Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 111 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 92 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednik Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača mr Velimira Ilića, ministra građevinarstva i urbanizma, pozvao da sednici prisustvuju i Zoran Krejović, direktor Republičkog geodetskog zavoda i Miljana Kuzmanović Kostić, pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda.
Nastavljamo načelni pretres 1. tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU
Da li još neko od ovlašćenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru su u najvećoj meri i potrebne i očekivane, s obzirom da postoje određeni nedostaci u dosadašnjoj primeni zakona, kao i nagomilani problemi u funkcionisanju Republičkog geodetskog zavoda.
Cilj izmena i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru je da se reše postojeći problemi i unapredi sistem katastarskog poslovanja. Izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru prvenstveno se odnose na uvođenje dopunskih koeficijenata za plate i drugačijih zvanja za zaposlene u Republikom geodetskom zavodu, sve u cilju veće motivisanosti zaposlenih i boljih pružanja usluga građanima.
U obrazloženju zakona smo mogli pročitati da se, kao razlog propisivanja zvanja i plata u Zakonu o državnom premeru i katastru, navodi potreba usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o državnim službenicima. Kao još jedan razlog navodi se povećanje obima posla, do kojeg je, između ostalog, došlo i zbog Zakona o posebnim uslovima za upis objekata, koji smo usvojili u martu mesecu ove godine, poslova na prikupljanju podataka potrebnih za realizaciju projekta katastar i upisa prava, kao i drugih poslova koji su ograničeni rokovima.
Dodate koeficijente svakom zaposlenom utvrđivaće direktor Zavoda, rešenjem na osnovu odgovornosti radnika, obrazovanja, radnog mesta itd. Činjenica je da je direktor organ koji rukovodi, koji ima kontrolu i koji ima najbolji uvid ko koliko i šta radi, koliki učinak na poslu ima. Međutim, u dilemi smo da li ovolika ovlašćenja ipak treba dati direktoru. Nesumnjivo će se dovesti u pitanje njegova objektivnost ili subjektivnost, kao i njegova procena. Zato ili treba jasnije odrediti kriterijume ili standarde ili naći neko drugo rešenje.
Zahtevi zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, kao i zaposlenih u katastrima na nivou lokalnih samouprava, upravo su išli u pravcu da se izvršilačka radna mesta u Zavodu razvrstavaju po zvanjima, u zavisnosti od stepena odgovornosti, od radnog mesta, od uslova rada, od geodetskih referenata sa srednjom stručnom spremom, geodetskih saradnika sa osnovnim strukovnim studijama, do samostalnog stručnog saradnika, višeg stručnog saradnika itd. i u skladu sa tim da se odredi visina plata i dodatnih koeficijenata. Povećanje koeficijenata, odnosno uvođenje dodatnog koeficijenta na zarade zaposlenima, neminovno će uticati na povećanje troškova.
Vi ste, gospodine ministre, juče objasnili da su zaposleni u Geodetskom zavodu primali dodatne iznose na plate iz budžetskih rezervi, jer im je osnovna plata mala. Možda ja nešto nisam dobro shvatila, vi me saslušajte, pa ćete to možda kasnije bolje pojasniti. Do sada smo katastru, stranke su katastru za jednu uslugu plaćale i taksu i naknadu i to su prvo bila samostalna sredstva, zatim je to pre godinu, dve prešlo na budžetska sredstva i iz tih sredstava su isplaćivane naknade. Ovim zakonom je predviđeno da se naknade ukidaju, da ostaju samo takse.
Rekli ste da se ništa neće menjati, što se troškova tiče, da će iz onih sredstava iz kojih su se isplaćivali dodatni iznosi na plate sada biti isplaćivani dodatni koeficijenti. Ako ukidamo naknade, nema tih dodatnih sredstava, ostaju takse. Ograđujem se, možda nisam dobro shvatila i očekujem da to objasnite.
Osim toga, mislim da moramo voditi računa i o tome kako će član ovog zakona uticati na zaposlene u drugim oblastima, koji takođe imaju povećan obim posla, koji nemaju nikakve dodatke iz budžetskih rezervi, nemaju prava na dodatne koeficijente i koji su demotivisani malim platama. Ovako ih stavljamo u podređen i neravnopravan položaj.
Da se razumemo, mi iz SPS se zalažemo, nemamo ništa protiv da radnici u Republičkom geodetskom zavodu imaju veće plate, mi se zalažemo da svi imaju veće plate, zalažemo se da svi građani budu zaposleni, ali se samo postavlja pitanje – da li sada, u vremenu kada je kriza, kada svi štedimo na svim nivoima, kada štedimo i mi u parlamentu, kada smo samo pre par dana usvojili rebalans budžeta koji planira uštede u svim ministarstvima, da li baš sada treba da donosimo ovakav zakon?
Osim ovoga, da ne bude da samo kritikujemo, važno je reći da će ove izmene i dopune Zakona ipak prilično urediti ovu oblast i izazvati niz pozitivnih efekata. Pre svega, izmene Zakona omogućiće i da geodetska organizacija, koja nema zaposlena lica sa geodetskom licencom, može da obavlja geodetske radove u odražavanju katastra nepokretnosti, katastra vodova i realizaciji projekta geodetskog obeležavanja u oblasti urbanističkog planiranja, ako ima najmanje dva zaposlena lica geodetske struke, sa najmanje završenom srednjom geodetskom školom, položenim državnim stručnim ispitom za tu stručnu spremu i radnim iskustvom od najmanje tri godine sa tom stručnom spremom. Prema važećem zakonu to nije bilo moguće.
Podsećanja radi, Zakonom o državnom premeru i katastru iz 2009. godine, kojim su propisani strogi uslovi za obavljanje geodetskih radova, znatan broj geodetskih organizacija bio je prinuđen da prestane sa radom, a veliki broj lica sa srednjom stručnom spremom geodetske struke ostao je bez posla. Novo zakonsko rešenje direktno će uticati na opstanak postojećih i stvaranje novih geodetskih organizacija.
Takođe, izmenom i dopunom zakona proširene su vrste geodetskih radova koje geodetske organizacije mogu obavljati. Prema važećem zakonu potrebno je i da je geodetska organizacija registrovana kod nadležnog organa Republike Srbije za izvođenje geodetskih radova, da ima radne prostorije i poseduje odgovarajuće merne instrumente i opremu.
Geodetska organizacija koja nije uskladila svoje poslovanje, shodno članu 195. stav 1. Zakona, i kojoj je Republički geodetski zavod ukinuo rešenje o ispunjenosti uslova za rad, dužna je da se u zakonom propisanom roku registruje, odnosno podnese zahtev Republičkom geodetskom zavodu za izdavanje licence za rad.
Pored navedenog, proširen je i broj lica koja mogu dobiti geodetsku licencu prvog i drugog reda. Izmenom zakona određene kategorije lica moći će besplatno da dobiju izvode iz Geodetskog katastarskog informacionog sistema. Takođe, Republika Srbija, AP, jedinica lokalne samouprave i njihovi organi i organizacije oslobađaju se plaćanja takse za obavljanje kancelarijskih poslova iz delokruga zavoda - izdavanje izvoda iz Geodetskog katastarskog informacionog sistema i uvid u geodetsko katastarske poslove.
Moram da primetim da nijednim članom nije predviđeno prioritetno rešavanje po zahtevu stranke koje su u situaciji da im je potrebna hitna katastarska usluga u kraćim rokovima od onih koje zakon propisuje, iako je to preporuka Agencije za borbu protiv korupcije. Radi se o tome da je Uredbom o visini naknade za korišćenje podataka premera katastra i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda propisao da se za izdavanje podataka i pružanje usluga po hitnom i izričitom zahtevu stranke prekoredno naplaćuje dupla taksa. Agencija za borbu protiv korupcije ukazala je da ovakvo rešenje predstavlja rizik korupcije i pitanje hitnih usluga građanima od strane katastarskih službi treba da bude regulisano zakonom. Očekivali smo da će to ovaj zakon da reši.
Istakla bih da je zakonom predviđeno da svako zainteresovano lice može putem interneta besplatno da izvrši uvid u određene podatke Geodetskog katastarskog informacionog sistema, koji će se precizirati podzakonskim aktom. To će prilično olakšati građanima da u svakom momentu mogu da izvrše uvid u to ko je katastarski vlasnik, koja je površina parcele, u kojim granicama, imali upisanih zabeležbi, tereta, hipoteke itd, čime će se povećati sigurnost kod svih eventualnih raspolaganja katastarskim parcelama i objektima.
Članom 8. uvodi se inspekcijski nadzor nad radom pravnih subjekata, koji se bavi izdavanjem kartografskih publikacija, što će sprečiti izdavanje i stavljanje u promet kartografskih publikacija bez zakonom propisane saglasnosti Republičkog geodetskog zavoda i doprineti povećanju njihovog kvaliteta i pouzdanosti.
Sadašnjim zakonom za najteže oblike nepravilnog i nezakonitog rada propisano je trajno oduzimanje geodetske licence. Postoji mišljenje da je ovo preoštra mera i Predlogom zakona predviđene su blaže mere – privremeno oduzimanje licence ili zabrana rada od tri meseca do tri godine. Međutim, dilema je da li treba prihvatiti predlog blažih mera, s obzirom na značaj ispravnosti geodetskih poslova u našem narodu. Imam mnogo primera u praksi da su građani godinama u sukobu oko međa, da je značaj ispravnog rada geometra veliki i da se poverenje u one koji obavljaju geodetske poslove teško stiče, a lako gubi, posebno u ovim vremenima.
Određena pitanja koja nisu precizno utvrđena ovim zakonom, npr. visina taksi za usluge Geodetskog zavoda, regulisaće se donošenjem podzakonskog akta, kao i oblast izdavanja geodetskih licenci i licenci za rad geodetskih organizacija.
Takođe ste, gospodine ministre, rekli da je zakon dugo očekivan, da je mnogo problema u Republičkom katastru, da je bilo potrebno rešiti status geometara, platu, koeficijente zaposlenih i slično. Vrlo malo ste govorili o tome koji su problemi koji realno postoje u praksi, problemi u poslovanju katastra, problemi u odnosu koji zaposleni imaju prema strankama koje su u situaciji da svakodnevno traže usluge katastra. Katastar je veoma bitan. U katastru se vodi evidencija vlasništva nad nepokretnostima, evidencija o položaju i veličini parcela. Katastar ne izdaje dozvole za gradnju, ali je prvi u nizu koji obezbeđuje potrebnu dokumentaciju za dalju realizaciju projekata i dobijanje građevinskih dozvola, a poslednji u nizu kada se knjiži vlasništvo na parcelama ili izgrađenim objektima koji imaju upotrebnu dozvolu.
Tačno je da mnogi investitori odustaju od gradnje upravo iz činjenice neažurnosti zaposlenih u katastru, nepridržavanja rokova za uknjižbu rokova za izdavanje rešenja zaključaka i slično. To su ozbiljna pitanja koja će što pre morati da se reše. Ima još situacije koje su nepovoljne po građane. Mogu vam dati primer, bavim se tim poslom i svakodnevno sarađujem sa katastrom. Ako stranka koja želi da upiše svoje vlasništvo nad parcelom ili objektom, uz zahtev, podnese i potrebnu dokumentaciju i plati taksu, iz nekih razloga propusti da dostavi neki dokument, katastar u roku, koji je sigurno duži od zakonom propisanog, donosi zaključak o odbijanju zahteva stranke. Nije problem u taksi, novac za datu taksu se vraća, problem je u vremenu koje stranka izgubi dok podnese zahtev, dok ide po povraćaj novca koji je dala za takse itd. Zar nije bilo jednostavnije predvideti da se taksa plati u momentu kada se donese rešenje da je zahtev stranke u redu i da će uknjižba moći da se obavi? Verujte mi, to je mnogo lakše, štedi na vremenu i stranka i katastar. Mislim da o tome ipak treba razmisliti.
Ovim zakonom nije sve uređeno, ima još mnogo toga da se uredi, ali je svakako načinjen pomak u rešavanju problema katastarskog poslovanja. Ovim predlogom izmena i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru moramo da kažemo da katastar sada postaje partner u razvoju i države i lokalne samouprave, a do sada je bio služba. Ovim ukidanjem taksi, koje su plaćale Republika, lokalne samouprave i pokrajina, sada se dovodi u situaciju da je katastar partner u razvoju. Posle dugog niza godina Republika Srbija je stigla do ključnog pitanja ulaska u EU i u obavezi je da ispuni odgovarajuće kriterijume. Vi ste o tome juče pričali. Samom tom činjenicom postavilo se vitalno pitanje razvoja infrastrukture i uređenja katastarskog operata. Poslednjih godina izuzetno je intenzivirano ovo pitanje, kako u zemlji, tako i od strane spoljnih faktora. Geodezija predstavlja neizbežnu kariku u lancu izgradnje infrastrukture Republike Srbije. Sa svojim savremenim tehnologijama, veštinama, inženjerskim tehnikama dajemo mogućnosti koje ispunjavaju savremene kriterijume.
Poslanička grupa SPS će svakako podržati Predlog izmena i dopuna ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Ilić. Izvolite.

Želim samo da odgovorim na neka pitanja koja ste vi postavili. Na neka sam juče odgovorio, a sada bih želeo da ponovim; da ne bi danas imali slične probleme.
Vi znate da je katastar godinama sam sebe finansirao. Znači, imao je takse i od toga se kompletno finansirao i veliki deo sredstava je i ostajao. Međutim, ova vlada je donela odluku da svi prihodi katastra idu direktno u budžet i katastar nema više sopstvene prihode. Katastar se finansirao, nagrađivao zaposlene koji imaju niska primanja. Rekao sam juče, oko 300 radnika ima platu između 23.000 i 25.000 dinara. I ostali su sa niskim primanjima, ali se to nadoknadilo kroz prekovremene sate, izlazak na teren, razne oblike stimulacije, koje su se plaćale iz sopstvenih prihoda Geodetskog zavoda.
Međutim, uzimanjem tih prihoda u budžet, oni su morali svakog prvog da dođu na Vladu da traže iz budžetske rezerve da im se to nadomesti da bi mogli da prime pristojne plate, o primanjima koje smo juče čuli i u raznim diskusijama koje su ovde iznesene. Da ne bi toga bilo i da ne bi finansije, svaki put, hoće dati – neće dati, oni najave štrajk, neće da rade, čekaju i to se ostvari i onda idemo dalje. Želelo se da se kroz zakon regulišu primanja i da nema ništa više, to je to. Da ne idemo više u finansije i da finansije ne gledaju kroz prste. Oni su rekli – ljudi, dajte, napravite zakon da vidimo kolika je masa, da predvidimo i da to bude jednom rešeno za svagda. To je tražio sindikat zaposlenih, to su tražili svi. I oni to godinama traže, da imaju platu koju stvarno i primaju, ali da bude zakonom regulisana. Znači, ništa se u masi ne menja, samo se zakonski reguliše.
Slažem se sa vama, ima tu par amandmana koje sam pogledao, koji će to regulisati. Nije u redu i to će imati neki vid pravilnika koji je tu ili će se kroz onaj amandman koji je priložen regulisati sa tim primanjima, povećanje je toliko, ovi sa zaradom od 23.000 dobiće 50%, a oni sa većim primanjima 3% i to će biti definisano. Nije u redu da to direktor određuje. U potpunosti se slažem, u startu sam bio protiv toga. Znači, potpuno samo na istom što se toga tiče.
Što se tiče ovih obaveza katastra da ispuni neke obaveze, gde ste vi naveli primer da nema efikasnost itd, katastar sve rešava bez problema. Iz iskustva to govorim. Ali, mi imamo jako puno nerešenih imovinskih odnosa u Srbiji. Imamo nerešenu restituciju, imamo nerešenu konverziju, imamo nerešeno pitanje imovine i to nije definisano i svi ti problematični slučajevi su, maltene, u sporu. Tu je nemoć katastra. Ako ste u bilo kakvom sudskom sporu, ne može se ništa izdati, dati, upisati dok se spor ne završi. Sporovi traju i do 10 godina.
Mi smo nedavno razgovarali sa ministrom pravde da se mnogi problemi razreše već jednom i da to pitanje rešimo. Naravno, kroz Zakon o planiranju i izgradnji mi moramo rešiti i pitanje konverzije. Mi smo iz jednog oblika imovine prešli u drugi oblik, a to nismo pravno rešili i ostavili smo nekom sudskom veštaku da on to rešava, razreže, što nije u redu. Svi u svetu koji su gledali, kažu da je to leglo korupcije. Vi date jednom čoveku da on izađe i da proceni, da odredi visinu konverzije. To je stvarno neprimereno. Znači, mora to da uđe u zakonske okvire i da to regulišemo. Nadamo se da će eksperti koji rade na tom problemu dati najpovoljnije rešenje i kada zakon dođe, mislim u septembru, ovde u parlament da ćemo moći o tome da raspravimo.
Mi želimo da uredimo katastar, da znamo kolika su primanja katastra, da znamo godišnje koliko to košta državu i koje su njihove obaveze za taj novac. Ovo pitanje kadrova je izuzetno važno, jer imamo sredine gde i nemamo kadar. Mi ne možemo sada tamo da isključimo katastar, ali moramo nekako kroz neke edukacije, stručna osposobljavanja, te ljude dovesti u poziciju da mogu da izađu na teren da nešto izmere, premere, upišu itd.
Imamo sredine gde je nemoguće dovesti geometra sada ili pravnika diplomiranog, da dođe da radi, koji se bavio katastrom, koji se bavio pitanjem imovine. Meni je jako žao, ali to je nemoguće. Mi smo onda uveli da gostuju ljudi iz drugih mesta po jedan dan sedmično, što nije dovoljno. Sada imate jednog pravnika koji dođe u neki grad i za sedam dana mu nakupe tamo gomilu predmeta i on to treba sve da razvrsta, razreši. Tu moramo, kao država, učiniti puno štošta da se ti ljudi osposobe, ali prvenstveno smo hteli kroz ovo da se nagrade. On kad vidi u pravilniku kolika je plata, on neće da dođe. Vi mu sad kažete – pa, imaćete stimulaciju. On vam onda kaže – izvinite, ja potpisujem rešenje, pa to je žalosno, neću. Kada mu mi sad promenimo rešenje i kažemo – evo, u rešenju piše toliko.
Inače, sa nekim delovima vaše diskusije potpuno se slažem, na mestu su i učinićemo sve da to bude bolje. Katastar je važan za državu, mnogo važan. Bez njega ne može ništa ni da krene, ni da se završi. Kada završite posao, kod njih uknjižite, kada počnete, bez njih ne možete da počnete ako niste vlasnik imovine.
Pitanje imovine stvarno moramo da rešimo. To je veliki problem Srbije. Mi imamo hiljade i hiljade hektara gde status imovine nije rešen. Kroz privatizaciju to se veoma lako otkupilo. Ali, šta sa tim zemljištem? Videli ste u Kaću nedavno onaj slučaj, ljudi su kupili za sto hiljada evra, a preprodali, preveli u gradsko građevinsko i zaradili trista miliona evra. Zašto? Pa, iskoristili su neke mogućnosti zakonske, razne veze i to odradili i enormno se obogatili. Sada država to mora da reguliše. Zato je najveći problem Srbije - pitanje imovine građana i imovine određenih firmi koje su prešle iz društvenog sektora, državnog, u privatne ruke i preneli milione. Onaj je kupio sto hektara da se bavi šećernom repom, ali ako on prevede to sad u gradsko građevinsko zemljište, u industrijsku zonu, on je zaradio puta sto. To pitanje moramo rešiti i to je veoma bitno sa ovim zakonom o planiranju i izgradnji.
Inače, sa ovim delovima vaše diskusije potpuno sam saglasan, posebno ovo – direktor ne može da sedi i da razreže. Ne može, to mora da se radi kroz pravilnik, kroz sporazum koji će oni napraviti, naravno, sa svojim rukovodstvom. Tu su se sindikati aktivirali. Oni prave taj sporazum raspodele i tačno će se znati koje kategorije razvrstane mogu koliko imati povećanja.
Hvala vam na diskusiji koja je bila izuzetno dobra.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, slažemo se da je uređenje katastra jedna od najvažnijih stvari u nekoj zemlji. Samim tim, konstatujemo da je ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, najblaže rečeno, neozbiljan. Neozbiljan je zato što od svih problema koji postoje u katastru, ovaj zakon se odnosi samo na regulisanje plata zaposlenih, tj. njihovo povećanje do 50% i uređuje oblast taksi. O problemima koji muče naše građane, o načinu upisa, o ubrzanju procedure skoro da nema ni reči.

Hvala.
Reč ima ministar Ilić. Izvolite.

Želim samo da odgovorim na neka pitanja koja ste vi postavili. Na neka sam juče odgovorio, a sada bih želeo da ponovim; da ne bi danas imali slične probleme.
Vi znate da je katastar godinama sam sebe finansirao. Znači, imao je takse i od toga se kompletno finansirao i veliki deo sredstava je i ostajao. Međutim, ova vlada je donela odluku da svi prihodi katastra idu direktno u budžet i katastar nema više sopstvene prihode. Katastar se finansirao, nagrađivao zaposlene koji imaju niska primanja. Rekao sam juče, oko 300 radnika ima platu između 23.000 i 25.000 dinara. I ostali su sa niskim primanjima, ali se to nadoknadilo kroz prekovremene sate, izlazak na teren, razne oblike stimulacije, koje su se plaćale iz sopstvenih prihoda Geodetskog zavoda.
Međutim, uzimanjem tih prihoda u budžet, oni su morali svakog prvog da dođu na Vladu da traže iz budžetske rezerve da im se to nadomesti da bi mogli da prime pristojne plate, o primanjima koje smo juče čuli i u raznim diskusijama koje su ovde iznesene. Da ne bi toga bilo i da ne bi finansije, svaki put, hoće dati – neće dati, oni najave štrajk, neće da rade, čekaju i to se ostvari i onda idemo dalje. Želelo se da se kroz zakon regulišu primanja i da nema ništa više, to je to. Da ne idemo više u finansije i da finansije ne gledaju kroz prste. Oni su rekli – ljudi, dajte, napravite zakon da vidimo kolika je masa, da predvidimo i da to bude jednom rešeno za svagda. To je tražio sindikat zaposlenih, to su tražili svi. I oni to godinama traže, da imaju platu koju stvarno i primaju, ali da bude zakonom regulisana. Znači, ništa se u masi ne menja, samo se zakonski reguliše.
Slažem se sa vama, ima tu par amandmana koje sam pogledao, koji će to regulisati. Nije u redu i to će imati neki vid pravilnika koji je tu ili će se kroz onaj amandman koji je priložen regulisati sa tim primanjima, povećanje je toliko, ovi sa zaradom od 23.000 dobiće 50%, a oni sa većim primanjima 3% i to će biti definisano. Nije u redu da to direktor određuje. U potpunosti se slažem, u startu sam bio protiv toga. Znači, potpuno samo na istom što se toga tiče.
Što se tiče ovih obaveza katastra da ispuni neke obaveze, gde ste vi naveli primer da nema efikasnost itd, katastar sve rešava bez problema. Iz iskustva to govorim. Ali, mi imamo jako puno nerešenih imovinskih odnosa u Srbiji. Imamo nerešenu restituciju, imamo nerešenu konverziju, imamo nerešeno pitanje imovine i to nije definisano i svi ti problematični slučajevi su, maltene, u sporu. Tu je nemoć katastra. Ako ste u bilo kakvom sudskom sporu, ne može se ništa izdati, dati, upisati dok se spor ne završi. Sporovi traju i do 10 godina.
Mi smo nedavno razgovarali sa ministrom pravde da se mnogi problemi razreše već jednom i da to pitanje rešimo. Naravno, kroz Zakon o planiranju i izgradnji mi moramo rešiti i pitanje konverzije. Mi smo iz jednog oblika imovine prešli u drugi oblik, a to nismo pravno rešili i ostavili smo nekom sudskom veštaku da on to rešava, razreže, što nije u redu. Svi u svetu koji su gledali, kažu da je to leglo korupcije. Vi date jednom čoveku da on izađe i da proceni, da odredi visinu konverzije. To je stvarno neprimereno. Znači, mora to da uđe u zakonske okvire i da to regulišemo. Nadamo se da će eksperti koji rade na tom problemu dati najpovoljnije rešenje i kada zakon dođe, mislim u septembru, ovde u parlament da ćemo moći o tome da raspravimo.
Mi želimo da uredimo katastar, da znamo kolika su primanja katastra, da znamo godišnje koliko to košta državu i koje su njihove obaveze za taj novac. Ovo pitanje kadrova je izuzetno važno, jer imamo sredine gde i nemamo kadar. Mi ne možemo sada tamo da isključimo katastar, ali moramo nekako kroz neke edukacije, stručna osposobljavanja, te ljude dovesti u poziciju da mogu da izađu na teren da nešto izmere, premere, upišu itd.
Imamo sredine gde je nemoguće dovesti geometra sada ili pravnika diplomiranog, da dođe da radi, koji se bavio katastrom, koji se bavio pitanjem imovine. Meni je jako žao, ali to je nemoguće. Mi smo onda uveli da gostuju ljudi iz drugih mesta po jedan dan sedmično, što nije dovoljno. Sada imate jednog pravnika koji dođe u neki grad i za sedam dana mu nakupe tamo gomilu predmeta i on to treba sve da razvrsta, razreši. Tu moramo, kao država, učiniti puno štošta da se ti ljudi osposobe, ali prvenstveno smo hteli kroz ovo da se nagrade. On kad vidi u pravilniku kolika je plata, on neće da dođe. Vi mu sad kažete – pa, imaćete stimulaciju. On vam onda kaže – izvinite, ja potpisujem rešenje, pa to je žalosno, neću. Kada mu mi sad promenimo rešenje i kažemo – evo, u rešenju piše toliko.
Inače, sa nekim delovima vaše diskusije potpuno se slažem, na mestu su i učinićemo sve da to bude bolje. Katastar je važan za državu, mnogo važan. Bez njega ne može ništa ni da krene, ni da se završi. Kada završite posao, kod njih uknjižite, kada počnete, bez njih ne možete da počnete ako niste vlasnik imovine.
Pitanje imovine stvarno moramo da rešimo. To je veliki problem Srbije. Mi imamo hiljade i hiljade hektara gde status imovine nije rešen. Kroz privatizaciju to se veoma lako otkupilo. Ali, šta sa tim zemljištem? Videli ste u Kaću nedavno onaj slučaj, ljudi su kupili za sto hiljada evra, a preprodali, preveli u gradsko građevinsko i zaradili trista miliona evra. Zašto? Pa, iskoristili su neke mogućnosti zakonske, razne veze i to odradili i enormno se obogatili. Sada država to mora da reguliše. Zato je najveći problem Srbije - pitanje imovine građana i imovine određenih firmi koje su prešle iz društvenog sektora, državnog, u privatne ruke i preneli milione. Onaj je kupio sto hektara da se bavi šećernom repom, ali ako on prevede to sad u gradsko građevinsko zemljište, u industrijsku zonu, on je zaradio puta sto. To pitanje moramo rešiti i to je veoma bitno sa ovim zakonom o planiranju i izgradnji.
Inače, sa ovim delovima vaše diskusije potpuno sam saglasan, posebno ovo – direktor ne može da sedi i da razreže. Ne može, to mora da se radi kroz pravilnik, kroz sporazum koji će oni napraviti, naravno, sa svojim rukovodstvom. Tu su se sindikati aktivirali. Oni prave taj sporazum raspodele i tačno će se znati koje kategorije razvrstane mogu koliko imati povećanja.
Hvala vam na diskusiji koja je bila izuzetno dobra.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, slažemo se da je uređenje katastra jedna od najvažnijih stvari u nekoj zemlji. Samim tim, konstatujemo da je ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, najblaže rečeno, neozbiljan. Neozbiljan je zato što od svih problema koji postoje u katastru, ovaj zakon se odnosi samo na regulisanje plata zaposlenih, tj. njihovo povećanje do 50% i uređuje oblast taksi. O problemima koji muče naše građane, o načinu upisa, o ubrzanju procedure skoro da nema ni reči.
Ovaj zakon ima 30 članova, a preko 60 amandmana je uloženo na ovaj zakon, što znači da je veoma nestručno napisan. Nestručno je napisan isto kao što smo i videli nestručno rešavanje hrasta u Savincima. Prvo rešenje je bilo da se hrast iščupa, da se kao struk paprike ili paradajza posadi na nekom drugom mestu i da dalje nastavi da raste i razvija se, što je apsurd. Drugi način je bio da se obloži čeličnom oblogom i da se ugradi neka staklena pasarela. Ja sam zamolio svoje studente sa Građevinskog fakulteta u Beogradu da daju idejno rešenje po onome kako je ministar opisao to rešenje sa čeličnom oblogom i staklenom pasarelom. Nemoguće je tako rešiti ako ne želite da odsečete 60% krošnje hrasta. A ako odsečete 60%...
(Predsedavajuća: Gospodine Seniću, da se vratite na temu.)
Ovo je tema, juče smo pričali o hrastu ceo dan, da vas obavestim, s obzirom da juče niste bili tu.
Dakle, nemoguće je da se 60% krošnje iseče i da hrast ostane živ.
U Dnevniku ste obrazložili i da je nemoguće izmeštanje mosta jer su već izliveni određeni stubovi na mostovima. Juče smo čuli da ipak nisu izliveni i da je moguće izmeštanje mosta. Ja želim da vam verujem i želim da verujem u to da je problem hrasta konačno rešen. A ono u šta zaista verujem je da je trasa Koridora 11 zaobišla svaku kafanu. Dakle, juče ste rekli da nijedna kafana neće biti srušena zbog Koridora 11 i u to vam 100% verujem i na osnovu toga što vam u to verujem, želim da vam verujem da je hrast konačno rešen.
Da se vratimo na Zakon o platama u katastru. Da li će zaposleni posle usvajanja ovog zakona raditi više? Ja smatram da neće. Ja smatram da već rade koliko mogu. Vi kažete da su u depresiji, da ne mogu da rade koliko bi trebalo da rade, a ja zaista mislim da se ljudi tamo trude i da rade koliko mogu. Ali, postoji ograničenje.
Kada smo usvajali Zakon o upisu objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, upozoravali smo vas ovde da katastar nema kapacitete. Sami ste rekli da je 720 hiljada predmeta prosleđeno iz raznih sekretarijata za urbanizam i gradskih uprava u katastar i da sada katastar treba da postupa po tim predmetima. Kako, kada ste isto juče rekli da ima četiri ili pet pravnika u celoj Srbiji koji su na raspolaganju katastru i oni jedino mogu da reše te predmete? Moj proračun je da će upis svojine na tim objektima trajati 50 godina.
S druge strane, za godinu dana ste zaposlili preko 10 hiljada partijskih činovnika u državnoj upravi i javnim preduzećima, ljudi koji ne rade ništa i koji su plaćeni da pričaju da je neko lep i pametan i da ova Vlada dobro radi, a niste zaposlili ljude tamo gde su zaista potrebni, u katastru, da rešavaju probleme građana. Zašto katastar ima 650 činovnika po ugovoru o delu? Zašto ima 179 ili oko 200 zaposlenih po ugovoru na određeno vreme? Kako mislite da zadržite stručnjake ako im ne date ugovor o radu?
Postoje određena rešenja koja su ovim zakonom nedopustiva. Prvo je to da cena usluga koju pruža katastar ne može biti propisana od strane direktora. Članom 25. ovog zakona ste predvideli da direktor propisuje cenovnik usluga, tj. određuje takse. Mora se ustanoviti kontrolni faktor i bar ići na saglasnost Vladi ili Ministarstvu finansija.
Diskriminišu se zaposleni u katastru. Pričali ste da su pravnici potrebni. Dičili ste se informatičkim sistemom. A ovim zakonom ih diskriminišete, stavljate ih u podređeni položaj u odnosu na zaposlene geodetske struke. Mi smo dali amandman da se to ispravi. Dakle, katastar ne može da funkcioniše bez pravnika i bez informatičara i svi oni moraju biti dovoljno motivisani da rade i da imaju iste zarade. Nadam se da ćete taj amandman prihvatiti.
Predvideli ste da Republika Srbija i lokalne samouprave plaćaju takse za upis prava svojine nad objektima koje knjiže. Nije logično da Republika Srbija svom organu, svom zavodu plaća taksu. Mi smo podneli amandman kojim će i Republika Srbija i lokalne samouprave biti oslobođene takse za upis prava svojine nad svojom imovinom.
Ono što je zaista hitno i ono što je presudno za donošenje i za usvajanje u ovoj Skupštini, da bismo privukli strane investicije, je usaglašavanje Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o državnom premeru i katastru i Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Nisu svi zakoni u vašem resoru. Ali ako ova Vlada, u rekonstrukciji ili ne, još uvek funkcioniše, potrebno je da se ti zakoni što pre usaglase.
Kancelarijom za brze odgovore nećete dobiti nikakve rezultate. Nadam se da je direktor katastra, koji je ovde prisutan, toga svestan i nadam se da može da vam ukaže na to da kada iz Kancelarije za brze odgovore bude došao zahtev Katastru da uknjiži ili da reši neki predmet po hitnom postupku, da on po samom Zakonu o državnom premeru i katastru neće moći da reši taj predmet ukoliko postoji neki predmet na drugom stepenu u ministarstvu, gde postoji preko 30 hiljada nerešenih predmeta koji čekaju neko razrešenje. Zbog toga je blokiran katastar, zbog toga su blokirane investicije i zbog toga predsednik Nikolić ne može da ispuni svoje obećanje da će doći 10 milijardi evra investicija godišnje.
Bez obzira na naš stav da je zakon neozbiljan, on je svakako potreban, jer se reguliše radno-pravni status zaposlenih. Mi smo dali amandmane i pokušaćemo da taj zakon popravimo. Ali, potrebno je donošenje mnogo ozbiljnijih promena Zakona o katastru, da bi investicije u ovoj zemlji bile lakše sprovodive.
Još jednu stvar bih rekao. Pričali ste o fiktivnim dodatnim časovima rada. Pričali ste o tome da se pišu i fiktivni radovi na terenu, tj. izlasci na teren. Ko garantuje da takva praksa, obzirom da je već ustaljena, neće biti nastavljena? Ako se nastavi sa takvom praksom, naravno da će ukupna novčana masa koja je sada obezbeđena za plate i za koju tvrdite da neće biti probijena, da će biti probijena.
Očekujem da razmotrite naše amandmane, da ih u najvećoj meri prihvatite, a mi ćemo se kasnije opredeliti o našem stavu po ovom zakonu. Hvala.