Hvala gospodine predsedniče.
Gospodine Dinkiću, u Srbiji se svake godine na održavanje puteva potroše milijarde dinara. Znamo da se često mnogi radovi sprovode bez raspisanog tendera. Znamo da se često krši i zloupotrebljava Zakon o javnim nabavkama.
Ne znam da li imate taj podatak, ali pretpostavljam da je održavanje puteva u Srbiji ubedljivo najskuplje, bar na Balkanu, ako ne u čitavoj Evropi, a o kvalitetu puteva našim građanima ne treba mnogo da se priča, i vi ste danas govorili o tome, o kvalitetu asfalta koji se koristi, o načinu na koji se izvode određeni radovi i koliko sve to košta.
S druge strane, kada uporedimo koliki je broj saobraćajnih nezgoda, koliko je ljudi stradalo na našim putevima, onda je taj podatak zaista poražavajući.
Ministarstvo Vlade Republike Srbije, regionalnog razvoja lokalne samouprave, ovim rebalansom budžeta je dobilo znatno manje sredstava za održavanje, redovno i povremeno održavanje lokalnih puteva.
Podsećam vas da je budžetom bilo predviđeno 3 milijarde i 100 miliona dinara, a da je na osnovu rebalansa predviđeno 1,57 milijardi. Nakon ukidanja značajnih sredstava koji su pripadala lokalnoj samoupravi, koji su se slivali u lokalne budžete na osnovu poreza na zarade, mislim da će mnoge lokalne samouprave biti u velikom problemu da održavaju i redovno, ali i u onim situacijama puteve kada, recimo, prilikom čišćenja snega ili nekih drugih nepredviđenih situacija. Zbog toga smo mi predložili da se ovim amandmanom umanje sredstva Javnog preduzeća "Putevi Srbije".
Ne mogu da prihvatim argumentaciju da bi se time ugrozila bezbednost na putevima Srbije. Jedva čekam raspravu koja će se sutra voditi ovde o pretvaranju duga Javnog preduzeća "Putevi Srbije" u javni dug, pa da vidimo šta se radi u tom preduzeću, da li se bezbednost ugrožava tako što se ne obeležavaju naplatne rampe, što se ne obeležavaju putevi i radovi koji se izvode na njima, da je gospodin Mrkonjić želeo da putevi budu bezbedniji, ne bi nam predlagao da promenimo dioptriju kad sednemo u kola i da vodimo računa kuda i kako se krećemo.
Smatram da je ovaj amandman trebalo prihvatiti, ali razumem vašu argumentaciju tako da zaista jedva čekam sutra da čujem šta je to toliko uspešno kod "Puteva Srbije" da bi se ogroman iznos iz budžeta njima prelio u njihove fondove nakon svih afera, nakon svih neuspešnih poteza aktuelnog direktora, nakon svega onoga što se dešavalo proteklih meseci, šta će Javno preduzeće "Putevi Srbije" to toliko učini na bezbednost i kvalitetu puteva i saobraćaja u Republici Srbiji u narednom periodu. Hvala vam najlepše.

Na član 6. razdeo 20 amandman je podneo narodni poslanik  Branka Karavidić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Branka Karavidić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, ja sam ovim amandmanom predvidela da se iz razdela Ministarstva saobraćaja i sredstava namenjenih Javnom preduzeću "Putevi Srbije", odvoje sredstva u visini od 200 miliona dinara, koji bi bili utrošeni za izradu planske dokumentacije za državni put prvog reda Požarevac-Kučevo-Majdanpek-Granica sa Bugarskom. Ja sam isti ovaj amandman podnela i prošle godine kada je bio u pitanju budžet republike za 2013. godinu.
Sad ću se malo osvrnuti na vaše obrazloženje. Pod jedan, navodite da se amandman ne prihvata iz razloga što je predlogom zakona već predviđeno smanjenje sredstava po istoj ekonomskoj klasifikaciji. Takođe kažete da se amandman ne prihvata obzirom na to da su već utvrđeni prioriteti u realizaciji projekata
saobraćajne infrastrukture u istočnoj Srbiji. Navodite put koji se trenutno gradi, zatim navodite da istočnoj Srbiji treba pružiti šansu za razvoj realizacijom projekata saobraćajne infrastrukture po prioritetima i u skladu sa strateškim dokumentima, itd.
Mislim da je vaše zalaganje za pružanje jednakih šansi svima, pa i istočnoj Srbiji samo deklarativno, jer u suprotnom bi ste prihvatili ovaj amandman. Vi u četvrtom stavu, odnosno u zadnjem stavu vašeg obrazloženja kažete da je ovaj put, ovaj putni pravac, njegova izgradnja je predviđena prostornim planom za 2014. godinu. Potpuno se slažem sa time i ja sam kao osnov za pisanje ovog amandmana imala upravo prostorni plan sa sobom, ali je pre izgradnje istog puta neophodno da se uradi planska dokumentacija, te zato mislim da treba ovaj amandman prihvatiti.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović: Izvolite.

Poštovani predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih podržao amandman moje koleginice, Branke Karavidić, iz razloga zato što je amandman smislen. Drugi razlog je što ja dolazim iz opštine Kučevo koja takođe pripada istočnoj Srbiji, a treći razlog je što samo podaci sa poslednjeg popisa pokazuju da u istočnoj Srbiji ima 15% manje stanovništva nego što je bilo pre 10 godina.
Druga stvar, istočna Srbija je bogata i rudnim bogatstvima, a i drvnim bogatstvima. Kako ćete nekog investitora da dovedete u istočnu Srbiju, bilo da se radi o Kučevu, Majdanpeku, Negotinu, Boru, ako nema dobre infrastrukture.
Obrazloženje je da para nema, a para ima. Evo na primer, Kancelarija za brze odgovore će potrošiti 8,8 milijardi dinara. Zamislite, duplo više nego što je budžet Skupštine Srbije. Kancelarija za održivi razvoj za nedovoljno razvijena područja pola milijarde. Avio-služba Vlade ni manje – ni više nego 358 miliona: Kabineti ministra su od 15, 25, do 50 miliona dinara. Mislim da za ovakvu namenu para treba naći. Istočna Srbija je granično područje, spomenuo sam njen privredni potencijal i u ime svih onih koji žive tamo, smatram da bi Vlada trebala da prihvati ovaj amandman. Hvala.

Na član 6. razdele 20 i 25 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić i Miloš Aligrudić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. razdele 20 i 25 amandman je podnela narodni poslanik Milica Radović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milica Radović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, amandmanom sam tražila da se iznos subvencija javnih preduzeća, tu sam prvenstveno imala na umu "Železnice Srbije", smanji za jednu milijardu i da se taj iznos preusmeri za unapređenje rada Službe za zdravstvenu zaštitu žena u oblasti reproduktivnog zdravlja i planiranja porodice.
Naime, kao što i sami vidite, ovaj amandman nema ambiciju da bude prihvaćen, ali njegova namera je da ukaže na potpuno pogrešan izbor prioriteta kada je u pitanju ovaj rebalans budžeta.
Da li treba i dalje da izdvajamo sredstva da bi gubitaše subvencionirali da bi oni i dalje pravili gubitke ili treba da uložimo pare u nešto što je u ovom trenutku najpotrebnije, što predstavlja primarni cilj Republike Srbije, a to je izmena demografske slike Srbije?
Mislim da, ako je najavljeno smanjenje subvencija javnih preduzeća, ono treba da bude vidljivo. Nije dovoljno smanjiti subvencije javnim preduzećima, tačnije "Železnici Srbije" za 10%, jer se na taj način ne rešava problem, niti se postižu neki značajniji dobici, odnosno uštede.
Lično mislim da je to preduzeće koje jako loše posluje, koje je do sada svojim neracionalnim i neefikasnim poslovanjem stvorilo gubitke, koje bi možda mogao da izdrži i neki budžet najrazvijenijih zemalja sveta, ali nikako budžet Republike Srbije.
I pored toga što evidentno ne znaju da posluju, oni ne znaju ono što je najstrašnije – da povuku sredstva sa kredita koji je već ranije ugovoren i zbog toga Srbija plaća pet miliona evra penala, zbog kašnjenja prilikom realizacije kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Ako je to već tako, ako oni ne znaju da ta sredstva treba da ulože u modernizaciju saobraćajnica, odnosno pruga u Srbiji, a podsetiću vas, vi to jako dobro znate, da se danas prosečan voz u Republici Srbiji kreće brzinom od 42 kilometra na sat, onda im, uz dužno poštovanje, pare i ne trebaju. Što im onda opredeljujemo bilo šta drugo? Zar nije onda pametnije te pare uložiti u nešto što vapi za novcem u ovom trenutku, a to je upravo unapređenje Službe za zdravstvenu zaštitu žena u reproduktivnom periodu, planiranje porodice. To je uslov, ja vas podsećam, bez koga nema prirodne obnove jedne nacije, bez kog nema izmene demografske slike Srbije u ovom trenutku.
Meni se čini da je i zadatak ove Vlade, to je bar tako napomenuto u ekspozeu ministra, odnosno premijera Dačića, da je upravo taj cilj jedan od primarnih ciljeva koje će Republika Srbija imati, a čini mi se da na tom polju nismo do sada uradili ništa. I ako nam to danas, u ovom trenutku, nije jasno ja se plašim da nam neće biti jasno nikada. Hvala vam.

Na član 6. razdeo 23 amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik prof. dr Ružica Igić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. razdele 23 i 25 amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Bojan Đurić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Božanić, Gorica Gajić i Dušica Morčev.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandmane u istovetnom tekstu su podneli narodni poslanici zajedno Judita Popović, Nataša Mićić, Radmila Gerov, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević, zajedno Branka Karavidić, Ivan Jovanović, Biljana Hasanović Korać, Gorica Mojović i zajedno Bojana Božanić, Gorica Gajić i Dušica Morčev.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u jednom momentu tokom rasprave delovali ste veoma iskreno kada ste bili u nekoj vrsti dileme, a ta dilema se sastojala u tome kada se razgovaralo o infrastrukturnim projektima, pre svega u Vojvodini, i vi ste tada izneli jedno mišljenje, da su Marija Terezija i Tito u stvari ulagali, infrastrukturne projekte su sprovodili i realizovali. Posle njih nije bilo infrastrukturnih realizacija u Srbiji. To zaista deluje veoma čudno kada dolazi iz usta jednog ministra, pogotovo što ste povezali taj prestanak infrastrukturnih ulaganja nekim momentom nastanka višestranačja u Srbiji.
Gospodine ministre, nije višestranačje nastao kao problem u smislu prestanka ulaganja u Srbiju. Vi biste mogli da dobijete validne podatke i odgovore na te vaše dileme i na to vaše pitanje od vaših koalicionih partnera. Dakle, od devedesetih godina u Srbiji više nema velikih infrastrukturnih ulaganja upravo iz tog razloga, jer je Srbija ratovala, gospodine ministre, pa iz tog razloga bi možda najviše podataka mogli da dobijete od svih onih koji su tada bili na vlasti i od najdražih i najmilijih opozicionih stranaka.
Prema tome, nije višestranačje, nije parlamentarizam najveći problem Srbije. Najveći problem Srbije je pogrešna politika i mi se stalno vraćamo na tu politiku.
Kada pogledamo da vi čak i u ovoj stavci budžeta u stvari rešavate pitanje uštede tako što prepolovljujete sredstva koja namenjujete lokalnim samoupravama za redovno i povremeno održavanje lokalne putne mreže, onda je jasno koliko je u stvari Srbiji bitno. Dakle, ne samo da se rade veliki infrastrukturni projekti, nego uopšte da se održava već nešto postojeće. Da li je ovo način da se modernizuje Srbija? Da li je ovo način da se nešto promeni u Srbiji ako vi štedite na investicijama, oko osam milijardi dinara manje investicija, kada štedite na tako bitnim stvarima koje bi mogle da doprinesu razvoju cele privrede? Privreda je u gubitku u toku 2012. godine otprilike 63 milijarde dinara.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.