Kako sam dobio pravo na repliku?

Zato što se pre vas javio gospodin Đurić. Pošto ste pomenuti, dala sam vam repliku na izlaganje gospodina Veselinovića.

Javio sam se po amandmanu i nastavljamo raspravu po amandmanu.

Nisam primetila. Dobro, nastavite.

Jednostavno, u skladu sa tim sam i dao predlog da se održi sednica odbora na koju ćemo pozvati i ministra Velimira Ilića i ostale relevantne ljude iz stručne javnosti, da vidimo šta tu treba uraditi. Hrast kao hrast ne može da bude tema. Hrast može da bude simbol ne svih tema u ovoj zemlji. Ne možemo sada da se bavimo hrastom, a nas fabrike zagađuju, truju nam reke, truju nam floru i faunu.
Imamo toliko problema sa ekologijom. U redu je, kažem, neka hrast postane simbol toga, otpora i svih tema da nametnemo i da rešimo te probleme a to je obaveza svih nas ovde koji sedimo. Nemojte da hrast bude ispolitizovan. To nema veze sa politikom. To je simbol borbe za bolji život, za bolju budućnost, za budućnost naše dece. Ako ovako nastavimo postaćemo jedna obična zemlja u kojoj će se skladištiti otpad i raditi sve i svašta, uvoziti gume iz drugih zemalja da bi ih ovde reciklirali, da li to treba da radimo? Nismo spali na te grane. Ova Srbija je bogata, lepa i moramo da sačuvamo prirodu koju nam je Bog podario. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Lako ćemo za hrast, gospodine Radenkoviću, nego član 2. zakona o kome govorimo glasi – da Republika Srbija preuzima kao javni dug obaveze iz člana 1. ovog zakona u ukupnom nominalnom iznosu od 1.346.775.310 dinara.
Gospodine Radenkoviću, pitam vas kome se duguje taj novac?
(Predsedavajuća: Nemojte se obraćati direktno narodnom poslaniku.)
Obraćam se vama, gospodine Radenkoviću, a ovo kažem i gospodinu Petronijeviću koji se buni i viče. Prvo, zato što ministar Mrkonjić visoki funkcioner njegove partije, pošto je rekao da će odgovarati samo na pitanja iz svog resora, ne dolazi u Skupštinu.
O tome smo pričali na početku ove rasprave. Gospodin Radenković nije bio tu. Naravno, uvek se radujem kada je on tu. Te rasprave su uvek zanimljive, ali još jedan od razloga zašto gospodina Radenkovića pitam je zato što predstavnici Vlade ćute. Mislim da ovo traje možda pet, šest sati od kada je počela rasprava o ovom zakonu.
Zbog toga očekujem odgovor od vas, gospodine Radenkoviću. Ako se slažete sa amandmanom da se dostavi ovom parlamentu 15. jula lista firmi kojima se duguje, onda to recite. Onda očekujem da će makar vaša poslanička grupa u danu za glasanje podržati taj amandman. Sve drugo, hrast, ne hrast, Bog nam je podari lepu prirodu, to je više za gospodina Lazanskog i izbore za mis, ali ovo je ipak Narodna skupština. Ovde govorimo o preuzimanju u javni dug obaveze od 11,5 miliona evra.
Otvorili ste još neka pitanja. Meni bi bilo drago da vi budete ministar, da ne ulazim u kadrovska rešenja. Rizikujem da mi kažete isto i što gospodinu Veselinoviću, da se ne pitamo za Vladu. To je tačno. Ne nadamo se ulasku u nju. Sa gospodinom Veselinovićem vidite da li je u njegovom slučaju drugačije. Otvorili ste jedno vrlo važno pitanje. Shvatio sam da ste vi protiv privatizacije preduzeća. Vama ne samo da smeta to što su neke privatizacije, videćemo, utvrdiće sudovi, bile kriminalne, nego da ste vi protiv koncepta privatizacije uopšte. S tim imam veliki problem.
Mislim da je Milutin Mrkonjić progresivniji ministar od vas kao potencijalnog kandidata ili makar kao predsednika Odbora koji ipak dosta utiče i u partiji i u ovom parlamentu na politiku u ovoj oblasti. Mislim da tako nastaju dugovi, zato što su to Alajbegove slame, društveno i državno. Da li vi mislite drugačije, gospodine Radenkoviću? Shvatio sam da će sada doći mladi lavovi SPS i napraviti novu atmosferu u Vladi. Nemojte da ispadne Milutin Mrkonjić najprogresivniji.

Narodni poslanik Dejan Radenković, replika.

Mislim da ovde polako ulazimo u fazu gubljenja smisla ove rasprave. Mislim da smo krenuli principom zamene teza. Opet, kad bih se vraćao, protiv smo privatizacije. Protiv smo pljačkaških privatizacija koje su ubile ovu zemlju, razorile i oterale 500 hiljada radnika na ulice. Protiv smo svega onoga što je bilo loše.
Nemojte da podsećam, gospodine Đuriću, relativno ste mladi u politici. Pitajte predsednika svoje stranke, a svakoga dana u medijima vidimo da se on prilično obogatio, pa ima mnoge firme, a kako je stekao taj novac? Dajte da i to preispitamo. Nemojte da mi dobacujete. Ne znam zašto vas to pogađa. Odakle taj novac, od kojih privatizacija? Ko je uzimao procente od koga? Šta se radilo. Zašto izvlačim kapital iz tih firmi? Zašto su radnici završili na ulicama? Gde su te fabrike? One su radile, nešto su privređivale. Ovi koji su iskorišćeni u talasu onih tzv. demokratskih promena koje su nam sve ovo donele, onaj koga smete slobodno da pogledate u oči, koji je iskorišćen i istaknut kao kandidat da obori ono što je nekada, kažem ne sve, naravno, trebalo je i priznati svoje greške. U tome se ogleda veličina SPS, za razliku od svih drugih.
Nemojte da nam pričate. Građani Srbije najbolje znaju. Posledice demokratskih promena se osećaju i dan danas. Zašto nas niste uveli u Evropu pre ne znam koliko godina?

Vreme.
Bila je replika.
Narodni poslanik Milisav Petronijević, replika.