Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman sa ispravkom zajedno su podnele narodne poslanice Dušica Morčev i Gorica Gajić.
Reč ima narodni poslanik Dušica Morčev.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministar, u članu 15. u stavu 6. određuje se rok koji je potreban da se dostave sve izmene Upravi za Trezor, a koje se odnose na zaposlena, izabrana, postavljena i angažovana lica. Smatramo da je rok od sedam dana kratak i da treba da ga produžimo na 15 dana, uzimajući u obzir kadrove, tj. broj kadrova koje imamo u lokalnim samoupravama koji se bave ovim poslovima, količinom posla koji imaju. To im je još jedna dodatna obaveza, a pod stalnim su pritiskom i u strahu od toga šta će se desiti ako naprave grešku.
Ako naprave grešku, preti im smanjenje transfernih sredstava za lokalne samouprave, a znamo da je mnogim opštinama to jedini izvor prihoda. Dajte da malo lokalne samouprave oslobodimo i da ih pustimo da dišu, da nisu pod stalnim strahom od smanjenja transfernih sredstava, i onako im umanjujemo ta transferna sredstva. Zbog toga smatramo da je rok od 15 dana razuman. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela narodna poslanica Bojana Božanić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Gorica Mojović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatili su amandman sa ispravkom, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodna poslanica Gorica Mojović.

Gospođo predsedavajuća, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je veoma dobro što je prihvaćen ovaj amandman. Zahvaljujući ovom amandmanu ustanove kulture neće biti u obavezi da sopstveni prihod od 1. januara 2014. godine uplaćuju u budžet. Pored svih nevolja koje su zadesile ustanove kulture, mislim da ova obaveza dovela do potpune blokade rada ustanova.
Zamislite sada neki mali muzej koji obezbedi neka sponzorska sredstva da štampa pozivnice i katalog za neku izložbu, pa mu taj sponzor uplati pare, pa onda on ta sredstva uplati u budžet i dok se pare iz budžeta vrate u ustanovu kulture, niti pozivnica, niti izložbe. Zamislite biblioteke, koje naplaćuju članarinu po nekoliko stotina dinara, da moraju svaki put kada neko dođe da se učlani u biblioteku i plati tu članarinu od par stotina dinara, tih par stotina dinara moraju da uplate u budžet. Imali smo već situaciju da su neki strani donatori pozvali neke ansamble, pozorišne trupe da gostuju, obezbedili sredstva za nabavku avionskih karata i zamislite te pare dođu na budžet ustanova, a one u budžet i karata više nema.
Sve u svemu, mi imamo jedan, kada su u pitanju budžetska sredstva, užasno sporovozan sistem. Od trenutka kada se donese odluka da se neka sredstva iz budžeta odvoje za rad ustanova kulture do trenutka kada ta sredstva stignu na žiro račun ponekad prođe, ne nekoliko nedelja, nego i nekoliko meseci. Zamislite kada bi još i sopstveni prihod morali da vraćaju u budžet.
Još jedna stvar, i dalje Ministarstvo kulture ne obraća pažnju na pripremu zakona u Vladi Srbije. Upozoravali smo ih više puta na zakone iz drugih oblasti. Ovo je još jedna potvrda da Ministarstvo kulture, što bi se reklo, ne pazi na času, odnosno ministar na Vladi ne pazi na odredbe zakona koje se tiču kulture. Više puta smo ih na to upozorili i ovaj zakon je potvrda toga da ministarstvo ne reaguje na pravi način i ne štiti interese kulture.

Hvala.
Vreme za obrazlaganje amandmana je iskorišćeno.
Reč ima narodna poslanica Snežana Stojanović Plavšić.

Želim da podržim ovaj amandman koleginice Mojović, ali takođe i da pohvalim ministarstvo koje imalo dovoljno sluha i razumevanja da sve apele nas koji smo upozoravali da ustanove kulture ne mogu da budu kao i svi drugi budžetski korisnici, koje je to razumelo i koje je ustanove kulture izuzelo iz ove obaveze.
Zašto je to važno? Koleginica je to već obrazlagala. Potpuno razumem tendenciju ministarstva da se sva sredstva koja se tiču budžetskih korisnika slivaju u budžet, jer je bilo previše odlivanja i previše malo kontrole nad tim sredstvima. Sada je to jako dobra tendencija da se ta sredstva objedinjuju, a zatim daju budžetskim korisnicima.
Međutim, ustanove kulture ne mogu da budu u tom zajedničkom košu zato što kultura nije samo trošak za državu. Kultura mora biti i investicija, ali i isto tako jedna industrija koja je sposobna da zarađuje sama za sebe. Zato je važno u ovoj državi motivisati ustanove kulture da one budu te koje će, pored sredstava koje im država, donatori ili neko drugi daje, biti u prilici da same zarađuju povećanjem kvaliteta svojih programa, većom sopstvenom aktivnošću, prilagođavanjem programa nekada potrebama publike u izvesnoj meri ili načinu na koji se prezentuje, tu pre svega mislim na muzeje, i na taj način obezbediti sopstvene prihode koji će služiti za dalji razvoj i te ustanove i kulture uopšte, kako država ne bi bila jedina koja ima obavezu da se o kulturi brine.
Samo želim da apelujem na ustanove kulture da je ovo dobar momenat i dobra prilika da ta sopstvena sredstva koriste u većoj meri, odnosno da ih u većoj meri proizvode. Ima zaista mnogo ustanova kulture i tu mogu da kažem da mislim na neke lokalne ustanove kulture, ali ima i nacionalnih koje su loši primeri, koji se jednostavno oslanjaju na to da su im plate sigurne, da su im izdvajanja iz budžeta sigurna koja je u izvesnoj meri mala, ali za njih ponekad dovoljna.
Sigurno da je odličan primer Beogradska filharmonija koja ima rasprodate karte za čitavu sezonu ili više, koja ima aktuelne programe, koja prilazi publici, koja osvaja publiku, koja stvara buduću publiku i koja samim tim obezbeđuje velika sredstva za sopstveno izdržavanje. To je jako dobar primer i nekim nacionalnim ustanovama, ali isto tako i ustanovama na lokalu koje su jako često uspavane u jednoj potpunoj neaktivnosti. Takvi su često muzeji na lokalu. Ima ih samo nekoliko koji su izuzeci i primeri, ali mnogi nisu takvi. U mom gradu postoji muzej koji je imao 40 godina jednu istu postavku, koji se nije potrudio da tu postavku obnovi, čak i onda kada je dobio izvesna sredstva to nije na adekvatan način iskoristio. To su loši primeri i današnja deca ne mogu da gledaju postavke koje su gledale njihove bake. To je poruka kulturi.
Ovo je dobar amandman, ovo je dobra prilika da se podsetimo da kultura može da zarađuje, a ne samo da bude trošak.

Iskorišćeno je tri minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodna poslanica Gorica Mojović je prijavljena, ali je vreme poslaničke grupe DS iskorišćeno.
(Gorica Mojović, sa mesta: Replika.)
Imate dva minuta replike. Izvolite.

Moja replika je ustvari možda jedna mala ispravka.
Ovaj amandman je usvojila Vlada Srbije, ne Ministarstvo finansija.
Razumem potrebu da poslanici URS hvale svoje ministarstvo, ali bih takođe podsetila koleginicu Plavšić da smo na Odboru za kulturu imali žestoku raspravu upravo povodom Zakona o budžetskom sistemu, kada su predstavnici Ministarstva finansija po svaku cenu branili upravo rešenje koje ovim amandmanom menjamo. Toliko sam samo htela da kažem.

Narodna poslanica Snežana Stojanović Plavšić, dva minuta replike. Izvolite.

Zaista ne razumem potrebu za ovim, ali prosto sam izazvana i moram da se javim. Zaista mislim da nema potrebe za ovakvim replikama. Mislim da, ako se zalažemo za istu stvar, onda nije bitno ko koju stranku predstavlja. Ovde nisam branila, niti sam jednom rečju pomenula URS, hvala na prilici da to sada učinim, niti sam i jednom rečju pomenula bilo koju drugu stranku. Pričala sam o kulturi i verujem da sam iznela stavove oko kojih smo saglasni, a to na koji smo se način borili i lobirali za ovo rešenje, možda možemo da o tome pričamo i nekom drugom prilikom. Mislim da ne treba građane Srbije zamarati time.
Činjenica je da je Vlada predlagač, činjenica je da je Ministarstvo finansija predlagač i da je ono prihvatilo ovaj amandman, kao što je činjenica da ste ga vi podneli i ja vas pohvaljujem zbog toga.