Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i prof. dr Ružica Igić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić i Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, DSS je kod člana 1. podnela amandman gde se u tabeli 1. koja se odnosi na rashode i izdatke za nabavku nefinansijske imovine, ekonomska klasifikacija Socijalna zaštita iz budžeta, odnosno ostala socijalna zaštita, iznos od 3.431.000.000 menja na iznos od 1.831.000.000 i u članu 1. u tabeli koja se odnosi na rashode izdate za nabavku nefinansijske imovine, ekonomska klasifikacija 472, Socijalna zaštita iz budžeta, odnosno dečija zaštita, iznos od 43 milijarde menja se iznosom od 44 milijarde.
Samo kratko ću da kažem - sigurno je da izdaci za socijalnu zaštitu iz budžeta i kada je originalno donošen i sada, kada se rebalansom menja, treba da budu znatno povećana.
Svi smo mi svedoci da nam stanovništvo drastično siromaši, da ne možemo da podnesemo teret standarda koji opada i da ti izdaci moraju da budu povećani, ali svakako jedna od najugroženijih kategorija kod nas su deca. Zato i predlažemo da se sa kategorije, odnosno sa izdataka za ostalu socijalnu zaštitu znatno poveća stavka za dečiju zaštitu. Sigurno je da će deca, koja su najteže pogođena i to u svim slojevima stanovništva, znatno osetiti poboljšanje ako se bar malo osvrnemo kod usvajanja ovog rebalansa i kod povećavanja ovog izdatka. Kažem, pre svega za dečiju zaštitu. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Dejan Mihajlov.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Poštovani ministre, počeću od obrazloženja amandmana.
Amandman koji smo mi predložili odnosi se na smanjivanje mogućnosti za zaduživanje budžeta Republike Srbije od strane Vlade prodajom hartija od vrednosti i na druge načine, a vi ste u obrazloženju stavili nama, vaše službe koje pišu, pričaju kako o razvoju tržišta kapitala u Srbiji, tržište novca i kapitala i kako zaduživanje Srbije doprinosi razvoju tržišta kapitala, kako sad mogu svi da se uče kako će da trguju hartijama od vrednosti i ostalo.
Znači, vi umesto da u obrazloženju kažete – potrebe Republike Srbije su da se pokrije deficit u "Železnicama", da se pokriju subvencije koje dajemo putarskim firmama, železnicama, zbog lošeg upravljanja, zbog prevelikih rashoda, zbog partijskog zapošljavanja i zato moramo da se zadužujemo, da bi mogli sve to da pokrijemo, vi u obrazloženju govorite o tome kako to doprinosi razvoju trgovine hartija od vrednosti, kako će, eto, naši ljudi moći da se nauče kako se trguje državnim obveznicama na tržištu novca i kapitala. Potpuno je promašena tema u obrazloženju.
Naš cilj ovim amandmanom je bio da se smanji obim mogućnosti zaduženja od strane Republike izdavanjem hartija od vrednosti i na taj način da nateramo Vladu da budžetski deficit ne smanjuje tako, novim zaduživanjima, već da se budžetski deficit smanji tako što će da se smanje rashodi.
Suština je smanjiti rashode. Naši prihodi su takvi kakvi su. O tome smo govorili prilikom rasprave o rebalansu. Oni neće biti veći u dogledno vreme. Problem je u tome što su rashodi preveliki.
Vi ste pomenuli "Galeniku", koja je za par godina zaposlila 1.000 ljudi, i te rashode plaćamo mi, plaćaju građani, tako što će dug "Galenike" da postane javni dug, pa će građani Srbije, koji plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje i za lekove koje kupuju i tako plaćaju za to što se "Galenici" plaća, pa će ponovo, kad dug "Gelenike" postane javni dug, građani Srbije da plaćaju taj dug, da bi moglo 1.000 ljudi da se zaposli za dve godine, a pritom da se obim poslovanja i dobit smanji za preko 100% sa 1.000 novih ljudi. I to je suštinski problem ove države. Problem ove države nisu prihodi. Oni su takvi kakvi su.
Ova država sa svojih sedam miliona, sa ovolikom prosečnom zaradom, ne može da kupuje više benzina i od akciza od cigareta, duvana i naftnih derivata da napravi više. Ne može, to je to. Sa tim zaradama PDV može da bude toliki koliki je, ali rashodi moraju da budu manji.
Neću da pominjem ovo što gospoda iz LDP pominju u "Železnicama", troškove na reprezentacije i ostalo, ali prosto da krenemo od onoga što je realno, a to je da firma u kojoj su primili 1000 zaposlenih u jednom trenutku, za tri godine pravi obim poslovanja koji je sa preko 100 miliona pao na 50 miliona, dobiti gotovo da nema i napravi preko 300 miliona duga za te tri godine, a nasleđena je firma koja je bila u plusu. To je suštinski problem. Zato smatramo da Srbiju ne treba zaduživati, već u Srbiji treba čvrstom rukom upravljati i napraviti sistem koji će da funkcioniše i koji će sprečiti mogućnost bilo kakvih zloupotreba i nesvesnog poslovanja. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, u članu 2. rebalansa budžeta predviđeno je da se sredstva za pokriće budžetskog deficita, za otplatu glavnice po ranije uzetim kreditima i za nabavku finansijske imovine u ukupnom iznosu od 614 milijardi, treba da se pokrije iz sledećih izvora: od uzimanja novih komercijalnih kredita kod domaćih i stranih banaka u iznosu od 77 milijardi dinara, od emitovanja državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu u iznosu od 330 milijardi dinara i od primanja od emisija evro obveznica u iznosu od 221 milijarde dinara. Ta zaduženja ukupno bi iznosila 628 milijardi dinara i kaže se, to će biti pozitivna promena na računu, jer su sredstva od ova tri zaduženja veća za 16 milijardi u odnosu na iznos stavki koje treba da pokriju.
U članu 2. se kaže da, u slučaju da se ne dobije, odnosno ne nađemo ta sredstva, odnosno ne dobijemo te kredite koje smo planirali da ćemo dobiti na tržištu, ćemo koristiti sredstva sa konsolidovanog računa trezora. Naravno, nećemo koristiti ni kredite, ni sredstva sa računa konsolidovanog trezora ako budemo nešto prodali, odnosno ako nam se privatizacioni prihodi u ovoj godini povećaju.
Demokratska stranka Srbije predlaže, s obzirom na ovolika zaduženja i s obzirom na tih 628 milijardi, kojima pokrivamo i budžetski deficit i ranije uzete kredite, odnosno otplatu rata po tim kreditima, da šestomesečno, na svakih šest meseci Vlada podnosi izveštaj Skupštini gde smo utrošili sredstva, za koje namene su otišla i koji su efekti potrošenih sredstava.
U obrazloženju kojim ne prihvatate amandman ste rekli da Narodna skupština prilikom donošenja budžeta u jesen prethodne godine uvek ima u vidu koliko smo planirali da se zadužimo i za koje namene ćemo ta sredstva po osnovu zaduženja potrošite. Kažete da Narodna skupština svaki pojedinačni ugovor o zaduženju i svaki pojedinačni ugovor o davanju garancije isto tako ratifikuje ovde.
Znate šta? Ne možemo mi kao poslanici da sve to sabiramo na tri ili šest meseci. Jednostavno, smatramo da je Vlada dužna da na šest meseci napravi pregled ukupno uzetih kredita. Mi kada donosimo budžet imamo planirana zaduženja, ali na šest meseci, recimo, ako je to 36, mi već znao, tj. Vlada zna koliko je tih kreditnih zaduženja realizovano i za koje namene se potrošilo. U tom smislu je DSS podnela ovaj amandman, da imamo jednostavno sabrano pregledno koliko je sredstava uzeto i za šta se utrošilo i koji su efekti utrošenih sredstava. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Kao što vidite, gospodine ministre, poslanička grupa DSS je jedna od najaktivnijih poslaničkih grupa ovde i i te kako se temeljito spremala za ovaj rebalans budžeta.
Moj uvaženi kolega Nenad Popović i ja podneli smo amandman na član 2. koji jednostavno govori o transparentnosti. Želimo da sve bude transparentno i jasno i da građani Srbije budu upoznati i oko zaduženja na osnovu čega se zadužuje Vlada Republike Srbije.
Dakle, 2015. godine će doći do naplate upravo onih najvećih kredita za koje se zadužila prethodna Vlada sa velikom kamatnom stopom. Međutim, ono što je istina je da se i ova Vlada opredelila da se zadužuje kako bi pokrila deficit, što je i te kako nerealno, složićete se sa mnom. Setiću se godine 2006. kada ste vi bili ministar i kada je stožer te stranke bila DSS, kada smo vratili preko milijardu dolara duga MMF.
Jednostavno, ovim amandmanom želimo da zadužimo Vladu Republike Srbije da podnosi plan zaduženja na svakih tri meseca kako bi bili upoznati ne samo mi poslanici, već i kako bi građani Srbije znali koliki je javni dug, na osnovu kojih potreba će se zadužiti Vlada Republike Srbije i kod koga će se zadužiti. To je bila naša namera.
U obrazloženju koje ste nam dali stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što Narodna skupština donosi zakon kojim uređuje budžet i tekuću godinu. Tačno je, mi smo u ovom parlamentu doneli mnoge zakone, ali oni se ne poštuju. Doneli smo Zakon o poljoprivredi, o prosveti, o zdravstvu. Zbog čega Vlada ne bi radila transparentno i svaka tri meseca dostavljala plan zaduženja, kako bi bili upoznati i mi poslanici i građani Srbije? To je bila naša namera. Ne vidim razlog zbog čega niste prihvatili ovaj naš amandman.

Da li još neko želi reč?
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić Marković.
Izvolite.

Hvala.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2. vi kažete da će se iz Trezora u nekim ekstremnim uslovima koristiti sredstva. Mi smatramo da je vrlo važno da se kaže da će se ta sredstva koristiti prema jasno utvrđenim i poznatim kriterijumima.
Zbog čega to tražimo? Obrazložiću vam. Da se u javnosti može čuti da javni dug Srbije u 2013. godini opada, da se smanjuje, a zapravo, on raste i to raste jako brzo. On je 31.12. bio 17,6 milijardi dinara, a krajem aprila 2013. godine on je porastao za otprilike 1,8 milijardi i bio je oko 19,8 milijardi evra. To je otprilike 56,1% BDP.
Prema MMF, oni kažu da će taj dug vrlo moguće do kraja 2013. godine narasti na preko 65% BDP. Onda je potpuno jasno da ste vi morali da stavite u članu 2. i ogradu da u slučaju preke potrebe morate imati neku rezervu sredstava koja će služiti za pokriće budžetskog deficita, za pokriće dospelih kreditnih obaveza i to je u redu. Ali, bojim se da sa ovako naraslim potrebama ta zahvatanja iz Trezora mogu biti česta i mogu biti zaista takva da dovedu u pitanje i ta trezorska sredstva. Zbog toga je vrlo važno napraviti ovu ogradu, uspostaviti javne kriterijume, a ti kriterijumi su svima poznati i onda po tim kriterijumima je to moguće izvesti. Ovako, bojim se da će se sredstva zahvatati prilično nekontrolisano i da će ugroziti i ovu trezorsku rezervu. Hvala.