I sportski klubovi treba da urade ono što se radi sa drugim preduzećima u restrukturiranju. Imaju više opcija. Jedna je da unapred urade pripremljeni plan reorganizacije i da reše pitanje dugova iz prošlosti na taj način, a da onda tekuće obaveze plaćaju kako treba.
To važi za sve klubove. Neki klubovi su to i uradili, neki nisu. Ne vidim neko drugo rešenje. Ne možemo nikome oprostiti. Iz podataka sam video da je, recimo, prinudnom naplatom naplaćeno Košarkaškom savezu Srbije u junu mesecu pet-šest miliona dinara, koliko su dugovali za poreze. Naplaćeno je raznim drugim institucijama.
Moramo imati jednaki tretman. Rešenje je da, ako imaju novca da plaćaju igrače, moraju plaćati i ono što su obaveze prema državi, tu nema nikakve dileme, i da se prostiru isto kao i država, onoliko koliko mogu. Ako je to nešto više, onda moraju da uzmu kredit od banke, ili da uzmu više sponzora. To je jednostavno tako, jer nema drugog načina.
Gradovi koji mogu treba da stanu i iza kulturnih institucija, iza sportskih organizacija. Dali smo motiv za sponzore da 5% od osnovice poreza na dobit, ukoliko se daju u sport, kulturu, humanitarne akcije se odbija od osnovice. To smo promenili pre mesec dana. Želeli smo da motivišemo sponzorstva u ovoj oblasti.
Ne krivim klubove jer se do sada to tolerisalo. Prosto, mora da postoji red i mora da se podvuče crta. Ako jedni klubovi redovno plaćaju poreze, moraju i svi ostali. Ako neki nisu u stanju da plate dugove iz prošlosti, ako pet-šest godina nisu plaćali poreze, jasno je da moraju da naprave neki unapred pripremljen plan reorganizacije i da na taj način reše dugove. To važi i za Košarkaški klub Partizan i za ma koji drugi klub, da li je iz fudbala, košarke, svejedno je.
Postoji i mogućnost i reprograma na dve godine. To znači da treba da obezbede odgovarajuću garanciju, ili bankarsku, ili da daju kuće, automobile kao garanciju poreskoj upravi. Ako to mogu da urade ljudi koji se bave privredom, treba da urade i oni koji imaju poprilične honorare baveći se sportom.

Gospodin Miodrag Đidić, replika. Izvolite.

Slažem se sa ovim što ste rekli. U svakom slučaju, tim klubovima treba pomoći i mislim da država mora da stane iza njih.
Spomenuli ste poresku upravu i tolerisanje i hteo bih nešto da kažem o tome. Čini mi se da ste danas više puta pomenuli poresku upravu od 2007. do 2012. godine u negativnom kontekstu. Ne želim da budem njihov advokat, ali radi istine treba reći da poreska uprava u periodu od 2007. do 31. jula 2012. godine je uvek naplaćivala po planu. Nikada nije bila ispod plana. Nekada je prebacivala taj plan. Nekada je bio na nivou predviđenog.
Takođe bih vam rekao da se u tom periodu neizdavanje fiskalnih računa kretao negde oko 30%, pa je i siva ekonomija bila oko 30%, što je otprilike na nekom evropskom nivou.
Nažalost, danas imamo da neizdavanje fiskalnih računa je 42%, da je siva ekonomija oko 40%. Nije kriva poreska uprava za to, krive su loše sistemske mere. Nemojte kriviti poresku upravu. Vrlo dobro znate da tamo ljudi pružaju maksimum, da ima svega 800 inspektora, a mislim da je potreba mnogo veća i da jednostavno ti ljudi fizički ne mogu da stignu da izvrše sve kontrole. Hvala.

 Za reč se ponovo javio ministar Dinkić. Izvolite.

Da budemo potpuno načisto, nikada nisam niti ću ikada kriviti ljude koji rade u Poreskoj upravi, već one koji im izdaju naloge, ministre finansija. Ukoliko se toleriše da se ne proverava izveštaj sa GPRS sistemom, može biti odgovoran direktor Poreske uprave i može biti odgovoran ministar finansija. Ako se toleriše da se, na primer, ne obračunava PDV i pored mišljenja fiskalnog sektora Ministarstva finansija, da mora da se obračunava, onda je kriv ministar ili direktor Poreske uprave što ne sprovode i ne obezbedi sprovođenje tog izveštaja, ne ljudi koji su zaposleni u Poreskoj upravi. Poreska uprava će sigurno dati očekivani rezultat, ukoliko je komanda nad njom dobra. To će se pokazati. To se već pokazalo u junu.
Rekao sam da kada je krenulo da se ide mnogo ozbiljnije u atak na sivu ekonomiju, napravljen je daleko veći prihod od prethodnih meseci, iako nije bio neki poseban mesec za PDV. Tek sada u julu imamo tromesečnu uplatu PDV. Oko 70 milijardi je naplaćeno, 75 milijardi su bili rashodi. Imali smo svega pet milijardi budžetski deficit. Naravno, to nije lako održati u svim mesecima do kraja godine, a Poreska uprava je već u junu dokazala da može da obavi ovu funkciju, ali je zato blokirano "Radosno detinjstvo" iz Novog Sada, pa je poreski dug platio Grad Novi Sad, blokirana je TV "Pink", pa su platili 180 miliona dinara, blokirani su bukvalno svi koji duguju. Bukvalno je napravljen jedan tretman i tako će biti i u narednom periodu.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što iskažem neki svoj stav vezan za rebalans budžeta, jedan mali komentar. Kada građanin gleda ovu raspravu o rebalansu budžeta, stiče jednu zbunjujuću sliku. Svi su nešto sjajno, najbolje radili, uradili, a Srbija je već nekoliko godina u teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji. To ne ide jedno s drugim.
Uzeo sam, da se malo podsetimo, prilikom rasprave o rebalansu budžeta za 2012. godinu, u septembru mesecu, citiram – najgora moguća situacija za neku državu postoji ukoliko postoji tzv. dvostruki deficit, ukoliko postoji visoka inflacija u privredi, ukoliko imate i recesiju. Sve te četiri stvari su bile prisutne u Srbiji. Dvostruki deficit znači da je budžetski deficit istorijski dostigao iznos od 7,1 BDP, da je deficit tekućeg računa platnog bilansa takođe dostigao jako visoke razmere od preko 10%, da javni dug ide ka 60% itd. Hajde da nam to bude polazna osnova kada pravimo poređenje.
Stav poslaničke grupe SPS je izneo naš kolega Zoran Kasalović i on ima potpunu podršku u vezi sa tim. Samo ću iz nekoliko uglova reći. Prvo ću podsetiti da kada smo razgovarali o budžetu za 2013. godinu, ocenio sam hrabrim predlog budžeta, tražio i dogovorili se da se nad njegovim sprovođenjem prati i na vreme reaguje. To je odgovorno ponašanje. Vlada je reagovala već u prvoj polovini godine, i to nije strašno. Strašno je da se događaju odstupanja, a da se ne reaguje. Dakle, odstupanja su pre svega kod prihoda. Tu su dati razlozi zbog čega je to tako. Očigledno onako kako je planirano nije bilo realno.
Želim da istaknem jedan detalj koji sam danas čuo u izlaganju gospodina ministra, a to je da rashodi nisu premašili planirani okvir. Iz toga izvlačim zaključak da se Vlada nije rasipnički ponašala. Dakle, ta odstupanja i pored pozitivnih ekonomskih pokazatelja, žao mi je što nekako tiho iznosite, gospodine ministre, to, a ako se ne varam radi se o blagom oporavku privredne aktivnosti. Bez privrede, bez proizvodnje nema novih para, nema novog zapošljavanja i ovo je pravac za vas, za Vladu kako treba nastaviti ubrzavanje rasta izvoza, usporavanje rasta uvoza, automatsko smanjenje spoljno-trgovinskog deficita. Zašto ovo kažem? Smanjenje deficita od 12%, ako se ne varam, u odnosu na isti period prošle godine, usporavanje međugodišnje inflacije, jel sam ja sve ovo dobro zapamtio, realan rast BDP u prvom kvartalu, fizički obim industrijske proizvodnje, a posebno dolazi do izražaja visok rast kapitalnih proizvod. Budžet je likvidan barem za šest meseci. Molim vas da to jasnije i glasnije kažete, jer u javnosti je dosta prisutna politička rečenica da je Srbija pred bankrotom. Ta rečenica ima političku pozadinu, ali ta rečenica ne nanosi štetu vama, Vladi, već nanosi štetu Srbiji. Zato mislim da treba da ističete ove stvari. Naravno, ne bežati od toga. Visoka je nezaposlenost. Raduju me oni podaci koje sam danas čuo da je bar zaustavljeno na 24 koma nešto i da je za malo ali, eto, za 2% zaposlenost. Dakle, zaustavljen je taj jedan trend, a nema prečeg i važnijeg zadatka u Srbiji od zapošljavanja.
Dakle, sve to kada se ima u vidu, jednostavno, Vlada je predložila rebalans kao jedan deo ekonomskog plana u širem smislu, jer su želeli da reaguju na odstupanja sa ciljem da ostvare stabilnost javnih finansija i da svede fiskalni deficit na održiv nivo, i to kroz mere smanjenja javnih rashoda, kod prihod ne povećanje poreza, ali bolja naplata, štednja na svim nivoima, strukturne reforme, mere za poboljšanje investicione klime. Izabrao sam ovih pet, ali šta želim da kažem. Želim da se vratim na ovo pitanje, u Srbiji je teška ekonomska i socijalna situacija i to je Vladin prioritet broj jedan i da svi ostali, takođe, važni zavise od toga. Zato trebamo svi zajedno preuzeti ovu obavezu i odgovornost da se zaustavi ovo ekonomsko propadanje, da se krene u ekonomski oporavak.
Ono što želim da pohvalim, da podržim i da zatražim jeste da je potreban konsenzus koji Vlada pravi i sa privrednicima, i sa sindikatima, sa finansijskim stručnjacima itd. Ne može bez toga da se izađe iz ove ekonomske i socijalne situacije. Tražim da se nastavi taj dijalog, ta rasprava traženja najboljih rešenja.
Kada je u pitanju rebalans budžeta, samo još nekoliko rečenica. Vlada se opredelila da smanji rashode, da jača poresku disciplinu, a kada su u pitanju rashodi, to je smanjenje diskrecionih rashoda, uvođenje novih pravila za planiranje mase plata i penzija. Kada se tome doda jedinstven registar plus centralni obračun, mislim da je to važno i značajno pitanje. Želim da podržim ovaj stav i da iznesem sledeći zahtev, a to je da podržavamo Vladu što je uspela da izdrži pritisak da ne zamrzava i da ne smanjuje plate i penzije, već da ih poveća onoliko koliko je moguće.
Tu imam još dva – tri pitanja. Dakle, kada se to bude u celini posmatralo, postavlja se pitanje sprovođenja zakona o maksimalnim zaradama. Da li se on sprovodi do kraja kako treba? Da li su svi obuhvaćeni? Da li ima tu sive ekonomije, šverca?
Drugo pitanje – da li Vlada razmišlja o donošenju novog zakona o platama državnih funkcionera? Najveći prostor tu postoji. Više se ne zna na šta ovo liči. Predsednik Republike ima platu, valjda zato što neodgovorno obavlja taj posao, možda 150.000. Govorim o državnim funkcionerima. Svi oni nezavisni, slobodni, ne znam kako sve da ih nazovem, samostalni, kao da plaćamo nezavisnost, samostalnost i ostalo, imaju po tri do četiri puta veće plate. Da li Vlada razmatra da predloži zakon gde će da se uvede red? Dakle, ne tražim veću masu plata, nego red, da se tačno zna kako svi to treba da dele u Srbiji.
Drugo pitanje je da li Vlada razmišlja o progresivnom oporezivanju kada su u pitanju zarade, o solidarnom porezu, da plate najviše oni koji imaju najviše, a oni koji imaju manje da plate manje, a jedna određena granica da ne plaća ništa?
Opet jedno kratko upozorenje. Poreski prihodi se ne povećavaju, odnosno porezi se ne povećavaju. Ono što Vlada želi u ovom rebalansu budžeta, to je puna poreska disciplina, suzbijanje nelegalnog prometa i striktna kontrola naplate poreskih obaveza. Molim vas, neka Vlada pokaže i ovde hrabrost i neka pokrene jednom konačno tu stvar sa mrtve tačke. U Srbiji je zavladala kultura neplaćanja svega i svačega. U Srbiji mora da se plaća porez, moraju da se plaćaju doprinosi. Ne vara se Vlada, vara se ogroman broj stanovništva, učitelja, nastavnika, lekara, rešavanje problema u oblasti zdravstva, obrazovanja, sudstva, policije, vojske itd.
Vraćam se na osnovno pitanje - mora da se plaća porez i doprinos u Srbiji i tačka. Znam da ova Vlada ne može do kraja, ali neka hrabro uđe u taj posao i neka povuče nogu. Predložili smo i jačanje kapaciteta poreske uprave i sve ono što treba da se naoruža taj organ, ali da se to uvede.
Sasvim na kraju, da ne dužim, sledeće dve mere koje se odnose na sprovođenje strukturnih reformi i mere za poboljšanje investicione klime, samo hoću jedno upozorenje u vezi sa tim. Kada je u pitanju restrukturiranje preduzeća, molim vas, kakva privatizacija, takvo je i restrukturiranje.
Prosto se pitam da li je zaista u prethodnih deset godina činjeno da se reše ti problemi do kraja ili ne? Hajde sada da ih rešimo i kada su u pitanju i ta preduzeća u restrukturiranju i kada su u pitanju i mere za poboljšanje investicione klime. Naravno, oko građevinskih dozvola nema nikakvih dilema, imamo puno podrške. Kada je u pitanju tržište rada, želim da dodam da kada su u pitanju strukturne reforme, mislim da je to nesporno u Srbiji. Vlada mora da uđe u tako nešto. Program na srednji rok treba da stvori povoljnije uslove za investitore, za privredni rast. Rekao sam, bez privrede, bez proizvodnje nema novih para, nema novih zapošljavanja, nema budžeta. Presipamo iz šupljeg u prazno.
Dakle, sve je to tako, ali želim da istaknem da, pored toga što su reforme nužne, i ekonomske i socijalne, ni jedna, ni druga ne mogu uspeti ako ne budu socijalno pravedne. Ne mogu uspeti, nije u pitanju druga filozofija. Zato smatramo i insistiramo da Vlada nastavi pravljenje društvenog konsenzusa u Srbiji, afirmisanje socijalnog dijaloga, da uključi socijalne partnere i Vladu i poslodavce i sindikate i stalno, danju, noću, koliko god treba, da se sa njima rasprave sva ta pitanja, da dođe do izražaja pravi socijalni dijalog, jer bez socijalnog dogovora teško da šta može da uspe u tim reformama u narednom periodu.
Vodeći računa i o interesu poslodavaca, stvaranje uslova da on ima još veći profit, ali vodeći računa i o interesu radnika, dozvolićete, obično se to prelomi preko njih, a radnik, i kroz te promene koje se najavljuju, mora da postane čovek, a ne trošak, čovek koji svojim radom doprinosi profit poslodavcu, ali istovremeno zaslužuje redovnu, urednu, pristojnu zaradu, plaćene doprinose itd. Dakle, ne sme da bude samo trošak iz ugla profita, mora da bude čovek. Toliko. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Petronijeviću.
Poštovane kolege, gospodine ministre, ovim završavamo današnju sednicu.
Nastavak sednice je sutra u 10.00 časova. Hvala vam.