Hvala.
Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da podsetim da su poslanici DS još kad je razmatran predlog budžeta za ovu godinu ukazivali da je budžet nerealan i da neće moći da se realizuje. To smo ukazivali i kada je razmatran u načelu predlog izmena i dopuna budžeta, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, koji sada razmatramo u pojedinostima. Imajući ovo u vidu, pokušali smo da određenim brojem amandmana poboljšamo položaj po raznim osnovama najugroženijih grupa građana i da pomognemo da se na bolji način reše najakutniji problemi u zemlji. I ovaj amandman se odnosi na jedan od tih akutnih problema.
Naime, amandmanom smo predložili da se razdeo 23. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 23.7 budžetski fond za šume Republike Srbije, funkcija 420 poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, ekonomska klasifikacija 451, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u koloni 9. broj 510.000.000, odnosno iznos od 510.000.000 zameni brojem 910.000.000, odnosno iznosom od 910.000.000, odnosno predložili smo da se ta pozicija poveća za 400.000.000.
Moram da podsetim da je u osnovnom tekstu budžeta na toj poziciji bilo predviđeno 810.000.000. Do ove cifre od 910.000.000, koju predviđamo, nismo došli odokativnom metodom, nego smo konstatovali stručnjake koji su proučili koliko je potrebno za nabavku sredstava za tretiranje i sprovođenje tretiranja šuma i voćnjaka u ugroženim područjima i došli smo do te cifre. Zato smo predložili takvu izmenu budžeta.
Moram da ukažem ponovo da su šume kao prirodni resurs značajan proizvodno, privredni i ekološki potencija. O značaju šuma sa raznih aspekata napisani su čitavi elaborati i neću sada da se zadržavam na tome, ali ću izneti da je u Srbiji pod šumama 2.422.200 hektara zemljišta, da je u Srbiji šumovitost bliska svetskom proseku, odnosno da iznosi oko 30%, ali da je znatno ispod evropskog proseka i da u evropskim zemljama šumovitost dostiže 46%. Zbog toga je prostornim planom Republike Srbije predviđeno da se šumovitost do 2050. godine poveća na 41%. To je dug proces i treba dosta vremena da se ovo realizuje. Zato ne može da se čeka ni iduća godina, ni idući mesec i treba da se počne odmah sa radom na ovome.
Jedan od problema koji se javio u prošloj i ovoj godini jeste gubar. Gubar je jedan od najvećih štetočina za šume i odlikuje se velikom reproduktivnom moći. Štete od gubara su dvojake, direktne, gubitak lisne mase i indirektne izazvane ishranom gusenica koje dovode do gubitka u prirastu, izostanka plodonošenja i fiziološkog slabljenja i sušenja stabala, kao i stvaranja povoljnih uslova za napad gljiva i insekata. Zbog toga, usled napada gubara u šumama dolazi do smanjenja prirasta, dok u voćnjacima dolazi do smanjenja prinosa. Svaki novi golobrst, odnosno napad gubara izazva veće gubitke u prirastu u većem obimu nego prethodni.
Štete u voćarskoj proizvodnji prouzrokovane masovnom periodičnom pojavom gubara meri se u stotinama miliona dinara. Gradacije gubara traju tri do šest godina.
Stanje populacije gubara na području centralne Srbije ukazuje da je ova štetočina raširena na velikoj površini i da je u pojedinim regionima brojnost u 2013. godini dostigla kulminacionu fazu. Zbog toga smo i uložili ovaj amandman.
U prilog prihvatanja ovog amandmana govori i odgovor koji je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dostavilo našem kolegi poslaniku Ivanu Kariću na njegovo pitanje šta je preduzeto da bi se suzbila nezapamćena najezda gubara kod Negotina u Timočkoj Krajini.
U odgovoru Ministarstvo poljoprivrede navodi da je zaista u 2012. godini povećana brojnost biljnih štetočina i biljnih bolesti, a posebno insekta gubara i da je zato još 09. januara ove godine formirana posebna radna grupa za praćenje gradacije štetnog insekta gubara. U početku su primenjivane mehaničke metode borbe, međutim u fazi razvoja, kada je u fazi gusenice, tu više ne mogu mehaničke metode da se primenjuju. Potrebno je primeniti avio tretiranje. Ono je ove godine izostalo, prvo, zato što zbog nedostatka sredstava nisu mogla da se obezbede sredstva, a kada su obezbeđena redukovana sredstva samo da se suzbije širenje zaraze, onda dok se spr
Zbog toga smo tražili da se u budžetu za ovu godinu predvide potrebna sredstva za tretiranje da ne bi iduće godine u proleće opet rekli – ne možemo da tretiramo jer je kasno, dok sprovedemo javne nabavke, nema sredstava.
Ministre, sami ste rekli da se protivgradne rakete ne nabavljaju u sred leta, nego da se nabavljaju zimi i u proleće. Tako isto i mi smatramo, da treba da se obezbede sredstva u budžetu, da se sredstva za tretiranje gubara nabave na vreme, do kraja ove godine, kako bi u proleće moglo da se krene sa tretiranjem.
Međutim, odnos ove vlade prema zaštiti životne sredine, pa i prema šumama i voćnjacima vidi se ne samo iz toga što su ukinuli fond za zaštitu životne sredine i agencije koje su pokrivale ovu oblast, već i iz odgovora koji je dat zašto se odbija ovaj amandman. Tu se navodi samo da pozicija sa koje je predviđeno da se prenesu sredstva na poziciju za zaštitu od gubara, da su sredstva sa te pozicije unapred potrošena, odnosno da su unapred preuzete obaveze za ceo iznos sredstava. Ni jednom rečju se ne spominje problem tretiranja šuma i zaštita šuma i voćnjaka. To kao da uopšte nije bitno.
Da je postojalo dobre volje mogli smo da sednemo da razgovaramo, da vidimo, jer ne mogu unapred da znam koje su pozicije unapred zauzete i unapred opterećene prihvaćenim već obavezama. Mogli smo da pronađemo neki rezervoar sredstava i da se prebaci na ovu poziciju kako bi zaštitili našu životnu sredinu za buduća pokoljenja. Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, ja ću se samo osvrnuti na ovu rečenicu kojom vi odbijate ovaj amandman naše koleginice. Kaže se u zadnjem pasusu da se ovaj amandman odbija iz razloga što su preostala sredstva neophodna za izmirenje preuzetih obaveza. Znači, već postoje.
Mene interesuje da li je nadležan ministar gospodin Goran Knežević dao sve od sebe da objasni kolika je pošast u istočnoj Srbiji kada su u pitanju gubari? Da li je izneo sve ono što kaže Institut za šumarstvo, pa zatim "Srbijašume", pa Nacionalni park "Đerdap"? Sigurna sam da ste vi upoznati sa problemima koje gubar stvara na teritoriji istočne Srbije, da biste i vi sredstva,koja su sa 810 smanjena na 510, povećali na 910.
Samo ću navesti šta kaže u martu mesecu Institut za šumarstvo. On je tada preporučio suzbijanje u zavisnosti od intenziteta napada i predložio primenu bioloških, odnosno biotehničkih preparata metodom avio tretiranja u proleće 2013. godine, dok je gubar još u stadijumu jajnih legla.
Ukoliko se ne budu sprovele predložene mere tokom maja i juna, treba očekivati da će lisna masa biti značajno oštećena na velikim površinama, a realna je i pojava potpunog uništenja lišća. Rađene su procene, tako da se pretpostavlja da je u maju mesecu šteta bila na nivou od pola miliona evra. Obično se štete rade krajem jeseni, kada gubar prođe svoj životni vek u ovom periodu.
Gazdinstvo timočke šume u Zaječaru kaže – gubari su sa šume prešli na voćnjake, na kukuruz, na vinograde, na livade, na bašte i stigli do dvorišta kuća. Bilo je u planu i programu avio tretiranje gubara. Međutim, budžetska sredstva koja je trebalo obezbediti iz budžeta Republike Srbije nisu blagovremeno obezbeđena. To su rekli ljudi u gazdinstvu timočke šume u Zaječaru.
Šumska uprava Majdanpek kaže – naredne godine intenzivniji napad gubara, ova mera će biti obaveza kako bi se sprečila razmera elementarne nepogode. Misli se na avio tretiranje. Pa sad pitam da li je nadležni ministar bio dovoljno ubedljiv da nađe u nekom od razdela ovog rebalansa budžeta nedostajućih, recimo, 400 miliona dinara? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gorica Mojović.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da ovu argumentaciju, koju su iznele moje koleginice, širim, ali imam jedno pitanje. Pošto u obrazloženju piše da je nemoguće sa ovih pozicija deo sredstava preusmeriti za ove namene, pitala bih ministra finansija, verujem da on, sve ovo što je vezano za poljoprivredu i kroz druge resore, možda ne može da dâ prave odgovore, rekao je – nismo dobili zahtev za protivgradne rakete, nismo dobili zahtev za ovo, nismo znali da će to biti tako, pa nismo ni izdvojili sredstva. Ali, sigurno će znati da mi odgovori – kako to ne može sa pozicije 6.2.1. Ministarstva finansija da se deo sredstava usmeri iz ove namene, jer tamo, između ostalog, piše da će ova sredstva biti namenjena za ulaganja od posebnog značaja?
Bavim se kulturom i čula sam samo za manifestacije od posebnog značaja, a za privredna ulaganja od posebnog značaja nisam. Pošto ovde ima najveći broj stavki, odnosno obrazloženje sadrži da će svih ovih 7.430.000.000 biti raspodeljeno po posebnom aktu Vlade, to mogu da razumem, ali ne mogu da razumem šta su to ulaganja u oblasti finansija i privrede od posebnog značaja za Srbiju.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Na član 6. razdele 16, 23. i 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić i Ljuban Panić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdele 16. i 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Dušan Milisavljević, Vladimir Gordić i mr Živojin Stanković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Milisavljević ima reč, izvolite.

Poštovani predsedniče, pre par dana sam u ovom domu otvorio pitanje finansiranja zdravstva i lečenja naše dece i lečenja naših građana. Tada sam rekao da budžet ne sme biti restriktivan za lečenje naših građana, da na zdravstvu Srbije ne smemo štedeti. Ponavljam to svakog meseca, zato što imamo puno problema u sektoru zdravstva.
Naše zdravstvo je na kolenima, naše zdravstvo je u jednom nokautu iz koga se ne možemo podići. Ali, ono što je prioritet svakako mora biti lečenje dece i ja, verovali ili ne, sam uzeo samo stavku Ministarstva finansija, pošto sam tu video najviše para koje, po meni, nisu dobro kamuflirane, pa onda piše stavka – usluge po ugovoru, pa piše stavka – specijalizovane usluge, pa piše – subvencija nefinansijskim preduzećima, pa onda piše – nabavka domaće finansijske imovine. Ja sam kroz ove amandmane našao sredstva koja želim da preusmerim u Ministarstvo zdravlja kako bi deca koja boluju od retkih bolesti konačno bila skroz pokrivena. Vi ste kao predsednik Skupštine pokazali dobru volju da pomognete lečenju dece. Mislio sam da će to isto biti i od strane republičke Vlade i od strane ministra finansija, da konačno rešimo problem lečenja dece od retkih bolesti.
Puna su usta političara koji kažu – mi smo rešili problem, to ranije niko nije finansirao, mi smo rešili problem finansiranja lečenja dece od retkih bolesti. Kažem vam sa ovog mesta da to nije tačno, samo je desetoro dece pokriveno sa terapijom. Ostala deca nisu pokrivena sa terapijom od retkih bolesti. Ovo je skupa terapija, ali ova terapija mora biti dostupna svoj deci koja boluju od retkih bolesti.
Trenutno imamo desetoro dece koja su pokrivana, a imamo desetoro dece koja nisu pokrivena. Imamo ukupno 60 građana Srbije koji boluju od teških, retkih bolesti, od kojih je praktično samo desetoro dece pokriveno. Znači, 50 građana nije pokriveno.
Moram da vam kažem kao osoba koja je član Organizacionog odbora Kongresa retkih bolesti, da o ovoj temi moramo da pričamo i da ovo konačno moramo da rešimo. Našao sam stavke u budžetu gospodina Dinkića, iz njegovog ministarstva i preusmerio namenski za lečenje dece od retkih bolesti. Ta suma novca na godišnjem nivou je četiri miliona evra. Ta suma novca je predviđena od strane resornog ministarstva za milion i šesto. Znači, dopunu sam uzeo sa stavki, kao što sam rekao, iz Ministarstva finansija, usluge po ugovoru. Mislim da usluge po ugovoru ne bi trebalo toliko para da potroše, nego da ta sredstva budu preneta na finansiranje lečenja dece koja boluju od retkih bolesti.
Druga stvar koju sam skinuo od strane Ministarstva finansija su sredstva koja bi trebalo da budu prosleđena republičkom fondu da organizujemo lečenje i slanje dece na transplantaciju srca u inostranstvu. Nedopustivo je više da samo gledamo decu i roditelje koji mole na ulicama gde su primorani da vode svoju decu, da pokazuju da su ta deca stvarno bolesna, kako bi im neko dao novac. To je nešto što je nedopustivo.
Pre dva dana sam rekao da je osnovno ustavno pravo građana Srbije da bude lečen. Ukoliko ne postoje uslovi u Republici Srbiji da dete bude izlečeno, moraju se obezbediti sredstva da to dete bude poslato u neku referentnu kliniku i da tamo bude operisano.
Ponudio sam rešenje, zakazao Odbor za zdravlje i porodicu, na kome je bio i direktor fonda i ministarka zdravlja i tada smo se složili da ćemo taj problem rešiti. Zadnji rok je 15. jul. Ali, pitam – šta deca da rade do tog 15. jula koja, čuli smo i od poslanika Đurića, čuli smo i od nekih dobronamernih ljudi u ovom parlamentu, šta oni da čekaju do tog velikog dana, 15. jula, kada treba da dobijemo informacije koje je skupština tražila Ministarstvu zdravlja i republičkom fondu. Znači, sredstva postoje. Ovim amandmanom sam sredstva iz Ministarstva finansija povukao po stavci – subvencije javnim nefinansijskim preduzećima. Mislim da su životi naše dece mnogo važniji nego finansiranje nekih preduzeća koja nisu funkcionalna, koja nemaju dobit, nego borba za život.
Treća stavka je nabavka aparata za zračnu terapiju. Svedoci smo da su liste za čekanje postale jedna velika moda u Srbiji. Ja te liste za čekanje nazivam potencijalnim listama za korupciju i smatram da su liste preko kojih se korupcija vrši u zdravstvu. Mnoge liste su veštački napravljene, ali sam užasnut kada vidim da građani Srbije koji boluju od malignih oboljenja moraju da čekaju više od dva, tri meseca da bi došli na red za zračnu terapiju u Nišu, u Novom Sadu, u Kragujevcu. To ne smemo da dozvolimo.
Našao sam sredstva isto u budžetu gospodina Dinkića, preusmerio ih namenski pod stavkom – nabavka domaće finansijske imovine. Šta je nabavka domaće finansijske imovine, ako ne kupovina medicinskih aparata koja bi smanjila, odnosno uništila liste za čekanje za zračnu terapiju. Evo, par nekih stvari. Ne možete reći da nema para. Para ima, samo treba da postoji dobra volja da bi se problem rešio.
Vi ste odbili ovaj amandman, ali ja nemam nameru da stanem. I dalje ću da insistiram i da pričam o ovome zato što ti ljudi, u pređašnjem javljanju sam rekao, roditelji koji čuvaju decu koja boluju od retkih bolesti, gospodine Mlađane Dinkiću, vi ste aktivnim barem na Tviteru, za razliku od mnogih vaših kolega, na Tviteru su se ti ljudi, ti roditelji koji se bore za živote svoje dece registrovali kao "nevidljivi ljudi". Registrovali su se tako i zovu se tako na Tviteru zato što ih ne vidite. Dajte da pokušamo da ih vidimo svi, dajte da pokušamo da izlečimo tu decu, a ne da kažemo – nema para. Nema para za ovo, nema para za ono, a ima za svakakve stvari koje nisu potrebne.
Najvažnije državi Srbiji je da obezbedi lečenje svojih građana. Neću stati. Uvek ću se boriti kroz poslanički klub DS da ukažem na ovo. Kada kažete – ne može se rešiti problem, problem se može rešiti, samo ne postoji dobra volja. Da postoji dobra volja, ove tri devojčice koje čekaju na transplantaciju srca bi malim sredstvima bi mogle da se reše.
Kada postoji dobra volja, kao pre deset godina u Republici Srbiji, problem je bio transplantacija koštane srži za našu decu, tada se našlo rešenje, pa smo u Padovi napravili državni ugovor sa bolnicom u Padovi, pa su naša deca imala beneficiranu cenu po kojoj su slata za transplantaciju koštane srži i taj program je živeo deset godina. Zašto niko od tih naučnika u tim ministarstvima vašim i u tom Republičkom fondu ne sedne u avion i ode u Padovu, ne ode u Cirih, ne ode u London, napravi neki dogovor sa nekom od bolnica, da decu koju moramo da šaljemo za transplantaciju srca, to ne uradimo?
Ponavljam i završavam, potrebna je samo dobra volja. Nemojte se izvlačiti da nema para. Na stavkama u vašem budžetu vašeg ministarstva našao sam sredstva koja bi rešila sve ove probleme. Hvala vam puno.

Hvala.
Samo sam dužan da vam dam jednu informaciju, baš u ovom pravcu. Podržavam, naravno, u punoj meri sve ovo što radi čitava Narodna skupština i svi ljudi koji se zalažu za ovo. Danas su ljudi iz mog kabineta razgovarali u Sekretarijatu za zakonodavstvo i sa nadležnim državnim sekretarom iz ministarstva tražimo najbolji zakonski okvir da ovo sistematski rešimo. Mislim da ćemo uskoro, vrlo brzo imati jedno kvalitetno rešenje. Naravno, pozvaću i vas da učestvujete u tome, pošto mi je važno da to bude što ozbiljnije urađeno.
Gospodine Dinkiću, izvolite.

Kada govorimo o volji, hajde, dajte nam informaciju, pa da vidimo da li je u pitanju volja ili novac. Koliko novca je potrebno da bi se bukvalno sva deca u Srbiji, u jednoj godini, koja imaju retku bolest i koja treba da idu na te komplikovane operacije u inostranstvu, da bi bukvalno imali za sve, ne samo za jednoga, za drugoga, za petog, za nekoga ko eventualno ima agresivniji pristup i u medijima poznaje neke novinare, pa se o njegovoj nesreći čuje? Zaista, ovde nema parcijalnog pristupa. Ovde ili mora da se reši za sve jednako, i za ono dete koje nikada ne može da dođe njegov roditelj do nekog novinara pa da se javnosti skrene pažnja na problem.
Vi ste predsednik Odbora. Molim vas, dajte mi tačan podatak, koliko tačno novca treba za rešavanje kompletnog problema lečenja svih ljudi u Srbiji, ne samo dece, koji imaju retku bolest i koji moraju, kako se kaže – retka bolest, vašim žargonom, ne znam da li je to tačan izraz, koliko bi to Srbija trebalo da izdvoji godišnje za sve, u svim gradovima, u svim opštinama, od najmanjeg sela do grada? Molim vas za taj podatak.

Replika, gospodin Milisavljević.