Sedmo vanredno zasedanje , 27.06.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedmo vanredno zasedanje

3. dan rada

27.06.2013

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:20 do 21:40

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Reč ima Bojan Đurić, replika. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Ne znam gospodine Arsiću, ja sam vas pominjao kao šefa poslaničke grupe, nisam vas spominjao ni kao komarca, ni kao ovo drugo, ne znam zbog čega na taj način reagujete? Nisam govorio o živim bićima, govorio sam o negativnim pojavama u trošenju sredstava.
Obligaciono pravo dosta dobro znam, mislim da sam dobio i najvišu ocenu iz tog predmeta i to mislim baš one godine kada ste vi izvršili desant na Pravni fakultet, na čelu sa vašim tadašnjim predsednikom, Vojislavom Šešeljem.
Što se tiče odbitka i neodbitka, tu je gospodin Sretenović, neka potvrdi, jel oštetilo javno preduzeće "Putevi Srbije" za desetine miliona evra u proteklih nekoliko godina budžet ili nije? Kažite mi vi, gospodine Arsiću, da li će poskupeti putarina ili neće poskupeti putarina? To je jedino važno za građane, a ne vaša, pa nisu to ni knjigovodstvena tumačenja, ozbiljan knjigovođa je bio Mirko Cvetković, vi niste čak ni to.
Ako hoćete na taj bezobrazan način da razgovaramo, ovde se pola sale smejalo kada ste malo pre pitali gospodina Sretenovića – da li su krivične prijave postale pravosnažne? Verujte mi, niko ovde ne razume šta znači pravosnažnost krivične prijave, pa onda, kada se već uči iz Milanskog edikta, da se nauči iz jednog drugog značajnog dela rimske civilizacije, a to je, recimo, rimsko pravo. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Narodni poslanik Veroljub Arsić, pravo na repliku. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da moj kolega, prethodni govornik, nikad nije radio završni račun bilo kakvog preduzeća, pa zato i ne zna. To je problem.
Znate, knjigovodstvo, koliko god se vi trudite da to prikažete, jeste nauka i ali je malo i zanat. To mora da znate.
Kažete da se neko smejao. Postoje u našem pravu i optužnice. Krivičnu prijavu možete da podnesete i vi, a optužnicu podnosi tužilaštvo i po završenom postupku, zato što neko može da se žali krivičnom veću, ona postaje pravosnažna ili bude odbijena. To sam pitao, tako da nemojte da mi stavljate u usta ono što nisam rekao. Jako dobro znate u kakvom smo stanju mi zatekli državu, kakvi su bili zakoni, da su namerno pisani i zakoni i podzakonska akta da bi neko mogao da ućari, da neko ne bi odgovarao za ono što je uradio. Isto tako, vladavina prava skoro da nije ni postojala. Ako mislite da postoji čaroban štapić da se to reši preko noći, ne postoji. Borba protiv zloupotreba, korupcije i organizovanog kriminala je sistemska borba. Svi državni organi treba da učestvuju u njoj.
Kao što sam i juče rekao na plenumu, prvo oni koji rade u državnim organima treba da se odreknu loših navika za koje nisu oni krivi, jer su ih oni koji su vodili državu proteklih 12 godina naučili na te loše navike. Prvo to moramo da raščistimo.
Jedan od organa koji se prvi usprotivio lošim navikama bila je DRI. Zato se njeno rukovodstvo skoro i nije promenilo i kada smo mi došli na vlast.
Ista i slična situacija je sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Zato i podržavamo njihove izveštaje, a ne od toga da bismo sticali jeftine političke poene i napadali svaku sitnicu koja može da se desi i svaki natpis u novinama.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Narodni poslanik Bojan Đurić, pravo na repliku.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Možda je to za vas sitnica, za mene je posao koji vredi preko milijardu evra godišnje. Uvoz gasa za teritoriju Srbije nije sitnica, gospodine Arsiću.
Naravno da ne postoji čarobni štapić, kao što ste vi sada rekli, a i sekretar Privredne komore Beograda Stefan Krkobabić u jednom od intervjua pre nekoliko dana.
Sa vama se slažem da te promene moraju biti sistemske. Znate u čemu se mi razlikujemo, gospodine Arsiću? Vi ste optimista i vi mislite da ćete uspeti da napravite sistem u kome su svi odlični sjajni, pošteni i vode računa. Ne mislim da je to nikad efikasan sistem, mislim da javni sektor mora da bude što manji i da će to smanjiti prostor za zloupotrebe.
Zašto vam ne verujem? Zato što apsolutno ne verujem da osoba, koja je, doduše, radila završne račune u svojoj privatnoj, samostalnoj trgovinskoj radnji, zove se Dragoljub Simonović, a danas je direktor "Železnica", da mu to što je radio te završne izveštaje apsolutno ne pomaže da bude uspešan direktor tako velikog sistema kao što su "Železnice Srbije."
I da razjasnimo po hiljaditi put, ne bih nikada u životu želeo da budem direktor "Železnice", guverner NBS, kao što je to poželela vaša partijska koleginica, zato što mislim da to treba da rade ljudi koji se time bave celog života i koji će za tako nešto odgovarati. Zato govorimo o profesionalnom menadžmentu i zato vam predlažemo da to radite. Ništa od toga niste uradili.
Jutros niste odgovorili na pitanje – da li ćete za tri dana raspisati javne konkurse u 700 državnih i javnih preduzeća u Srbiji, kao što vas obavezuje zakon koji ste sami u ovoj skupštini usvojili? Kada taj sistem uspostavimo, onda to lični kvaliteti, lične ocene, broj urađenih završnih računa, broj, recimo, ne usvojenih završnih računa budžeta u ovoj skupštini, prestaju da budu toliko važni.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS. Izvolite.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici ove dve vrlo važne institucije, danas na dnevnom redu imamo izveštaj o radu DRI i Agencije za borbu protiv korupcije, ta vrlo važna tela, nezavisne institucije, koje treba da poprave sliku Srbije u onoj oblasti gde se baš nismo proslavili i gde nas godinama svrstavaju kao jednu od najproblematičnijih država u Evropi.
Indeks korupcije, koji se meri svake godine od strane međunarodnih institucija koje se bave ovom problematikom, pokazuje da je Srbija od 2000. godine, od kada je počelo to merenje, je napredovala u smislu smanjenja korupcije u našoj državi, ali da je taj napredak bio sporadičan i da je u jednom periodu od 2001. do 2008. godine on imao konstantni napredak, a od 2008. godine do današnjeg dana ili pad ili stagnacije.
U vremenu od 2005. do 2007. godine usvojena su značajna akta koja su definisala ovaj društveni problem. Doneta je Strategija o borbi protiv korupcije, doneti su akcioni planovi i donet je Zakon o DRI, na osnovu kojih su ustanovljene i DRI i Agencija za borbu protiv korupcije, koje su započele svoj posao. Donet je i Zakon o sprečavanju sukoba interesa, sve u skladu sa Strategijom, a sa željom da Srbija promeni sliku o sebi i da se odliv javnih sredstava kroz korupciju smanji na što je moguće manju meru.
Kako se radi o javnim sredstvima, o sredstvima koja se prikupljaju u budžetu Republike Srbije ili u budžetima lokalnih samouprava, javnim preduzećima. To je, naravno, i naš interes kao predstavnika građana da o tome vodimo računa i da sprečimo sve moguće zloupotrebe od onih ljudi koji vode te institucije da se na jedan kvalitetan način odnose prema njima i da državni novac, novac građana troše onako kako je uvek bilo, domaćinski, bez rasipanja i sa mogućnošću sprečavanja bilo kakve zloupotrebe.
Od 2007. godine, od kada je uspostavljena revizorska institucija, bilo je puno problema u njenom radu. Više desetina puta smo u ovom parlamentu raspravljali o tim problemima. U periodu 2008/2009 godine smo se zajednički borili da ta institucija dobije sve preduslove da bi mogla normalno da funkcioniše. Bilo je, naravno, opstrukcije i to naročito od predstavnika izvršne vlasti u prethodnom mandatu, ali, kao i sve dečije bolesti, one se vremenom prevaziđu i danas DRI čini mi se već treću, četvrtu godinu za redom ima i pune ruke posla, ali ima i pun kapacitet da sve ono što su ciljevi državne revizije svake godine u što većem obimu postiže i da njeni efekti budu vidljivi i kroz izveštaje koje dobijemo, ali i kroz smanjenje rasipanja javnih sredstava, što je, na kraju krajeva, i cilj uspostavljanja ovakve institucije.
U Izveštaju koji smo dobili navodi se da je državna revizija tokom prošle godine obradila 47 subjekta, da se u tom smislu obrađivani i završni račun budžeta Republike Srbije i 14 jedinica lokalne samouprave, osam ministarstava, Poreske uprave, Uprave carina, agencije, 16 javnih preduzeća, Narodna banka, Fond za razvoj Republike Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje.
I tokom prošle i tokom ove godine smo dobijali izveštaje o reviziji poslovanja, odnosno reviziji subjekata koje sam naveo i u skoro svakom izveštaju se navodi niz nepravilnosti u njihovom funkcionisanju, poslovanju, koje se vode i na zloupotrebe raznih vrsta.
Dakle, u onome što smo dobijali od vas, kao izveštaje smo mogli da pročitamo da se u budžetima lokalnih samouprava na razne načine nije pravilno vodilo knjigovodstvo, da se kroz postupke javnih nabavki mnogo toga radilo mimo zakona i da je Državna revizija po tom osnovu podnosila sijaset raznih prijava od prekršajnih pa do krivičnih, doduše mnogo više prekršajnih, mnogo manje krivičnih. U izveštajima koji su dolazili o reviziji raznih ministarstava i javnih preduzeća i drugih subjekata takođe se moglo videti da ima sijaset primedbi na poslovanje tih subjekata i da su i u tim slučajevima podnošene određene prijave.
Međutim, ono što je javnost Srbije očekivala i što sigurno bi bila želja i svih nas ovde je da ono što se pronađe kao nepravilnost zaista bude i procesuirano na jedan pravilan način i da bude adekvatno kažnjeno. Razumem da revizorska institucija u nekim segmentima i nema potpuna ili dovoljna ovlašćenja da preduzima rigoroznije mere kada se pronađu ovakve nepravilnosti, ali prosto mislim da i sami revizori i Savet revizorske institucije, pa i vi kao državni revizor morate da imate više hrabrosti i da nekada hrabrije preduzimate čvršće i odlučnije korake u suzbijanju ovakvih nepravilnosti.
Prošle godine, kada smo raspravljali o vašem novom izboru, izboru novog Saveta, ukazivali smo na te probleme i davali smo vam podršku i podstrek da hrabrije i snažnije krenete u obračun sa ovakvim zloupotrebama, aludirajući pre svega da sve ovakve stvari moraju da budu sankcionisane mnogo strožije i da morate mnogo češće da pribegavate instituciji podnošenja krivičnih prijava, nego što se to do sada činilo, a uglavnom se svodilo na prekršajne prijave. Radi se nepravilnostima koje se mere stotinama ili čak više desetina milijardi dinara kod različitih subjekata.
Neću da pominjem ono što ste naveli u izveštaju prethodne godine o reviziji budžeta grada Niša, gde je pronađeno na 140 strana više od 150 nepravilnosti koje su teške i više stotina miliona dinara. Sve se na kraju nažalost svelo samo na nekoliko prekršajnih prijava koje do dana današnjeg nisu ni završene niti je poznat epilog tih prekršajnih prijava.
Ako je cilj Državne revizije da sankcioniše nepravilnosti, ako je cilj da predupredi za neka buduća vremena zloupotrebe, onda su zaista ovakve stvari nedopustive. Ako se pronađe više stotina miliona dinara da su prošle mimo zakona, kako je moguće da se onda to svede na nekoliko prekršajnih prijava i da onda od tih prekršajnih prijava se dođe do one narodne – pojeo vuk magarca, nikom ništa.
Isto se odnosi i na druge subjekte. Živo me interesuje, pošto smo dobili Izveštaj o reviziji "Srbijagasa" i o raznim nepravilnostima o javnim nabavkama, trošenju sredstava nenamenski, šta se desilo sa prijavama prema "Srbijagasu"? Šta se desilo sa prijavama koje su se odnosile na "Galeniku" i na druga preduzeća koja su bila predmet revizije? Šta se desilo sa prijavama prema ministarstvima koja su trošila novac mimo onoga kako zakon predviđa?
Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, njeno uticajno delovanje je zaista neophodno u ovakvoj zemlji u kojoj se meri indeks korupcije ocenom 3,4 ili 3,3 zavisi od godine koju posmatramo. Srbija je tu negde na 84. mestu po koruptivnosti u svetu od 178 zemalja i nažalost, tu nam društvo prave i Grenada i Moldavija i neka afričke zemlje što nam sigurno nije za pohvalu. Da bi se takve stvari sprečile potpuno podržavam inicijativu ili već šta je, predlog gospođe Babić koja je tražila veća institucionalna ovlašćenja za kontrolu javnih funkcionera i njihove imovine. Ako već tako nešto tražite, ja i DSS smatramo pozitivnim napretkom, onda je potrebno možda načiniti i neke druge pozitivne pomake. Na primer, kod prijave imovine. Svake godine svaki izabrani funkcioner ili postavljeno lice u ovoj zemlji ima obavezu da prijavljuje svaki svoj dohodak i svaki svoj prihod. Pri tom, ti prihodi su javnog karaktera i oni prolaze kroz razne finansijske institucije koje o tome imaju sve podatke. Kada neko ne prijavi slučajno ili namerno, sve jedno bilo koju vrstu prihoda, primera radi, nije platio, ili je dobio neku donaciju, ili je dobio neki paušal, onda ga obaveste posle mesec dana da niste dostavili taj i taj papir u tom i tom iznosu.
Onda se postavlja logično pitanje – čemu je onda svrsishodnost prijavljivanja imovine odnosno prihoda kada sve te podatke poreske uprave imaju kod sebe? Ako je već tako, na osnovu matičnog broja, poreska uprava neka izlista sve prihode koje je bilo ko u ovoj zemlji imao, odredi se skala i jasna stvar. Nemate nikakvog razloga da svaki put se popunjava brdo papira, vade neke razne potvrde, odlazi u razne institucije i sve to prilaže u određenim rokovima. Mislim da je to potpuno suvišno i 21. veku, veku elektronskih komunikacija. Postoje mnogo bolji načini kako se može doći do toga koliko je neko prihodovao u toku godine i kako može da se dođe do podataka koliku imovinu ima.
Takođe, jednu načelnu primedbu, ne ljutim se, radi se lično o nekom dopisu koji je došao prema meni, da se izjasnim o nekakvim njivama, parcelama ili garažama u nekom drugom gradu, koje ja nikad nisam čuo niti imam ikakve veze sa tim. Jednom, pa drugi, pa treći put itd. Pretpostavljam da u agenciji rade ljudi koji barataju materijom, koji imaju kvalitetne podatke i mislim da ovakve stvari koje zaista nemaju suštinski nikakve veze sa onim čime treba da se bave agencija ne treba da se prave ovakve greške.
Sve u svemu, apsolutno su ovo krajnje dobronamerne sugestije. Mi ćemo i vaš izveštaj koji ste dali i naravno Izveštaj DRI, kao DSS podržati, sa naravno, određenim primedbama koje ćemo izneti i sugestijama za koje smatramo da će biti od značaja za kvalitetniji rad i jedne i druge institucije, a sve u cilju smanjenja tog famoznog indeksa korupcije i jednog boljeg imidža Srbije kao zemlje koja je uređena i u kojoj nema krađa iz javnog budžeta, nema pranja para kroz javne nabavke ili zloupotreba položaja raznih državnih funkcionera od ministara do direktora javnih preduzeća, ustanova, predsednika opština, gradonačelnika itd. itd.
Frapantan je podatak koji se tiče javnih nabavki, a u glavnom se odnosi na to kada pričamo o korupciji i o DRI. To su podaci koji se tiču zloupotreba javnih nabavki. Procena je da se u Srbiji godišnje potroši više od četiri milijarde evra na razne javne nabavke. Takođe zabrinjavajući podatak je da se skoro 1/5, zavisi od godine do godine, od 800 miliona do čak jedne milijarde evra godišnje zloupotrebi kroz te javne nabavke, odnosno opere ili ukrade, kako se narodski kaže.
Ono što sam dobio od podataka je za mene zaista neverovatno. Da je revizijom o pravilnosti poslovanja i primenom Zakona o javnim nabavkama utvrđeno da su izvršene nabavke dobara, usluga i radova suprotno zakonu u iznosu od čak 86 milijardi dinara.
Dakle, revizija je utvrdila da je bilo zloupotreba kroz javne nabavke u iznosu od 86 milijardi dinara. To ne znači da su 86 milijardi dinara bukvalno oprane, ali kroz toliku sumu je vršena zloupotreba, a od toga je čak 25 milijardi dinara u smislu zloupotrebe da te javne nabavke uopšte nisu bile u planu javnih nabavki određenog subjekta. Da li je moguće da se skoro 250 miliona evra javnih sredstava potroši, a da to nije predviđeno planom javnih nabavki, što verovatno ukazuje na činjenicu da možda nije bilo neophodno, odnosno da ta svrsishodnost javnih nabavki uopšte nije bila opravdana?
Kod javnih preduzeća situacija nije bila ništa bolja. Od svih javnih nabavki, čak 50 milijardi dinara je potrošeno suprotno zakonu. Verovatno su bile razne vrste zloupotreba oko oglašavanja, drugačijeg izbora dobavljača i slično, a čak 12 milijardi dinara je potrošeno na raznih vrsta dobara koje nisu bile predviđene nijednim aktom, odnosno planom javnih nabavki za određenu godinu.
Kod lokalnih samouprava 35 milijardi dinara je takođe potrošeno suprotno zakonu, a 12 milijardi uopšte nije bilo predviđeno za javne nabavke, a utrošeno je. Kod ministarstava je slična situacija, kod nacionalne službe za zapošljavanje itd.
Sve ovo ukazuje da se u Srbiji i pored postojanja ove dve važne institucije koje rade svoj posao profesionalno i odgovorno, nažalost još uvek mnogo sredstava se odliva kroz javne nabavke i razne druge vrste zloupotreba. Posao Agencije za borbu protiv korupcije i DRI je vrlo odgovoran i narednih godina vaš posao i vaše angažovanje mora da bude daleko vidljivije, sa više hrabrosti, sa više institucionalnih mehanizama da se ovakve stvari sa jedne strane kroz kažnjavanje i otkrivanje zloupotreba predupređuje, a sa druge strane da se u čitavom obimu odliva sredstava i korupcije u Srbiji taj indeks smanjuje i da pokušamo da tu famoznu milijardu dinara koja se opere kroz javne nabavke i kroz razne vrste zloupotreba smanji na neku normalnu meru koja može da nas svrsta na lestvici u red sa ovim zemljama kojima je daleko kvalitetnije organizovan život i gde možemo da kažemo da Srbija jeste jedna uređena zemlja u kojoj može da se normalno funkcioniše i gde se prihodi građana, koji se slivaju u budžet, troše na kvalitetan način, a da ne budu zloupotrebljena.
Na kraju bih hteo da postavim nekoliko pitanja koja sam i tokom rasprave izneo. Odnose se na sudbinu prijava koje su revizori podnosili protiv raznih subjekata tokom prethodnih godina. Da li je problem procesuiranja u sudovima ili je možda problem u nedovoljnim ovlašćenjima koje DRI ima? Šta je DRI učinila u smislu svojih preporuka ili inicijativa za izmenu Zakona u ovim silnim zloupotrebama u javnim nabavkama? Kada će krenuti revizija političkih stranaka i svrsishodnosti te revizije me interesuju.
Ono što bih naročito hteo da istaknem i pohvalim je jedan novi sektor u okviru DRI, a to je sektor koji se bavi svrsishodnošću trošenja javnih sredstava. Mnogo para se troši u ovoj državi na kupovinu izmišljenih dobara, usluga i roba, nešto što je potpuno nepotrebno i neracionalno bez ikakvih opravdanja. Do sada je revizija kontrolisala ono što je bilo predviđeno planovima - da li je tu bilo zloupotreba ili ne, a sada verujem da će se mnogo pažnje posvetiti tome da li je nešto neophodno za nabavku i da li određeni novac koji se troši je potreban da se troši za neku uslugu ili dobro.
Verujem da će i druge poslaničke grupe imati slične primedbe. Demokratska stranka Srbije će podržati vaše izveštaje.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Podržaćemo vas da i dalje radite punim kapacitetom sa mnogo više želje i snage da procesuirate i one koje kolokvijalno nazivamo nedodirljivim i da kroz prijave koje podnosite sudovima dolazi i do kažnjavanja onih koji zloupotrebljavaju zakon.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.
...
Socijalistička partija Srbije

Zoran Kasalović

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.
Poštovani predstavnici DRI i Agencije za borbu protiv korupcije, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva vrlo značajna izveštaja o radu DRI i Agencije za borbu protiv korupcije i SPS će podržati oba izveštaja pre svega iz razloga ukoliko pogledamo i uporedimo izveštaje ove dve institucije u odnosu na prethodne godine evidentno je da se može konstatovati jedan permanentan razvoj i napredak ove dve institucije u određenim oblastima. U pojedinim segmentima negde je taj napredak više izražen, a negde manje. Čuli smo i određene predloge od obe institucije kako bi se rad unapredio i ono što je bilo loše u prethodnom periodu, ono što se očekuje i od Narodne skupštine RS i drugih institucija koje u svakom slučaju treba da podrže rad ove dve institucije. Ceneći pre svega razvoj ove dve institucije SPS će oba izveštaja podržati.
U svom izlaganju ću svoj akcenat i svoje vreme više posvetiti izveštaju DRI. Mada ću u pojedinim segmentima i u određenim tačkama svakako dotaći i Agenciju za borbu protiv korupcije i uporediti mogućnost saradnje ove dve institucije i rezultate.
Pre svega, kada je u pitanju DRI evidentno je da je to institucija koja obezbeđuje pre svega Narodnoj skupštini Republike Srbije da na adekvatan način vrši javni nadzor odnosno da nas uveri da se javna sredstva troše namenski, efikasno i efektivno. U tom smislu, to je vrlo značajno jer Narodna skupština Republike Srbije pre svega kao najviši zakonodavni organ i telo ima interesa da do kraja isprati kako se sprovode zakoni i sve što Narodna skupština uređuje, a ako tu dodamo i građane i javnost DRI je u tom smislu profesionalna organizacija koja ima najveću odgovornost da uveri građane Republike Srbije da se javna sredstva troše pre svega namenski, nadamo se od ove godine i svrsishodno ili ne i da znamo gde je svaki dinar poreskih obveznika odnosno građana i na koji način utrošen.
Stanje javnih finansija je svakako jedan permanentan proces koji zaslužuje pažnju i može se unaprediti jedino jednim ozbiljnim pristupom iz godine u godinu i ako pogledamo prvi izveštaj DRI koji se odnosio na budžet RS gde je jedna trećina novčanih tokova bila obuhvaćena i gde nismo imali izraženo mišljenje, došli smo u poziciju da smo danas imali 143 izveštaja o reviziji, ako se ne varam, i iznet je podatak da je to uvećanje od 300%. Isti podatak smo imali kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije, kada je u pitanju imovina funkcionera gde je obuhvaćeno četiri puta više u odnosu na prethodnu godinu. Tu se vidi razvoj i napredak u radu obe institucije, što sam u samom uvodu rekao.
Zbog čega je to bitno? Bitno je zbog izvesnosti svih onih koji su predmet kontrole DRI i Agencije za borbu protiv korupcije.
Izvesnost kontrole ili revizije je jako bitna i uporedio bih je i sa sivom ekonomijom u Srbiji. Svi subjekti koji bi trebali da podležu bilo kakvoj vrsti kontrole, ukoliko imaju pouzdanu izvesnost da će jednog dana, u jednom trenutku, biti revidirani, kontrolisani i pregledani, svakako će biti skloniji da posluju u skladu sa zakonom i da ne idu u zonu sive ekonomije ili da rade bilo kakvu vrstu radnje mimo zakona.
S druge strane, želim da kažem da je jako bitan i obuhvat i obe ove institucije su pokazale da se i unapređuju i da se DRI, od revizije samog budžeta, došlo i do Narodne banke Srbije i do javnih preduzeća i do lokalnih samouprava i do fondova i to je evidentan napredak, rekao bih u vrlo kratkom roku. Cenim da i građani to, svakako, u svakom smislu prepoznaju i veliki broj predstavki, o kojima govore obe institucije, to potvrđuju. Dobro je što je direktorka Agencije iznela da će mnogo više pažnje ove godine biti posvećeno predstavkama građana. U tom smislu očekujem, naravno i DRI u tom smislu ima jedan takav pristup.
Zašto je ova izvesnost i obuhvat isto bitna? Imamo podatak da u pojedinim subjektima koji su predmet revizije ili kontrole, gotovo 20 godina ni jedna institucija nije bila da izvrši niti reviziju, niti kontrolu, niti bilo šta drugo. Možete zamisliti kakva je situacija pogotovu u nekim manjim sredinama, gde je praktično postala neka šema poslovanja, gde se prenosilo iz godine u godinu i primenjivala se neka inercija, odnosno "dobra praksa".
Čini mi se da se ta jedna iluzija već od ove godine razbija. Imali smo takav slučaj sa apotekama, gde su se ponašale bukvalno dogovorno u smislu i odnosu na Zakon o javnim nabavkama, ili u nekim drugim zakonima, primenjivajući svi istu meru, iako su, čini mi se, u dobrom delu bili svesni da krše zakon.
Zbog toga je jako bitna izvesnost revizije i kontrole i da svi u ovom trenutku u Srbiji znaju da jednog trenutka, jednog momenta, jednog dana mogu dobiti ili reviziju ili kontrolu i to je svakako u tom smislu podsticaj da rade u skladu sa zakonom.
Razmatrajući izveštaj DRI na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, mi smo gotovo jednoglasno doneli odluku i složili se da razmatrajući preporuke koje je ove godine DRI uputila, a čini mi se za 2011. godinu da je negde oko 525, o tome smo raspravljali i u prethodnom izveštaju, ja sam glasao za tu preporuku da DRI u jedno dogledno vreme nam dostavi izveštaj u kom obimu su te preporuke od strane revidiranih subjekata ispoštovane. Mislim da je potrebno reći da je to jako bitno jer ispunjenje preporuka, koje su utvrđene kao određene nepravilnosti ili mogućnost poboljšanja javnih finansija kod subjekata, doprineće da se sistem polako, iz godine u godinu, podiže na jedan potrebni nivo, a svaki pojedini subjekat revizije, ukoliko podiže kvalitet svojih javnih finansija, podizaće se nivo opštih finansija na nivou Republike Srbije.
Znam da DRI ima problema možda sa vremenom, možda sa kapacitetima, dolazi novi plan i program za sledeću godinu i možda u nekom segmentu i nema dovoljno prostora da isprati sve preporuke.
U tom smislu bih zaista insistirao da se pronađe u tom modelu i da razmislite da se određeni segmenti preporuka zaista do kraja isprate i tu ću biti konkretan, mislim, pre sveta, kada je u pitanju uvođenje sistema internih kontrola i internih revizija. Vi ste, predsedniče, u tom delu sami rekli da je to vrlo bitan segment. Više puta sam o tome govorio kada je bila tema rad DRI. Mi imamo situaciju da je u ovom izveštaju to jedan od najvećih problema, a to je, pre svega, jedan od načina da se preventivno deluje na svaku vrstu zloupotrebe u samom startu.
Očigledno je da ni sama zakonska odredba nekim subjektima nije dovoljna, što bi u svakom slučaju bilo potrebno da, na taj način, ispune tu obavezu. Međutim, i oni koji su samo tu zakonsku obavezu ispunili, vidimo iz vašeg izveštaja, imamo formalno funkcionisanje interne kontrole, interne revizije, ne suštinsko. Mislim da DRI u saradnji sa nekim drugim institucijama može značajno doprineti da uveri subjekte da je u njihovom interesu da imaju suštinski funkcionalnu internu kontrolu i internu reviziju, jer će na taj način preduprediti mnoge nepravilnosti za koje nisu ni svesni, ali će podići i nivo svojih finansija iz kojih mogu da crpe potrebne informacije za svoje poslovanje. Naravno, to bi i vama u tom smislu olakšalo reviziju kada se pojavite kod njih.
Cenim vaše pokušaje, okrugle stolove koje ste organizovali. Međutim, očekujem da ove godine još dodatni napor izrazimo svi zajedno, pogotovo vi, da ovaj izveštaj koji ćemo razmatrati, nadam se, 2014. godine u tom domenu, pokaže značajne rezultate. Zbog toga sugerišem da sve preporuke prema revidiranim subjektima koji su išli po pitanju interne kontrole, interne revizije, ispratiti bukvalno do kraja i do poslednje preporuke. To isto mislim i za javne nabavke i na popis imovine, gde nam se neke nepravilnosti pojavljuju iz godine u godinu i značajno su izražene. Ideja je da se preporuke isprate. Ako nije moguće ispratiti obim svih preporuka, onda da se poseban akcenat stavi na preporuke, a pogotovo kada su u pitanju ove tri stvari: interna kontrola i revizija, javne nabavke i popis imovine.
Želim da kažem da je u izveštaju, takođe, apostrofirana jedna uočena nepravilnost, nesaglasnost određenih zakona, koji su doveli do toga da pojedini subjekti revizije nesvesno načine određene pogrešne postupke, primene i ne rade u skladu sa zakonom. Mislim da je taj način izveštavanja i taj način rada koji ste ovde akcentirali jako dobar i da je to dobra povratna informacija koju ste vi dobili od subjekata revizije, mislim i na lokalne samouprave, koji zbog zastarelosti ovog zakona o platama u državnim organima, javnim službama od 2001. godine, kako ste rekli, uglavnom ne primenjuju. Ima dosta problema u tom smislu. To je jako bitna informacija za Narodnu skupštinu Republike Srbije i za vas, koji sugerišete, i kada je u pitanju Zakon o budžetskom sistemu. Mislim da u tom smislu može da se unapredi saradnja između DRI, Odbora za finansije, opšte resornog, a i Narodne skupštine Republike Srbije.
Kada je u pitanju utvrđivanje javnog duga, iskoristio sam sednicu i raspravu na Odboru za finansije, gde su bili prisutni predstavnici Fiskalnog saveta, oni su sugerisali da ta metodologija utvrđivanja javnog duga mora da se uskladi. Ona možda u ovom trenutku nije toliko aktuelna i bitna, jer se mi ne nalazimo na nekom nivou od 45% BDP, kako to zakon predviđa, i sad te finese možda nisu od značaja, ali očekujem da će merama Vlade taj javni dug u odnosu na BDP značajno početi da pada i on će svakako postati aktuelan. Mislim da ne treba da čekamo i trošimo nepotrebno vreme da uskladimo tu metodologiju utvrđivanja javnog duga. Tu bih vas zaista podržao da budete istrajni i da insistirate na tom rešenju, jer će to olakšati poziciju i vama i svima nama.
Naravno, podržavam i vaše preporuke i sugestije revidiranim subjektima, gde u toku kontrole rešavate određene probleme i mislim da je to jako bitno i da ste sigurno utvrdili dosta mogućih nepravilnosti koje nisu namerno učinjene, a mogu se ispraviti, mogu unaprediti sistem rada.
Kada je u pitanju tok ove rasprave, čuli smo da se pominju pojedina javna preduzeća i određene nepravilnosti. Želim da kažem da je Javno preduzeće "Srbijagas" samo jedno od revidiranih javnih preduzeća o kome se govori u izveštaju. Sprovedena je jedna redovna revizija, jedna redovna kontrola, postupak odazivnih sastanaka, postupanje po preporukama je u toku. Želim da kažem da nema potrebe za nekom politizacijom, za nekim paušalnim ocenama, iznošenjem nekim formalnih razloga da bi se tobož prikazale neke zloupotrebe ili nepravilnosti.
Javno preduzeće "Srbijagas" se pre svega, sprovodeći politiku Vlade Republike Srbije i preporuku Vlade Republike Srbije, na određene načine uključilo u sprovođenje politike spašavanja hiljade radnih mesta u Srbiji. Kada je u pitanju "Agroživ" mora se reći da je tu u pitanju 1.300 radnih mesta. Proizvodnja pašteta, pilećeg mesa, prerađevina, proizvodnja hrane je strateški značajna za ovu državu i šansa ove države.
Da javno preduzeće "Srbijagas" sprovodeći politiku Vlade i na preporuku Vlade Republike Srbije nije učinilo to pre dve godine sa preduzećem "Agroživ", danas mi ne bi pričali o tom broju radnih mesta, o značaju za jednu takvu sredinu kao što je opština Žitište, a ne bi takođe ni pričali o mogućnosti koja je vrlo aktuelna sada i trenutno na tome radi Vlada Republike Srbije i predstavnici javnog preduzeća "Srbijagas" i "Agroživa", o uvođenju jednog strateškog partnera, odnosno najuspešnijeg proizvođača u Evropi u domenu proizvodnje pilećeg mesa i prerađevina.
Da li je to loše? Naravno da nije. Takav primer imamo i kada je u pitanju Paraćin, gde su spašena radna mesta i zdravi privredni subjekti i sada uvodimo strateškog partnera i za te sredine, u kojima ti poslovni subjekti i ta preduzeća posluju, što je svakako značajno. Mislim da u tom smislu trebamo biti potpuno iskreni i da trebamo razgovarati o tome kakav je značaj za te sredine, za ta radna mesta, za te ljude koji rade u tim preduzećima ovaj potez javnog preduzeća "Srbijagas" imao.
Što se tiče revizije svrsishodnosti i uvođenja plana da Sektor za reviziju svrsishodnosti počne da radi, mi smo o tome na samom početku rada DRI razgovarali. Svesni su svi da je to vrlo značajna revizija, ali da ona zahteva i određen obim pripreme, da je vrlo komplikovana i da je potrebno vreme da bi ona u punom smislu te reči zaživela. Ono što DRI preduzima, svakako je preduzela osnivanje sektora, pripreme kadrova i ljudi, ali tu će i druge institucije, naravno, morati da se uključe i ta će revizija svrsishodnosti zavisiti i od politike Vlade i od jasnih preporuka u tom domenu šta je ono što Vlada Republike Srbije, odnosno država u narednom periodu treba da postigne i na koji način, da bi sama DRI sagledavajući utrošak sredstava mogla da utvrdi šta se za taj novac dobilo, kakav auto se kupio, a koji bi možda predlog ili način kupovine nekog drugog auta značio da su ta sredstva bolje utrošena i da će građani, odnosno država Srbija imati nešto veću korist.
Očekujem, kao što smo imali po svim ovim segmentima određeni napredak, da i ova revizija svrsishodnosti u narednom periodu pokaže permanentan napredak i razvoj u tom domenu.
Na kraju, spomenuo sam i zonu sive ekonomije, a u Srbiji je ona u ovom trenutku nažalost velika u odnosu na visoko razvijene zemlje, pa čak i u odnosu na zemlje koje su uporedive sa nama. Obe institucije, Agencija za borbu korupcije i DRI su iznele potrebu saradnje i dobro je što je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije iznela i određene podatke da se ušlo u saradnju sa bazom podataka katastra, da se planira i sa nekim drugim institucijama da postoji ta direktna konekcija, jer taj posao, kada je u pitanju i nadležnost Agencije za borbu protiv korupcije i DRI, u tom smislu ne može imati pun efekat bez određene saradnje, naravno uvažavajući i nadležnost i oblast kojima se bave obe institucije i ne zadirući u njihovu nezavisnost i stručnost.
Zaista apelujem, ne samo na ove dve institucije, nego i na druge organe, a određeni teret se postavlja i pred poresku upravu, da zaista u tom domenu svi budu svesni da nema efikasne borbe protiv sive ekonomije, protiv korupcije, protiv utaje poreza, svega onoga što zaista ugrožava ovu državu, bez saradnje svih institucija. U tom smislu želim jasno da kažem da će ove dve institucije i druge u tom domenu imati apsolutnu podršku SPS-a kada god to bude potrebno, a lično vam i u ovom trenutku kao predstavnik poslaničke grupe izražavam podršku i u budućem radu i za ovaj izveštaj koji ste podneli. Zahvaljujem.