Hvala.
(Vladimir Ilić, s meta: Replika.)
Gospodine Iliću, po kom osnovu tražite reč?
(Vladimir Ilić, s meta: Gospodin Đelić je spomenuo našu stranku.)
Nije gospodin Đelić spomenuo ni vas, ni vašu, odnosno našu stranku, tako da ne mogu da vam dam pravo na repliku.
Narodni poslanik Božidar Đelić, pravo na repliku. Izvolite.

Teško je boriti se protiv cifara i činjenica. Jednostavno, koja je to zemlja gde ministar finansija kaže – ja ću, recimo, za godinu dana da budem odgovoran za ono što se dešava u zemlji, meni nekako ne odgovara to što sam baš na kraju prošle godine za neke buduće potrebe garancije "Srbijagasa" i mnogih drugih stvari nekako ugurao u ovu skupštinu da budu izglasani?
Građanima Srbije je dosta tih manipulacija. Ovo je anketa koju ste vi pomenuli o radnoj snazi i lepo piše da je u oktobru 2012. godine ta stopa nezaposlenosti bila 22,4%, a u aprilu, u pravu ste, vaša cifra je tačna, čitamo isto, je 24,1%. Do daljnjeg, pa i u Srbiji mora 24,1 da bude više od 22,4%.
Samo da se podsetimo, u toj Vladi DS bili su i G17 i SPS i PUPS i neke druge partije. Za svaki finansijski aranžman, za svako zaduženje ste glasali, gospodo. Vaše ruke su bile na tasteru za sve finansijske aranžmane koje je prethodna Vlada izglasala. Kako ste zaboravili, pa i vi, gospodine ministre? Kada ste posle bili poslanik i vi ste glasali za sve te kredite. Da li ste vi zaboravili šta radi vaša leva ili desna ruka pre nekoliko godina? Ako je tako, strah me je za vašu budućnost.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Ilić. Izvolite.

Zlo i manipulacija iz nehata ili neznanja može da bude opasno, ali najopasnija je manipulacija kada neko zna i manipuliše.
To smo sada čuli. Juče ste doživeli kreščendo pokazujući kako je nezaposlenost porasla u odnosu na oktobar, a radi se o jednostavnoj manipulaciji, koju odlično znate. Ne možete da poredite stopu u aprilu sa stopom iz oktobra zato što kod zapošljavanja i nezaposlenosti sezonska varijacija igra ulogu. Rekao sam vam i tada, ne možete da kažete u julu rađa više žita nego u januaru zato što je to normalno i zato što ona utiče na to.
Dakle, vi manipulišete ovde glumite i pokušavate da obmanete građane Srbije. Mnogim mladim ljudima u ovoj zemlji…
(Božidar Đelić sa mesta: Gospođo predsedavajuća, on se meni lično obraća i govori da sam manipulator.)

Gospodine Iliću, molim vas da u obraćanju prema poslanicima ne koristite takve izraze. Molim vas i nemojte da se obraćate poslaniku direktno.

Zahvaljujem. Neću.
Samo sam hteo da kažem da mnogim mladim ljudima u ovoj zemlji kojima ste bili uzor kao mladi i uspešan čovek, da oni danas učeći i stičući znanja u studenskim domovima, neki na tetkinim kaučima maštaju da budu uspešni. Nemojte da im kvarite taj san i nemojte da manipulišete podacima samo zato što znate. Cenim vaše znanje, ali to znanje je opasno kada se manipuliše njime. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.

Hvala gospođo predsedavajuća. Poštovane koleginice i kolege, poštovana predsedavajuća i ministre, o nezaposlenosti naši sugrađani znaju vrlo dobro. Ne treba im statistika, znaju koliko su zaposleni. Što se tiče računa, svi računi dolaze kad tad na plaćanje i te iste račune platiće Republike Srbije.
Budžet je najvažniji dokument koji se usvaja u parlamentu i on nije samo raspored prihoda i rashoda jedne države, on nije samo ekonomsko finansijski dokument, već to je izraz politike Vlade Republike Srbije. Ono što pričinjava veliku teškoću u izradi budžeta i u sagledavanju svih problema oko njega je nasleđeno stanje, urušeni sistem vrednosti u višegodišnjem periodu, protraćene pare od uspelih i neuspelih privatizacija, uništena industrija koja bi trebala da puni taj budžet, bez jasne strategije i volje da se išta promeni u prethodnom periodu.
Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2013. godinu predviđeni su ukupni prihodi od 873,4 milijarde dinara ili smanjenje od 9,6% u odnosu na Zakon o budžetu za 2013. godinu. Pri čemu su poreski sniženi za 75,6 milijardi dinara, a neporeski za 16,8 milijardi dinara. Razlozi za smanjenje prihoda budžeta i pored relativno povoljnih makroekonomskih kretanja su realan pad primanja i kupovne moći stanovništva, rast sive zone, rast nelegalne trgovine pre svega duvanom i povećanje potrošnje rezanog duvana, što je u direktnoj vezi sa padom kupovne moći. Pad realnog prometa u trgovini koja takođe vezan sa padom kupovne moći i rastom sive zone poslovanja, to opet govori o procentu nezaposlenosti, odnosno uposlenosti našeg stanovništva.
Zbog neposredne opasnosti od krize i javnog duga u kratkom roku, te u cilju zaustavljanja daljeg rasta duga u srednjem roku, predložene su neophodne i hitne mere i to smanjenje diskrecionih rashoda, definisanje novih pravila za planiranje mase plate i penzija za 2014. godinu, dodatne mere štednje u javnom sektoru i nastavak sprovođenja strukturnih reformi, posebno okončanje procesa restrukturiranja, kao i mere racionalizacije u javnim preduzećima i javnim društvima kapitala.
Jedan od veoma bitnih odrednica rebalansa budžeta je smanjenje subvencija koje su uvek bile jedna od većih stavki u budžetu. Procene Svetske banke govore da Srbija na njih daje oko 700 miliona evra godišnje. Sa ekonomske tačke gledišta većina subvencija je bacanje novca, što bi naš narod rekao – u bunar. Ovim Predlogom rebalansa budžeta doći ćemo do nekog smanjenja od oko 36 milijardi dinara. Uštede postignute na ovaj način bile bi realno i veće, no rashodi u budžetu su se povećali za nekih šest milijardi dinara formiranjem Tranzicionog fonda iz koga će se jednokratnim isplatama od 300 evra namiriti zaposleni koji ostanu bez posla u preduzećima u restrukturiranju za koje se utvrdi da nemaju nikakve poslovne perspektive i budućnosti.
Ono što raduje je da direktne subvencije u poljoprivredi, odnosno poljoprivrednicima nisu umanjene ovim predlogom iako se ovde diskutuje u tom pravcu. Mere koje se odnose na rashodnu stranu u ovom rebalansu su smanjene. Smanjenje transfera Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje kao rezultat izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, povećanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2%, te indeksacija plata u javnom sektoru i penzija na 0,5% u oktobru 2013. godine, 0,5% u aprilu 2014. godine i 1% u oktobru 2014. godine i obezbeđenje dodatnih sredstava za socijalnu zaštitu, pomenuti Tranzicioni fond, obaveze prema reciklerima i slično.
Smatramo da ovakav Predlog rebalansa budžeta ima opravdanost, svrsishodnost, da su uštede u budžetu predložene na pravim pozicijama i da će se na ovaj način izvršiti zacrtana politika, da se deficit budžeta za 2013. godinu ograniči na 4,7% BDP, što omogućava da konsolidovani deficit države bude oko 5,2% BDP uz napomenu da treba istrajati na punoj poreskoj disciplini, suzbijanju nelegalnog prometa i striktnoj kontroli naplate poreskih obaveza, a pre svega brzoj ekonomskoj reformi i na taj način poboljšanju poslovnog okruženja.
Takođe ne možemo a da se ne osvrnemo na izveštaj Fiskalnog saveta i ocenu rebalansa budžeta za 2013. godinu. Fiskalni savet podržava oštro smanjenje fiskalnog deficita i zaustavljanje javnog duga, kao i opredeljenje Vlade da otpočne najvažnije strukturne reforme. Takođe odluka o tome da sredinom godine dođe do rebalansa budžeta se pozdravlja od strane Fiskalnog saveta.
Smatra se da će deficit rebalansa biti veći za neke 22 milijarde od predviđenog rebalansa i da sem indeksacije plata i penzija u 2014. godini nema programa za osetnije smanjenje deficita u narednoj godini. Takođe je zaključak za pored fiskalne konsolidacije treba sprovesti reforme koje će popraviti privredni ambijent. Upozorava se da javni dug nastavlja da raste i da može dostići negativan nivo.
Sporazum sa MMF pretpostavlja se da može pozitivno uticati na stabilnost javnih finansija u Srbiji, te na taj način istovremeno garantovati investitorima sa finansijskih tržišta da su mere Vlade Republike Srbije dovoljno snažne i kredibilne. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Sanja Čeković.

Hvala. Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, kolege poslanici, u okviru jako malo vremena koje je ostalo mojoj poslaničkoj grupi, htela bih da skrenem temu na nešto o čemu nismo razgovarali.
Ono oko čega smo se složili da je rebalans nastao kao rezultat loše procenjenog budžeta, odnosno velikog smanjenja prihoda. Da to ne znači da se neće ponoviti, Fiskalni savet u svojoj oceni rebalansa nam to nagoveštava u tri stavke. Fiskalni savet kaže da po njihovoj proceni rebalansom budžeta planirani prihodi će biti manji za 15 milijardi. U istom tom izveštaju oni kažu da će rashodi biti veći za 100 milijardi i procenjuju da javni dug može da raste po njihovoj proceni i do 65%. To su elementi koji u istom trenutku kada usvajamo rebalans stvaraju veliku mogućnost da rebalans ima i svoj rebalans.
Ono što je dobro i što Fiskalni savet svakako podržava, to su reforme koje će se desiti u javnom sektoru, preduzećima, u samoupravama, u državnim i javnim preduzećima, ali to je period koji nas očekuje i koji po prirodi stvari realizacije tih problema mora trajati par godina.
Ono što je mene, takođe, u celoj ovoj raspravi vrlo zabrinulo je da mi jedino od poreske uprave očekujemo prihode. Dakle, mi na onaj privatni sektor koji do sada plaća redovno poreze, doprinose i svoje obaveze, očekujemo još jedan pritisak preko prinudne naplate, a istovremeno iz ove sale, sa skupštinske govornice, šaljemo im poruku da je nekada, negde, u nekom trenutku neko odlučio, na primer za firmu "Putevi Srbije", da oni ne plaćaju PDV.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Znači, mi moramo biti korektni prema poreskim obveznicima. Ne možemo jednima uzeti sve i da ljudi plaćaju porez i PDV podižući kredite i trenutne pozajmice, a da prema nekima budemo bez ikakvog zakonskog osnova blagi i popustljivi.