Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  nastavljamo rad sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Imajući u vidu da je danas četvrtak, pitam - da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Kolege poslanici, htela bih da pitam Ministarstvo prosvete, već po ko zna koji put pitamo istu stvar, šta misli o skandalima koji su se desili povodom polaganja male mature? Pitam takođe ministra prosvete Žarka Obradovića - da li zna da je i u Africi ukinut aparthejd, a u našoj zemlji još nije? Juče su se kod pripadnika nacionalnih manjina, u testovima iz matematike razlikovali zadaci od škola do škola. U stvari učenici pripadnici nacionalnih manjina su imali skroz drugačije zadatke na testu iz matematike na završnoj maturi.
Pitam Ministarstvo prosvete, ministra Obradovića, šta misli o tome zašto su testovi bili različiti? Zadaci su bili skroz različiti. Znači, da li u matematici dva i dva nije četiri i za pripadnika manjine i za pripadnika većinskog naroda? Otkrilo se to tako što se u školama gde se izvodi nastava samo na jeziku nacionalnih manjina to direktori nisu ni znali jer jednostavno su dobili su testove iz matematike, podelili su ih učenicima, i nisu ni znali da su testovi u stvari zadaci drugačiji. To su otkrili direktori škola i profesori koji rade u dvojezičkim školama. Znači, uporedili su testove koji su bili na srpskom jeziku i jeziku nacionalne manjine i videli su da se testovi razlikuju.
Ne znam kako je do toga došlo kad Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koje pravi te testove, kako je ono u stvari napravilo te različite testove za matematiku za nacionalne manjine i za učenike koji pohađaju razrede na srpskom jeziku.
Hoću da kažem da su pripadnici nacionalnih manjina dvostruko ugroženi. Znači, test matematike im se razlikovao, imali su drugačije testove. Na kraju krajeva njihovi testovi nisu bili provaljeni, pa nisu čak mogli da ih kupe na ulicama. Znači, govorim o dvostrukoj ugroženosti.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas imam dva pitanja za predsednika Vlade. Naime, na poziv premijera Srbije ili samoinicijativno u goste nam je 12. juna došao predsednik Svetske Federacije Sem Blater, koji je razgovarao pre svega sa premijerom Ivicom Dačićem, zatim razgovarao sa resornim ministrom za sport i omladinu, gospođom Alisom Marić i razgovarao sa predsednikom Fudbalskog saveza Srbije, Tomislavom Karadžićem.
U razgovoru gospodin Blater je tražio od premijera Dačića da se iznađe mogućnost za rešenje u problemu odnosa Srbije i tzv. države kosovo, te da Srbija ne sprečava tzv. fudbalski savez kosova uđe u Svetsku fudbalsku organizaciju. Rekao je da postoji plan. Plan ne mogu da vam otkrijem ali prvi korak tog plana će biti sastanak predsednika Fudbalskog saveza Srbije, Tomislava Karadžića i predsednika tzv. fudbalskog saveza kosova, Fadilja Vokrija, koji je svojevremeno igrao za "Partizan".
U tom trenutku kada je gospodin Blater bio u Srbiji počelo je odigravanje turnira u Švajcarskoj gde je učestvovala i mlada reprezentacija kosova. Kada pogledate na sajtu njihovog fudbalskog saveza videćete slike sa nacionalnim obeležjem i videćete trenutak kada se svira himna tzv. republike kosovo.
Postavljam pitanje gospodinu Dačiću - dokle će Srbija zabijati glavu u pesak kao noj i da li će uopšte reagovati kao država na jednu takvu stvar ili je pak to deo plana o kome nije hteo da priča gospodin Sem Blater, a u novinama se priča i piše da je gospodin Blater lobista kosova i da je uzeo velika sredstva kako bi izlobirao da tzv. fudbalski savez kosova bude nezavisna institucija u Svetskoj fudbalskoj organizaciji. To je pitanje na koje želim odgovor da dobijem od premijera gospodina Dačića.
Drugo pitanje je vezano za jučerašnji događaj koji se desio. Smenjen je tzv. oficir za vezu, gospodin Ljuljzim Peci, koji je inače bio ambasador kosova u Švedskoj. On je smenjen zbog nepromišljene izjave koju je dao u Beogradu da normalizacija Srbije i kosova se očekuje tek kada Srbija prizna kosovo. Njega je smenio predsednik tzv. vlade kosova, Hašim Tači, a ne reakcija zvaničnika u Beogradu. Umesto mi da ga proglasimo za personu non grata i da ga najurimo iz zemlje, njega menja njegov predsednik vlade. Jedno pitanje se postavlja – dokle će Srbija da bude snishodljiva ili popustljiva prema onim diplomatama koji se itekako bahato ponašaju u našoj zemlji, koji se mašaju u politiku države Srbije, setite se gospodina Cimermana, nekadašnjeg ambasadora Nemačke, koji se mešao u državni integritet Srbije? Na mesto gospodina Pecija dolazi diplomata od karijere, Veljdet Sadiku, bivši ambasador kosova u Hrvatskoj. Mnogi naši zvaničnici nas ubeđuju da tzv. oficiri za vezu nisu ambasadori, ali izgleda se u rečniku srpske diplomatije oficir sve više zove ambasador.
Moje pitanje za premijera Ivicu Dačića - da li to znači dolazak svih ovih ambasadora ili, kako ih zovemo, oficira za vezu, uspostavljanje diplomatskih odnosa Srbije i kosova i da li se uopšte priprema javnost Srbije da će Srbija u nekom narednom periodu priznati nezavisnu državu kosovo? Zahvaljujem.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži objašnjenje?
Prijavio se narodni poslanik Miodrag Linta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, danas je Svetski dan izbeglica i dobar povod da se podsetimo na najveće žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije. U Srbiji živi preko pola miliona proteranih Srba sa područja BiH i Hrvatske, živi preko 200.000 internoraseljenih lica sa KiM.
U Srbiji, takođe, živi preko 100.000 građana Srbije koji nisu ni izbeglice, ni interno raseljena lica, ali koji su u međuvremenu, između 1945. i 1990. godine, stekli imovinu, stečena prava u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali ta prava ne mogu da ostvare. Jedna od naših aktivnosti jesu građani koji četiri, pet generacija žive u Novom Sadu, Zrenjaninu, Požarevcu, ali nažalost ne mogu da vrate svoje stanove, vikendice na području Hrvatske.
Želeo bih posebno da se zahvalim predsedniku Narodne skupštine gospodinu Stefanoviću što je juče primio delegaciju izbegličkih udruženja povodom svetskog dana izbeglica i pokazao veliko razumevanje za naše probleme. Na sastanku je doneto nekoliko zaključaka. Prvi jeste da se do kraja ove godine, najkasnije, sazove posebna sednica Narodne skupštine koja bi raspravljala o kršenju ljudskih prava proteranih Srba iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Na kraju te rasprave se usvojila Rezolucija o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih lica i drugih oštećenih građana iz Hrvatske i BiH.
Šta je cilj te rezolucije? Cilj Rezolucije jeste da dodatno obaveže Vladu Srbije da još snažnije vodi dijalog sa predstavnicima vlasti u Zagrebu i Sarajevu, da dodatno upozna međunarodne organizacije, kao UN, koje su depozitar Bečkog sporazuma o sukcesiji, EU, Savet Evrope, OSC, da je neprihvatljivo, da ne možemo govoriti o pomirenju ako imamo stotine hiljada građana koji su oštećeni u svojim ljudskim pravima.
Postavio bih tri pitanja. Prvo pitanje postavljam državnom sekretaru u Ministarstvu spoljnih poslova gospođi Veri Mavrić, koja koordinira radne grupe koje treba da rade na pronalaženju konkretnih rešenja, vezano za penzije, imovinu, nestala lica itd. Dokle se stiglo u pregovorima sa zvaničnim Zagrebom i Sarajevom oko rešavanja konkretnih problema?
Drugo pitanje bih postavio visokom predstavniku Vlade Srbije za sprovođenje Bečkog sporazuma o sukcesiji. Da li su započeti razgovori, a vezano za implementaciju aneksa G Bečkog sporazuma o sukcesiji, koji se zove – privatna svojina i stečena prava? U tom aneksu se vrlo jasno kaže da svim građanima moraju biti vraćena njihova prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama biće proglašeni ništavnim. Podsećam da Bečki sporazum o sukcesiji ima veću pravnu snagu od domaćih zakona i po Ustavu Hrvatske, Srbije, BiH, ali i po međunarodnom pravu.
Treće pitanje, to je takođe bio jedan od zaključaka jučerašnjeg sastanka, a to je pitanje komesaru za izbeglice i migracije Vladimiru Cuciću, a vezano za sredstva sa međunarodne donatorske konferencije. Planirano je da Srbija dobije 300 miliona evra u narednih šest godina za rešavanje 17.000 porodica koje su podstanari ili žive u kolektivnim centrima. Pitanje – koja će biti dinamika trošenja tih sredstava, koliko Srbija treba da dobije u 2013. godini sredstava za rešavanje stambenih pitanja izbeglica, u smislu gradnje stanova, kupovine seoskih imanja, kupovine montažnih kuća i vezano za dodelu paketa građevinskog materijala? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ranka Savić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, koleginice i kolege, upućujem pitanje predsedniku parlamenta, dakle predsedniku Skupštine gospodinu Stefanoviću. Naime, u situaciji kada se o poslanicima i o parlamentu govori poprilično negativno, kada je rejting i parlamenta i poslanika na poprilično niskom nivou, i kada se o poslanicima Skupštine Republike Srbije govori samo sa aspekta njihovih zarada, odnosno njihovih primanja, pojedini poslanici želeći da promene takvu sliku o poslaniku i parlamentu odlučuju da otvore kancelarije narodnih poslanika. Među tim poslanicima sam i ja. Otvorila sam kancelariju u staroj zgradi Skupštine, u ulici Kralja Milana. Kada je kancelarija počela da radi, kada je zaživela, kada je za dva i po meseca na desetine i desetine građana prošlo kroz kancelariju, kada su mnogi problemi rešeni, kada je zahvaljujući kancelariji zaposlen veliki deo onih koji su sa ogromnim problemima dolazili u kancelariju, dolazi odluka predsednika parlamenta da se zabranjuje izdavanje privremenih propusnica.
Prema informacijama, vi dobro znate da sam ja prvi put u ovom sazivu poslanik, te nemam dovoljno iskustva, ali u razgovoru sa kolegama informisala sam da se ni jednom nije desilo da se privremene propusnice ne izdaju. Privremene propusnice su mi bile potrebne, jer je za normalan rad i funkcionisanje kancelarije bio potreban rad određenih lica ili osoba u toj kancelariji, pošto po prirodi stvari rada narodnog poslanika nisam mogla da sedim u kancelariji neprekidno. U tom smislu, obratila sam se Fakultetu političkih nauka i dobila, odnosno uvela u kancelariju tri volontera, apsolventa političkih nauka.
Dakle, ne mogu da shvatim da neko ima interes da se u našoj današnjoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, neko mimo svojih stalnih obaveza koje ima ne angažuje i na ovom planu. Broj ljudi koji je prošao kroz kancelariju, mislim da dovoljno govori o potrebi ove vrste rada i angažovanja narodnih poslanika.
Postavljam pitanje predsedniku parlamenta – zašto nije dozvolio izdavanje privremenih propusnica? Radi se o tri privremene propusnice. Da li je to selektivno, da li se ovo pravilo odnosi na sve ili je ovo pravilo primenjeno u mom slučaju? Postavljam i pitanje – kome je u interesu da narodni poslanici ne približe građanima rad narodnog poslanika i parlamenta? Ono što je mnogo bitnije, kome je u interesu da u ovakvoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, neko sa velikom željom, sa velikim interesom, se ne angažuje u pomaganju i rešavanju niza ogromnih problema naših građana?

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Moje pitanje je predsedniku Vlade, ministru kulture i informisanja i prvom potpredsedniku Vlade. Dakle, pošto znamo koje su adrese onih koji su najodgovorniji u ovoj zemlji, DS postavlja pitanje – kada će se i na koji način država usprotiviti i stati na put medijskom mraku u koji Srbija srlja? Kada će nešto RRA, Ministarstvo za kulturu i informisanje učiniti, Savet za štampu, udruženja novinara, Vlada Srbije, Skupština, bilo ko u ovoj zemlji da zaustavi ovu nezapamćenu harangu iznošenja laži, ad hominem napada na ljude iz DS koji se ponavljaju iz dana u dan u većini tabloida, a sada vidimo i u elektronskim medijima?
Ova salva neistina, laži, neutemeljenih tvrdnji, često se krijući iza ekipe određenog lista, bez imena i prezimena, se nastavlja iz dana u dan. Srbija klizi u jednoumlje i diktaturu, dok za to vreme nadležne institucije ćute o tome.
Nažalost, cela ova tema je već stigla i do Evropske komisije, koja je ukazala na određene, vrlo jasne, nepravilnosti u našoj medijskoj sferi. Zbog toga pitamo i predsednika Vlade i sve ostale nadležne, uključujući i resornog ministra, kada će se država povući iz medija? Kada ćemo čuti i dobiti ispunjeno obećanje prvog potpredsednika i da čujemo ko je kupio list "Politiku"? Kada će Vlada i ministar za kulturu i informisanje dati objašnjenje? Kako se objašnjava činjenica da se za glavnog i odgovornog urednika lista "Novosti" postavlja gospodin Dmitrović, kao perjanica ratno-huškačke politike iz 90-ih godina?
Da li je u stanju ministar resorni i predsednik Vlade da objasni, bez ulaženja u novinarske kvalitete ili nekvalitete gospođe Smajlović, da se postavlja za glavnog urednika lista Politike žena koja je uzela otpremninu iz lista Politike i sada se vraća tamo na isto mesto. To je sve legalno. Pitanje je da li je moralno.
Da li je to ta medijska slika koju želite da napravite? Da li je iko u ovoj zemlji svestan da ljudi koje postavljate, ponavljam postavljate za glavne urednike, su uglavnom ljudi koji su gostovali na vašoj stranačkoj televiziji? Šta sledeće da očekujemo? Da li treba da očekujemo da izvesni Bašanović bude glavni urednik RTS? Da li su ljudi u ovoj zemlji svesni da danas u Srbiji elektronski mediji se bave komentarima? To nije bilo od 2000. godine. Da li je iko u stanju u ovoj državi da kaže – dosta, i da stane na put svemu ovome?
Moje pitanje ide i ministru Obradoviću. Da li je utvrđeno da testovi koje smo im juče dostavili iz srpskog jezika jesu ili nisu autentični i koliko vremena im treba da potvrde ili negiraju da su ti testovi ispravni? Ako jesu autentični, potvrđuje se naš zahtev, koji ovaj put ponavljam, da ministar Obradović hitno podnese ostavku. Ono što je sigurno, da u ovom skandalu sa testovima iz matematike, a kako vidimo i iz srpskog jezika, izgleda i iz srpskog jezika, koji su se pojavili na internetu i mnogi ljudi govore o tome, Vlada još uvek ne reaguje.
Naše pitanje takođe ministru Obradoviću – da li će on biti u plejadi ministara ove vlade koji su došli u situaciju da nikada ne ispune svoja obećanja, da ih javnost i Demokratska stranka uhvate u protivzakonitom delovanju ili u laži? Da li će ministar Obradović da stane ponosno u stroj sa ministrom Kneževićem koji nije ništa učinio po pitanju aflatoksina, sa ministrom Bačevićem koji treba da gradi kanal do Soluna i ostalim neuspešnim, neadekvatnim, nestručnim ministrima iz vladajuće koalicije?
Smatramo da srpska javnost, koja budno prati ovaj problem sa testovima i roditelji koji su veoma zabrinuti, žele da čuju od ministra Obradovića kakva se poruka šalje onima koji su se spremali za ispit u odnosu na one koji su taj ispit kupili. Da li je to manir vladajuće stranke koja je verovatno tako naučila da dolazi do svojih diploma? Roditelji, đaci, profesori imaju pravo da znaju dokle će ovo poniženje da traje, imaju pravo da znaju šta ste, gospodo, utvrdili. Imaju pravo da znaju da ministar Obradović mora da zna da postoji razlika između krivice i odgovornosti.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Možda gospodin Obradović nije subjektivno kriv, ali je svakako objektivno odgovoran.