Većina ovih pitanja su bila retorska pitanja na koja očigledno ne očekuje odgovor. Ova Vlada je i ja lično i svi oni koji su učestvovali u ovim razgovorima, su imali pred sobom dva ključna prioriteta. Uostalom, nisam ih ja odredio nego Evropski savet, još u vreme prethodne Vlade. Jedno su unutrašnje reforme, a drugi napredak u dijalogu sa Prištinom. Mi smo igrali po zadatom scenariju, odnosno zadatom domaćem zadatku koji su ranije utvrdili. Nismo mi utvrđivali pravila igre.
Ono što mislim da ne smemo da zaboravimo, bez obzira na partijske razlike, to je da ste vi na vlasti LDP, DS ili kako god, kako biste obeležili otvaranje pregovora o članstvu Srbije u EU. Koliko mi se čini, Boris Tadić je igrao kolo kas smo dobili status kandidata, šta biste radili da smo sada otvorili pregovore u vreme vaše vlasti. Vi sada ovde hoćete da izazovete osećaj krivice, kao da smo mi sada krivi i sve je propalo zato što je ostvaren najveći uspeh u istoriji bilo koje vlade u Srbiji, od uvođenja višepartijskog sistema. Svi ste imali prilike da se pokažete.
Da li smo zadovoljni? Nismo zadovoljni. Zato što smatramo da su pregovori trebali da budu otvoreni ranije, zato što smatramo da nas stalno ucenjuju, zato što smatramo da nemaju dovoljno poverenja u nas samo,ne samo u nas, nego u sve vlade Srbije koje su bile, zato što nisu ispunjavale preuzete obaveze. Imamo li mi poverenja u njih? Isto tako malo. Zato je uveden istorijski proces koji će dovesti, nadam se, do boljeg života za građane Srbije.
Vesna Pusić je bila ovde prošle nedelje. Kažu da će Hrvatska dobiti 11 milijardi evra za strukturne reforme i infrastrukturne projekte u narednim godinama. Po strukturi finansiranja 20% Hrvatska, 80% EU bespovratnih sredstava. Litvanija, kada sam razgovarao sa predsednicom Litvanije dobila je sedam milijardi evra za pet godina bespovratnih sredstava.
Mi sada ovde treba da vodimo raspravu o tome da li treba da se ide u EU ili ne. To je zločin prema sopstvenoj deci i deci drugih ljudi, ako ih lažemo time da to nije naš nacionalni državni interes. Zato sam ja apsolutno svestan ovoga o čemu vi govorite. Ali, ni jedna vlada nije imala do sada hrabrosti da to uradi, čekali su neke druge. Mogli smo i mi da sačekamo da neki drugi reše te probleme. Mogli smo i mi sada da kažemo – nećemo da prihvatimo ovaj briselski sporazum. Nismo ga mi prihvatili zato što je on dobar i što je idealan, nego zato što je bilo vreme da se okrenemo nečemu drugom, odnosno jednom drugom putu, jer Srbija nema više vremena za gubljenje.
Ako ništa drugo, morate barem priznati, hrabrost ovog rukovodstva Srbije je, što je zagrizla u rešavanje ovih problema i što nismo slomili zube, a pregovori će tek početi. Oni sutra zvanično počinju. Nije nam cilj da to radimo deset godina, što pre da uđemo u EU.
Da li smo sposobni da rešavamo druge unutrašnje probleme? Ako smo bili sposobni da rešavamo ovaj najteži, logički se nameće zaključak da smo valjda sposobni da rešavamo i manje teške zadatke, ali ne kažem da nema boljih, ne kažem da nema ambicioznijih samo o tome se odlučuje na izborima i svako ima onoliko koliko je zavredio u biračkom telu.
Mislim da treba jedni drugima da priznamo, da odamo priznanje za nešto što smo dobro uradili, kao što sam spreman da preuzmem rizik za nešto što nismo dobro uradili. Ali šta god da uradimo nije valjalo. To ne prihvatam. Smatram da smo uradili istorijsku stvar za naš narod i za našu državu. Da li smo prezadovoljni? Nismo. Zato što smo smatrali da treba da bude u oktobru, ali dobili smo bezuslovno odluku, bez novih uslova, bez novih sednica Saveta EU, koje će razmatrati o pregovorima, nego koje će samo utvrđivati, odnosno potvrđivati pregovarački okvir.
Gospodine Jovanoviću, ako ne verujete u to, pročitajte sutrašnje zaključke kada bude izglasano. Morate da shvatite da niste vi više najinformisaniji čovek iz Brisela. Sada su neki drugi. Hvala.