Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru su u najvećoj meri i potrebne i očekivane, s obzirom da postoje određeni nedostaci u dosadašnjoj primeni zakona, kao i nagomilani problemi u funkcionisanju Republičkog geodetskog zavoda.
Cilj izmena i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru je da se reše postojeći problemi i unapredi sistem katastarskog poslovanja. Izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru prvenstveno se odnose na uvođenje dopunskih koeficijenata za plate i drugačijih zvanja za zaposlene u Republikom geodetskom zavodu, sve u cilju veće motivisanosti zaposlenih i boljih pružanja usluga građanima.
U obrazloženju zakona smo mogli pročitati da se, kao razlog propisivanja zvanja i plata u Zakonu o državnom premeru i katastru, navodi potreba usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o državnim službenicima. Kao još jedan razlog navodi se povećanje obima posla, do kojeg je, između ostalog, došlo i zbog Zakona o posebnim uslovima za upis objekata, koji smo usvojili u martu mesecu ove godine, poslova na prikupljanju podataka potrebnih za realizaciju projekta katastar i upisa prava, kao i drugih poslova koji su ograničeni rokovima.
Dodate koeficijente svakom zaposlenom utvrđivaće direktor Zavoda, rešenjem na osnovu odgovornosti radnika, obrazovanja, radnog mesta itd. Činjenica je da je direktor organ koji rukovodi, koji ima kontrolu i koji ima najbolji uvid ko koliko i šta radi, koliki učinak na poslu ima. Međutim, u dilemi smo da li ovolika ovlašćenja ipak treba dati direktoru. Nesumnjivo će se dovesti u pitanje njegova objektivnost ili subjektivnost, kao i njegova procena. Zato ili treba jasnije odrediti kriterijume ili standarde ili naći neko drugo rešenje.
Zahtevi zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, kao i zaposlenih u katastrima na nivou lokalnih samouprava, upravo su išli u pravcu da se izvršilačka radna mesta u Zavodu razvrstavaju po zvanjima, u zavisnosti od stepena odgovornosti, od radnog mesta, od uslova rada, od geodetskih referenata sa srednjom stručnom spremom, geodetskih saradnika sa osnovnim strukovnim studijama, do samostalnog stručnog saradnika, višeg stručnog saradnika itd. i u skladu sa tim da se odredi visina plata i dodatnih koeficijenata. Povećanje koeficijenata, odnosno uvođenje dodatnog koeficijenta na zarade zaposlenima, neminovno će uticati na povećanje troškova.
Vi ste, gospodine ministre, juče objasnili da su zaposleni u Geodetskom zavodu primali dodatne iznose na plate iz budžetskih rezervi, jer im je osnovna plata mala. Možda ja nešto nisam dobro shvatila, vi me saslušajte, pa ćete to možda kasnije bolje pojasniti. Do sada smo katastru, stranke su katastru za jednu uslugu plaćale i taksu i naknadu i to su prvo bila samostalna sredstva, zatim je to pre godinu, dve prešlo na budžetska sredstva i iz tih sredstava su isplaćivane naknade. Ovim zakonom je predviđeno da se naknade ukidaju, da ostaju samo takse.
Rekli ste da se ništa neće menjati, što se troškova tiče, da će iz onih sredstava iz kojih su se isplaćivali dodatni iznosi na plate sada biti isplaćivani dodatni koeficijenti. Ako ukidamo naknade, nema tih dodatnih sredstava, ostaju takse. Ograđujem se, možda nisam dobro shvatila i očekujem da to objasnite.
Osim toga, mislim da moramo voditi računa i o tome kako će član ovog zakona uticati na zaposlene u drugim oblastima, koji takođe imaju povećan obim posla, koji nemaju nikakve dodatke iz budžetskih rezervi, nemaju prava na dodatne koeficijente i koji su demotivisani malim platama. Ovako ih stavljamo u podređen i neravnopravan položaj.
Da se razumemo, mi iz SPS se zalažemo, nemamo ništa protiv da radnici u Republičkom geodetskom zavodu imaju veće plate, mi se zalažemo da svi imaju veće plate, zalažemo se da svi građani budu zaposleni, ali se samo postavlja pitanje – da li sada, u vremenu kada je kriza, kada svi štedimo na svim nivoima, kada štedimo i mi u parlamentu, kada smo samo pre par dana usvojili rebalans budžeta koji planira uštede u svim ministarstvima, da li baš sada treba da donosimo ovakav zakon?
Osim ovoga, da ne bude da samo kritikujemo, važno je reći da će ove izmene i dopune Zakona ipak prilično urediti ovu oblast i izazvati niz pozitivnih efekata. Pre svega, izmene Zakona omogućiće i da geodetska organizacija, koja nema zaposlena lica sa geodetskom licencom, može da obavlja geodetske radove u odražavanju katastra nepokretnosti, katastra vodova i realizaciji projekta geodetskog obeležavanja u oblasti urbanističkog planiranja, ako ima najmanje dva zaposlena lica geodetske struke, sa najmanje završenom srednjom geodetskom školom, položenim državnim stručnim ispitom za tu stručnu spremu i radnim iskustvom od najmanje tri godine sa tom stručnom spremom. Prema važećem zakonu to nije bilo moguće.
Podsećanja radi, Zakonom o državnom premeru i katastru iz 2009. godine, kojim su propisani strogi uslovi za obavljanje geodetskih radova, znatan broj geodetskih organizacija bio je prinuđen da prestane sa radom, a veliki broj lica sa srednjom stručnom spremom geodetske struke ostao je bez posla. Novo zakonsko rešenje direktno će uticati na opstanak postojećih i stvaranje novih geodetskih organizacija.
Takođe, izmenom i dopunom zakona proširene su vrste geodetskih radova koje geodetske organizacije mogu obavljati. Prema važećem zakonu potrebno je i da je geodetska organizacija registrovana kod nadležnog organa Republike Srbije za izvođenje geodetskih radova, da ima radne prostorije i poseduje odgovarajuće merne instrumente i opremu.
Geodetska organizacija koja nije uskladila svoje poslovanje, shodno članu 195. stav 1. Zakona, i kojoj je Republički geodetski zavod ukinuo rešenje o ispunjenosti uslova za rad, dužna je da se u zakonom propisanom roku registruje, odnosno podnese zahtev Republičkom geodetskom zavodu za izdavanje licence za rad.
Pored navedenog, proširen je i broj lica koja mogu dobiti geodetsku licencu prvog i drugog reda. Izmenom zakona određene kategorije lica moći će besplatno da dobiju izvode iz Geodetskog katastarskog informacionog sistema. Takođe, Republika Srbija, AP, jedinica lokalne samouprave i njihovi organi i organizacije oslobađaju se plaćanja takse za obavljanje kancelarijskih poslova iz delokruga zavoda - izdavanje izvoda iz Geodetskog katastarskog informacionog sistema i uvid u geodetsko katastarske poslove.
Moram da primetim da nijednim članom nije predviđeno prioritetno rešavanje po zahtevu stranke koje su u situaciji da im je potrebna hitna katastarska usluga u kraćim rokovima od onih koje zakon propisuje, iako je to preporuka Agencije za borbu protiv korupcije. Radi se o tome da je Uredbom o visini naknade za korišćenje podataka premera katastra i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda propisao da se za izdavanje podataka i pružanje usluga po hitnom i izričitom zahtevu stranke prekoredno naplaćuje dupla taksa. Agencija za borbu protiv korupcije ukazala je da ovakvo rešenje predstavlja rizik korupcije i pitanje hitnih usluga građanima od strane katastarskih službi treba da bude regulisano zakonom. Očekivali smo da će to ovaj zakon da reši.
Istakla bih da je zakonom predviđeno da svako zainteresovano lice može putem interneta besplatno da izvrši uvid u određene podatke Geodetskog katastarskog informacionog sistema, koji će se precizirati podzakonskim aktom. To će prilično olakšati građanima da u svakom momentu mogu da izvrše uvid u to ko je katastarski vlasnik, koja je površina parcele, u kojim granicama, imali upisanih zabeležbi, tereta, hipoteke itd, čime će se povećati sigurnost kod svih eventualnih raspolaganja katastarskim parcelama i objektima.
Članom 8. uvodi se inspekcijski nadzor nad radom pravnih subjekata, koji se bavi izdavanjem kartografskih publikacija, što će sprečiti izdavanje i stavljanje u promet kartografskih publikacija bez zakonom propisane saglasnosti Republičkog geodetskog zavoda i doprineti povećanju njihovog kvaliteta i pouzdanosti.
Sadašnjim zakonom za najteže oblike nepravilnog i nezakonitog rada propisano je trajno oduzimanje geodetske licence. Postoji mišljenje da je ovo preoštra mera i Predlogom zakona predviđene su blaže mere – privremeno oduzimanje licence ili zabrana rada od tri meseca do tri godine. Međutim, dilema je da li treba prihvatiti predlog blažih mera, s obzirom na značaj ispravnosti geodetskih poslova u našem narodu. Imam mnogo primera u praksi da su građani godinama u sukobu oko međa, da je značaj ispravnog rada geometra veliki i da se poverenje u one koji obavljaju geodetske poslove teško stiče, a lako gubi, posebno u ovim vremenima.
Određena pitanja koja nisu precizno utvrđena ovim zakonom, npr. visina taksi za usluge Geodetskog zavoda, regulisaće se donošenjem podzakonskog akta, kao i oblast izdavanja geodetskih licenci i licenci za rad geodetskih organizacija.
Takođe ste, gospodine ministre, rekli da je zakon dugo očekivan, da je mnogo problema u Republičkom katastru, da je bilo potrebno rešiti status geometara, platu, koeficijente zaposlenih i slično. Vrlo malo ste govorili o tome koji su problemi koji realno postoje u praksi, problemi u poslovanju katastra, problemi u odnosu koji zaposleni imaju prema strankama koje su u situaciji da svakodnevno traže usluge katastra. Katastar je veoma bitan. U katastru se vodi evidencija vlasništva nad nepokretnostima, evidencija o položaju i veličini parcela. Katastar ne izdaje dozvole za gradnju, ali je prvi u nizu koji obezbeđuje potrebnu dokumentaciju za dalju realizaciju projekata i dobijanje građevinskih dozvola, a poslednji u nizu kada se knjiži vlasništvo na parcelama ili izgrađenim objektima koji imaju upotrebnu dozvolu.
Tačno je da mnogi investitori odustaju od gradnje upravo iz činjenice neažurnosti zaposlenih u katastru, nepridržavanja rokova za uknjižbu rokova za izdavanje rešenja zaključaka i slično. To su ozbiljna pitanja koja će što pre morati da se reše. Ima još situacije koje su nepovoljne po građane. Mogu vam dati primer, bavim se tim poslom i svakodnevno sarađujem sa katastrom. Ako stranka koja želi da upiše svoje vlasništvo nad parcelom ili objektom, uz zahtev, podnese i potrebnu dokumentaciju i plati taksu, iz nekih razloga propusti da dostavi neki dokument, katastar u roku, koji je sigurno duži od zakonom propisanog, donosi zaključak o odbijanju zahteva stranke. Nije problem u taksi, novac za datu taksu se vraća, problem je u vremenu koje stranka izgubi dok podnese zahtev, dok ide po povraćaj novca koji je dala za takse itd. Zar nije bilo jednostavnije predvideti da se taksa plati u momentu kada se donese rešenje da je zahtev stranke u redu i da će uknjižba moći da se obavi? Verujte mi, to je mnogo lakše, štedi na vremenu i stranka i katastar. Mislim da o tome ipak treba razmisliti.
Ovim zakonom nije sve uređeno, ima još mnogo toga da se uredi, ali je svakako načinjen pomak u rešavanju problema katastarskog poslovanja. Ovim predlogom izmena i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru moramo da kažemo da katastar sada postaje partner u razvoju i države i lokalne samouprave, a do sada je bio služba. Ovim ukidanjem taksi, koje su plaćale Republika, lokalne samouprave i pokrajina, sada se dovodi u situaciju da je katastar partner u razvoju. Posle dugog niza godina Republika Srbija je stigla do ključnog pitanja ulaska u EU i u obavezi je da ispuni odgovarajuće kriterijume. Vi ste o tome juče pričali. Samom tom činjenicom postavilo se vitalno pitanje razvoja infrastrukture i uređenja katastarskog operata. Poslednjih godina izuzetno je intenzivirano ovo pitanje, kako u zemlji, tako i od strane spoljnih faktora. Geodezija predstavlja neizbežnu kariku u lancu izgradnje infrastrukture Republike Srbije. Sa svojim savremenim tehnologijama, veštinama, inženjerskim tehnikama dajemo mogućnosti koje ispunjavaju savremene kriterijume.
Poslanička grupa SPS će svakako podržati Predlog izmena i dopuna ovog zakona. Hvala.