Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 130 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine u Danu za glasanje postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Branko Ružić, Ljubiša Stojmirović, Zlata Đerić, Meho Omerović, Gordana Čomić, Nenad Konstantinović, Konstantin Samofalov i Milica Radović.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda sednice, prelazimo na odlučivanje.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – REDOVAN GODIŠNjI IZVEŠTAJ ZAŠTITNIKA GRAĐANA ZA 2012. GODINU, SA PREDLOGOM ZAKLjUČKA ODBORA ZA PRAVOSUĐE, DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU OD 8. MAJA 2013. GODINE, PREDLOGOM ZAKLjUČKA ODBORA ZA LjUDSKA I MA-NjINSKA PRAVA I RAVNOPRAVNOST POLOVA OD 24. MAJA 2013. GODINE, PREDLOGOM ZAKLjUČKA ODBORA ZA RAD, SOCIJALNA PITANjA, DRUŠTVENU UKLjUČENOST I SMANjENjE SIROMAŠTVA OD 29. MAJA 2013. GODINE I PRED-LOGOM ZAKLjUČKA ODBORA ZA PRAVA DETETA OD 31. MAJA 2013. GODINE.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2012. godinu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu 8. maja 2013. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 150, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala tri od ukupno prisutna 153 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zaključka.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2012. godinu, koji je podneo Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova 24. maja 2013. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 159, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala dva od ukupno prisutnog 161 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zaključka.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2012. godinu, koji je podneo Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva 29. maja 2013. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 161, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala dva od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zaključka.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2012. godinu, koji je podneo Odbor za prava deteta 31. maja 2013. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 162, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao jedan od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zaključka.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – REDOVAN GODIŠNjI IZVEŠTAJ POVERENIKA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI ZA 2012. GODINU, SA PREDLOGOM ZAKLjUČKA ODBORA ZA LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I RAVNOPRAVNOST POLOVA OD 24. MAJA 2013. GODINE I PREDLOGOM ZAKLjUČKA ODBORA ZA RAD, SOCIJALNA PITANjA, DRUŠTVENU UKLjUČENOST I SMANjENjE SIROMAŠTVA OD 29. MAJA 2013. GODINE.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2012. godinu, koji je podneo Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova 24. maja 2013. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – jedan, uzdržan – jedan, nije glasalo 11 od ukupno prisutnih 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zaključka.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2012. godinu, koji je podneo Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva 29. maja 2013. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 153, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 12 od ukupno prisutnih 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zaključka.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – IZVEŠTAJ O SPROVOĐENjU ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI ZA 2012. GODINU, SA PREDLOGOM ZAKLjUČKA ODBORA ZA KULTURU I INFORMISANjE OD 24. JUNA 2013. GODINE I PREDLOGOM ZAKLjUČKA ODBORA ZA PRAVOSUĐE, DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU OD 24. JUNA 2013. GODINE.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2012. godinu, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje 24. juna 2013. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 164, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala tri od ukupno prisutnih 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zaključka.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2012. godinu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu 24. juna 2013. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 165, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala dva od ukupno prisutnih 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zaključka.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – IZVEŠTAJ O RADU DRŽAVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE ZA 2012. GODINU, SA PREDLOGOM ZAKLjUČKA ODBORA ZA FINANSIJE, REPUBLIČKI BUDžET I KONTROLU TROŠENjA JAVNIH SREDSTAVA OD 19. JUNA 2013. GODINE.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2012. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava 19. juna 2013. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 160, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo sedam od ukupno prisutnih 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zaključka.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – GODIŠNjI IZVEŠTAJ O RADU AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ZA 2012. GODINU, SA PREDLOGOM ZAKLjUČKA ODBORA ZA PRAVOSUĐE, DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU OD 24. JUNA 2013. GODINE.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Godišnjeg izveštaja o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2012. godinu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu 24. juna 2013. godine..
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 162, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo pet od ukupno prisutnih 167 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zaključka.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG NACIONALNE STRATEGIJE REFORME PRAVOSUĐA ZA PERIOD 2013-2018. GODINE.
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine, u načelu.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 127, protiv – 32, uzdržanih – nema, nije glasalo devet od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog, u načelu.
Pre prelaska na odlučivanje o amandmanima, podsećam vas da su sastavni deo Predloga zakona postali amandmani: na Glavu III i Glavu VII, koji je podnela narodni poslanik Elvira Kovač i na Glavu V, sa ispravkom, koji je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Pošto je Narodna skupština prihvatila Predlog u načelu, prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Na glavu V amandman je podneo narodni poslanik Arpad Fremond.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 156 od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na glavu VI i VII amandman je podneo narodni poslanik Zoltan Pek.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 154 od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na glavu VII amandman je podneo narodni poslanik Balint Pastor.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 152 od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na glavu VII amandman je podneo narodni poslanik Laslo Varga.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013. do 2018. godine, u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 131, protiv – 31, uzdržanih – nema, nije glasalo šest od ukupno prisutnih 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2013. DO 2018. GODINE
Pošto je Narodna skupština obavila pretres, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine, u načelu.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 132, protiv – 15, uzdržanih – nema, nije glasalo 22 od ukupno prisutnih 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog strategije, u načelu.
Pošto je Narodna skupština prihvatila Predlog strategije u načelu, prelazimo na odlučivanje o amandmanu.
Na glavu V, tačku 5.5. amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatio je amandman.
Predstavnik predlagača je na sednici Narodne skupštine prihvatio amandman.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 42 od ukupno prisutnih 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanu, pristupamo glasanju o Predlogu strategije u celini.
Stavljam na glasanje Predlog nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine, u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 134, protiv – 11, uzdržanih – nema, nije glasalo 26 od ukupno prisutnih 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine, u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O RAZREŠENjU I IMENOVANjU ZAMENIKA ČLANA REPUBLIČKE IZBORNE KOMISIJE
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o Predlogu odluke, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da prema članu 105. stav 2. tačka 15) Ustava Republike Srbije, Narodna skupština vrši izborne nadležnosti većinom glasova svih narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o razrešenju i imenovanju zamenika člana Republičke izborne komisije.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 164, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo šest od ukupno prisutnih 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog odluke o razrešenju i imenovanju zamenika člana Republičke izborne komisije.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZMENI ODLUKE O IZBORU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da prema članu 105. stav 2. tačka 15) Ustava Republike Srbije, Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika vrši i druge izborne nadležnosti.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Demokratska stranka.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 165, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo šest od ukupno prisutnih 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Demokratska stranka.
Prelazimo na odlučivanje o povredama Poslovnika.
Povodom ukazivanja narodnih poslanika na povrede Poslovnika Narodne skupštine, podsećam vas na odredbe člana 103. stav 6. stav 10. Poslovnika prema kojima ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajuće, narodni poslanik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Narodna skupština bez pretresa o tome izjasni u Danu za glasanje.
Narodni poslanik Srđan Milivojević, je sednici 26. juna 2013. godine, u 18 časova i 45 minuta, ukazao je na povredu člana 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 22, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 151 od ukupno prisutnih 173 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik profesor dr Janko Veselinović, je sednici 26. juna 2013. godine, u 18 časova i 48 minuta, ukazao je na povredu člana 105, 106. i 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 21, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 od ukupno prisutnih 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Srđan Milivojević na sednici 26. juna 2013. godine, u 19 časova i dva minuta, ukazao je na povredu člana 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 20, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasao – 151 od ukupno prisutnog 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Bojan Đurić na sednici 28. juna 2013. godine, u 16 časova i 40 minuta, ukazao je na povredu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 22, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo – 148 od ukupno prisutnih 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Narodni poslanik Miljenko Dereta na sednici 26. juna 2013. godine, u 19 časova i pet minuta, ukazao je na povredu člana 106. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 25, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasao – 146 od ukupno prisutnog 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda sednice i odlučivanje o njima, saglasno članu 102. Poslovnika zaključujem sednicu Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
(Sednica je završena u 11,40 časova.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  otvaram sednicu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 161 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 118 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Branko Ružić, Ljubiša Stojmirović, Zlata Đerić, Meho Omerović, Gordana Čomić, Nenad Konstantinović, Konstantin Samofalov, Milica Radović.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednik Narodne skupštine ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine i, izuzetno, za ponedeljak, dakle mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz dnevnog reda koji je određen u zahtevu Vlade za održavanje vanrednog zasedanja.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednik Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača dr Jovana Krkobabića, potpredsednika Vlade i ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike i mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, pozvao da sednici prisustvuju i Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede i Nada Mirković, načelnik u Ministarstvu finansija i privrede.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2013. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Osmog vanrednog zasedanja u 2013. godini, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli videti, za Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine u 2013. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu sa:
- Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2013. godinu,
- Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2013. godinu,
- Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2013. godinu,
- Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2013. godinu, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o izmeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije" prema privrednim društvima po osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmeni Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o računovodstvu, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o reviziji, koji je podnela Vlada;
8. Predlog zakona o faktoringu, koji je podnela Vlada;
9. Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa broj 1. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, koji je podnela Vlada;
10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o kreditu za realizaciju Programa "Kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima preko domaćeg bankarskog sektora i podršku lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća", koji je podnela Vlada.
Narodni poslanik Ivan Bauer, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
1. zajednički načelni i jedinstveni pretres o:
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2013. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2013. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2013. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2013. godinu;
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu;
- Predlogu zakona o izmeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju;
2. zajednički načelni i jedinstveni pretres o:
- Predlogu zakona o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća "Putevi Srbije" prema privrednim društvima po osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije;
- Predlogu zakona o izmeni Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa broj 1. Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine;
- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o kreditu za realizaciju Programa "Kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima preko domaćeg bankarskog sektora i podršku lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća" i
3. zajednički načelni i jedinstveni pretres o:
- Predlogu zakona o računovodstvu;
- Predlogu zakona o reviziji;
- Predlogu zakona o faktoringu.
Da li narodni poslanik dr Ivan Bauer želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – 21, uzdržanih – nema, nije glasalo – 14, od ukupno prisutnih 164 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, javljam se po članu 97. Poslovnika u kome je utvrđeno da je vreme za raspravu za poslaničke grupe pet časova.
Prema istom članu predlažem da se ovo vreme produži, odnosno da ono bude 10 časova, jer smatram da je pet časova nedovoljno da bi se raspravilo sve ono što je danas na dnevnom redu. Radi se o objedinjenoj raspravi i radi se o rebalansu budžeta, jednom od najvažnijih akata posle budžeta i radi se o činjenici da je ova vlada dovela državu u bezizlaznu situaciju i da nije dovoljno pet časova da bi se dale sve primedbe i da bi se dale sve kritike na koje bi ministar mogao da odgovori.
S druge strane, koliko vidim, danas ovde nema ni predsednika Vlada, ni prvog potpredsednika Vlade.
U ime poslaničke grupe Demokratske stranke, tražimo da u ovoj sali danas budu obavezno i predsednik Vlade i prvi potpredsednik Vlade, jer ovo nije budžet Mlađana Dinkića, nego cele Vlade, koalicije Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Ujedinjenih regiona Srbije.
Molim da se o ovom predlogu izjasni Skupština.

Hvala.
Izjasnićemo se, staviću na glasanje.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona i odluka iz tačaka 1, 2. i 3. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodni poslanika članova poslaničke grupe.
Predstavnik poslaničke grupe DS, dr Janko Veselinović, predložio je duže vreme rasprave, tako da stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 48, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 133, od ukupno prisutnih 181 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, raspored vremena po poslaničkim grupama dobili ste u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o:
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2013. godinu:
1) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje,
2) Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje,
3) Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika,
4) Nacionalne službe za zapošljavanje,
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu,
- Predlogu zakona o izmeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je, kao što sam najavio ovde u Narodnoj skupštini pre mesec dana, Predlog rebalansa budžeta za ovu godinu.
Kao što znate, ekonomska politika u Srbiji se vodi u veoma složenoj situaciji, imajući u vidu i kretanja u evro zoni, imajući u vidu sve nasleđene probleme i imajući u vidu neizvesnost koja vlada ne samo ovde kod nas u Srbiji, sada više ne ni samo u evo zoni, već u čitavoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga smo mi krajem maja u Vladi krenuli da razgovaramo o potrebi usvajanja celovitog paketa mera koje bi stabilizovale državni budžet, ali i koje bi omogućile sprovođenje neophodnih strukturnih reformi u privredi, jer sama stabilizacija državnog budžeta nije moguća ukoliko se istovremeno ne podstaknu investicije i neomogući rast proizvodnje na trajnim osnovama.
Pre dve nedelje smo na vladi, nakon razgovora sa predstavnicima privrede, sindikata, stručne javnosti i međunarodnim finansijskim organizacijama, doneli jedan celovit paket ekonomskih reformi, od kojih je stabilizacija državnog budžeta, odnosno rebalans kao jedan njen deo, samo deo tog celovitog paketa.
Sama stabilizacija državnog budžeta i mere koje su usmerene na smanjenje rashoda u javnom sektoru nikada nisu bile dovoljne ni u jednoj zemlji da preokrenu ekonomsku situaciju.
Imamo iskustva od pre tri godine, kada je počela svetska ekonomska kriza, kada je prethodna Vlada 2009. godine donela paket mera, koji je čak podrazumevao zamrzavanje plata i penzija. Pokazalo se da, imajući u vidu da to nije bilo simultano praćeno sa drugim pre svega strukturnim reformama u javnom sektoru, je to bilo kratkog daha i da, evo, nekoliko godina nakon toga, naša Vlada se ponovo suočava sa svim tim problemima, čije je rešavanje odlagano.
Doneli smo čvrstu odluku da više nema odlaganja rešavanja nagomilanih problema od kojih su neki duži od decenije, već da ćemo ići vrlo odlučno i bez ikakvih kompromisa u njihovo rešavanje.
Ukupan paket ekonomskih mera, koji je Vlada usaglasila, ima dva ključna dela. Prvo su mere za stabilizaciju državnog budžeta, a podmere u okviru toga su mere za smanjivanje javnih rashoda, jer smo zaista svi doneli zaključak da nema govora o bilo kakvom povećanju poreza na prihodnoj strani. Jedino što hoćemo i možemo da uradimo to je povećanje naplate.
Inače, poreske stope se neće menjati niti sada niti u narednom periodu, jer to bi bilo kontraproduktivno.
Smanjenje rashoda je jedan deo tog paketa. Bolja naplata prihoda je važan sledeći segment. Konačno, sistemske mere štednje u javnom sektoru koje su sadržane u Predlogu izmena Zakona o budžetskom sistemu su treći deo ovog segmenta.
Sledeći nivo u reformama koje želimo da sprovedemo su strukturne reforme, okončanje procesa restrukturiranja bivših društvenih preduzeća. Jednom za svagda da ga okončamo do sredine sledeće godine, što smo i zakonom predvideli, a sada smo razradili i vrlo detaljan akcioni plan koji treba da dovede do tog okončanja. Zatim, generalnu reformu u javnim preduzećima, pre svega povlačenje države iz upravljanja nekim javnim preduzećima, u nekim slučajevima i povlačenje iz vlasništva u javnim preduzećima, gde se pokazalo da država nije dobro upravljala u prethodnim godinama.
Tu su i mere sistemskog karaktera za poboljšanje investicione klime. Pre svega da se smanji birokratija u izdavanju građevinskih dozvola, da se izmeni Zakon o planiranju i izgradnji, koji nas je svrstao među najgore zemlje trenutno na svetu po procedurama za izdavanje građevinskih dozvola i svim transakcijama vezanim za promet zemljišta.
Potrebno je da se promeni i Zakon o radu kako bi bio fleksibilniji, kako bi omogućio da se više ljudi može upošljavati, ali, s druge strane, kako bi se omogućilo i sankcionisanje onih koji ne žele da rade i koji neće da rade, a pre svega u državnim institucijama i javnom sektoru.
Dakle, to je jedan čitav segment reformi i Vlad je apsolutno svesna da je potrebno da se sve ove reforme izvedu istovremeno, odnosno simultano da bi dale efekat.
Takođe smo svesni da nije dovoljno to što smo mi u Vladi konsenzusom dogovorili ovaj paket mera. Zato smo i razgovarali i sa sindikatima i sa predstavnicima privrede i sa stručnom javnosti o potrebi stvaranja što šireg konsenzusa u čitavom društvu za ove reforme.
Danas sam spreman da ovde otvoreno o svemu tome razgovaram ne samo sa poslanicima koji će podržati ovaj program, već i sa poslanicima opozicije, jer ovde je zaista u pitanju Srbija. Nije u pitanju jedna, druga, treća ili deseta vlada, već je u pitanju kako zajednički možemo da donesemo i sprovedemo mere koje će pomoći građanima, nezavisno od toga koje će vlade sutra voditi ovu zemlju.
Moram da kažem, iako svi u Vladi činimo sve svakog trenutka da pomognemo da se što lakše prebrodi ekonomska kriza koja već dugo traje u Srbiji i zaista niko nema nameru ne samo da se ne opušta, nego smo svesni da moramo mnogo više da radimo, da se ipak naziru, posle polovine ove godine, neki prvi znaci blagog oporavka privrede. O tome ću vam takođe govoriti, kao i o slabostima i o problemima koje treba da rešimo.
Ono što je sada već evidentno to je da će projekcija Vlade o rastu BDP u ovoj godini biti ispunjena i da je u prvom kvartalu BDP rastao 2,1%, dakle, u skladu sa očekivanjima.
Želim i pred javnosti i pred vama, uvaženim narodni poslanicima da kažem da nije baš takva situacija sa svim zemljama u regionu. Slovenija ima pad od 3,3% BDP u prvom kvartalu. Hrvatska je već nekoliko godina uzastopno u recesiji i ima 1,5% pad PBD. Mađari imaju takođe pad od 0,3%. Bugarska je imala skroman rast od 0,4%, a jedino su Rumuni imali 2,2% sličan rast kao i Srbija.
Ne želim da glorifikujem ove podatke, jer sam svestan da je Srbiji potreban rast između 4 i 6% godišnje da bi građani mogli da osete direktne koristi od toga. Ovo je jako skroman rast, ali je činjenica posle četiri uzastopna kvartala iz prošle godine, kada je Srbija imala pad BDP, po prvi put u ovoj godini BDP je krenuo da raste.
Mi ne smemo da budemo zadovoljni, niti smo zadovoljni ovim podatkom. Svesni smo činjenice da ovo mora da bude mnogo brži rast. Zato smo analizirali strukturu rasta BDP, da bi dizajnirali mere kako da pospešimo one sektore koji već sada daju dobre rezultate ali i da pokrenemo one koji snižavaju rast BDP.
U dosadašnjem periodu najveći doprinos rastu BDP dali su sektor usluga, prerađivačka industrija i to ne kompletna, već pre svega automobilska industrija, farmaceutska industrija i još neke grane i poljoprivreda. To su tri ključna faktora rasta koji Srbija danas ostvaruje.
Sigurni smo da poboljšanjem prilika i u onim oblastima prerađivačke industrije koje nisu dale očekivani rast u dosadašnjem periodu godine, kao i većim ulaganjima i podstrekom u poljoprivredi mi možemo da ubrzamo dodatno rast bruto domaćeg proizvoda.
Međutim, u narednom periodu Vlada će se pre svega okrenuti onim granama koje vuku naniže bruto domaći proizvod, a to je pre svega građevinarstvo. Građevinarstvo ima ogroman pad u svim ovim godinama koje nam prethode i potpuno je jasno da na jedan element domaće tražnje, a to je privatna potrošnja, na kratak rok se ne može uticati. Ali, može se povećati državna investiciona potrošnja odnosno izdaci za izgradnju puteva, železnice, infrastrukture generalno. Tu je slabost svih vlada do sada u poslednjih 12 godina bila loša organizacija i nespremnost da se efikasno iskoriste ogromni zajmovi koji su zaključeni u prethodnom periodu za infrastrukturu.
Od 2006. godine do danas Srbija je zaključila oko četiri i po milijarde evra projektnih zajmova, isključivo za razvoj infrastrukture, od saobraćaja do energetike i svih drugih oblasti. Nije od toga povučeno 3,3 milijarde evra i to stoji već godinama, na šta Srbija plaća penale. Često čujemo da navodno nedostaju sredstva za infrastrukturne projekte.
Ne želim da kažem, mnogi ministri koji su krenuli da rade u određenim sektorima, jednostavno nisu za to odgovorni. Međutim, ima i onih koji već dugo imaju nadležnost nad ovim projektima i Vlada će analizirati učinak svih onih institucija i resora koji imaju veze sa infrastrukturnim projektima. Jednostavno, nemamo izbora. Moramo da povećamo povlačenje tih sredstava i ulaganje u infrastrukturu. Jer, to automatski znači oporavak jednog dela građevinarstva, pre svega niskogradnje i znači upoljšavanje ljudi.
Po prvi put privredni rast Srbije, posle dugog niza godina, je zasnovan na izvozu. Puno se debatovalo u prethodnim godinama, opravdano, u stručnim krugovima, sa međunarodnim institucijama, da nije održiv privredni rast ako nije baziran na izvozu. Bilo je puno zamerki da je visoka stopa privrednog rasta u periodu od 2004. do 2007. godine bazirana na domaćoj potrošnji a ne na izvozu i da je to neodrživo. Napravljen je konsenzus, i u ekonomskoj nauci i među privrednicima, da je jedino za Srbiju kao relativno malu zemlju održivo da privredni rast bazira na izvozu, jer imamo malo domaće tržište.
Po prvi put izvoz se javlja ove godine kao generator našeg privrednog rasta. Zato moramo da učinimo sve da taj izvoz dodatno pojačamo. Takođe, da omogućimo da dodatne koristi od rasta izvoza ima što više domaćih malih i srednjih preduzeća. Vlada upravo završava jedan detaljan plan kako, s jedne strane, da izvrši reindustrijalizaciju Srbije, a drugo, imamo nameru da svim kompanijama koje su sada najveći izvoznici iz Srbije priključimo naša mala i srednja preduzeća koja ćemo uvezati sa njima kao njihove dobavljače, da oni proizvode komponente koje se ugrađuju u proizvodnju za izvoz.
Izvoz je u prvih pet meseci ove godine rastao 21%, dok je uvoz istovremeno rastao svega 2%, tako da je spoljnotrgovinski deficit u prvih pet meseci umanjen za više od jedne petine. Dakle, to je zaista jedan solidan rezultat koji sigurno nema nijedna druga zemlja u regionu. Ali, ja priznajem da Srbija ima nisku startnu bazu izvoza i da mi moramo da nastavimo sa ovako visokim stopama rasta i u narednom periodu. Zato je upravo ideja, mi smo vam dali u obrazloženju budžeta spisak prvih 15 najvećih izvoznika, od "Fijata", preko "Petrohemije", do "Gorenja", znači, ima i naših kompanija ali i inostranih, da prvih 100 najvećih izvoznika u Srbiji nam da spisak komponenti koje mogu naši domaći privrednici da proizvedu, naša mala i srednja preduzeća, i da onda napravimo vezu između njih u svim regionima i između izvoznika. Jer, na taj način ćemo povećati i neto izvoz. To nam je sada sledeći cilj. Jer, izvoz dobro raste, ali moramo da povećamo neto izvoz odnosno da se što više domaćih komponenti ugrađuje u robu koja se izvozi.
Nemam iluziju da naša mala i srednja preduzeća mogu da konkurišu na globalnom svetskom tržištu, gde su potrebni ogromni budžeti za marketing. Ali, ako smo već doveli i dovodićemo multinacionalne kompanije, onda moramo da ih uvežemo sa našim domaćim malim i srednjim preduzećima, jer je to jedan od modela koji ćemo primeniti već u drugoj polovini godine. Ideja nam je da to da efekte u narednom periodu.
Što se tiče izvoza, u aprilu je dostignut istorijski rekord u Srbiji u mesečnoj vrednosti izvoza – 950 miliona evra je izvezeno robe samo u jednom mesecu. U ovih pet meseci, najveći doprinos rastu izvoza dala je automobilska industrija, i to ne samo "Fijat", već i veliki broj komponentaša iz oblasti ove industrije. Dobro je što se taj trend dolazaka kompanija iz oblasti auto-industrije nastavlja. Moramo da učinimo sve da ih bude što više.
Predstaviću vam i poslednji podatak koji je verovatno najvažniji za svakog građanina ove zemlje, za Vladu svakako, a to je kretanje zaposlenosti iz Ankete o radnoj snazi. Najniža stopa nezaposlenosti u Srbiji u poslednjih 10 godina zabeležena je 2008. godine – 14%. Govorimo o podacima iz Ankete o radnoj snazi, koja utvrđuje koliko ljudi stvarno traži posao. Dakle, ne računa, na primer, na domaćice koje su prijavljene na evidenciji nacionalne službe a u suštini ne traže aktivno posao. Uključuje one koji rade u formalnom sektoru, ali i one koji rade u sivoj ekonomiji. Nažalost, stopa nezaposlenosti je rasla četiri godine uzastopno, od 2009, kada je krenula kriza, pa sve do prošle godine, kada je stopa nezaposlenosti dostigla 25,5% u Srbiji u aprilu prošle godine.
Najnoviji podaci od prošle nedelje iz Ankete o radnoj snazi, koja je urađena takođe u aprilu ove godine, govore da je posle četiri godine uzastopnog rasta nezaposlenosti konačno taj trend prekinut i da je rast nezaposlenosti makar na trenutak zaustavljen. Jer, stopa nezaposlenosti je iznosila i dalje visokih 24,1%, ali to je 1,4% niže nego pre godinu dana.
Ono što je takođe relevantan podatak je stopa zaposlenosti. Ona prikazuje procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starijih od 15 godina. Ta stopa je ove godine u aprilu bila za 2% veća nego u aprilu prethodne godine. Moram da kažem da stopa zaposlenosti nije ravnomerno raspoređena po čitavoj Srbiji. Ona je bila najveća u Beogradu, odnosno u regionu Beograda, iznosila je 37,9%, na drugom mestu region Šumadije i zapadne Srbije sa 36,7%, a najniža je bila u Vojvodini i južnoj i istočnoj Srbiji - 35,4%. To znači da u narednom periodu moramo da sagledamo i ovu neravnomernost.
Naravno, moram da kažem da ovo nisam rekao da bi se Vlada hvalila ovim podatkom. Sigurni smo da ovo ne da nije dovoljno, nego da mora daleko više da se uradi da bi nešto značajnije napravili na ovom frontu. Sve dotle dok ne smanjimo stopu nezaposlenosti na ispod 20%, neće biti čak ni minimalnog zadovoljstva. Ali, činjenica je da posle četiri godine uzastopnog rasta stope nezaposlenosti, ona jeste sada zaustavljena. To ne znači da ona opet ne može da krene da raste. Zato sam vam ovo izneo samo kao jedan podatak, oko koga nema nikakve euforije u Vladi, jer je to jako visoka stopa nezaposlenosti, iako je za 5% niža nego u Grčkoj i Španiji, na primer.
Svesni smo činjenice da jedna Nemačka ima stopu nezaposlenosti od svega 5% i ako treba da imamo uzore, naravno da moramo da se ugledamo na one najbolje. Svesni smo koliko ljudi nema posla, koliko ga traži, ali je dobra okolnost da je taj trend neprekidnog pogoršanja, koji je trajao četiri godine, makar zaustavljen, neću reći prekinut, na trenutak je zaustavljen. Moramo da učinimo sve zajedno da preokrenemo u narednim godinama taj trend.
Što se tiče inflacije, ona je usporila u prvih pet meseci ove godine, iznosila je 2%, dakle, kraj maja na kraj decembra prošle godine i naravno da Centralna banka ima najveće zasluge za ovaj rezultat.
Izneo sam ove podatke ne da bih rekao da je situacija sjajna, svi znamo koliko je situacija teška i znamo koliko problema ima i ukupno, a posebno kada uđemo u strukturne probleme. Činjenica je da mislim da je ova Vlada sposobna da napravi neke pomake, svesna upravo činjenice da su problemi ogromni i da se ne mogu rešiti preko noći.
Jedan takođe relativno ohrabrujući podatak je da je nakon što smo u maju odlučili da krenemo u definisanje novog paketa ekonomskih reformi, koje uključuju i štednju na rashodnoj strani, ali i aktivnosti na boljoj naplati prihoda, da je u prethodnom mesecu, junu, ostvaren do sada najniži budžetski deficit od početka godine, jer su prema prvim preliminarnim procenama, odnosno podacima prihodi budžeta iznosili oko 70 milijardi dinara, a rashodi republičkog budžeta oko 75 milijardi, tako da je to do sada najniži budžetski deficit u prvih šest meseci. Ali, takođe nemam nameru da se preterano hvališem oko ovog podatka, jer ovo moja biti trend koji treba da se nastavi i u narednom periodu, da bi rekli na kraju godine da li smo ili nismo uspeli.
U prvih šest meseci ove godine budžetski deficit iznosio je na republičkom nivou 98,7 milijardi dinara. To je za oko 12% niže nego u istom periodu prošle godine, jer u prvih šest meseci prošle godine, budžetski deficit Republike iznosio je 112,4 milijardi dinara. Prihodi republičkog budžeta bili su 382,3 milijarde, rashodi 481 milijarda i to je taj deficit do 98,7 milijardi.
Ono što je interesantno za ovu godinu je da u prvih pet meseci ove godine deficit ukupne države, odnosno konsolidovanog računa budžeta bio niži i to dosta niži nego što je bio republički. Naime, za prvih pet meseci, to su poslednji podaci koje imamo, lokalne samouprave su imale suficit, dakle višak od 10 milijardi dinara, AP Vojvodina je imala višak, odnosno suficit od 2,7 milijardi dinara, Fond zdravstvenog osiguranja suficit od 7,8 milijardi dinara. Blagi suficit imao je i Fond vojnih osiguranika 0,8 milijardi dinara.
U prvih šest meseci ove godine poreski prihodi su bili 10,6% veći nego u istom periodu prošle godine, ali su neporeski prihodi bili za oko 19,5% niži nego u istom periodu prošle godine, pre svega zato što su javna preduzeća prošle godine uplatila svoj deo dobiti u budžet u prvoj polovini godine, a to će se u ovoj godini desiti u drugoj polovini godine. Zato su neporeski prihodi bili niži sada u prvoj polovini nego u prethodnoj.
Ukupno su prihodi budžeta, kada uzmemo i neporeske i poreske agregatno, za prvih šest meseci oko 7% veći nego u istom periodu prošle godine. Rashodi su istovremeno bili svega 2,4% veći nego u istom periodu prošle godine. Dakle, naša vlada nije rasipala novac, rashodi su zaista državni pod kontrolom, ali je činjenica da smo ostvarili manji rast prihoda od onoga što je bilo planirano u originalnom budžetu. Zato smo sada ovde pred vama da uskladimo rashode budžeta sa prihodima koje očekujemo i istovremeno da iskoristimo šansu ove debate pred parlamentom da napravimo ne samo mere koje će imati efekte do kraja ove godine, nego najmanje u narednih godinu i po dana. To su mere koje su predviđene promenama Zakona o budžetskom sistemu.
Što se tiče određenih poreskih prihoda, najbolja naplata je ostvarena kod akciza. U prvih šest meseci smo imali rast od čak 27,6% u odnosu na isti period prošle godine, kod naftnih derivata za 33%, a kod cigareta za 25,6%, PDV je naplaćen 10,4% više u odnosu na prvu polovinu prošle godine. Gde smo onda podbacili? Već sam rekao, kod neporeskih prihoda i kod poreza na dobit. Očito je da kada je rađen Predlog budžeta za 2013. godinu tada nismo imali podatke o efektima i rezultatima privrede u 2012. godini, koja je bila zaista jako loša i precenili smo potencijalne prihode od poreza na dobit, tako da su oni ostvareni za 15% manje nego u prvoj polovini prošle godine.
Mi smo ove godine imali veće prihode u odnosu na prvu polovinu prošle godine, ali niže u odnosu na originalni plan. Zato radimo rebalans budžeta. Suštinski, u prvih šest meseci ove godine naplatili smo 88% od planiranih prihoda. Sve makroekonomske analize, imajući u vidu da smo ostvarili privredni rast od 2,1 i imajući u vidu i pad domaće tražnje, koji je bio 1,8%, ali ne veći od toga, govore da ogroman prostor postoji u tzv. neformalnom sektoru, odnosno u sivoj ekonomiji. Zato će jedan bitan segment ovih reformi će činiti mere za povećanje naplate prihoda.
Moram da kažem da sam možda ja odgovoran što na početku mandata ove Vlade možda i nisam bio tako strog kako je trebalo da bude ministar finansija i kao što sam bio u periodu od 2004. do 2006. godine. Zašto? Zato što smo zatekli situaciju da je poreska uprava bila poprilično u rasulu, moram da kažem, iz razloga što nije čak ni tražila od poreskih obveznika da dostavljaju informacije koje su po zakonu bile nužne već pet, šest godina. Od 2007. godine, maltene, više od polovine poreskih obveznika koji imaju fiskalne kase nikakve podatke o transakcijama preko GPRS računa nije dostavljao, a niko ih zbog toga nije kaznio.
Daću primer ne samo privatnog sektora, nego i jednog javnog preduzeća, Ministarstvo finansija je 2008. godine, tada je čini mi se Mirko Cvetković bio ministar finansija ili ko god da je bio, dalo mišljenje da su npr. "Putevi Srbije" obveznici PDV, da bi onda nakon toga sledilo jedno veliko ništa, jer "Putevi Srbije" nisu to primenili, a niko iz poreske uprave, niti tadašnji direktor, niti tadašnji ministar finansija nisu ništa uradili da uvedu to preduzeće u sistem PDV, koji se na putarine plaća u svim zemljama u Evropi.
Čak je i 2010. godine DRI dala takvo mišljenje i opet su se oni oglušili bez ikakvih sankcija o to, da bi novi direktor poreske uprave, takođe nakon kontrole, sugerisao ministarstvu da oni ne plaćaju PDV na putarinu i mi smo ih od danas uveli konačno u taj sistem, jer smo bili prinuđeni da ih čak blokiramo u petak da bi došli do toga.
Nismo želeli da pribegnemo za svim merama prinudne naplate pre nego što smo dovoljno detaljno obavestili sve poreske obveznike da neće biti tolerancije za neplaćanje poreza. To smo učinili zaključno sa majem ove godine i krenuli od juna zaista nepristrasno da bukvalno sve koji ne plaćaju porez državi kažnjavamo u skladu sa zakonom, što uključuje najpre opomenu telefonskim putem iz našeg kol centra, pa ukoliko se ne plati ono što se duguje državi, ide zvanična opomena i nakon pet dana od te zvanične opomene blokada računa.
Naravno da ima poziva na sve strane poreskoj upravi da se preduzeće iz tog ili tog grada ne blokira. U Vladi postoji, u vrhu Vlade, apsolutni konsenzus da neće biti nikakve tolerancije na neplaćanje poreza državi. To sam više puta rekao, onaj ko ne plaća porez ne vara državu, nego vara penzionere koji zbog manjih prihoda u budžet ne mogu da računaju na veće povišice, ili učitelje, ili lekare, ili policajce, ili sve građane zato što ne mogu da imaju kvalitetniju infrastrukturu. Tu neće biti nikakvih popuštanja, nikakve tolerancije.
Inače, danas je poslednji dan da se prijavi imovina vrednija od 35 miliona dinara. U narednim nedeljama će krenuti i prve kontrole. Najpre ćemo kontrolisati one građane koji imaju imovinu vredniju od 35 miliona dinara, a koju uopšte nisu prijavili. Njima će odmah, na licu mesta, biti naplaćena kazna koja je drastično povećana izmenama zakona u maju i iznosiće 3% od ukupne vrednosti neprijavljene imovine, a onda će se krenuti u utvrđivanje kako je ta imovina stečena, da li ima pokriće ta imovina u prihodima. Moram da kažem da kada se ustanovi ta razlika, biće razrezan porez od 20% na tu razliku. Međutim, ukoliko se posumnja da je neka imovina stečena kriminalom, onda će poreska uprava informisati poresku policiju, a ona policiju i druge nadležne organe, jer to onda više nije posao za poresku upravu, to će biti posao za neke druge državne organe.
U svakom slučaju, pozivam sve one koji nisu iskoristili ovih nekoliko meseci da to prijave, danas je poslednji dan. Do osam časova uveče radi poreska uprava. Možete se prijaviti elektronski. Postoji obrazac, ne mora fizički u papiru. Ko je propustio tu šansu, a moram da kažem da do pre mesec dana je svega 1.000 ljudi to prijavilo, dok za poslednjih nedelju dana još 1.300. Još uvek stižu te prijave, tako da ćemo videti na kraju koji će biti broj. Siguran sam da takvih ljudi ima mnogo, mnogo više od onog broja koji je prijavljen. Nadam se da se niko neće žaliti onoga časa kada krenu ove oštre kazne da idu, jer smo dovoljno upozoravali i bili dovoljno strpljivi.
Što se tiče samog Predloga rebalansa budžeta, primanja budžeta su planirana u iznosu od 873,4 milijardi, a izdaci 1.051,8 milijardi. Budžetski deficit bi ove godine trebalo da iznosi 178,3 milijardi, odnosno 4,7% BDP. To je oko 1,5 BDP niže nego što je na kraju ostvareno u prošloj godini.
Da li je to još uvek visoki budžetski deficit? Jeste. Ovo je maksimum koji je mogao da se uradi ove godine. Zašto to govorim? Zato što smo osim smanjivanja rashoda morali da povećamo neke druge rashode kako bi ostvarili plan Vlade. Za oko 12,4 milijardi smo imali dodatno povećanje rashoda. Imajući u vidu da je neto ušteda u ovom budžetu 36 milijardi, ukupno smo smanjili rashode za skoro 50 milijardi, jer su istovremeno povećani za 12,4 milijardi, smanjene za oko 50, nešto malo ispod 50 milijardi, pa je neto smanjenje 36 milijardi dinara.
Najveći su povećani rashodi za tranzicioni fond zato što to prati Akcioni plan Vlade koji je usvojen prošle nedelje za ubrzanje i okončanje procesa restrukturiranja bivših društvenih preduzeća. Takođe, povećan je budžet za socijalnu zaštitu, za porodilje, za materijalno obezbeđenje porodica za 2,3 milijarde dinara. Ovde su ušli i neki rashodi radi izmirenja obaveza prethodne Vlade, pre svega prema reciklerima – 1,5 milijardi dinara, ali su zato i dospele neke ranije ugovorene garancije "Srbijagasu" od oko tri milijarde dinara, što za milijardu i osamsto probija budžet namenjen za isplatu kamata u ovoj godini. Naime, trebala je da se ostvari ušteda od oko 1.200.000.000, jer smo krajem aprila prevremeno otplatili pola duga Londonskom klubu poverilaca i trebalo je da imamo uštedu ove godine od 1.200.000.000 na kamatama. Međutim, u međuvremenu nas je "Srbijagas" obavestio da nije u stanju da plati garancije po prethodno ugovorenim kreditima iz prethodnog perioda u iznosu od oko tri milijarde dinara, pa je to na kraju povećalo neto izdatke za kamate za 1.800.000.000, umesto da je smanjilo za 1.200.000.000 dinara.
Što se tiče rashoda, najviše su smanjeni tzv. diskrecioni rashodi, ali su uvedena i nova pravila za planiranje plata i penzija, i to ne samo ove godine već u narednih godinu i po dana. Ona je reflektovana izmenama Zakona budžetskog sistema. Predvideli smo da nema zamrzavanja plata i penzija, ali da one rastu minimalno, u skladu sa mogućnostima budžeta – 0,5% u oktobru ove godine, 0,5% u aprilu sledeće godine i 1% u oktobru naredne godine.
Istovremeno, već sam rekao da smo smanjili sve vrste diskredicionih rashoda ministarstvima za ukupno oko 36 milijardi dinara. Najviše smanjenje je napravljeno na ministarstvu koje ja vodim, Ministarstvu finansija i privrede, od 6,1 milijarde dinara. Budžet Ministarstva ekonomije će nakon ove redukcije iznositi, zajedno sa turizmom, 2,53% ukupnog budžeta Republike Srbije. Smanjeni su i budžeti Ministarstva odbrane i MUP za oko 3,1 milijarde dinara. Ukupan budžet Ministarstva odbrane iznosi 5,4% ukupnog budžeta Republike, a ukupan budžet MUP iznosi 6,6% ukupnog budžeta Republike.
Iako smo bili prinuđeni da smanjujemo i jedan deo rashoda u Ministarstvu poljoprivrede, učešće budžeta Ministarstva poljoprivrede u ukupnom budžetu je 4,25%. Znate da nam je cilj da dođemo do najmanje 5% izdvajanja. Sa ovih 4,25% smo ostali blizu tog cilja.
Jedino ministarstvo kome smo povećali budžet je kultura, za oko 320 miliona dinara, i sport koji je ostao sa istim učešćem u budžetu Republike. Na ovaj način je učešće kulture u ukupnim rashodima povećano sa 0,55% na 0,6%, a sport je ostao na 0,45% od ukupnih rashoda.
Izmenama Zakona o budžetskom sistemu koje su pred vama predviđamo dodatni niz mera koje treba da naprave uštede, ali pre svega u budžetu naredne i narednih godina. Najvažnija stvar koju uvodimo jeste centralni registar primanja svih zaposlenih u kompletnom javnom sektoru. Dakle, republički nivo, pokrajinski, lokalni, javna preduzeća, svi koji rade nešto za državu, za javni sektor će biti do 30. septembra evidentirani u centralnom registru Trezora Ministarstva finansija.
Ne samo što će biti evidentirana imena i prezimena ljudi, već i način na koji su zaposleni – da li je to za stalno, da li je to na određeno, da li su to neki privremeni poslovi, da li su to neki ugovori? Po kojim osnovama primaju zarade – da li je to redovna plata ili su neke naknade, bonusi, prekovremeni rad? Onda će se videti, kada od 1. januara krene centralizovani obračun zarada za republički institucije, da li i pri postojećem broju zaposlenih ima i onih troškova vezanih za zarade koji su necelishodni. Ovo su pre nas godinu dana uveli Hrvati i utvrdili da se npr. prekovremeni rad ponekad isplaćivao tamo i za ljude koji su bili na godišnjim odmorima i da je bilo tu razno raznih stvari. Jednostavno, ni njihov Trezor ni naš Trezor sada nemaju nikakvu informaciju o tome po kom osnovu se plaćaju zarade u školama, bolnicama, javnim preduzećima, republičkim institucijama, agencijama itd.
Ovo je način da imamo evidenciju po zakonu svakih sedam dana, svaka promena će morati da se evidentira. Dakle, ako se desi promena u roku od sedam dana, moraće da se abdebtuje baza podataka i ono što je jako važno za našu javnost, a i za vas narodne poslanike, svi ovi podaci biće dostupni na veb sajtu Ministarstva finansija. Dakle, svako će konačno moći da ima uvid koliko ljudi, po kojim osnovama radi i koliko zarađuje u javnom sektoru. Jedini koji će biti izuzeti iz oglašavanja na veb sajtu biće MUP, odbrana i Ministarstvo spoljnih poslova. Ta tri ministarstva zbog razloga bezbednosti podataka.
Takođe, centralizovani obračun plata će vršiti Trezor Ministarstva finansija za sve republičke institucije, osim za policiju i vojsku, ali će vojska i policija ove podatke deliti sa nama i imaćemo zajednički uvid u ta kretanja. Jedini koji neće biti u ovom sistemu biće bezbednosne institucije. Rekao sam već da to su BIA, VBA i VOA.
Takođe, mi smo našim ukupnim planom predvideli da se ne odobri više pregovaranje resorima za nove kredite dok se makar 70% od prethodnog overenog kredita ne povuče i ne iskoristi. Već sam rekao koliko je ugovoreno od 2006. godine kredita, koliko je nepovučeno. Svega je 25, šest, sedam, osam posto, nisam siguran u tačnu cifru povučeno, što je zaista jako malo.
Uvodimo još jednu novinu. Imajući uvidu da je država, Vlada, kako god hoćete imala ogromne troškove radi stabilizacije finansijskog sistem usled kolapsa "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine", gde je oko 200 miliona evra isplaćeno u prethodnih sedam, osam meseci, da takozvani neosigurani depoziti bi bili obezbeđeni, da zanatlije ili privrednici ili građani, čiji depoziti su bili u ovim bankama nisu bili osigurani, da bi bili kompenzirani u potpunosti. Trošak je bio 200 miliona evra direktan samo za neosigurane depozite. Mi smo doneli odluku da u budućnosti više nema pokrivanja neosiguranih depozita, u slučaju problema sa bilo kojom bankom. Država garantuje za sve osigurane depozite do 50.000 evra i tu apsolutno stoji obaveza za isplatu. Za neosigurane depozite više neće preuzimati. Te troškove više nećemo preuzimati i to je jedan novi zadatak za Narodnu banku Srbije, da vrši strogu superviziju, da se ne desi slučaj koji je zatečen iz prethodnog perioda.
Što se tiče reformi u javnom sektoru, znate da ima 179 preduzeća koja su još uvek u takozvanom procesu restrukturiranja, koji je uveden Zakonom još od 2002. godine. Dakle, pre deset godina. Restrukturiranje je imalo ideju da se tim kompanijama omogući da se promene i da postanu tržišno održive.
(Narodni poslanik Božidar Đelić dobacuje sa mesta.)
Gospodine Đeliću, ovo jeste tema, zato što prema procenama Svetske banke država direktno i indirektno gubi na subvencijama 750 miliona evra godišnje, zato što upumpava novac u preduzeća koja nemaju perspektivu.
Dakle, mi smo napravili plan i podelili sva ova preduzeća u četiri grupe. Želimo da eliminišemo ove subvencije. Te subvencije nisu samo direktne subvencije iz republičkog budžeta. Subvencionišu ih i lokalni budžeti. Kako? Pa tako što ne naplaćuju komunalne usluge, ne naplaćuju poreze, ni Republika ni lokal. Ne plaćaju struju. Umesto da se struja daje nekome ko nema šansu da nešto napravi kvalitetno, bolje da se izveze pa da se taj novac iskoristi i da se pomogne perspektivna privreda. Naravno, ne govorim o subvencijama. Umesto da se resursi u iznosu od 750 miliona evra godišnje na neki način straće u održavanje socijalnog mira, takav socijalni mir je preskup. Bolje je tim ljudima ili omogućiti da se prekvalifikiju i nađu posao negde gde će imati budućnost ili ako su pred penzijom da im se omogući da odu u penziju i da se socijalno zbrinu, a da se taj novac uštedi i ubaci privredi koja ima perspektivu.
Naravno, nećemo na isti način tretirati sva ova preduzeća, jer nisu sva u istoj poziciji. Ona preduzeća koja bukvalno nemaju nikakvu šansu i koja bukvalno maltene već deset godina ništa ne rade, a dobijaju subvencije ići će u stečaj već ovog leta. Njih je 27. Svima koji su na evidenciji u tim preduzećima, oni imaju fiktivni posao, biće isplaćena otpremnina i generalno socijalni program će biti jednak za sve 300 evra po godini radnog staža. Ne želimo da pravimo bilo kakva odstupanja, nezavisnosti od grane, od finansijske snage preduzeća. Svi oni koji budu tehnološki višak imaće socijalni program koji je faktični na nivou najvećeg koji je do sada uopšte isplaćivan u Srbiji - 300 evra po godini radnog staža.
Što se tiče druge grupe preduzeća, postoji jedna grupa preduzeća njih 16, koji trenutno imaju pozitivno tekuće poslovanje, ali imaju dugove iz neke prošlosti. Za njih ćemo napravi unapred pripremljeni plan reorganizacije, eliminisati državne dugove, otpisati ih, pomoći da se reprogramiraju uz diskont - dugovi prema privatnim poveriocima i pustiti ih da budu samostalni na tržištu, jer imaju dobit iz tekućeg poslovanja. Dakle, tih 16 preduzeća će ostati samostalni na tržištu. Oni mogu da ostanu i državna, ali neće više imati zaštitu države od poverioca, a prethodno ćemo im rešiti pitanje dugova.
Za oko 66 preduzeća ćemo objaviti oglas za prodaju. To su preduzeća koja nemaju sistemski značaj i na tržištu ćemo videti da li ima kupaca za njih, pri čemu smo već usvojili daleko fleksibilnije uslove takmičenja, nego što su ranije bili. Znači, uglavnom će se prodavati imovina, jer niko neće kupiti dugove tih preduzeća i to iz tri teracije – 100% vrednosti, pa onda ako nema zainteresovanih 50% i na kraju 30% od vrednosti imovine će biti ta krajnja cena. Ako nema zainteresovanih za 30%, onda jasno da oni moraju da idu u stečaj, jer niko neće da plati čak ni 30% od vrednosti njihove imovine. U tom slučaju, ako dođe do stečaja za njih će važiti isti socijalni program, kao i za ovu prvu grupu preduzeća.
Konačno, ostaće nam da rešimo i takozvane bivše velike sistema. Njih ima oko 29. To su preduzeća poput "14. oktobra", IMT, FAPA, "Prve petoletke", za koje ćemo dati sve od sebe da pronađemo strateške partnere. Za neke od njih smo već na putu da to učinimo, kao što je "Petoletka", a za neke ćemo morati još dosta da se potrudimo, kao što je na primer "14. oktobar", za koga do sada niko nije bio zainteresovani, ovih poslednjih 12 godina. Ali, probaćemo da tu pronađemo partnere po modelu, kao što je bio "Fijat" za "Zastavu" ili kao što je bio "Beneton" za "Niteks". Da li će to biti moguće? Jeste moguće. Da li će biti lako? Neće biti lako. Zbog toga sam zatražio pomoć predsednika države, i premijera, i prvog potpredsednika Vlade i svih gradonačelnika da se aktivno uključe i da se uključimo svi zajedno u rešavanje ovih problema, jer ponekad moramo za rukav da povučemo investitore, kao što to već čine neki od boljih gradonačelnika u Srbiji.
U svakom slučaju, na kraju ćemo imati još 41 preduzeće u posebnom statusu koje nisu sistemski značajni, kao što su preduzeća koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Ona će biti podržavljena. Ona će ostati u nekoj vrsti socijalne podrške države, jer to zaista nema toliko veze za privrednim aktivnostima koliko ima veze sa humanošću, a neka druga vodoprivredna preduzeća takođe ćemo pokušati da podržavimo i da prosto nađemo neko rešenje za njih.
Ključno će biti rešiti pitanje ovih preduzeća koja sada imaju pozitivne rezultate, imaju dugove, da njih izvadimo iz restrukturiranja, naravno, pitanje pronalaženja strateških partnera za ove bivše gigante koji su sada, nažalost, daleko od toga, nemaju ni dobru tehnologiju, ni tržište i gde definitivno samo strateški partneri mogu da pomognu.
Takođe, smo doneli odluku da država izađe iz vlasništva ili upravljanja u nekim javnim preduzećima i to, takođe, ima direktnog efekta na smanjenje rashoda u narednom periodu. Tu su rudnici sa podzemnom eksploatacijom uglja Resavica, gde će Ministarstvo energetike u septembru objaviti javni poziv za početak procesa privatizacije. Tu je JAT, gde imamo dobre razgovore sa "Etihadom" i nadam se da ćemo uskoro biti u stanju da vas obavestimo o njihovom ishodu.
"Galenika", čiji proces privatizacije nije uspeo, sada mora pod hitno da se konsoliduje, što uključuje i optimizaciju broja zaposlenih, ali kao farmaceutska industrija definitivno ima ozbiljnu perspektivu, jer farmaceutska industrija spada u grane koje imaju dosta veliki rast i u ovoj godini. Tu je nekoliko finansijskih organizacija "Dunav osiguranje", "Čačanska banka", gde nećemo žuriti, ali ako se ukaže dobar strateški partner država će biti spremna da privatizuje ove institucije.
Takođe, dogovorili smo da ukoliko budemo imali interes snažnih investitora damo u zakup dugogodišnjim na upravljanje beogradski aerodrom uz obavezu investiranja, jer aerodrom je profitabilan, ali ukoliko možemo da dobijemo još veći profit od toga svi zajedno, država bi ostala 100% vlasnik zajedno sa ostalim malim akcionarima u aerodromu, ali bi dali na upravljanje ovu instituciju.
Konačno mi smo smanjili subvencije za 10% "Železnici". Železnice će morati, sa jedne strane, da efikasnije koriste kredite koje godinama ranije nije koristila, moraće da nađe neke unutrašnje rezerve da smanji neke nepotrebne troškove. Najveći problem koji nam ostaje da rešimo je "Srbijagas", koji je najveći gubitaš u ovom trenutku od svih javnih preduzeća u Srbiji, gde Ministarstvo energetike priprema plan koji će predložiti Vladi za restrukturiranje "Srbijagasa", jer je gubitak "Srbijagasa" maltene bio duplo veći od gubitka "Železnice" u prošloj godini, što je prosto neodrživo i ovo preduzeće mora i može, uveren sam, da posluje na tržišnim principima.
Izvinjavam se ukoliko neko smatra da sam odužio sa ovim uvodnim izlaganjem, ali ključ uspeha rebalansa budžeta je zapravo uspeh svih ovih drugih reformi. Ne možemo da očekujemo da se budžet stabilizuje ukoliko se privreda ne pokrene i ukoliko se ne eliminišu gubici tamo gde oni nisu neophodni. Zato će ovaj program biti simultano sproveden i, naravno, bilo bi jako dobro ukoliko bi sprovođenje ovakvog programa, ako ne unapred, a ono makar kada se vide privi efekti, dobilo podršku i poslanika opozicije. Hvala.

Da li izvestioca nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, danas raspravljamo o rebalansu budžeta koji je za nas iz SPO i DHSS na neki način napravljen iz nužde zbog teške ekonomske krize koja, nažalost, već dugo traje u našoj zemlji, ali i posledica ne baš sjanog planiranja, ne samo kada je u pitanju rad u poslednjih godinu dana, nego kada je u pitanju rad u poslednjih nekoliko godina i nekoliko Vlada, kada je u pitanju rad Ministarstva za finansije.
Nažalost, mi smo na to upozoravali i prilikom usvajanja ovog budžeta, a sada su te stvari jasnije nego ikada. Takođe, smo upozoravali da je neophodan nastavak reformi o kojima smo jednim delom danas imali prilike da čujemo izlaganje gospodina Dinkića. Najviše smo govorili o tome da je neophodna reforma javnog sektora i da faktički bez te reforme, ozbiljnog ulaska u te reforme, koje nisu popularne ni jednoj političkoj stranci, mi jednostavno iz ove krize ne možemo izaći krupnim koracima.
Zapošljavanje u javnim preduzećima preko stranačke pripadnosti je dostiglo takav nivo da više ni jedno javno preduzeće ne može da izdrži takav teret politike, tolika plaćanja i tolike gubitke koji su, nažalost, evidentni u svim gradovima i opštinama naše zemlje. Dokle god se tu ne promeni sistemski način, ne samo poslovanja, nego načini razmišljanja, mislim da ne možemo govoriti o ozbiljnoj reformi javnog sektora, samim tim ne možemo govoriti ozbiljno i o ekonomskom preporodu naše zemlje.
Ono što je takođe, važno i o čemu smo vrlo često govorili, to su izmene Zakona o carinama, bez kojeg takođe nema ozbiljnih reformi. Svi jako dobro znamo da 50% robe koja ulazi u ovu zemlju je roba bez carine ili sa nižom carinskom stopom, što je naravno ogroman gubitak za budžet.
Takođe, neophodne su izmene Zakona o radu. Kao što je rekao gospodin Dinkić, taj zakon mora biti mnogo fleksibilniji, jer je neprirodno da u javnim preduzećima imate ljude koji gotovo da ne dolaze, zaštićeni političkim raznim bojama političkih stranaka, na radna mesta, da im ne fali dlaka sa glave, a da u isto vreme privatnici gotovo rade šta hoće u privatizovanim preduzećima, naravno, o pojedincima govorim, i takav je primer, recimo, danas u mom Somboru, što ću opet da kažem u fabrici akumulatora, gde su radnici potpuno obespravljeni.
Kada govorimo o samom budžetu, možemo reći da je Zakonom o budžetu za 2013. godinu predviđeno da ukupni prihodi, primanja iznose 965 milijardi ili 80 milijardi dinara mesečno. Za prvih pet meseci ostvareno je 312 milijardi, prosečno 26 milijardi, što je samo jedna trećina od planiranih prihoda. Prihodi podbacuju za 67% mesečno. To je činjenica. Rebalansom se predviđaju primanja budžeta od 873 milijarde dinara, što umanjeno za ostvarene prihode za prvih pet meseci znači da ćemo u periodu jun – decembar 2013. godine prihodovati 80 milijardi dinara mesečno. To je povećanje prihoda od preko 300% u odnosu na prosečno ostvarene prihode u prvih pet meseci, a jun je već prošao.
Smatramo da je ovo nerealno pumpanje prihoda, bez osnova, na žalost, bez ideje kako ćemo to ostvariti. Kada govorimo o rashodima, za prvih pet meseci rashodi iznose 405 milijardi mesečno. U proseku je to 81 milijarda ili 90% od planiranih izdataka je realizovano. Znači, na rashodnoj strani štedimo 10%.
Planira se da se uveća planirano trošenje za 2%, a realno ostvareno trošenje za 13%.
Kada govorimo o budžetskom deficitu za ovu godinu, ukupan deficit planiran za celu 2013. godinu je 121 milijarda 872 miliona dinara. Za prvih pet meseci u 2013. godini deficit je 93 milijarde 648 miliona, što je 76% od planiranog za celu godinu. Deficit je mesečno iznosio u proseku 18 milijardi 729 miliona dinara. Ako se ne menja, deficit će iznositi 224 milijarde 755 miliona dinara ili 185% od planiranog. Rebalansom se deficit povećava na 173 milijarde dinara ili za skoro 17%.
S obzirom na već ostvareni deficit u prvih pet meseci, ovako planirani deficit znači da će u periodu jun – decembar deficit na mesečnom nivou biti šest milijardi 641 milion ili skoro tri puta manje od prosečnog mesečnog deficita za prvih pet meseci, a jun mesec, kako sam već rekao, tek ćemo da vidimo.
Čini nam se da je osnovna ideja, nažalost, i dalje zaduživanje građana. Prihodi su realno manji, nego što treba, a o čemu je i sam gospodin Dinkić rekao. Troši se mnogo više nego što se može. Deficit je dupliran i biće problem da se novi deficit održi. Usudio bih se da kažem, iako sebe ne smatram nikakvim ekspertom, niti stručnjakom, da bi smeo da se opkladim u 100 evra da će do kraja godine još jednom da se poveća deficit.
Doprinosi za PIO, kod većine korisnika predviđeno je da se planirani iznosi za zarade i doprinose na teret poslodavca neće menjati. Stopa osnovice da doprinose za PIO fond je uvećana za 2%, ali se ta promena ne vidi u planiranim iznosima za socijalne doprinose.
Ako se radi o doprinosima na teret zaposlenog, a masa zarada za zaposlene se takođe menja, da li to znači, gospodine Dinkiću, da će neto iznos zarade koji će zaposlenima biti isplaćen biti niži za 2%?
Ono što u našem poslaničkom klubu smatramo takođe da je loše, to je da je ostavljena na istom ekonomska klasifikacija 411 – plate, bez obzira što je porez na zarade smanjen za 2%. Isto to je urađeno i za poziciju 412 – socijalni doprinosi, iako je stopa povećana za 2%, što nažalost takođe govori o planiranju rashoda. Možemo slobodno da izrazimo bojazan i to je stav našeg poslaničkog kluba, da može doći do neisplaćivanja doprinosa za PIO.
Troškovi putovanja su, moram reći, u nekim situacijama nerealno povećani. Povećani su za 6,5 miliona dinara, recimo, u Ministarstvu finansija ili skoro 50%, usluge po ugovoru se povećavaju za 10 miliona ili skoro 20%, a tekuće popravke i održavanje se povećava za 50 miliona dinara ili skoro za 1000%. Moram pitati – zašto se povećavaju ovi troškovi u opštoj krizi kada se svi ostali smanjuju? Ovi troškovi naročito nastaju kada se putuje po zemlji, tj. kada je kampanja. Da li je možda odgovor na ovo – da se priprema predizborna kampanja?
Smanjenje PDV i smanjenje agregatne tražnje, prihod od PDV je u prvih pet meseci bio za 2/3 manji od planiranog, što se u obrazloženju rebalansa ne pominje. Navodi se da je došlo do smanjenja agregatne tražnje na malo za nekih 10%, to je činjenica. Ne daje se odgovor – šta je dovelo do male agregatne tražnje? Mislim da bi to bilo jako interesantno čuti. Agregatna tražnja zavisi od raspoloživog dohotka i proizvodnje, a sa druge strane smanjenje agregatne tražnje utiče na smanjenje dohotka i povećanje nezaposlenosti, što nažalost i dalje traje.
Moje pitanje je, posle ovoga rečenog – šta će da se uradi na povećanju tražnje i da se ostvare planirani prihodi od PDV, a da pri tome se ne poveća inflacija?
Naravno, u ovom rebalansu ima i dobrih i loših stvari. U svom izlaganju bih se mnogo više osvrnuo na ono što mislim da je loše, ali ne možemo reći da ovde nema stvari koje su iznuđene, koje su dobre u ovom momentu, da bismo se bar koliko-toliko pokušali izvući iz ove ekonomske krize koja nam sve više steže omču oko vrata.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu predviđa se smanjenje fiskalnog deficita sa 5,7% na 4,7% BDP. Uzimajući u obzir izvršenje budžeta u prethodnih pet meseci, jasno je da bi deficit do kraja godine dostigao celih 213 milijardi dinara, što je strašno, što su podaci koje je objavilo Ministarstvo finansija. Imajući ovo u vidu, ne mogu a da se ne zapitam – zbog čega Vlada i ministarstvo nisu i ranije izašli sa ovakvim predlogom, jer verujem da bi mogle da se postignu i veće uštede od planiranih, koje su na nivou od 36 milijardi dinara. Podsetiću da smo sve ovo, naravno, postoji stenogram, govorili i prilikom usvajanja budžeta za ovu godinu.
Dobro je što je predviđeno smanjenje subvencija za javna preduzeća za dve milijarde dinara. Ova preduzeća uglavnom imaju monopolski, tj. povlašćeni položaj na tržištu i pored toga nisu u stanju da posluju pozitivno, nego su praktično na teretu svih građana, poreskih obveznika, pa tako dolazimo u situaciju da i ona preduzeća koja imaju cenu svojih roba i usluga na nižem nivou od realnog, praktično kroz subvencije, nadoknade nedostajuća sredstva na teret građana. Tu se jasno vidi da poslodavstvo ovih preduzeća, pričama o jeftinim uslugama i robama građana, zapravo prodaje maglu i demagogiju, što je slučaj gotovo od početka višestranačja. Ova vlada zato mora odlučno i bez odlaganja da se uhvati u koštac sa svim problemima u upravljanju velikim sistemima koji umesto tereta za državu moraju da postanu motor razvoja, tu na prvom mestu mislimo na EPS i "Srbijagas" i u potpunosti podržavamo resornu ministarku, kada su u pitanju ovi problemi.
U budžetu se vidi da će dobar deo i umanjenih subvencija za javna preduzeća od 2,4 milijarde dinara otići na otplate kredita ovih preduzeća, pa bi bilo dobro da nas ova preduzeća obaveste o projektima koji su urađeni iz sredstava tih kredita. Bilo bi jako interesantno da poslanici koji su birani ovde od građana i koji na neki način kontrolišu sve ono što se dešava i što radi Vlada, konačno imaju uvid u projekte tih preduzeća koja su konstantno gubitaši, koja su na teretu svih građana koji izuzetno loše žive.
Često čujemo različite podatke o broju zaposlenih u javnom sektoru na pitanje – koliko u nekom državnom organu ima zaposlenih? Odgovor se čeka danima, umesto da se dobije za par minuta, pa čak i kada su u pitanju poslanici koji traže taj odgovor. To znači da niko u ovom trenutku nema potpunu kontrolu nad zapošljavanjem u državnoj upravi, organima AP Vojvodine i lokalnim samoupravama, fondovima i raznim agencijama koje još uvek nisu ugašene. Zato je dobro što je Vlada predvidela uspostavljanje registra kod korisnika javnih sredstava, kako bi se ovde konačno zaveo red i to je jedna od izuzetno pozitivnih stvari.
Predlog ovog zakona izazvao je veliku pažnju javnosti u delu koji se odnosi na indeksaciju plata i penzija, ako znamo da će neto efekat ograničene indeksacije biti 12,4 milijardi dinara, odnosno 0,3% BDP, jasno je da su izdvajanja za ove namene i dalje velika i da predstavljaju teret za privredu i društvo u celini. Nažalost, još uvek niko ozbiljno neće time da se bavi. Pri tome je jasno da bi eventualno smanjenje plata i penzija još više imalo negativnih posledica i smanjilo tražnju, čime bi se samo produbila kriza. Jedini izlaz iz ove situacije, mi u SPO i DHSS smatramo, jesu investicije i nova radna mesta i zato je dobro što stavka za subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta nije pretrpela neke veće izmene.
Uz poboljšanje poslovne klime, što se nadam da će se desiti, pa i zbog najnovijih odluka EU, nazire se svetlo na kraju tunela, a uz generalnu ocenu da se Ministarstvo finansija i cela Vlada dosta hrabro hvata u koštac sa svim problemima, ostaje i moje uverenje da je rebalans mogao i ranije i da je sad jasno da kod donošenja ovog budžeta nije bilo dobrog planiranja i realnog sagledavanja stanja u privredi.
Hteo bih samo još da kažem neke opšte stvari ili neka opšta mesta koja bih izvukao kao interesantna. Kao što smo već rekli, subvencije su uvek bile velika stavka u budžetu. Procene su, kako ste i sami rekli, gospodine Dinkiću, da u svetske banke upumpavamo skoro 750 miliona evra godišnje i naravno da se može uštedeti samo na krupnim stavkama, a većina subvencija je, sa ekonomske tačke gledišta, čisto bacanje para ili politikanstvo i kupovina glasova ili kadrova za određene stranke.
Subvencije javnim preduzećima su smanjene za dve milijarde dinara. U pitanju su subvencije za kredite, za likvidnost, zatim za obaveze država po osnovu ranijih programa Vlade za ublažavanje efekata ekonomske krize, za program podrške malim i srednjim preduzećima, za nabavku opreme i za rast inovacija. Osim za javna preduzeća, smanjene su i subvencije privatnim preduzećima sa 13,9 na 12,6 milijardi, pri čemu je ovaj novac mahom namenjen Fiatu, ali i za privlačenje direktnih stranih investicija i za druge mere podsticaja domaće privrede.
Subvencijama za preduzeća u restrukturiranju održavaju se firme koje, svi to jako dobro znamo, nemaju nikakvu poslovnu budućnost, a one koje su mogle nešto da urade su prodate ili su same stale na noge. Da je bilo više hrabrosti i pameti i manje političkog potkusurivanja, te subvencije ne bi bile davane ni prethodnih godina, odavno bi bile ukinute, ako bi se, naravno, bavili isključivo interesima građana.
S jedne strane se smanjuju subvencije preduzećima u restrukturiranju, a sa druge strane se zaposlenima u ovim preduzećima daje novac iz novoosnovanog tranzicionog fonda, što je oko 300 evra po godini radnog staža. To takođe smatramo nelogičnim.
Rebalansom budžeta pogođeno je i socijalno stanovanje, pa će umesto 250 miliona dinara, koliko je trebalo da bude izdvojeno za izgradnju i trošak ovih stanova, sada biti potrošeno samo 100 miliona dinara, što na neki način možemo da razumemo, jer ipak država se nalazi u izuzetno teškoj krizi.
Prvobitnim budžetom za ovu godinu planiran je trošak od osam miliona dinara za aktivnosti povodom Dekade Roma, ali se u rebalansu ova stavka uopšte ne spominje. Moj je poziv i gospodinu Šajnu i svima onima koji sa ovom populacijom izuzetno lako manipulišu kada je predizborna kampanja, da objasne zašto su ovo uradili. Za oko dve milijarde dinara smanjena su izdvajanja za turizam sa 4,76 na 2,62 milijarde dinara, dok su subvencije u turizmu pale sa 2,65 na 1,86 milijardi dinara, što smatramo više nego realnim.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Goran Knežević insistira da direktne subvencije poljoprivrednicima ne bi trebalo da budu umanjene, iako će budžet za poljoprivredu biti smanjen za 3,6 milijarde dinara, odnosno za 8%.
Srpski pokret obnove i DHSS u potpunosti podržavaju ovakav stav i mogu reći da će to biti jedna od najvažnijih stavki, tj. tema i u daljoj raspravi i prilikom usvajanja amandmana, što će nas opredeliti da li ćemo podržati ovakav rebalans budžeta ili ne.
Želim samo još za kraj reći to da se nadamo da će se ubuduće budžeti bolje planirati kada su u pitanju i prihodi i rashodi, da dolazimo u vreme kada se rebalans neće raditi na svaka tri meseca, da se nećemo zaduživati, već da ćemo svoje dugove finansirati i samim tim da ćemo imati vidljive rezultate u toku godine za šta su potrošena sredstva. Ako svega toga nema, dugovi će, nažalost, biti veći, a građani će živeti lošije ili bar loše kao što su živeli do sada. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić.

Želeo bih samo kratko da intervenišem, jer se i u medijima pojavila netačna informacija, a vi ste sada ponovili da navodno u budžetu nisu predviđena sredstva za Dekadu Roma, što nije tačno. Na razdelu 481 kod Kancelarije za ljudska i manjinska prava predviđeno je 55 miliona dinara ukupno, od čega je 35 miliona dinara namenjeno na ime Dekade inkluzije Roma. To je taj program o kome govorimo.
Takođe su i dodatna sredstva namenjena za finansiranje Saveta za unapređenje položaja Roma u iznosu od 700.000 dinara po uslugama po ugovoru. Dakle, ne znam otkuda se ta dezinformacija pojavila. To nije menjano u budžetu i sredstva za Dekadu Roma su obezbeđena u budžetu za ovu godinu.