Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gorica Gajić i Dušica Morčev.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić.

Hvala.
Danima vodimo raspravu o tome da ovako veliki budžetski deficit, odnosno Vlada je takav predložila, jedino može da se smanji, odnosno tako su odlučili, ako smanjuju pojedine rashodne stavke u budžetima pojedinih ministarstava. Jednostavno, pošlo se od te pretpostavke da je bolje malo kozmetički popraviti budžet, hajde da vidimo gde možemo na rashodnim stranama da smanjimo sopstvene prihode, a onda ćemo videti da li ćemo za sledeću godinu uraditi neke strukturne promene, strukturne reforme i mnogo ozbiljnije i suštinskije promeniti budžet.
U ovom slučaju mnoga od tih smanjenja u stvari kod rashodnih strana budžeta su bila opravdana, ali kod mnogih stavki koje su se ovog puta smanjile i nisu. Smanjenje kod budžetskog Fonda za vanredne situacije, koje je sada ovim rebalansom svedeno na 81.148.000 dinara smatramo nedopustivo niskim. Mi svake godine u Srbiji, nažalost, imamo neku elementarnu nepogodu, da li je suša, da li su poplave, da li su klizišta, da li je grad i svake godine, nažalost, nama elementarne nepogode donesu ogromne materijalne troškove i svake godine se kunemo kako ćemo već u sledećem budžetu da izdvojimo znatna sredstva za Fond za vanredne situacije. Onda slušamo i apele načelnika Sektora za vanredne situacije, kako jednostavno nema ni tehničke mogućnosti, ni kadrovskih potencijala da se izbori sa stihijama prilikom elementarnih nepogoda.
Zato smo mi sada, DSS, predložili i to vrlo radikalno da se ovaj fond poveća na 640.000.000 dinara, odnosno da se kompletna stavka sa Uprave za zajedničke poslove od 559.000.000 dinara u celosti prebaci na ovaj fond. Bili smo malo radikalniji prilikom predlaganja ovog amandmana, da bismo se trgli, da bismo shvatili da nam je Fond za vanredne situacije jako nizak, da su nam sredstva mnogo mala, da sa tim sredstvima ne možemo da se borimo sa svim onim što nam se dešava iz godine u godinu i da moramo da shvatimo da najmanje treba ovde da smanjujemo.
Vi ste u obrazloženju rekli da su već ova sredstva kod Uprave za zajedničke poslove potrošena za nove softverske programe. Da smo znali, predložili bismo sa neke druge stavke da se taj iznos prenese, ali sigurno je i to morate da znate da ovaj fond ne sme da ostane ispod bar 400.000.000 dinara. To je neki optimalni iznos sa kojim možemo da idemo, kada su elementarne nepogode u pitanju i kada nas takva situacija zadesi.

Hvala.
Na član 5. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Bojana Božanić.
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić.

Hvala.
Ne znam da li su se kolege iz ostalih poslaničkih klubova istrošile na onim rok pesmama. Sve u svemu, izgleda da kada je o konkretnim stvarima reč, samo DSS ovde radi nešto.
U članu 5. smo hteli da zamenimo neke stvari kod planiranih izdataka. Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacije planiralo je 300.000.000 dinara za prelazak na digitalno emitovanje zemaljskog TV signala. Lično verujem da možemo da živimo i bez tog prelaska na digitalno emitovanje TV signala, prvo što je program i dosadan i nije nešto posebno inventivan, ali da bez nekih drugih stvari verovatno ne bi mogli.
Ukoliko već kažete da je ovaj budžet okrenut prema EU, prema tom pridruživanju itd, onda treba da pratimo i neke evropske standarde. Mislim da ono što smo mi predložili, a to je da deo sredstava, u iznosu od 110.000.000 dinara, prebacimo za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u onim lokalnim samoupravama koje imaju pripremljenu dokumentaciju i u kojima postoje neki efekti ili prekogranični ili za koje je veoma značajno da se reši ovaj problem.
Juče baš kada je bio predsednik parlamenta Slovenije, govorio je o tome. Kada smo ga pitali šta je to vrlo važno da bi ispratili te neke nove trendove u EU, prvo je spomenuo zaštitu životne sredine. Ukoliko ne budemo ulagali sredstva u izgradnju ovih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, da bi u te neke sredine, gde to bude urađeno, doveli npr. neke nove posetioce, neke nove investitore, pokazali neke nove turističke atraktivnosti koje, verujem, svaka sredina i svaka opština ovde u Srbiji ima, mislim da ne možemo krenuti dalje. Dakle, ako pratimo te savremene evropske trendove, u svakom slučaju moramo se baviti zaštitom životne sredine.
Kad smo već kod toga, postavila bih pitanje vezano za životnu sredinu – da li su planirana sredstva za subvencije reciklerima opasnog otpada za ovu godinu? Koliko znam, konkurs još uvek nije raspisan, a ni sredstva od prošle godine nisu uplaćena. Verujem da je to vrlo važna stvar, pre svega da bi pratili savremene tekovine i da bi već bili u skladu sa tim što govorite, da pratimo trendove EU.
Takođe, smatram da je vrlo važno da dodamo još neki dinar, pa neka je to i sto miliona dinara za nastavak Koridora 11, o tome sam već malo pre govorila, bez čega nema života pre svega u zapadnoj Srbiji. Isto tako, ako već pratimo te trendove i EU i modernizam evropskih država, moramo i granične prelaze da usavršimo, da ih modrnizujemo, pa predlažem da se u odnosu na 2.200.000 dinara, koliko je samo tek da se ne ugasi ova pozicija ostavljeno za izgradnju graničnog prelaza Kotroman između Srbije i BiH, da se zameni iznosom od 42.200.000 i da stvarno konačno uradimo taj granični prelaz kako bi na kraju ovu državu u potpunosti osavremenili. Slažem se da treba da štedimo, ali moramo da napravimo dobru ravnotežu između mera štednje i razvojnih projekata.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Sanda Rašković Ivić i Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Sanda Rašković Ivić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, DSS je podnela amandman o ovom članu zato što su u budžetu za 2013. godinu planirani kapitalni izdaci za ulaganja u kulturu, za sanaciju i adaptaciju Narodnog muzeja. U 2013. godini je bilo predviđeno 130 miliona dinara, a rebalansom za njegovu sanaciju je predviđeno nula dinara. Za sanaciju i adaptaciju i nadgradnju Muzeja savremene umetnosti za 2013. godinu je budžetom bilo predviđeno 266.470.000 dinara, a rebalansom su ta izdvajanja prepolovljena.
S obzirom na značaj Narodnog muzeja i na činjenicu da je prošla već čitava decenija od početka njegove obnove, mi u DSS smatramo da je nedopustivim da se potpuno uvrnu, da tako kažem, sredstva za obnovu ovog muzeja.
Dame i gospodo, kultura jednog naroda koji nije veliki, kao što je srpski narod, jeste naša poslednja linija odbrane. Ako to ne budemo imali, nećemo znati ni ko smo ni šta smo. Jedino se plašim, pošto se sve više čuju neke izjave da Srbima treba menjati "majnd set", odnosno svest, da se tu radi o pokušaju promene svesti. Svest može da bude individualna i kolektivna. Naravno, individualnu svest je jako teško menjati, i to spada u domen patologije i kriminala ako se menja. Međutim, kolektivna svest je tradicija, kultura, kulturne vrednosti. Ako nam to oduzmete, gospodo iz vlasti, zaista nećemo znati ni ko smo ni šta smo, bićemo samo jedna bezoblična masa.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Odmah da vam kažem da ste apsolutno u pravu, gospođo Rašković. Na moju veliku žalost smo te pare skinuli zato što te pare ne bi bile potrošene. Ne bi bio potrošen ni jedan dinar, zato što apsolutno nema tog projekta koji bi to povukao.
Kada opravdano kažete da treba završiti rekonstrukciju Narodnog muzeja, to već godinama podržavam i obezbeđujemo pare redovno budžetom. Iz Ministarstva kulture mi je rečeno da kada bi ostale te pare, ne bi bio potrošen ni jedan jedini dinar. Tražili su mi da to skinem i da stavimo na neke projekte koji će biti realizovani, s obrazloženjem da ne postoji sa inženjerskog aspekta, ne sa aspekta potreba kulture, da tamo nema projekta koji može da se realizuje, što je samo po sebi skandalozno. Apsolutno se s vama slažem, jer se godinama priča o potrebi rekonstrukcije ne samo Narodnog muzeja nego i drugih institucija kulture.
Pamtim i one godine kada sam bio u prvom mandatu ministar finansija, uvek sam davao novac, kad god su ljudi iz kulture tražili taj novac, a onda u realizaciji ispadne da se to ne potroši iz razloga što se zapravo zatraži, a kada se dobije, onda dođe do inženjera, nije baš uvek, ali je bilo tako u mnogo slučajeva – nije bio slučaj kada je bio u pitanju Muzej kinoteke, jer je tu zaista bila urađena investicija, kada je bilo Leskovačko pozorište, kao i Narodna biblioteka, to je završeno, kao i neke druge, ali za Muzej to već slušamo godinama, tu istu priču. Nije da Ministarstvo finansija ne želi to da podrži, ali bi stajao fiktivno taj novac i ne bi se utrošio ni jedan dinar, jer su mi rekli da tehnički ne može da se realizuje, a ne znam ni ja iz kog razloga.
Podržavam vaša izlaganja iz razloga što javnost onda treba da napravi apel i da vidimo onda šta je tu problem i zašto se te investicije ne realizuju. Para je bilo iz budžeta i moglo je i da ostane, mogli smo i da ne skidamo to, ali je meni bilo žalo, na neki način, kada su rekli da neće to potrošiti jer nemaju neku tehničku dokumentaciju, ili o čemu se već radi, da ostavljamo fiktivno novac i onda bi me prozivali opet da sam ja kriv. Bolje da se javno kaže – nije taj projekat spreman za realizaciju. Ko je kriv, to treba odrediti i kazniti ga jer nije odradio deo svog posla, a da mi fiktivno držimo neki novac za projekat koji neće biti realizovan, to nismo želeli.
Zato smo kulturi dali i više sredstava nego što je imala u originalnom budžetu. To je jedino ministarstvo koje trenutno ima povećanje u budžetu, makar skromno. Zato smo prihvatili, kao Vlada, jedan amandman koji dozvoljava da kultura, isto kao i institucije visokog obrazovanja, imaju trajno na raspolaganju sopstvene prihode. Dakle, ostaće im trajno prihodi koje sami naplate i oni će sami odlučivati o njihovom rasporedu, neće ulaziti u opšti prihod budžeta, tako da smo to prihvatili u izmenama Zakona o budžetskom sistemu, kao i za sve ostale institucije kulture, kao što smo svojevremeno na isti način uradili i sa institucijama visokog obrazovanja.

Replika, Sanda Rašković Ivić.

Gospodine ministre, veoma mi je drago što delite ne samo moje mišljenje, nego i mišljenje naše poslaničke grupe. Međutim, neko ipak treba da snosi odgovornost.
Pomenuli ste Muzej kinoteke i zaista sam bila u Kinoteci, to je impresivno i izvanredno izgleda. Neko u Muzeju, u Narodnom muzeju bi trebao da snosi odgovornost zašto do sada ti projekti nisu napravljeni.
Dalje bih pledirala na veliki rad u kulturi. Nismo reagovali na to da nama Hrvati uzimaju Teslu i da nam uzimaju Ivu Andrića, koji je naš jedini nobelovac i kojim se svi mi ponosimo, a muzeji ni Teslin ni Andrićev ne rade onako kako bi trebalo da rade.