Hvala, poštovani predsedniče.
Da zaokružimo, pošto smo i mi podneli amandman na član 9. i predložili da se briše. Zaista molim ministra da mi stvarno kaže dokle više da sve tovarimo na lokalne samouprave? Imali smo prvo prebacivanja regionalnih puteva na lokalni nivo, pa šta ćemo da radimo – videćemo. Posle toga, hajde, opredelićemo im sredstva. Da ne pričam o tome da smo im opredelili samo 900 miliona za zimsko održavanje, što je veliki problem. Mislim da je ono čak potrebnije od ovog letnjeg održavanja. Nakon toga smo raspisali tendere uz puno muke, pa uz neke nove procedure - kako da se radi održavanje, kako da se to reguliše, kako da se sastavi specifikacija i nakon toga, u ovom novom Zakonu o javnim nabavkama, koji je isto fenomenalan, u junu tek dobijamo te ugovore sa izvođačima radova i nakon toga za 50% umanjujemo sredstva lokalnim samoupravama za održavanje ovih puteva.
Da li to znači da će sada opštine morati da se zaduže da bi isplatile planirani deo sredstava? Ugovori su mahom potpisani. Znam dosta opština gde su ti ugovori potpisani.
Pričali smo sada i o nekom začaranom krugu. Ne znam sada kako da izađemo iz tog začaranog kruga? Čini mi se da je koleginica Čomić rekla kako se nešto kvartalno dešava. Znači, obećavamo nešto i ta obećanja kvartalno padaju u vodu, konkretno, za ove lokalne samouprave, i to na svaka četiri meseca – rebalansom, pa budžetom, pa setom poreskih zakona, pa ukidanjem onih taksi i sada opet ovim rebalansom.
Verujte mi da se osećam kao papagaj. Non-stop pričam jedno te isto i računam da ako dovoljan broj puta ponovim, valjda će ministar shvatiti da treba da se obrati pažnja na probleme ljudi koji se nalaze tamo na terenu.
Prvo smo smanjili ova sredstva, smanjili smo transfere, ukinuli smo porez, odnosno smanjili smo porez na dohodak, ukinuli smo neke takse, centralizujemo obračun zarada, centralizujemo zaposlenja u javnom sektoru, lokalnim samoupravama – ne znam da li smatrate da niko od ljudi u lokalnim samoupravama nije kompetentan bilo šta da radi? Da li mislite, ne vi lično nego uopšte svi ministri i Vlada, da može neko tamo u Beogradu, nekakva kancelarija, ministar, državni sekretar i slično, da odlučuje o svim poslovima koji se dešavaju na nivou lokalne samouprave?
Nedostaju nam sredstva za infrastrukturu. To smo videli, samim tim nemamo mrežu infrastrukture. Nakon toga, naravno da nemamo nikakve investitore koji dolaze u te opštine da nešto ulažu i samim tim imamo nedostatak radnih mesta. To dalje vodi nedostatku nekog svežeg živog kapitala, koji bi došao u neke određene opštine, u sve opštine. Odatle idemo u neku negaciju – nedostatak rasta i privrede i BDP i čitave proizvodnje i svega. Imamo nedostatak unapređenja kvaliteta života, što sve vodi nedostatku ljudi u Srbiji.
Ako vi mislite da je cilj da se svi mi selimo i da dođemo ovde u Beograd da živimo i ako mislite da taj nedostatak ljudi u Srbiji je cilj koji treba da postignemo, verujte mi da smo to skoro već i postigli.

Reč ima ministar Dinkić.

Nažalost, mislim da ćete još mnogo puta morati ovu priču da ponovite i da budete glasniji da bi se problem rešio. Rešenje svakako nije da regionalne puteve održavaju gradovi i opštine. Regionalne puteve treba da održavaju regioni. Regione najpre treba formirati.
Od kada govorim da treba menjati Ustav i formirati regione u Srbiji i dati im nadležnosti? Pozvaću Vojvođane na sastanak, pošto je to jedini funkcionalni region koji danas postoji u Srbiji, da napravimo ovog leta zakon o finansiranju Vojvodine, kao što sam i obećao. Jedna od nadležnosti regiona jeste i održavanje regionalnih puteva – ne gradova, ne Republike, nego regiona. Treba im dati nadležnosti i sredstva za takvu vrstu delatnosti. Vojvođanima ćemo to rešiti, nadam se, u zakonu koji ćemo predložiti ovoj skupštini da ga usvojimo pre zakona o budžetu za narednu godinu. Ali, nećemo rešiti problem vas koji ste u zapadnoj Srbiji, istočnoj Srbiji i južnoj Srbiji, u Šumadiji, bez formiranja funkcionalnih regiona u celoj Srbiji. Sve dotle ćemo imati neravnomerni razvoj.
Što se tiče opština, 80% od poreza na zarade sada ostaje gradovima i opštinama. Na ljudima koji vode gradove i opštine je da odrede prioritete. Nekima je prioritet da dovedu investitore, da zaposle ljude i da naprave fabrike, a drugima je prioritet da zaposle što više partijskih ljudi. Različite su opštine u tome po Srbiji. Pogledajte koliko ima zaposlenih po broju stanovnika u različitim gradovima i opštinama Srbije, pa ćete videti da može da postoji lokalna uprava koja ima minimalan neophodan broj zaposlenih, a ima i onih koje su gomilane partijskim kadrovima kroz razne garniture. Onda, ako se daje novac na birokratiju u opštini, onda nema za ove korisne stvari – ni za puteve, ni za lokalne puteve, niti za infrastrukturne projekte, što treba da bude funkcija lokalnih vlasti.
Isto tako, čuli smo jednu demagogiju danas tokom današnjeg dana, zamerka Novom Sadu kakav porez na imovinu određuje. Ako jedna uprava ima većinsku podršku odbornika u nekoj skupštini da vode neku politiku, porez na imovinu je lokalni porez. Ko onda odgovara za to da li će biti prikupljenog poreza i za šta će se on trošiti? Neću ja kao ministar finansija da se u to mešam, jer je to posao lokalne samouprave. To je fiskalna decentralizacija, ali onda ne sme da se ide demagogijom i da se kaže u nekim mestima – mi bismo to uradili, ali nam Beograd ne da. To nije fer. Neke stvari lokal ne može sam da uradi i zato je potrebna podrška Beograda, odnosno republičke Vlade. Ali, ima puno stvari koje može da uradi, ali postavlja sebi različite prioritete.
Kako je moguće da neke opštine imaju interes da besplatno daju zemljište za investitore, samo da dođu i da naprave fabriku i zaposle ljude, a neke su odredile ogromne komunalne takse i kod njih niko neće ni da dođe, a kamoli da sagradi fabriku? To je decentralizacija i to je demokratija. Ako narodu, toj opštini i gradu, ako im ne smeta to što gro budžeta ode za plate opštinske administracije a ne za projekte i ako ponovo glasaju za takve ljude, onda ne znam šta da tu kažem? To je pitanje demokratije i obrnuto. U mestima gde se uzastopno glasa za, kada bi to makar bilo, ljude koji su već pokazali da dobro vode grad, to je onda prava stvar i to je pouzdan znak da taj čovek dobro vodi svoju opštinu.
Međutim, problem je što smo i tu iskrivili naš politički sistem i što nemamo direktan izbor gradonačelnika. To takođe moramo da promenimo. Ne samo da imamo regione, nego izbor gradonačelnika, predsednika opštine po imenu i prezimenu, da imenom i prezimenom stane pred svoje sugrađane i da odgovara za rezultate svog rada, a ne da se krije iza partije. Jer, niti Vučić, niti Dačić, niti
Koštunica, niti bilo ko od nas, niti ja, vi, možemo da znamo šta ko radi u 170 opština i gradova. To treba da bude čovek koji imenom i prezimenom izlazi na crtu na izbore.

Replika, gospođa Božanić.

Zaista bih se sa ovim poslednjim složila u potpunosti sa vama, jer to ima smisla, i ne samo gradonačelnici, mislim da i narodni poslanici treba da svojim imenom i prezimenom stoje i predstavljaju svoje gradove i opštine i regione.
Što se tiče regiona, sada imamo okruge koji funkcionišu kako-tako. U stvari, ne bave se stvarima o kojima ste govorili, imaju određenu administraciju i u ovom budžetu oni imaju određena sredstva. Mislim da bi možda oni mogli da se pozabave ovim stvarima. Svakako se slažem da moramo da napravimo decentralizaciju i da moraju postojati regioni. Da li to treba da se uradi na ovaj način kako je predloženo i da ti regioni treba da budu megalomanski ili to treba da ostane na nivou ovih okruga, verujem da to treba da ostane na nivou ovih okruga kakvi sada postoje a da unapredimo njihove kapacitete.
Opet pričam o porezu na zarade. Svakako 80%, to treba reći, ali isto tako treba reći da smo taj porez na zarade umanjili sada u ovom prethodnom periodu ovim prethodnim setovima poreskih zakona.
Što se tiče prioriteta i projekata koji treba da se rade u lokalnim samoupravama, tako je, o tome odlučuju ti lokalni lideri i lokalna vlast. Mene interesuje ono što ste pričali danas o tome, pa ste pitali neke poslanike da vam daju predloge i to da li država ima strategiju razvoja, da li ima neku viziju koje projekte i koje prioritete bi trebalo da postavi?
Nisam primetila u svim sektorima da se tako radi. Dakle, da imamo prioritet prvo tih glavnih kapitalnih projekata, da uredimo državu, da imamo autoputeve, da vidimo šta nam je sa aerodromima, da vidimo šta nam je sa železnicom. Znači, to su neke glavne stvari.
Ne treba država da pravi tamo negde most u nekom selu. U svakom slučaju za to ne treba da određuje sredstva, o tome treba da vodi računa lokalna samouprava. Velikih problema ćemo da imamo upravo zbog ove projektne dokumentacije. Mislim da država treba prvo da poradi na projektnoj dokumentaciji. Dakle, da pomogne lokalnim samoupravama da izrade plansku dokumentaciju. Ne znam da li ona naredba od pre par godina da sve opštine moraju da imaju prostorni plan ispunjena, da li sve opštine zaista imaju plansku dokumentaciju, što se tiče projektne dokumentacije, i osposobljavanja kadrova. Ništa od sredstava, bilo kojih, države ili drugih donatora nećemo moći da dobijemo ukoliko nemamo ove osnovne elemente. Bojim se da će država na tome najviše morati da poradi.

Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Gospodine predsedavajući, javljajući se rizikujem da budem optužena za demagogiju, obzirom da sam poslanik DS.
No, vratila bih se na član 9. gde sam zajedno sa svojim kolegama predvidela da se ovaj član briše. Radi naših gledalaca, građana Srbije, samo sam htela da podsetim da ovaj amandman predviđa povratak na stanje iz doba kada se donosio budžet Republike Srbije, kada su sredstva u visini od preko tri milijarde dinara bila namenjena mreži puteva izuzetih iz mreže puteva prvog i drugog reda, odnosno mrežu lokalnih puteva u dužini od preko šest hiljada kilometara.
Dokaz da je ovaj rebalans rezultat samo pukog rezanja rashoda bez plana, bez sagledavanja posledica je upravo ne prihvatanje ovog amandmana. Ta prepolovljena sredstva namenjena lokalnim upravama će biti nedovoljna da one izvrše svoje nadležnosti. One neće moći da nadomeste sredstva u visini od milijardu i po dinara, a mogu samo da podsetim da im je prihod ovih meseci drastično smanjen. One su osiromašene. Ne znam kako će same izaći na kraj sa održavanjem tolike dužine lokalnih puteva.
Podsetila bih da su sve lokalne uprave u prvom kvartalu ove godine bile u obavezi da Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave pošalju svoje planove letnjeg održavanja. Verujem da su sve lokalne uprave to uradile. Dobile su saglasnost nadležnog ministarstva, a zatim su pristupili javnim nabavkama. Neke od njih su do sada potpisale ugovore, a one koje su imale više sreće već su obezbedile izvođenje radova na svojim lokalnim putevima.
Mene interesuje, gospodine ministre, šta će raditi lokalne uprave, njih 132, posle usvajanja ovakvog rebalansa? Da li će lokalne samouprave ponovo morati da rade svoje planove letnjeg održavanja, slati Ministarstvu regionalnog razvoja, raditi javne nabavke i ponovo potpisivati ugovore sa izvođačima? To je pitanje. Nadam se da je gospodin ministar pitanje čuo, pa će mi na to pitanje i odgovoriti.
Odbijanje ovog amandmana u stvari ukazuje na drugi nivo problema. To je u stvari narušena bezbednost u saobraćaju. Samo ću pokušati da opišem jedan put koji je u opštini Majdanpek dat na staranje, gde se od strane stručnih lica kaže da je gornji sloj kolovoznim zastorom celom dužinom puta ispucao sa udarnim rupama, da je na mostovima došlo do sleganja obalnih zidova i mostovi su ne bezbedni za odvijanje saobraćaja, gde su odvodni jarkovi napunjeni zemljanim materijalom i kamenom celom dužinom, gde su propusti takođe napunjeni zemljanim materijalom, i da su popucale šahte, a na pojedinim mestima došlo je do loma betonskih cevi, odnosno propusta. Mogla bih ovako da pročitam ceo nalaz eksperata, odnosno ljudi, saobraćajnih inspektora, inženjera koji su išli u obilazak jednog puta prenetog lokalnoj upravi Majdanpek. Verujem da je 90% narodnih poslanika prepoznalo neke od svojih lokalnih puteva.
Ne mogu da verujem da se u celu priču, u sugerisanje u to da se prihvati ovaj amandman nisu uključili nadležni ministri. Tu mislim na ministarku Kalanović i na ministra za infrastrukturu. Gotovo sam sigurna da je ovo katastrofalno stanje skoro svih šest hiljada kilometara puteva ogromna pretnja za bezbednost u saobraćaju. Tu su ugroženi i životi ljudi, a da ne govorim o mogućoj materijalnoj šteti.
Gledajući rebalans budžeta, slučajno naiđoh na, recimo, član 6. razdeo Ministarstva finansija i privrede, funkcija – 410, ekonomska klasifikacija 621 – nabavka domaće finansijske imovine, gde je opredeljeno 7.400.000 dinara. Pod nejasnom formulacijom ulaganja od posebnog značaja, a raspored korišćenja datih sredstava će se vršiti po posebnom aktu Vlade. Da li je lokalna putna mreža od posebnog značaja, kako za sve građane Srbije, tako i za Vladu Republike Srbije?

Reč ima ministar Dinkić.

Odgovoriću vam na ovo pitanje, jer je bilo konkretno.
Ako su lokalne samouprave planirale da rade radove za tri milijarde dinara, govorim za sve opštine, za održavanje puteva, koji su regionalnog karaktera, njihova nadležnost je preneta na lokal, a sada pošto je to prepolovljen iznos od strane Republike, imaju dva rešenja. Ako imaju mogućnosti da isfinansiraju to sve sami, kad kažem sve, mislim na nedostajuća sredstva, ili da naprave anekse ugovora i da finansiraju onoliko koliko para dobiju. Nema treće mogućnosti.
Moram da vam kažem, ako postoji problem sa nekim rashodima koji uopšte nisu bili celishodni, a koje smo imali, navešću vam samo dva – otplata dugova za skoro milijardu i po dinara, milijardu i po dinara saniranje neosiguranih depozita za Razvojnu banku Vojvodine. Mogu da vam navedem još takvih dubioza koje su isfinansirane. Moralo je negde da se smanjuje.
Šta je alternativa? Da smo ostavili isti iznos, morali bi više da se zadužimo. Tu nema nikakve dileme. Kompletan deficit se pokriva zaduživanjem. Nemamo privacione prihode da bismo pokrili taj deficit, nemamo ni donacije. Znači, alternativa višem budžetskom deficitu. Bez obzira što bi ovo bilo korisno upotrebljeno, smatram da treba održavati puteve, ali viši budžetski deficit u ovakvim uslovima znači veće zaduživanje, više troškove za kamate u narednim godinama i opet još manje para za održavanje puteva. To je začarani krug. Pričao sam pre par sati. Nije jednostavno prekinuti.
Rekao sam kako može da se prekine. U svakom slučaju, svaka opština, svaki grad će videti šta su mogućnosti. Neke opštine, kao što je Majdanpek, sigurno nemaju sredstava. Uveren sam u to. One su u lošoj poziciji i moći će da finansiraju samo onoliko koliko dobiju od Republike. Neke druge mogu da dodaju sve što im nedostaje ili deo koji nedostaje, pa da urade više, od slučaja do slučaja.

Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.