Poštovane dame i gospodo, pokušaću samo na nekoliko primera da kažem šta je to zaista novo u ovom budžetu i u tome kako ova Vlada vodi politiku kada je u pitanju integracija Roma i da pokušam da imamo zaista celovit odgovor na to gde su sredstva u ovom budžetu i u ovom rebalansu budžeta za integraciju Roma – da li postoje ili ne postoje.
Bitno je da razlikujemo u tom procesu dve stvari. Jedna stvar koja je suštinski nova a to je da ova Vlada i ovaj rebalans budžeta i budžet uopšte prepoznaju stvaranje novih alata za realizaciju procesa za integraciju Roma, a da oni budžeti koji su postojali pre toga imali su samo sredstva za Dekadu Roma skrivena na različitim mestima i pozicijama i ona smo imali informaciju da je Srbija potrošila 70 miliona evra za integraciju Roma i taj podatak je tačan, jer mi ga je potvrdio predsednik Evropske komisije u Zagrebu na jednom sastanku kada smo bili na Stiring komitetu Dekade Roma. Onda se građani pitaju – zašto ta sredstva nisu stigla do njih? Zašto oni ne osećaju boljitak? Zašto nevladine organizacije nisu uključene u taj proces? Zašto samo dve ili tri nevladine organizacije su imale ekskluzivitet da uvek i na svakom sastanku, koji je bio u Vladi ili u nekim drugim segmentima, budu isti ljudi, a nisu bili ostali?
Šta je sada tu kvalitetno novo? Kvalitetno novo jeste da Republika Srbija finansira jedan drugačiji institucionalni okvir koji se sastoji iz sledećih segmenata – prvenstveno postoji Kancelarija za ljudska i manjinska prava. Ta Kancelarija za ljudska i manjinska prava u kojoj su bili zaposleni ljudi koji jednostavno nisu znali svoj posao, a potvrda toga govori u prilog tome da pre mesec dana ljudi koji već osam godina rade u toj Kancelariji nisu znali da napišu nijedan najobičniji poslovnik za Savet za integraciju koji je formiran pri Vladi, da nisu znali niz drugih stvari, pa smo uspeli sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju da obezbedimo mentorsku pomoć ljudima koji tu rade, da ne bismo pokretali određene postupke da ti ljudi izgube radna mesta, pa da neko kaže da neko nekome želi da se sveti.
Stvorili smo uslove da Kancelarija za ljudska i manjinska prava i ljudi koji su zaposleni u njoj odgovore potrebama. Šta su potrebe? Potrebe su da prepoznaju u budžetu i u rebalansu budžeta da u delu koji govori o finansiranju poljoprivrede postoje sredstva za subvencije, da od tih sredstava mogu i Romi da konkurišu da formiraju staklenike, plastenike i da se bave proizvodnjom, da u tom budžetu postoji u delu za urbanizam osam miliona dinara i da trebaju da imaju rezultat da Srbija stvori jedan novi model 2014. godine, da se pojave prva naselja koja će da budu definisana na taj način da u njima budu sve socijalno ugrožene kategorije, pa i Romi, da te socijalno ugrožene kategorije rade, da od svog posla otplaćuju stambene jedinice koje imaju, a ne više da im se te stambene jedinice samo poklanjaju, već da ti ljudi osete da su oni učestvovali u stvaranju svojih stambenih jedinica.
Imamo ovog trenutka više od tri miliona evra za koje nije znala prošla Vlada da stavi u funkciju zajedno sa gradskim vlastima. Napokon smo i to uspeli da uredimo sa unosom da se ta sredstva stave u funkciju i da napokon počne zbrinjavanje ljudi koji su u kontejnerskim naseljima, koji su na volšeban način prebačeni iz "Gazele" i došli su u takvu situaciju kakva jeste.
Postoje sredstva koja su obezbedila da ne samo tri nevladine organizacije nego stotine nevladinih organizacija učestvuju u konsultacijama donošenja politike koju definiše Vlada Republike Srbije i to se sprovodi sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju i na taj način se direktno romska zajednica uključuje u taj proces, a ne kao ranije, da to budu dve organizacije koje imaju ekskluzivitet.
Treća stvar koju upravo pregovaramo, nadam se da će da se uradi, u tom budžetu treba da budu sredstva da Srbija postane centar određenih regionalnih projekata i mogu da vam prenesem da je to izuzetno pozdravljeno od strane određenih direktora u direkcijama Evropske komisije Mirela i od komesara za zapošljavanje Evropske komisije i od gospođe Vivijan Reding sa jednog sastanka gde smo imali razgovor sa njenom zamenicom. Pozdravljaju to što Srbija postaje centar realizacije regionalnih projekata i sama činjenica je da je Srbija bila domaćin okupljanja svih predstavnika parlamenata koji su Romi i to nam daje jedan kapacitet da razvijemo projekte, kao, recimo, Akademiju za mlade lidere Rome, gde Srbija postaje centar obrazovanja i Roma i drugih ugroženih kategorija koji se vraćaju posle toga u Evropsku komisiju i u nacionalne vlade. Za sve to deo sredstava je obezbeđen u ovom budžetu Republike Srbije.
Novina jeste u tome što se prvi put na jasan način reklo, upravo je to Pjer Mirel rekao da je jako dobro što sa seminara na kome postoje zaključci, ti zaključci više neće da budu zaključci pojedinca, već će biti deo zaključaka vladinog Saveta i na taj način se daje legitimitet.
Da nije sve ovo samo prazno slovo na papiru, moram da se vratim na praksu i možda delimično da odgovorim na to pitanje ko je gde bio, ko je koja prošlost, zašto je to tako ili ovako. Da nije uspostavljen ovakav institucionalni okvir 2007. godine u Vojvodini, kada smo sarađivali sa vojvođanskom Vladom, ne bi se desilo da 2007. godine Vojvodina dobije milion evra direktne pomoći za proces integracije Roma, gde je svaki učenik imao 50 evra stipendiju. Da je to zaista tako, govori činjenica da 2008. godine kada smo prekinuli saradnju, onda nisu imali kapacitete i nisu spoznali efektivnost ovog sistema, o kome govorimo, na republičkom nivou i te stipendije su u tom periodu izgubljene i zapravo nisu dobijene. Da je ovo zaista dobro, što radimo sa Ministarstvom urbanizma, govori činjenica da je Kulski model, o kome se danas govori u Evropi kao primeru dobre prakse zbrinjavanja socijalno ugroženih kategorija, je 2007. godine uređen u Kuli i da to radi Srbija danas i da Srbija taj model predstavlja kao nešto novo, a da posle Kule ni u jednom drugom mestu taj model se nije primenio. Dakle, toliko o tome koji ljudi sede u poslaničkoj grupi SNS. Toliko o tome da li su ljudi u ovoj poslaničkoj grupi ozbiljno razmišljali o nekim stvarima. Toliko o tome koliko Romska partija razmišlja o tome da zaista se približimo i stvorimo alate da ta sredstva koja postoje u budžetu Republike Srbije dođu do krajnjih korisnika.
Na kraju, dozvolite mi da zaključim, toliko o tome da li ste vi u stanju da u Vladi u kojoj je ovog trenutka direktno zaduženo 12 ljudi, koji su bili zaposleni i 2005, 2007, 2009. godine, da ti ljudi nisu znali jedan za drugog da postoje. Da su postojala sredstva međunarodnih organizacija koja su htela da pojačaju te kapacitete, da Srbija ima 25 zaposlenih koji se bave tim postupcima, izvinite, ali to je polovina Kancelarije za ljudska i manjinska prava ili je to četvrtina nekog resora. Dakle, nije pitanje da li postoje sredstva i resursi. Osnovno pitanje jeste koliko smo mi posvećeni tome da taj problem rešimo, da iskoristimo i pet miliona evra koje Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju sada koristi i tri miliona u gradu Beogradu koje treba da se iskoriste za stanogradnju i sredstva koja su u različitim delovima budžeta pripremljena, pa i sredstva za zapošljavanje građana u Srbiji.
Na kraju krajeva, sve će to da pomogne da mnoge stvari koje su do sada išle po internetu, vreme kada je postojao medijski mrak, kada smo zaista samo jednu opciju afirmisali, i dozvoljavali da neko iznosi samo jednu istinu, da zaista izađe prava istina i o ovome, i u tom smislu vidim vrednost ovoga budžeta, ovog rebalansa budžeta, i aktivnosti Vlade Republike Srbije.
Zaista za mene je mnogo bolji domaćin onaj kada vidi na polovini meseca da nešto nedostaje da se dogovori sa članovima porodice kako to da reši, nego domaćin koji ubeđuje svoje članove porodice cele godine da ima para, da nema problema, a onda kad sinovi stasaju onda ne znaju za koju će dužničku tačku da se pre uhvate i onda ne znaju šta da rade.
Naš narod, narod u Srbiji, prepoznaje, i ja to prepoznajem u ovom aktu Vlade, da trebamo da kontrolišemo stvari, da trebamo da se dogovaramo. Manji je problem definisati svakog meseca politiku nego ostaviti u nasledstvo deci da ne znaju šta da rade sutra, jer nismo uradili ono što treba. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Raspoloživo vreme vam je dva minuta i 40 sekundi. Izvolite.

Koliko ste rekli, četiri minuta. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, predstavnici Vlade, danas pričamo o rebalansu budžeta. Poslanici DSS su, kada je usvajan budžet, govorili da je ovaj budžet neracionalan i da mora da se izvrše određene korekcije. Mi to danas i radimo. No, govoriću o ovom rebalansu budžeta s jednog drugog aspekta, to kako će uticati na životni standard građana juga Srbije i šta građani juga Srbije mogu da očekuju posle izglasavanja ovog rebalansa budžeta.
Dakle, Vlada se opredelila da štedi najviše na onima koji najviše proizvode, koji najviše upošljavaju, zatim na školstvu, na zdravstvo. Ova vlada se opredelila da štedi na poljoprivredi, a nije se opredelila da štedi na preglomaznom državnom aparatu koji, složićete se samnom, i te kako predimenzioniran za naše uslove.
Najveća stopa nezaposlenosti u Srbiji na jugoistoku Srbije je 26,3%. U Jablaničkom okrugu ona varira između 36-38%. S obzirom da su Ministarstvu za rad i zapošljavanje uskraćena sredstva za otprilike tri milijarde dinara, građani Leskovca se boje da li će projekti poput "Prve šanse" ili javnih radova sprovoditi i da će oni biti uskraćeni za ta sredstva.
Druga stvar o kojoj želim da pričam je poljoprivreda. S obzirom da je Ministarstvu poljoprivrede uskraćeno 3,7 milijardi, to će nas sa juga Srbije najviše pogoditi. S obzirom da je u gradu Leskovcu registrovano negde oko 24 poljoprivrednih proizvođača, dakle 96 hiljada ljudi zavisi od poljoprivrede ili, ako hoćete precizno, 61% građana Leskovca zavisi od te primarne poljoprivredne proizvodnje. Ovo što ste skratili Ministarstvu poljoprivrede i te kako će pogoditi naše poljoprivrednike koji su računali na te subvencije.
Gospođa Kalanović je rekla da njenom ministarstvu treba da bude uskraćeno 1,7 miliona za kapitalne projekte. Ona kaže da one opštine koje su računale na ta sredstva neće moći da presvuku puteve tj. kratere na njima koji se nalaze na jugu Srbije.
Iz ovog vidimo da će rebalans budžeta najviše pogoditi nas sa juga Srbije, najsiromašniji deo Srbije, odakle se iseljava najveći deo stanovništva. Očekujem, gospodine ministre, da vi ozbiljno porazmislite o kompletnoj toj situaciji ili da mi sa juga Srbije pošaljemo zahtev za datum da nas primite da budemo punopravni član Srbije.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Pejčiću.)
Završavam. Na kraju krajeva, ono što je premijer Ivica Dačić rekao u Nišu kada je bio na sastanku sa predsednicima opština da se vlast seti juga Srbije jedino kada su ratovi i to je u potpunosti tačno. Izgleda da će onaj ko ostane zadnji sa tih prostora morati da ugasi svetlo. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, slušajući sve ove rasprave, sebi postavljam jedno pitanje na koje nikako ne mogu da nađem odgovor i pokušaću da odgovor potražim sa vama. Koliko neozbiljnih i nestručnih ljudi sedi u Vladi Republike Srbije? Zaista sam zabrinut za stanje u ovoj zemlji. O ministru finansija neću da trošim reči, dovoljno je uzeti zapisnike sa sednica Narodne skupštine …
(Predsedavajući: Gospodine Seniću, molim vas, sada tema nije Vlada, ni stručni kadrovi. Danas je rasprava o budžetu. Molim vas, nemojte sada širiti temu na kadrove, nego se vratite na budžet.)
Ko je predložio budžet, ako ste toliko elokventni?
(Predsedavajući: Vratite se vi na budžet. Kada bude Vlada tema, onda govorite o Vladi i o kadrovima Vlade.)
Molim vas samo da mi ne upadate u reč, nije kulturno.
Dakle, o radu ministra finansija neću da trošim reči, dovoljno je uzeti zapisnike sa prethodnih sednica i videti da je budžet za 2013. godinu najavljivao kao svoje čedo, da je rekao da je prvi put samostalno sastavljao budžet tj da nije imao nikakvih uticaja sa strane, da je budžetski deficit ovim budžetom prepolovljen. Posle toga je bio zadovoljan i da budžetski deficit bude 1,5% niži nego prethodne godine, pa se pravdao da je u Rusiji već izglasan rebalans budžeta, s tim što kada uporedimo Rusiju sa toliko miliona stanovnika i nas sa sedam i po, jasno je da su neuporedive stvari. Ako smo već kod struke, zaključak je da je u Srbiji najveći promašaj budžetskog deficita od svih rebalansa koji su do sada vršeni u celoj Evropi.
Kažemo da je poljoprivreda razvojna šansa Srbije i puna su nam usta poljoprivrede, a 64 hiljade poljoprivrednih gazdinstava čeka isplatu subvencija. Neozbiljno je da ministar poljoprivrede kaže da čeka rebalans budžeta da bi subvencije bile isplaćene, a rebalansom budžeta mu ukidamo ili mu ukidate 3,7 milijardi dinara za Fond za subvencije.
Danas je na berzi istrgovano pšenicom roda 2013. godine, cena je 16 dinara. Šesnaest dinara je nedovoljno za pokriće osnovnih troškova proizvodnje. Rebalansom ukidamo milijardu i po za Direkciju za robne rezerve. Čime će država intervenisati i zaštiti poljoprivredne proizvođače da mogu da zasnuju proizvodnju i sledeće godine? Ako i zasnuju sledeće godine, čuli smo premijera i ministra unutrašnjih poslova da on ne zna kako je Sektor za vanredne situacije, koji je u sklopu njegovog ministarstva, dobio nadležnost nad protivgradnom zaštitom i on se toga odriče tj. ne zna šta da radi sa tim. Vidimo da se sredstva ovim budžetom ukidaju Sektoru za vanredne situacije i mi ćemo definitivno jedinu protivgradnu zaštitu imati tako što ćemo gledati u nebo i krstiti se ili moliti se.
Nije mi jasno kako to država brine o poljoprivredi kada dozvoljava da se proizvodnja ne odvija na adekvatan način. Nemamo mogućnost ni bezbednog uzgajanja poljoprivrednih proizvoda, ni kasnije da otkupom pšenice,… Podsećam vas da je, iako osporavate rad Direkcije za robne rezerve u 2012. godini, cena bila 23 dinara pšenice, da je pretprošle godine cena bila 20 dinara, a sada smo došli na 16 dinara. Prošle godine cena višnje je bila 150 dinara, a sada poljoprivrednici dobijaju jedva 50 dinara. To je politika naše vlade.
Još jednom želim da ukažem na neophodnost da se, pored ministra poljoprivrede, poljoprivrednom u ovoj zemlji trebaju baviti i drugi ministri i da ministar finansija ne može da kaže – mene ne zanima šta je u drugim ministarstvima, neka drugi ministri sami sebi određuju budžet, jer on je taj koji brine o budžetu. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Mislim mladi gospodine da sta vi potpuno u pravu, osim što ne sagledavate zašto sada nema dovoljno novca za poljoprivredu. Da nije bilo "Agrobanke" bilo bi više za agrar, da nije bilo "Razvojne banke Vojvodine" bilo bi više za razvoj poljoprivrede. Dvadeset milijardi dinara smo mi dali iz budžeta da pokrijemo ove dubioze, samo u mandatu naše vlade, a još 40 milijardi je dato u mandatu prethodne Vlade za neuspešne i bespotrebne, pokazalo se, dokapitalizacije. Da li je bolje da smo 20 milijardi imali da damo za poljoprivredu ili za pokrivanje dubioza? Sigurno da bi bili srećniji da sada imamo taj novac za agrar.
Činjenica je da je budžet za poljoprivredu maltene tokom celog mandata prethodne Vlade iznosio svega oko 2-2,5% maksimalno procenta budžeta. Sad je 4,25 i nakon ovog rebalansa i nakon ovog prinudnog smanjivanja dela sredstava. Moram da vam kažem da ministar Knežević je vodio računa da, kad smanjuje, smanjuje tamo gde neće biti tih efekata o kojima ste vi govorili. Dakle, zadržaće subvencije poljoprivrednicima direktne a smanjuje neke stavke gde će se ulaganja nadomestiti iz kredita. Na primer, kod budžetskog fonda za vode mi ćemo, umesto da finansiramo projekte navodnjavanja iz domaćeg budžeta, konkurisali smo i očekujemo pozitivno rešenje od razvojnog fonda Abu Dabija i nadam se da ćemo ove godine doći u parlament i sa tim ugovorom na ratifikaciju i da ćemo dobiti 400 miliona dolara samo za poljoprivredu.
Minimalno je zaista, nije lako raspolagati i opredeliti budžet za bilo koju delatnost, a poljoprivreda jeste, tu prosto ne treba da imamo bilo kakvih rasprava, i dalje prioritetni sektor, ali da nismo imali neke potpuno nepotrebne troškove koji su vezani za pogrešnu politiku iz prethodnog perioda, u bankarstvu u ovom slučaju, sada bi imali mnogo više novca na raspolaganju.

Aleksandar Senić. Izvolite.

Pre neki dan je objavljen spisak dužnika "Agrobanke". Najveći među njima je finansijer srpske nestručne stranke, a većina među njima su saradnici SPS. Sa njima trenutno sedite u Vladi. Gledao sam ovaj rebalans budžeta i nisam video dodatne troškove predviđene za sanaciju "Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine", ali sam video dodatne troškove za sanaciju dugovanju "Srbijagasa", dve milijarde, a četiri skoro ste uzeli poljoprivrednicima. Šta se dešava sa "Srbijagasom"? Kada ste najavljivali da je ovaj budžet vaše čedo, znali ste situaciju i u "Agrobanci" i u "Razvojnoj banci Vojvodine".
Moje pitanje – šta je sa Zakonom o javnim nabavkama, gde je 70 milijardi dinara uštede? Predstavljali ste ga ovde kao epohalno otkriće i rekli smo - 70 milijardi dinara uštede zato što se više neće navodno krasti na javnim nabavkama. Gde su te pare? Ja ne vidim ni fond od uštede, a ne vidim ni da su negde uračunate kao dopunski prihod ili kao ušteda. Vidim da radite rebalans sredinom godine.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Seniću.)
Dakle, besmisleno je zaklanjati se iza projekata u kojima ste i vi učestvovali, već prihvatite odgovornost da ne znate da vodite finansije ove države.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.