živaca? Znamo da sve košta, ali koliko će to sve stajati? Ovo što se danas dogodilo, štampanje novih testova za sutra? Da li se štampaju novi ili kako? Kako ćete vi obezbediti da se ovo za sutra opet ne dogodi? Hvala.

Reč ima ministar. izvolite.