Recite, slobodno.

Uopšte ne mislim loše o seljacima. Samo sam hteo da udovoljim prethodnom govorniku koji je insistirao na tome šta je.
On o meni kada govori, govori o gospodinu, a on je sebe deklarisao kao seljaka. Apsolutno mislim da je to dostojanstveno zanimanje, da je to nešto što ne zaslužuje bilo kakvu osudu. Nije bilo pežorativno mišljeno uopšte, samo je htelo upravo da mu udovolji u onome na čemu je on sam insistirao. Hvala.

Hvala.
Da se vratimo na temu.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Lučić. Izvolite.

Gospođo Petrušić, gospodine Jankoviću, kolege poslanici, mogu vam reći da mi je jako teško da se vratim na temu.
Dugo godina sam poslanik u parlamentu. Devedesetih godina sam bila opozicioni poslanika i nikad se nisam u parlamentu ovako osećala kao večeras, ne zbog toga šta je govorio poslanik. Poslanik u ovom parlamentu može da kaže, to je njegovo pravo, šta god misli. Svako odgovara svojim obrazom pred javnošću. Večeras se osećam poniženo i u svoje ime se izvinjavam vama, gospođo Petrušić, ponašanjem predsedavajuće parlamenta. Ovo nikada nije zabeleženo, da onaj koji vodi sednicu se ovako ponaša.
Jako mi je teško da nastavim, ali evo par reči, jer sam i mislila kratko da govorim, da bi stigle i moje kolege koje ocenjuju da je jako važno da govorimo o ovim izveštajima koji su večeras pred nama.
Pažljivo sam ih pročitala. Za mene najmanje dva zaključka možemo izvesti. Kada pažljivo pogledamo ove izveštaje, jedan zaključak je da mi u poslednje vreme, u vreme na koje se odnose ovi izveštaji, ne možemo izbeći da ne zaključimo da se radi o padu u ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i prava u oblasti zdravstva, obrazovanja i kulture danas u Srbiji.
Drugi zaključak koji izvodim iz ovih izveštaja je da se odnos prema društvenim grupama koje su u riziku od društvene isključenosti, odnosno marginalizacije nije nažalost unapredio, nije se promenio. Diskriminacija se nije smanjila, a kada se radi o nekim društvenim grupama mislim da u ovom izveštajnom periodu beležimo da se ona povećala.
To deluje na prvi pogled paradoksalno zato što se Srbija kao društvo približava dobijanju datuma za otvaranje pregovora o članstvu Srbije u EU. Delovalo bi stvarno paradoksalno da su ljudska prava u Srbiji sve ugroženija, diskriminacija prema određenim društvenim grupama ista ili se pojačava, ali kažem to je samo naizgled protivurečno ali u stvari se radi o tome da mi danas u Srbiji kao političku većinu u ovom parlamentu, kao Vladu imamo one političke snage kojima unapređenje i poštovanje ljudskih prava baš ne leži na srcu. Bili smo svedoci svega toga pre par minuta. Jednostavno ne dele taj vrednosni sistem i ako pogledamo šta je ova skupštinska većina odnosno njena Vlada učinila u poslednjih osam-devet meseci u ovoj oblasti, u oblasti unapređenja i zaštite ljudskih prava možemo zaključiti da su rezultati vrlo skromni.
Dakle, fokus jeste bio na rešavanju problema severa Kosova, borba protiv korupcije koja je nažalost ostala u senci tabloidne hajke, ali u svim drugim oblastima, kada se radi o zaposlenosti, javnim finansijama, pa do stanja ljudskih i građanskih prava su jako tanki rezultati. Nema reformi a javnim i društvenim životom vlada jedna jako loša atmosfera. Večeras smo i svedoci, atmosfera linča i u takvoj atmosferi uvek stradaju i najpre stradaju ljudska prava, politička, ekonomska, socijalna i kulturna.
U izveštaju Poverenice se konstatuje da je najveća socijalna distanca prisutna među građanima kada se radi o LGBT populaciji i HIV pozitivnim osobama. Romi su najdiskriminisanija grupa u našem društvu i i dalje nema pomeranja. Tu su zatim siromašne osobe i osobe sa invaliditetom. Problemi su tu i ne vidim da se išta u ovih nekoliko meseci pomera i popravlja.
Jasno mi je da menjanje svesti građana u odnosu prema pravima manjinskih grupa ili menjanje svesti u smislu razumevanja važnosti, uvažavanja i unapređenja ljudskih prava, da je to jedan proces. Međutim, taj proces može biti uspešan samo ako su najvažnije društvene institucije parlament i Vlada svesne svoje uloge u tom procesu, a neke stranke koje su deo te vladajuće većine, koje su deo ovog parlamenta, do juče su glasale ne samo protiv nekakvih rešenja koja se odnose na nediskriminatorske zakone, nego su glasali i protiv uspostavljanja institucija kao što su Zaštitnik prava građana ili Poverenik za ravnopravnost.
Dakle, imamo problem, taj vrednosni sistem nije istinski deo vrednosnog sistema vladajuće stranke u skupštinskoj većini i taj proces će zato biti jako težak, spor i biće tu još mnogo problema.
Na kraju, ako pogledamo šta je ovaj parlament radio u poslednja dva-tri meseca, koje zakone je donosio, koliko su skupštinska većina i Vlada bili gluvi na amandmane i na zamerke koje smo mi na ta zakonska rešenja ovde predlagali, upravo kada se radi o zaštiti i unapređenju ljudskih prava.
Zaštitnik prava građana je pomenuo set poreskih zakona i mi smo bili protiv rešenja da se mogu otpisati dugovi poslodavcima za ne uplaćene doprinose za PIO. Nemamo rešenje šta će se desiti sa radnicima kada dođe vreme penzionisanja. Narušeno je jedno od osnovnih socijalnih prava garantovano Ustavom, zakonom, Evropskom revidiranom socijalnom poveljom. Ostali ste gluvi na te zamerke.
Kada se ovde donosio set zakona koji se odnosi na obrazovanje, amandmani koji su išli u pravcu da se pristup u obrazovanju romske dece, dece sa smetnjama u razvoju, siromašne dece učini izglednijim, da se uvede pozitivna diskriminacija, odbijeni su.
Naš amandman da se briše rešenje po kojem se može odložiti polazak u školu dece sa smetnjama u razvoju je takođe odbijen. Niste razumeli da odbijanjem tog amandmana vi u stvari glasate protiv inkluzije u školi. Niz je takvih rešenja koje ste ovde napravili u poslednjih tri meseca. Ne razumete o čemu se radi i tako je tanka ta košuljica evropeizacije koju nosite, da popuca po svim šavovima čim se suočimo sa realnim problemima i realnim pitanjima.
Ipak se nadam da kako ste brzo, za kratko vreme promenili vaš koncept, vaše gledanje na probleme severa Kosova, isto tako se nadam da sa dobijanjem datuma ćete istom brzinom promeniti vaš stav prema važnosti zaštite i unapređenja ljudskih prava i da ćete takođe biti na ovoj strani i braniti i rad nezavisnih regulatornih tela i biti istinski borci za unapređenje ljudskih prava u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Jankoviću, poštovana gospođo Petrušić, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, danas su pred nama izveštaji o radu Zaštitnika građana i Poverenika o ravnopravnosti, koji su izuzetno značajni za našu državu.
Dozvolite mi da kažem da ću govoriti o izveštaju Zaštitnika građana. Odmah da kažem gospodine Jankoviću, da izveštaj koji ste vi ili vaša služba sačinili je za mene odličan, dobro napisan, analitičan, sistematičan sa određenim preporukama svim onim organima uprave koji bi trebalo da izvrše realizaciju ovih preporuka. Zaista nemam nijednu jedninu primedbu na izveštaj.
Preporučio bih da ovaj vaš izveštaj kao Zaštitnika građana dobro razrade sva ministarstva u Vladi Srbiji, Vlada Republike Srbije i sve lokalne samouprave jer ima jako propusta u lokalnim samoupravama. Napominjem zbog narodnih poslanika a i građana Srbije da je ovo izveštaj za 2012. godinu koji je obuhvatio bivšu vladu osam meseci i četiri meseca ove vlade. Dozvolite da kažem radi razjašnjenja, jer građani i ne znaju šta je ta institucija.
Institucija Zaštitnika građana u Republici Srbiji, kako jedna koleginica kaže je uvedena 2005. godine kao nezavisna i samostalna državna institucija. Dakle, gospodine Zaštitniče građana, radi se o veoma mladom, državnom, nezavisnom i samostalnom organu. Ipak Poverenik Saša Janković, o kome govorim kao o osobi i njegove kolege i saradnici su stekli određeno poverenje, ne samo građana Srbije, nego i ove Narodne skupštine Republike Srbije, zaslugom narodnih poslanika i gospodina predsednika Narodne skupštine gospodina Nebojše Stefanovića, koji je vrlo često u kratkom vremenu forsirao neka zakonska rešenja koja ste vi preporučili.
Da kažem odmah da spadam među one narodne poslanike koji je svaki vaš izveštaj pročitao i vrlo često se na njega osvrtao i predlagao ona rešenja za vreme od godinu dana koje ste vi predlagali – kao svoj osnovni zadatak Zaštitnik građana ima da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave. To je osnovni zadatak Zaštitnika građana u vezi sa ostvarivanjem kako individualnih, tako i kolektivnih prava građana Srbije, da štiti i unapređuje ljudska i manjinska prava i prava građana.
Kako ste vi, gospodine zaštitniče, napravili u ovom izveštaju veoma transparentno, a šta je naša stvarnost, onda mogu da zaključim da ona u 2012. godini nije bila na najboljem nivou. Smatram da kada budemo razmatrali izveštaj za 2013. godinu, da će ovde u ovim klupama gde vi sedite, sedeti više članova Vlade, a i da će biti prisutno u ovo doba večeri više narodnih poslanika nego što ih sada ima.
Da bi ostvario svoju ustavnu i zakonsku funkciju, Zaštitnik građana mora imati podršku organa vlasti. Da li je gospodin Janković, kao Zaštitnik građana, imao to, dame i gospodo narodni poslanici, pročitajte u izveštaju, neću da dajem sud o tome, a ne verbalnu podršku, nego da organi vlasti sprovode njegove preporuke onako kako smo mi počeli raditi za ovu godinu, ovaj parlament. Videli ste nekoliko čak i zakonskih rešenja i preporuka u situaciji koja nam je izuzetno složena.
Ovo je izveštaj, kako rekoh, za 2012. godinu. Zaštitnik građana, kako reče u svom izveštaju, postupao je po 548 predmeta, od kojih su 152 predmeta iz prethodne 2011. godine, da vidite složenost problema. Dakle, okončao je rad u 347 predmeta. Broj primljenih pritužbi građana u 2012. godini povećan je za 4% u odnosu na 2011. godinu.
Verovatno se možda radi i o nekim greškama, statističkim, ali naradoni poslanici koji su danas govorili da se ne treba broj predmeta povećavati, ja ne smatram tako, smatram da treba, zato što je Zaštitnik građana kao državni organ nezavisan, dakle, da je on mlad i da građani Srbije još ne znaju ni funkciju njegovu i vrlo teško mu se obraćaju i da ćete vi imati određeni deo godina, dve, tri godine verovatno povećani broj, a onda je za očekivati da će državni organi sprovoditi vaše preporuke i da će pad zaista biti. To bi po mome trebalo biti funkcija u celini Zaštitnika građana.
Moram da kažem, gospodine Zaštitniče građana, da ste vi skenirali kršenje zakona od strane organa uprave onako kako treba prilikom biranja svake vlade, svaka vlada da skenira šta je zatekla, a šta treba da uradi. U tom resoru najveći broj pritužbi, kako ste vi izneli, je iz raznih područja. O njima neću govoriti, jer ste vi to izuzetno dobro napravili. Dozvolićete mi da pričam o jednom resoru kojem ja pripadam kao profesor, o prosveti. U tom resoru, kako i vi rekoste, broj pritužbi podneli su studenti koji ukazuju na probleme sa kojima se susreću nakon završetka studija. To je tačno. Moram da kažem da se oglušilo i Ministarstvo za prosvetu, a i vaspitno-obrazovne ustanove i direktori radnih organizacija.
Upravo tu imamo problema. Zašto? Kada završe srednje škole i fakultete, neki srednje, neki fakultete, zanimanja koja su oni završili ne prepoznaje tržište rada. Zašto? Zato što ministarstvo nakon deset godina nije napravilo nacionalnu kvalifikaciju zanimanja, iz meni nepoznatih razloga, na koju vi ovde direktno i indirektno ukazujete itd.
Dozvolite da kažem da su pritužbe i na Ministarstvo prosvete, da ono krši propise prilikom odlučivanja o zahtevima za izdavanje udžbenika. Mi smo se kao Odbor Narodne skupštine za prosvetu i nauku susreli sa jednim takvim slučajem i želimo da nam nikad to ne dođe na dnevni red, odnosno da određene službe odrade posao onako kako treba. Napominjem zbog građana Srbije da naša deca u prvom razredu uče po dva bukvara, duple udžbenike. Upozoravam vas, ako niste znali, a verujem da jeste kao Zaštitnik građana, da zaštitimo naše građane da ne uče iz dva bukvara.
Dalje, nezadovoljstvo postupanjem ustanova vaspitanja i obrazovanja. Naveli ste direktore, to je strašna tortura, direktora vaspitno-obrazovnih ustanova i u odnosu prema zaposlenima, a i u odnosu prema zaposlenima, a i u odnosu prema deci.
Ono što je interesantno, nezadovoljstvo postupcima inspekcija, tu ste potpuno u pravu. Apelujem na Ministarstvo prosvete da inspekcija konačno uzme u ruke svoj posao. Vrlo dobro ste naveli u izveštaju, 30 inspekcija mora odraditi posao kontrole, zajedno sa nama narodnim poslanicima ovde u Narodnoj skupštini. Mi smo kontrolni organ, narodni poslanici, ne samo mene profesora, nego i mene kao narodnog poslanika, i ministre kontrolisati i Vladu. To je srž i suština kontrolne funkcije Narodne skupštine.
Zaista apelujem, kada je u pitanju Ministarstvo prosvete, da se posveti i malo pažnje Komisiji za akreditaciju. Tu imamo strašnih problema. Moram da sumnjam u korupciju o kojoj su danas poslanici jako mnogo ovde govorili. Zašto? Zato što se akreditacija vrši tajno. Recezenti su tajni. Imam pravo da sumnjam, zašto bi tajno? Zašto ne javno doći na fakultet i pregledati, videti koliko ko ima prostora, biblioteka, knjiga u biblioteci itd? To moramo dovesti u red.
Čime sam šokiran? Šokiran sam izveštajem koji ste vi vrlo dobro na 129. strani, pročitaću to, izvinjavam se narodnim poslanicima i građanima, ali samo deo ću da pročitam: "Podaci dobijeni na osnovu postupka kontrole, kada su udžbenici u pitanju, daju dovoljno osnova za zaključak da je ostvarivanje prava građana pred Ministarstvom prosvete i prosvetnom inspekcijom otežano". Zamislite ovu ocenu. Da stvar bude još gora, takođe iz postupka proističe da ispunjenje zakonom propisanih obaveza i saradnja Ministarstva prosvete sa Zaštitnikom građana nije na primernom nivou.
Poštovani narodni poslanici, evo naše uloge ovde. Zašto danas nismo o tome govorili? Nije slučaj jednog ministarstva, nego svih ministarstava. Neću da govorim o socijalnom radu i Ministarstvu za rad, gde ima najviše pritužbi Zaštitniku građana, uz mnoga ministarstva. To je naša kontrolna funkcija. Molim opoziciju da se na to osvrće, i poziciju itd. U tom smislu moramo dati strašnu podršku Zaštitniku građana da istraje do kraja, bez obzira o kome se radi.
Imam pravo i ja kao narodni poslanik da se stavim pod lupu kada govorim ovde, da li govorim istinu, a to znači narodni poslanici, pa čak i službe koje mi biramo i Poverenik za ravnopravnost, kada podnosi izveštaj. To bi značilo, zamislite, ministra, a ne o ministru šta je radio, uz uvažavanje zaista tačnih podataka.
Kada smo već na ovome, ako je istina ono što kaže gospodin Marijan Rističević za Poverenika za ravnopravnost gospođu Petrušić, neću reći da li jeste ili nije, ali sam video kada su bile u pitanju robne rezerve i krađa, da se obistinilo, 150.000 vagona pokradeno je iz robnih rezervi, kako ste čuli itd, kao lokomotiva od Nikšića do Beograda. Čuvala se i plaćala magla. Dakle, ništa ne prejudiciram, ali u tom smislu imamo pravo, prosto, imamo državne organe i tužioca i ostale organe da provere da li je to istina ili nije.
Dozvolite, gospodine zaštitniče, da još jednu vašu rečenicu pročitam. Značajno je napomenuti da je nakon upućene preporuke koju je ministarstvo odbilo da prihvati i sprovede, Zaštitnik građana primio više novih pritužbi koje se odnose na istu vrstu nezakonitosti u radu tog organa uprave itd. Dakle, Zaštitnik građana nema naredbodavnu funkciju, ali mi možemo pogurati stvar kao narodni poslanici.
Na kraju, pet rečenica o korupciji o kojoj se danas ovde govorilo, kojoj je Zaštitnik građana posvetio mnogo pažnje. Zaista mi je žao što danas poslanici nisu više dali podršku borbi protiv korupcije, kao da je to stvar tabloida. Nije, gospodo narodni poslanici.
Dakle, ona razara srpsko društvo. Hoću da čujem mene iz pozicije i vas iz opozicije da osuđujemo to i da damo podršku državnim organima da rade svoj posao. Nećemo mi presuđivati. Dakle, ona razara našu državu, zato je borba protiv korupcije prvi zadatak ne samo prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Vučića, nego čitave Vlade, svakog ministra ponaosob, svakog državnog službenika, svakog profesora, svakog zdravstvenog radnika, svakog građanina Srbije, pa i nas poslanika u Narodnoj skupštini.
Neću da govorim kao kolege iz opozicije – da napadam sadašnju Vladu. Neke stvari su zaista izmišljene, na šta su i reagovali prethodnici. Ali, ja ovde imam 50 taksativno navedenih stvari za koje su uhapšeni čak i tri bivša ministra. Ali, podatke koje ja iznosim, vi to dobro znate, gospodo poslanici, nisu iz tabloida nego podaci DRI. Između ostalog, za 750 hiljada evra za tabloide, gospodin Dulić, koji je sada u zatvoru. Da ne govorim za Sašu Dragina, za Bubala, itd. Znači, sve ovo što ja govorim, govorim iz izveštaja DRI. Zamislite 750 hiljada evra za bilborde, jedan samo 23 hiljade evra, u vremenu kada hleba nema? Kada to budu ovi radili, ministri, njih treba prozivati i prozivaćemo, o kojem god ministru da se radi. To je naša uloga, ne tabloidi nego državne ustanove. Zamislite direktora železničkog saobraćaja – 106 hiljada za ručkove za godinu dana, izveštaj DRI. To je sramota.
(Poslanici DS dobacuju – Iz koje je stranke?)
Imate možda problema? Iz koje stranke? Bio sam informisan da je iz DS a sada je prešao u neku drugu. Ako lažem, izvinjavam se, tako sam informisan.
Kad već dobacujete, a predsedavajuća vas ne upozorava, čudi me da danas niste osudili borbu protiv korupcije. Dajte podršku državnim organima. To razara ekonomsko, političko i državno tkivo ove države. Nemojte se ljutiti, ali, prethodna vlast je ekonomski uništila državu Srbiju, budućnost naše dece. A kad me već prozivate, gospodo iz opozicije, da ste ostali na vlasti, i korene bi naše uništili. Hvala.

Hvala.
Reč ima Saša Janković. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodinu Atlagiću.
Brojevi su takvi da ste verovatno, čitajući statistiku, pomislili da sam napravio grešku pa ste za 10 puta smanjili. Naime, okončan je rad ne po 390 nego po 3.957 pritužbi u jednoj godini. U 714 slučajeva je utvrđeno osnovanost pritužbi plus još 375 slučajeva u kojima je organ bez vođenja postupka prihvatio da je kriv.
Izneću jedan podatak koji je, verujem, značajan i za vas i za građane Srbije, a koji je pozitivan. Pošto je Zaštitnik građana organ koji ima pravo zakonodavne inicijative i pravo predlaganja propisa, u 2012. godini usvojeno je 12 zakonodavnih inicijativa Zaštitnika građana, a u 2011. godini samo jedna. To je pokazatelj da i Narodna skupština i drugi organi, kad žele, hoće i mogu, uvaže ono što radimo. Upućeno je 4.063 akta organima javne vlasti, samo u toku prošle godine. Još jedan interesantan podatak – 150 kontrolnih i preventivnih poseta organima je urađeno, dakle, 150 puta su moji saradnici, a to je češće nego svaki drugi dan, bili na terenu, u institucijama, u zatvorima, u centrima za socijalni rad, u školama, u ministarstvima, u sekretarijatima, u inspekcijama, uzimali izjave od drugih državnih službenika, razmatrali dokumente, uzimali izjave od građana itd. Dakle, još jednom, na osnovu postupka kontrole i svega toga, smo doneli izveštaje, a ne na osnovu novinskih naslova. To je složen i proceduralno uređen postupak, u kome se dolazi do utvrđenja propusta.
Hvala vam što ste pomenuli prosvetu. Moram da kažem, a to sam isticao i pre dve godine, da je od svih državnih organa i organizacija saradnja sa Ministarstvom prosvete, kad kažem saradnja, suviše se diplomatski izražavam jer organi uprave imaju zakonsku obavezu da Zaštitniku građana daju sva obaveštenja, sve dokumente, da omoguće pristup svim prostorijama, dakle, izvršavanje te zakonske obaveze od svih organa najteže ide u Ministarstvu prosvete i uopšte u prosvetnom sektoru. U prosveti generalno postoji jedno shvatanje po kome je prosveta izuzeta iz opšteg pravnog režima. Moji prvi kontrolni postupci vezani za nekakve prosvetne institucije su počinjali tako što su me ljudi koji su imenovani u državne organe u prosvetnom sektoru uveravali da oni ne podležu zakonima opšteg upravnog postupka, da za njih ne važe rokovi. Primer koji ste naveli je jako slikovit.
U Republici Srbiji recenzije za udžbenike pišu ljudi koje ne znamo ko su, koje niko ne zna. To da nisu u sukobu interesa se utvrđuje tako što oni sami za sebe napišu da nisu u sukobu interesa. Ugovori sa njima koji se plaćaju parama poreskih obveznika su tajni, niko ne može da vidi ko su ti ljudi. Na moje pitanje i konstataciju da sam šokiran takvim stavom i na osnovu čega, na osnovu kog pravnog akta se to tako dešava, odgovor je bio – kad bi ti ljudi znali da će se znati ko su oni, oni to ne bi pristali da rade. Onaj ko napiše ono sa čim nema problema, ne treba ni da ima problem i da stane iza onoga što napiše.
Moram reći da sam vodio postupke u odnosu na univerzitete. Ne zaboravite, univerziteti i fakulteti imaju javna ovlašćenja i u tom smislu jesu organi vlasti. Još uvek se često čuje rečenica koju sam već pomenuo – za nas ne važe rokovi. Znate, kad neko prijavi doktorsku disertaciju pa treba da mu komisija razmotri tu disertaciju, to može da traje i po nekoliko godina, u zavisnosti od nečije volje.
Pokušavamo da prelomimo ono što uopšte ne bi trebalo da bude predmet rasprave - da važe rokovi, da važi zakon, da važe opšta načela upravnog postupka, da važi pravičnost, pravni poredak Republike Srbije. To nije kratak rok o kome pričam, ali, Ministarstvo prosvete, a to je izričito i napisano, najčešće neblagovremeno, posle ostavljenog roka i posle niza urgencija, dostavlja ono što bi moralo da dostavi na vreme i pritužbe često ukazuju na isti problem, bez obzira što je već jednom razmotren.
Nadam se da će uz podršku Narodne skupštine u resoru obrazovanja, ne samo po pitanju kvaliteta obrazovanja, što je suština tog resora, već i po pitanju kvaliteta obrazovanja, neko je to pomenuo, a i poverenica i ja smo istakli potrebu da se u ovom procesu više pažnje posveti pravima građana. Naša prava su najvrednija što imamo. Naši građani ne znaju dovoljno koja su njihova prava, koje su obaveze, koja su prava i ovlašćenja države. Očekujemo da će i tamo neko time da se bavi, zbog toga često dolazimo u problem, i po pitanju kvaliteta obrazovnog procesa, ali i po pitanju uređenosti procedura koje važe u obrazovanju, po pitanju rokova koji važe u obrazovanju, po pitanju stava da ima vremena i po pitanju toga da je obrazovanje autonomno u smislu toga da samo odlučuje šta, kako i koliko, da će tu doći do bitnijih promena, nadam se i kažem još jednom, saradnjom svih državnih organa.

Hvala.
Narodna poslanica Maja Videnović. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Gospođo Petrušić, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram samo da izrazim zadovoljstvo zbog činjenice da danas
razgovaramo o vašim izveštajima, ne zbog sadržaja, koji svakako ne uliva optimizam, nego zbog činjenice da već godinama stvaramo praksu jačanja nezavisnih institucija, iako na početku za tako nešto nismo imali podršku.
Demokratska stranka će vam apsolutno uvek pružiti podršku zbog važnosti posla kojim se vi bavite, zbog značaja onoga što vi radite za svaku građanku i građanina ove zemlje.
Zašto je vaš posao krucijalno važan za život svakog od nas? Zato što je stanje ljudskih prava odraz poštovanja vrednosti u jednom društvu. Zato što je to odraz snage institucije i, zapravo, negde najjasnije skenira atmosferu u jednom društvu. Zbog toga su teme o kojima mi danas raspravljamo izuzetno važne. Ne znam šta je zapravo danas u Srbiji u ovom trenutku važnije od teme koja je danas na dnevnom redu.
Ujedno moram da izrazim protest zbog načina tona i sadržaja kako je ova sednica izgledala dana. Mislim da prazne klupe najveće stranke, koja danas čini aktuelnu Vladu Srbije, predstavljaju najbolji dokaz i najjasniju sliku koliko je ova tema za njih važna i koliko je oni suštinski razumeju, podržavaju i dele.
Veliki broj osnovnih ljudskih prava je duboko ugrožen. Moje kolege su tokom prethodne diskusije na to skretale pažnju. Prevashodno katastrofalno teškom ekonomskom situacijom koja se svakodnevno pogoršava, a formalizaciju tog pogoršavanja ćemo doživeti u ponedeljak kada ovde na dnevnom redu bude rebalans budžeta, koji predstavlja najjasniji primer kršenja ljudskih prava koji ih dovode do mere nepodnošljivosti, dovode ih do mere da su ugroženo pravo na dostojanstvo i pravo na život.
Danas u ovoj zemlji nema para za trudnice, nema para za porodilje, nema para za lečenje dece u inostranstvu. Nema para ni za kulturne manifestacije koje su pitanje vrednosti, a ne pitanje jeftinog marketinga i površnosti. To su pitanja koja utiču na elementarna ljudska prava svakog od nas.
Dakle, udar na dostojanstvo i egzistenciju jeste udar na ljudska prava. Besmisleni projekti za koje ima novca su uvredljivi i oni predstavljaju udar na inteligenciju, od gondola i žičara, od prokopavanja kanala, pa do uvođenja elektronskih zdravstvenih knjižica, od 20 miliona evra u trenutku kada u bolnicama nema osnovnih i elementarnih sredstava za život, kada nema para da se naši građani leče.
Ovom prilikom želim da pohvalim i pozdravim inicijativu gospodina Jankovića koji je, koliko sam upoznata, preko ovih modernih tehnologija danas imao razgovore sa predstavnicima Fonda, da pokušaju da se iznađu načini da se u trenutku kada elementarne stvari u našim bolnicama nemamo, danas nije trenutak da se uvode elektronske zdravstvene knjižice. Dakle, o svim ovim besmislenim projektima smo tokom prethodnih meseci posebno mi iz DS ukazivali, a mislim da će u ponedeljak kada na dnevnom redu bude rebalans budžeta, takvo stanje biti potpuno ogoljeno.
Mi danas živimo u atmosferi u kojoj se relativizuje kršenje ljudskih prava. U kojoj svaka diskriminacija ne nailazi na odgovor, u kojoj društvo ćuti, i što je mnogo opasnije država ne reaguje.
Poslednja potpuno neverovatna afera oko polaganja završnog ispita jeste, između ostalog, i diskriminacija na osnovu novca, o kojoj kao i o mnogim drugim aferama i pitanjima u ovom društvu, ni ministar ni Vlada nisu odgovorili, oni ćute. U toj tišini, pritom, nudeći, buku besmisla, pokušavaju da se sakriju i da sakriju odgovornost. Srbija koja napreduje ka EU ne može biti zemlja u kojoj nema reakcije države na najdirektnije ugrožavanje ljudskih prava.
Podsetiću vas da je ovo zemlja u kojoj je država ćutala kada su pravljeni spiskovi nepodobnih, izdajničkih kulturnih poslenika, istaknutih pojedinaca, nevladinih organizacija i medija. Država je ćutala na pitanje i država i danas nema odgovor na pitanje građanima Srbije - kakvo mleko mi pijemo? Koliki je nivo aflatoksina? Država ćuti. Dok, sa druge strane, na vrlo čudnovate načine sa bilborda i sa nacionalnih frekvencija televizije nam poručuju čudnovatim reklamama da je mleko zapravo u redu i da je to sve ok. Država ćuti o maloj maturi za koju optužuje radnicu štamparije. Dakle, odgovornosti i vrednosti nema nigde. Udar na vladavinu prava, dame i gospodo, jeste udar na institucije i to je činjenica koja je vama vrlo dobro poznata.
Podsetiću vas da je ova vlada započela mandat upravo udarom i narušavanjem nezavisnih institucija. Podsetiću vas na sraman Zakon o NBS, na smenu guvernera. Nakon toga, nezampamćen udar i smena predsednice Vrhovnog kasacionog suda. Podsetiću vas na kontinuirane udare na predstavnike nezavisnih institucija. Smenjena je direktora Agencije za borbu protiv korupcije, nakon medijske kampanje, a gospođa Petrušić, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, je bila izložena mesečnoj medijskoj hajci koja je urodila plodom ili je podgrevana od strane kolega, nažalost, koji su i danas svedočili ili imali upravo iste navode.
Tabloidizacija, kriminalizacija kroz pojedine medije jeste naša stvarnost. Kada mi danas govorimo o tabloidizaciji, mi ne govorimo o različitosti ukusa, mi upravo govorimo o vladavini prava i o ljudskim pravima. Danas, dame i gospodo, živimo u društvu u kome se ne poštuje ni pretpostavka nevinosti. U kome apsolutno ne znamo ko je kriv, za šta, a ko odgovoran, jer medijskim napadima presuda već doneta.
Tabloidizacija medija svakoga dana ovu zemlju vodi u jednoumlje i vodi u apsolutno nedopustivu relativizaciju vladavine prava. Opozicioni lideri su gotovo svakodnevno izloženi najgoroj vrsti medijskog progona u kome se ne preza ni od najgorih uvreda i diskvalifikacija koje mogu imati posledice po bezbednost čoveka. Dakle, napada iz tabloida funkcionišu po šemi koja je danas u Srbiji svima jasna. Pojedini tabloidi najave hapšenje, to hapšenje se desi u terminu koji su najavili. Nakon toga, informacije iz istrage i pritvora budu na naslovnim stranama tih medija i takva praksa ne prestaje. Takva praksa se ne prekida.
Na ponovljena pitanja, posebno DS, kako je moguće da informacije iz istrage i pritvora završavaju na naslovnim stranama pojedinih tabloidnih medija, odgovor nikada nije došao, niti je takva nedopustiva praksa ikada prestala. Danas živimo u zemlji u kojoj ste posle svake argumentovane kritike vlasti, a posebno najveće stranke u Vladi, izloženi neverovatnim medijskim napadima i gotovo sigurno imate recept po kome ćete sutradan osvanuti na naslovnoj strani pojedinog tabloida.
Dakle, vrednosti i poštovanje ljudskih prava nisu nekakva lekcija koja se nauči. One nisu samo zadatak na našem evropskom putu ka EU. Ako to ne razumemo, naš put ka EU će biti nedopustivo dug. Danas smo od kolege Rističevića, nažalost, imali potvrdu svega ovoga o čemu danas govorimo, a to je da dokle god su vrednosti i ljudska prava podložna tumačenjima i vlasti i opozicije, dok god one nisu plod iskrenog uverenja svakoga od nas, dok god se na bilo koji način dovode u pitanje, a time ugrožava ljudska prava, do tada nemamo nikakvu šansu kao društvo da napredujemo. Hvala vam.