Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, nisam se javila da obrazlažem prethodni amandman jer sam u potpunosti saglasna sa obrazloženjem koje ste stavili i kojim ste obrazložili zbog čega ste odbili taj amandman. Smatram da je u redu i mislim da je to bilo bolje rešenje.
Međutim, kod ovog amandmana zaista vas molim da objektivno sagledate. Dakle, u članu 60. stav 14. posle reči: "odeljenski starešina je u obavezi da redovno prati ocenjivanje učenika" stavlja se tačka, a ostali deo teksta se briše. Zašto? Zato što ste se vi u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana upravo pozvali na to da to jeste obaveza odeljenskog starešine, a u Predlogu zakona ste stavili jednu rečenicu, odnosno nastavili ovu rečenicu tekstom da odeljenski starešina podseća i opominje svoje kolege na broj ocena datih učenicima.
Prvo, to nije posao odeljenskog starešine. On je prvi među jednakima u razrednom veću, odeljenskom veću. Dakle, predmetni nastavnici imaju zakonom propisanu obavezu koliko ocena treba da daju iz svog predmeta svakom učeniku u toku jednog polugodišta, tako da nije na odeljenskom starešini da to sprovodi. Moglo bi doći do malo neugodnijih situacija i tenzija u samom odeljenju i odeljenskom veću i razrednom veću ukoliko bi se ovako sprovodio ovaj član zakona, odnosno stav 14.
Dakle, upravo ono na šta ste se vi pozvali da odbijete ovaj amandman ste mi stavili u obrazloženju. To jeste njegova obaveza da prati ocenjivanje učenika i to svaki odeljenski starešina vrlo savesno sprovodi, ali nije njegovo da opominje kolege jer bi moglo doći do neugodnih situacija. Oni imaju svoje obaveze i zna se kome oni odgovaraju ako tone izvrše, ne odeljenskom starešini, oni imaju neke druge vrste zakonske odgovornosti. Samo zbog toga vas molim da ovaj amandman ako možete prihvatite i uskladite sa onim što jeste u zakonu propisano.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 61. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Kraolj Čizik i Dragan Andrić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović i Aleksandar Pejčić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 62. se odnosi na ocenjivanje vladanja učenika. Iako se tokom jučerašnjeg dana nisam preterano slagala sa gospodinom Atlagićem, mojim uvaženim kolegom, u mnogim stvarima, ovde se potpuno slažemo, jer takođe smatram da škola treba da i vaspitava i da je obrazovanje i vaspitanje paralelan proces koji se na neki način, ovaj deo vaspitanja, ocenjuje ocenom iz vladanja.
Pritom smatram da nema zaista nikakve štete za dete, za učenika, da bude ocenjen iz ove oblasti.
Ono kako ste vi predložili u članu 62, stoji da se vladanje učenika od prvog do petog razreda ocenjuje opisno u toku i na kraju polugodišta, a da na kraju zaključna ocena iz vladanja učenika iz stava 1. ovog člana, a to su ocene: primerno, vrlo dobro, dobro, zadovoljavajuće i nezadovoljavajuće, ne utiče na opšti uspeh učenika.
U sledećem 4. stavu ste dali – da ocena iz vladanja iz stava 3. ovog člana na kraju prvog i drugog polugodišta jeste brojčana i dali ste primere, primerno - pet, vrlo dobro – četiri, itd, i to utiče na opšti uspeh učenika.
Mi mislimo da je zaista malo smešno očekivati od deteta koje od prvog do petog razreda ima jedan potpuno drugačiji tretman, znači, može da se ponaša na način na koji to želi, a da se to ni na koji način ne sankcioniše, da se sad naglo promeni u šestom razredu i da shvati posledice svojih dela. To je malo teško. Prosto, primereno je da se dete od početka uči da ima pravo da se ponaša na razne načine, ali da svaka vrsta ponašanja proizvodi posledicu, dobru ili lošu po dete, ali dete to mora da shvati.
Zato mi predlažemo da vladanje učenika od prvog do osmog razreda ocenjujete opisno u toku i na kraju polugodišta, a zatim brišemo stavove 2. i 3. i ostavljamo samo stav 4, gde kažemo dalje – u toku godine, na polugodištu ocenjuje se opisno od prvog do osmog razreda i na kraju godine ta ocena je brojčana, ovako kako ste vi dali u stavu 4. i ta ocena utiče na uspeh.
Mislim da smo mi propustili generacije i generacije učenika sa tom nekom novom mantrom da to traži veliki napor od njih da se ponašaju pristojno i da kao, eto, tek ćemo posle kada postanu ozbiljniji da ih učimo redu. Znate kako, ne ide to baš tako. Mislim da je negde promocija toga da je pristojnost, da je pristojno vladanje potrebno svakom u školi, i profesoru i učeniku, i da je to jednostavno nešto što svako od nas treba da se potrudi u svom domenu da promoviše. Nije ništa loše biti pristojan i vaspitan i za to dobiti neku pristojnu ocenu koja utiče na uspeh. To je naš stav. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Reč ima dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, ovaj amandman ima možda smisla. Možda bi Ministarstvo zaista trebalo da razmisli da li ima smisla uopšte opisno ocenjivanje. Ono je u našoj pedagoškoj praksi dugo upotrebljavano, pa napuštano, pa ponovo upotrebljavano, pa ponovo napuštano. Pogledajte samo član 62, stav 2. – zaključna ocena iz vladanja učenika iz stava 1. ovog člana jeste primerno i, vidite, od petog do osmog isto primerno, a ovamo stavljamo odličan ocenu brojčano. Negde stavljamo, negde ne, a primerno, ako je pet stavljeno od petog do osmog, valjda je i od prvog do četvrtog.
Drugo, jedan osnovni zadatak škole, valjda se nećemo ovde ubeđivati, bar prosvetni radnici, a to znaju i naši roditelji, jeste vaspitanje i obrazovanje. Mi učenike u školi ocenjujemo, i njihovo ponašanje i njihovo znanje, i kad celokupnu ocenu izvodimo, valjda je izvodimo iz jedne i iz druge komponente. Prosto je ovo u sukobu jedno sa drugim. Ovo treba zaista razmisliti, jer ćemo onda dobiti i bolje ponašanje naših učenika u školi i na časovima pojedinih nastavnih predmeta. Znam da ovisi i od toga koliko nastavnik atraktivno predaje, koliko je on interesantan itd, ali ne može biti podjednako interesantan svim učenicima.
Dakle, jednostavno, i vladanje bi trebalo da ulazi čak i u prosečnu ocenu. To je bilo u našoj pedagoškoj prošlosti, pedagoške teorije i prakse, i to je bila dobra pedagoška teorija i praksa. Nema razloga da se odričemo dobrih stvari, jer nećemo dobiti nasilje u školama onda, znate, u ovolikoj meri koju danas imamo.
Moram ovde da kažem, izvinite, još jednu rečenicu. Mi smo 2000. godine, sa olujom koja je nastala, zapravo uništili masu dostignuća pedagoške teorije i prakse stotinama godina u Srbiji i pomalo stidljivo vraćamo to. Zašto nemamo hrabrosti da vratimo to, u interesu naše dece i u interesu države Srbije.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 62. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.

Vrlo ću kratko obrazložiti. Slažem se sa svim onim što su rekle kolege pre mene, i kolega Atlagić i koleginica Milica Vojić Marković.
Malo drugačije sam koncipirala ovaj amandman. I dalje se zalažem, naravno, da se ocena iz vladanja učenika koja ulazi u prosek pomeri, odnosno da se njeno unošenje u prosek uvede već u petom razredu osnovne škole, tako da je to nešto što ću zagovarati i nadalje. Nije prihvaćeno.
Mi smo u prethodnom sazivu, upravo u ovom zakonu imali mnogo polemika da uopšte ocenu iz vladanja vratimo u prosek i mislim da smo tu napravili dobar korak. Mislim da smo time mnogo pomogli procesu vaspitanja i obrazovanja, koji su nedeljivi u praksi, jer ne možete nekoga obrazovati, a da ga pri tome ne vaspitavate, i obrnuto. Dakle, to je ono što ću i nadalje zagovarati. Ne znam da li će Ministarstvo u nekim izmenama i dopunama kasnije ovo prihvatiti, ali i dalje ostajem na pri ovom stavu.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Obradović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 63. Zakona ima i neke dobre stvari. On kaže u svom trećem stavu – za ostvarivanje dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, direktor škole, nastavnik, stručni saradnik, vaspitač, pedagoški asistent i roditelj odnosno staratelj, može da dobije posebnu stručnu pomoć u pogledu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja. Ali, nažalost, ovaj član Zakona ima i nekoliko loših stavova, a to su poslednja tri stava Zakona, koji kažu – liste lica i škola iz stava 5. ovog člana utvrđuje ministar, bliže uslove za utvrđivanje lista iz stava 6. ovog člana takođe propisuje ministar.
Šta tu nije dobro? Lično smatram da ministar Obradović ne može da se nosi ni sa dosadašnjim ovlašćenjima. On ovim zakonom preuzima nova ovlašćenja. Moja pretpostavka nije plod nekog hipotetičkog razmišljanja. Građani Srbije su imali prilike da vide skandal pre dva dana, koji još uvek potresa Srbiju i koji još uvek nije dobio svoj sudski epilog, sa falsifikovanjem i korupcijom oko polaganja prijemnih ispita u osnovnim i srednjim školama.
Sada postoji jedan veliki problem. Zašto ministru davati nova ovlašćenja, kada se on i sa postojećim ne nosi na najbolji način? Prosto ne mogu da shvatim da postoji jedna frapantna ravnodušnost vladajuće većine prema ovome što se dešava u Srbiji i da se mi ponašamo kao da se ništa ne dešava. Sada još zakonom dajemo veća ovlašćenja ministru koji se ni sa postojećim ne nosi kako treba.
Apelujem na vas iz vladajuće većine da skinete bokserske rukavice iz Zaječara i da se usredsredite na Srbiju i da kažete da ovo nije dobro i da ne dozvolimo da ovo što potresa Srbiju tri dana prođe tek tako, kao da se ništa ne dešava. Mi raspravljamo o nekim zakonima o osnovnom obrazovanju, a ne zatvaramo jedan vrlo problematičan slučaj koji je i te kako uznemirio javnost, niti ima odgovora, niti rešenja, sem najava u tabloidima da će to biti rešeno.
Dakle, ovo nisu dobre preporuke za zakon, ovo nisu dobra ovlašćenja. Ne znam da li ste me razumeli, neki eksperti. To bi bilo kao kada bi neki ministar sada kazao – evo, kada prodam "Telekom", daću četiri hiljade evra. Ne hiljadu evra, nego još četiri hiljade evra, a ni prvih hiljadu evra nije dao.
Znači, sada imamo ministra koji hoće još veća ovlašćenja, još veće napore da uloži, a ni prethodne nije ispunio. To nije dobro. Mislim da je to poređenje bilo jako dobro, jako razumljivo. Očekujem podršku vas iz vladajuće većine da ovako nešto ne prođe.
Pogotovo očekujem podršku da se afera i skandali oko prijemnih ispita razreše pred sudom. Postoji nešto što se zove krivična odgovornost direktno odgovornih, postoji nešto što se zove politička odgovornost. Politička odgovornost podrazumeva smene i ostavke. Hvala.