Hvala, gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem sa govorom u vezi zakona, želim da SPS čestitam rođendan i da im poželim uspeh i još bolju saradnju u budućem periodu.
U vezi amandmana odmah želim da kažem da je i naša partija podnela ovakva dva amandmana, odnosno ukupno smo tri amandmana podneli i verovatno ćete imati sluha i prihvatiti naše amandmane, pošto se odnose na ove oblasti o kojima je gospodin Cvijan govorio.
Republički geodetski zavod je posebna organizacija Vlade Republike Srbije koja obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na državni premer, katastar i upis prava na nepokretnostima i njihovu obnovu i održanje, kao i brojne druge poslove određene zakonom. Na poslovima RGZ se primenjuju svi zakoni Republike Srbije, a naročito Zakon o ministarstvima, Zakon o državnom premeru i katastru iz 2009. godine, Zakon o državnoj upravi, Zakon o državnim službenicima, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o hipoteci, srednjoročni program rada RGZ za period od 2009. do 2014. godine, strateški ciljevi RGZ 2006-20015. godine i ostali propisi.
Pored ovoga, na zaposlene u RGZ se primenjuju i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, Poseban kolektivni ugovor za državne službenike i nameštenike, Zakon o radu Republike Srbije, kao i brojne međunarodne konvencije, čiji je potpisnik Republika Srbija.
Pored ovoga, u proteklom periodu u RGZ su realizovani brojni projekti, od kojih je najznačajniji projekat izrade katastra nepokretnosti i upis prava u Srbiji, koji se ovih dana okončava. Katastar nepokretnosti je zamišljen kao pouzdana evidencija o nepokretnostima i pravima. Način realizacije i neusklađenost dinamike radova i kadrovske strukture RGZ dovela je do toga da je nakon završetka projekta potrebno dodatno angažovanje na otklanjanju grešaka koje su nastale u postupku izrade KNA.
Kao paralelni proces, trenutno je aktuelna izrada digitalnog plana, koja se ne odvija u otežanim okolnostima, ali svakako predstavlja jedan od najznačajnijih poslova RGZ. I jedan i drugi posao zahtevali su angažovanje znatno većeg broja zaposlenih od onog koji je u stalnom radnom odnosu. Kadrovska struktura angažovanih lica je vrlo raznolika, iako je normalno očekivati da na tim poslovima budu angažovani, pre svega geodete, a delom i kadrovi pravne struke.
Trenutno u RGZ ima 2.400 stalno zaposlenih, 179 na određeno i oko 650 lica po osnovu ugovora o delu. Od stalno zaposlenih 1.750 su geodetske struke, od čega 1.200 geodeta sa četvrtim stepenom geometara, oko 250 diplomiranih inženjera geodezije i oko 500 inženjera geodezije. U grupi zaposlenih, koji nisu geodetske struke, ima 250 diplomiranih pravnika, oko 50 pravnika, više od 100 informatičara i više od 300 referenata sa završenom srednjom ekonomskom, gimnazijom i slično.
Ono što je karakteristično za RGZ i posebno za katastarske poslove koji se obavljaju po organizacionim jedinicama, u svakoj opštini i gradu postoji katastar, jeste da ne postoji jasna klasifikacija poslova. Katastarski poslovi su zasnovani, pre svega, na premeru i podacima koji su nastali nakon geodetskih radova. Održavanje premera i baze katastra nepokretnosti danas se u velikoj meri razlikuje od perioda kada je katastar samo imao evidenciju katastra zemljišta, dakle najsavremeniju tehnologiju i softverska rešenja. Podaci iz katastra nepokretnosti direktno se prezentuju na internetu. Baze su povezane sa drugim institucijama, tako da se svakodnevno vrši transfer, kao i ažuriranje podataka u katastru.
U pogledu preuzetih obaveza i poslova RGZ, on prednjači u odnosu na druge državne institucije i u pogledu uspostavljanja savremenog katastra i visoko je ocenjen na međunarodnoj lestvici. Od efikasnosti i ažurnosti katastra, svakako zavisi i efikasnost rada drugih organa i institucija, poreska uprava, organi uprave, bankarski poslovi, MUP i druge.
U tom smislu može se reći da svi zaposleni obavljaju poslove posebne stručnosti, uz primenu posebnih metoda i znanja. Obaveza diplomiranog pravnika da moraju posedovati pravosudni ispit, sama po sebi govori o njihovoj odgovornosti i stručnosti i karakteru posla koji obavljaju. Veoma bitna komponenta u realizaciji svih ovih poslova jeste polje finansija i obezbeđenja neophodnih finansijskih sredstava.
Od svog osnivanja RGZ je putem naknada i taksi ostvarivao pozamašne sopstvene prihode koji su u poslednje vreme narasli do granice da pokrivaju kompletne troškove u funkcionisanju i poslovanju. Gotovo je izvesno da bi već u narednoj godini RGZ mogao da ispuni onaj cilj koji se tiče samofinansiranja sopstvenih troškova.
Kreditna sredstva koja su plasirana od strane Svetske banke kao i ona koja su namenjena realizaciji drugih manjih projekata uglavnom su potrošena u materijal i opremu ili u korist angažovanja konsultanata i spoljnih saradnika na realizaciji ovih projekata.
Možda je trebalo ići ka tome da veći deo tih sredstava ostane u RGZ čime bi se pojačala kako kadrovska struktura, tako i tehnička opremljenost, pre svega službi za katastar nepokretnosti, kako bi mogle u predstojećem periodu da nastupaju na tržištu.
U poslednjih desetak godina u nekoliko navrata je Vlada Republike Srbije ako predlagač zakonskih propisa svojim odlukama dovela do stavljanja RGZ u veoma nepovoljnu situaciju, naročito u pogledu materijalnog položaja zaposlenih koji su Zakonom o državnim službenicima svrstani u korpus državne birokratije iako je u periodu od pre 2005. godine RGZ uvek bio na neki način izuzet kao što su i drugi organi sličnog oblika organizovanja, kao na primer Poreska uprava, carina, policija i slično.
U godini 2006. plate za veliku većinu zaposlenih su bile zamrznute više od tri godine. Nakon donošenja posebnog kolektivnog ugovora, za državne službenike su stvoreni uslovi da se materijalni položaj zaposlenih popravi i omogući normalno funkcionisanje zavoda koji je vrlo često bio potresan opravdanim nezadovoljstvom sindikata i zaposlenih.
U godini 2009. je još jedna nesmotrena odluka Vlade Republike Srbije dovela do pokušaja smanjenja broja zaposlenih u izuzetno odlučnu reakciju sindikata i 27% radnih mesta, što je takođe izazvalo odlučnu reakciju sindikata i onemogućilo ovaj scenario.
Kao rezultat te borbe u protekloj godini je raspisan konkurs za delimičnu popunu radnih mesta iako skoro deset godina nije bilo prijema novih kadrova i pored toga što je veliki broj kolega radio na određeno, po desetak godina ovaj konkurs je u velikoj meri zloupotrebljen od strane poslodavca, a sa druge strane i dalje je više od 250 radnih mesta nepopunjeno.
Najnovije odluke Vlade Republike Srbije kojima je dovedeno u pitanje normalno funkcionisanje RGZ takođe ukazuju na sistemske probleme koji opterećuju ovu instituciju. Trenutna pozicija RGZ na prvi pogled može da izgleda zadovoljavajuće za sve one kojima nivo primanja ne prestavlja socijalnu kategoriju. Analiza zarada zaposlenih, ukoliko bi se posmatrao samo onaj nivo koji predviđa Zakon o platama i utvrđena cena rada pokazuje da više od 70% zaposlenih bi imalo primanja na nivou polukvalifikovane radne snage.
Neophodna stručnost, kao i povišen stepen odgovornosti gotovo svih zaposlenih zahteva da taj rad bude i adekvatno vrednovan i nagrađen. U tom smislu inicijative, kao iskustva iz nekih susednih zemalja koja idu ka isticanju te posebnosti, koja bi se ogledala kroz uvođenje zvanja, sa prefiksom geodetski ili katastarski, čine se kao najoptimalnije rešenje.
Naravno, to bi imalo smisla ukoliko bi bilo i propraćeno sa povećanjem koeficijenta, tj. platnog razreda, do nivoa koji bi pokrio sadašnji nivo zarada uvećan za posebna primanja po članu 24. PKU. Treba istaći i da su sredstva u budžetu predviđena za isplatu primanja sa ovim uvećanjem i da se taj nivo zarada isplaćuje svim zaposlenima od decembra 2008. godine.
Gotovo da od donošenja Zakona o državnim službenicima sindikat RGZ nastoji da se zavod izuzme iz odredbi člana 32. Zakona o državnim službenicima. Otpori ovoj inicijativi su prisutni u svim političkim strukturama koje su bile na vlasti, odnosno nije bilo potrebnog razumevanja za ovim zahtevom. Čak bi se moglo zaključiti da je mnogo jači uticaj onih struktura koje se zalažu za transformaciju RGZ u oblik javne agencije i rasparčavanje na nekoliko celina.
Danas ostaje utisak da su sve krupnije odluke, koje se tiču sudbine RGZ, donošene izvan ove institucije i u uskom krugu moćnika, koji pre svega štite svoje lične interese. Početak ubrzane legalizacije bespravno izgrađenih objekata i stavljanje RGZ u sedište ove operacije dodatno opterećuje i onako uzdrmanu poziciju zavoda. Bezuspešni pokušaji prethodnih političkih faktora da ovaj postupak sprovedu u značajnijem obimu, pre svega, su bili uzrokovani neusaglašenom zakonskom regulativom.
Ono što dodatno opterećuje poziciju RGZ jeste značajno smanjenje budžeta za 2013. godinu, kao i najava izmena nekih sistemskih zakona, koji bi mogli da utiču na materijalna primanja zaposlenih.
Naime, rebalansom budžeta za ovu i Predlogom budžeta za 2013. godinu, RGZ su umanjena sredstva u iznosu od 900 miliona dinara, što je jedna petina sredstava opredeljenih budžetom za 2012. godinu. Pored toga su ukinuti sopstveni prihodi, kao izvor finansiranja određenih stavki iz programa radova RGZ, koje su usvojene Uredbom Vlade Republike Srbije iz 2010. godine.
Finansijski bilans RGZ je relativno povoljan, jer su prihodi u odnosu na prošlogodišnje značajno uvećani. U cilju rešavanja dugogodišnje problematike i omogućavanja nesmetanog funkcionisanja RGZ kao kredibilne i efikasne državne institucije, napravljen je i Predlog izmena i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru, kojim bi se uredila zvanja zaposlenih i obezbedio dostojanstven rad državnih službenika. Omogućio bi se nesmetan rad privatne geodetske prakse, olakšala procedura olakšavanja predmeta i definisale bi se takse za usluge RGZ.
Polazeći od proste činjenice da zaposleni u RGZ svojim radom ostvaruju izuzetne prihode u budžetu Republike Srbije i argumenti koji su izneti dobijaju na snazi. Više sam se osvrnula na kadrove, zato što od kadrova zavisi i rad ministarstva i odgovarajućih službi. Hvala.
