Gospodine Dereta, naravno da je cilj reformi u društvu da se stvori što bolji sistem obrazovanja. To nije i ne može da bude odraz jednokratnih promena i da se svake godine ili sa svakom novom vladom postavlja novi sistem i nove osnove sistema. Shodno tome, osnove sistema obrazovanja su definisane još 2003. godine. Kasnije je donet zakon 2009. godine. Ako nešto u tome treba menjati, siguran sam da o tome treba povesti i javnu raspravu i saslušati mišljenje struke.
Nedavno sam u Briselu razgovarao sa evropskim komesarom za obrazovanje upravo u tom smeru. Sada će nas čekati pregovori i to poglavlje i apsolutno sam kao premijer spreman da ne samo ovo Ministarstvo, nego i sva druga ministarstva svoj rad upodobe sa vrednostima koje postoje u EU.
Kakav je položaj nauke, mislim da je to pitanje koje svaki deo društva postavlja za sebe. U prošloj Vladi izvršena je rekonstrukcija Vlade, ako se sećate, i resor nauke je pridodat obrazovanju. Da li je to dobro ili ne, ne možemo s jedne strane imati zahtev za što manjom Vladom, a sa druge strane opet zahtev da imate što više ministarstava.
Apsolutno se slažem da se ispita šta je sa projektima koje je EU predlagala i postavila. Nedavno sam o tome razgovarao i sa ministrom. Reč je o projektu za stvaranje nano centra ovde u Srbiji. Kao što znate, i u SAD sam razgovarao o informacionim tehnologijama. To je sve nemoguće učiniti bez dobre obrazovne baze i bez kadrova koji bi morali da se adekvatno školuju za obavljanje tog posla.
Znači, u svemu ovome ostavljajući po strani pitanje ostavki i odgovornost i svega ostalog, treba saslušati kao što sam i rekao u svom ekspozeu, treba saslušati mišljenje svih onih koji u tom procesu učestvuju. Ako postoje predlozi koji idu ka unapređenju sistema obrazovanja nesporno je da o tome treba razgovarati. Sve ono što je bolje treba prihvatiti.
Uostalom kao i što znate, po ideologiji pripadam onima koji veruju da ništa što je stvoreno ne može biti toliko sveto da ne bi bilo prevaziđeno nečim još boljim. Potpuno su otvorena vrata za dijalog, za komunikaciju, a ko je odgovoran za ove određene propuste sigurno treba utvrditi krivce i u smislu krivične odgovornosti i u smislu političke odgovornosti. To je apsolutno nesporno.
U ovom smislu bi bio srećan kada bi ova Vlada uspela da postavi te osnove, kako ste malopre rekli – spektakularne reforme obrazovanja. Tu postoje dve stvari. Ne može se stvarati bolje društvo i nema prečeg zadataka od prosvećivanja naroda. To se govorilo još pre više od jednog veka i apsolutno sam saglasan.
Sa druge strane, kada su Čerčila jednom pitali za vreme rata, tada je isto trebalo da se smanjuje budžet – gde saseći, obrazovanje, kulturu? On je tada rekao – ako to sasečemo šta ćemo onda da branimo? Toga svi treba da budemo svesni kada govorimo o tim pitanjima. Nažalost, ni jedan Vlada do sada nije bila u stanju zbog ekonomske situacije da se izbori sa tim.
Moramo imati neke ciljeve u ovome, a to je pre svega jedan procenat izdvajanja u budžetu Srbije za pitanje obrazovanja, nauke i kulture. Znam kakva je struktura prihoda i rashoda ministarstva, kada imate ministarstvo gde 90%, a možda i više, 92% čine plate, veoma malo sredstava ostaje za projekte, za naučno istraživačke radove, za projekte u oblasti obrazovanja itd. To mora da nam bude cilj i to je ono što sam malopre odgovarajući na pitanje gospodinu Jovanoviću rekao, dajte da iskoristimo ovaj trenutak za restartovanje našeg sistema i naše svesti i da stvorimo jedno društvo gde se neće nauka, obrazovanje, kultura, pa i sport smatrati oblastima gde se najlakše mogu ostvariti uštede.
Delim mišljenje sa najvećim delom onoga što ste rekli, moramo da stvorimo jedno društvo koje je obrazovano jer od toga će nam zavisiti i budućnost, jer investitori koji ovde žele da ulažu, žele da imaju kvalifikovanu i obrazovnu radnu snagu. Hvala.
