Gospodine Obradoviću, molim vas, da se dogovorimo, vi niste bili ovde kada ste bili na redosledu, tako da ću vam dati reč na kraju. Neću vam uskratiti to pravo, ali u onom momentu kada ste trebali da govorite niste bili…

To je bilo pre par minuta, s obzirom da sam opravdani razlog obrazložio sekretaru. Mislim da to nije predmet rasprave na plenumu.

Dobićete reč, neću vam uskratiti to pravo, ali ne može sada bilo kako poslanik da uskače, jer postoji redosled i ja na taj način kršim Poslovnik. Daću vam pravo na reč nakon zadnjeg govornika.

Meni još bolje na kraju. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukoičić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, koji svakako predstavlja korak napred pre svega ka katastarskom uređenju Republike Srbije, a samim tim i ka približavanju standardima EU.

Ovaj zakon reguliše pre svega izvršilačka radna mesta geodetske struke, i to počev od referenta geodetske struke, preko saradnika i savetnika. Takođe, Predlogom zakona regulišu se i plate zaposlenih u Zavodu za katastar nepokretnosti, s obzirom da su zaposleni geodetske struke izloženi terenskom radu. Njihovo radno vreme svakako da ne traje osam sati, posebno u brdsko-planinskim područjima. Svakako ovaj predlog zakona ide u pravcu jačanja kadrovskih potencijala, jer možda u Beogradu ima dovoljan broj fakultetski obrazovanih ljudi geodetske struke, ali u jugozapadnom delu Srbije i u opštini iz koje ja dolazim, a to je opština Priboj, ljudi sa završenim fakultetom geodetske struke je jako malo, a takođe je i jako mali broj ljudi sa srednjim obrazovanjem geodetske struke.

Takođe se slažem sa tim da bi adekvatno regulisanje plata i te kako bila motivacija za njihov rad, jer sva lica, sem ispunjavanja svojih radnih dužnosti i obaveza, na posao svakako idu i radi plate i plata jeste motivacija za uspešan rad svakog zaposlenog. Takođe se u potpunosti slažem sa predlogom mojih kolega iz SNS, sa čime se ministar i saglasio, da bi ovo usaglašavanje plata, odnosno dodati koeficijent trebao da se odnosi i na druge zaposlene u zavodu, a ne samo na zaposlene geodetske struke.

Ovaj predlog zakona proširio je i broj lica koja mogu da dobiju licencu za svoj rad, a takođe je i skratio broj godina radnog staža potrebnih za dobijanje licence ako postoji prethodno radno iskustvo u geodetskoj struci sa nižim

obrazovanjem. Tako je za dobijanje licence prvog reda predviđeno, između ostalog, a tiče se fakultetskog obrazovanja i akademskog master obrazovanja, da zaposleni ima pet godina radnog iskustva u geodetskoj upravi na geodetskim poslovima, a od toga najmanje dve godine u obrazovanju za koje se dobija licenca prvog reda.

Ovim zakonom takođe je predviđena i mogućnost da geodetske organizacije, koje nemaju zaposlene geodetske stručnjake sa licencom, ali imaju zaposlene geodete sa srednjom stručnom spremom i položenim državnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva u struci, mogu da obavljaju poslove katastarskog održavanja nepokretnosti vodova, kao i da obavljaju poslove katastarskog obeležavanja u skladu sa urbanističkim planom.

Takođe, ovaj predlog zakona predlaže inspekcijski nadzor, i to inspekcijski nadzor stručnjaka geodetske struke, kada su u pitanju geodetske organizacije, sedam godina radnog iskustva, položen državni ispit i slažem se sa koleginicom iz SNS, da bi to lice koje vrši inspekcijski nadzor trebalo da ima i licencu.

Što se tiče inspekcijskog nadzora nad organizacijama koje vrše izdavanje i stavljanje u promet kartografskih publikacija, tu je ovim zakonom predviđeno da, sem stručnjaka geodetske struke sa radnim iskustvom, kao i kod prethodnog inspektora, od sedam godina radnog staža, položenim državnim ispitom, naravno, inspektor može da bude i stručnjak geografske struke.

Svakako da što se tiče inspekcijskog nadzora predviđeni su i prekršaji za one organizacije koje izdaju kartografske publikacije bez prethodno pribavljene saglasnosti zavoda i te prekršajne kazne su u iznosu za pravna lica od 100.000 do 500.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 25.000 do 50.000 dinara.

Ovim predlogom zakona takođe je predviđeno i oslobađanje od plaćanje takse, omogućen je neposredan uvid u zavodu lica koja imaju potrebu za uvidom u te podatke, a takođe zavod na svojoj internet stranici objavljuje sve te podatke, tako da su širem krugu građana ti podaci dostupni i mogu da budu poznati.

Što se tiče ovog dela koji se odnosi na oslobađanje od plaćanje takse, predviđeno je da su lica oslobođena od plaćanje takse radi upisa u katastar nepokretnosti svoje imovine, ako su u pitanju lica koja imaju rešenje o nasleđivanju, ako su u pitanju lica kojima je vraćena imovina koja je ranije oduzeta.

Ono što je jako značajno, ovim zakonom je predviđeno da je jedna jako osetljiva i ranjiva kategorija građana oslobođena od plaćanje taksi na izdavanje izvoda iz katastra nepokretnosti, a radi ostvarivanja prava u oblasti socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, ostvarivanja prava po propisima o finansijskoj podršci porodici sa decom i ostvarivanja prava civilnih invalida rata. Iz neposrednog iskustva znam da su neki zavodi, odnosno neke geodetske organizacije naplaćivale taksu licima kojima je izvod iz katastra nepokretnosti bio neophodan radi ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite i ovako uređeno i precizirano u ovom zakonu smatram napretkom.

Svakako da je uređenje katastra nepokretnosti u Republici Srbiji, upisivanje vlasništva nad katastrom nepokretnosti što je jako značajno za Republiku Srbiju, kako u smislu novih investicionih ulaganja, tako i u smislu ekonomskog razvoja Republike Srbije. Iz tog razloga, SNS u Danu za glasanje podržaće ovaj zakon. Hvala.

Hvala lepo.
Samo jedno obaveštenje, stručni saradnik je kartice koje su bile ubačene u sistem poslanika koji nisu trenutno u sali doneo ovde, tako da ne bude da je neko ukrao kartice ili se igra. Ovde su kartice. Znači, ko uđe, može da dođe da je uzme.
Sledeći na listi govornika je Miroslav Petković, DSS.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, Srbija ima ogroman problem sa evidencijom nepokretnosti i pravima na tim nepokretnostima. Nažalost, naša država je pokazala da nije sposobna da reguliše stanje u prostoru i zbog toga danas imamo urbanistički haos širom Srbije. Koliko se luta u ovoj oblasti, najbolje pokazuje podatak da je u svakoj vladi nadležno ministarstvo dobijalo novi naziv i neka nova ovlašćenja. To ministarstvo je nekada bilo Ministarstvo urbanizma, građevine i komunalnih i stambenih poslova, onda Ministarstvo urbanizma i građevine, pa onda Ministarstvo za kapitalne investicije, pa za infrastrukturu, pa za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, tako da zaista više i ne znamo kako se zove ministarstvo i čime se bavi, a vi, kao ministar koji je praktično dobio trećinu ovlašćenja u ovom resoru,  najbolje  znate na kakve probleme nailazite.
Vaš prethodnik, gospodin Oliver Dulić, tvrdio je u ovoj sali, kada smo usvajali Zakon o državnom premeru i katastru, da će baš ovaj zakon rešiti sve probleme u Srbiji, da će omogućiti transparentniju i precizniju evidenciju objekata unetih u katastar nepokretnosti. Da li je taj cilj ostvaren? Na osnovu diskusije koju smo imali danas i juče, na osnovu svega onoga što se događa na terenu, siguran sam da ovaj Dulićev zakon nije ostvario postavljene ciljeve.
Zna li se ko je odgovoran zato što dugi niz godina nije urađeno dovoljno da se reši stanje u prostoru? Ko konačno treba da preuzme odgovornost? Da li je to aktuelni ministar u Vladi, da li su to neki projektanti, da li su to izvođači radova, da li ljudi iz katastra, da li berači malina? Nikako ne možemo da saznamo odgovor na to pitanje.
Gospodine Iliću, za nekoliko dana, kako se najavljuje, sledi ta famozna rekonstrukcija i zaista bih voleo, pošto ćemo verovatno menjati u ovoj skupštini Zakon o ministarstvima, da vaše ministarstvo bude objedinjeno, znači, da ne bude podeljeno na tri dela i da konačno znamo ko šta radi u ovoj zemlji i da za taj posao i odgovara. Jer, nezgodno je da se jednim poslom bavi gospodin Bačević, jednim delom gospodin Mrkonjić, jednim delom. Hajde da to konačno uradimo na pravi način, ako ste već pre godinu dana, kada ste predlagali zakon o ministarstvima tadašnji, odnosno kada smo usvajali taj zakon na predlog premijera, napravili grešku, sada je možda prilika da se to ispravi.
Hajde da usvojimo zakon o državnom premeru i katastru, koji će konačno da završi reformu katastra i ujedini evidenciju o nepokretnostima u celoj zemlji. Mislim da je krajnje vreme da u 21. veku napravimo barem osnovnu evidenciju o nepokretnostima, koja će objediniti evidenciju fizičkog i pravnog stanja.
Demokratska stranka Srbije je spremna da u tome pomogne. Podneli smo niz amandmana i nadamo se da će oni biti usvojeni.
Govorili smo ovde i danas i juče, a naravno, i pre četiri godine, kada su se otvorila mnoga pitanja, da je suštinski problem u Srbiji, u stvari, legalizacija. Mi smo predlagali da ovo pitanje bude rešeno posebnim zakonom i čuo sam danas da se na tome nešto radi. Mi nismo dobili u skupštinskoj proceduri predlog tog zakona, nismo videli čak ni nacrt njegov, ni u javnoj raspravi nismo imali prilike da se upoznamo sa tim detaljima, tako da bih voleo da na vreme dobijemo materijal, kako bismo mogli da se spremimo na adekvatan način.
Na osnovu usvajanja takvog zakona, to je jedini način da se sanira prostor koji je već narušen brojnim kršenjem zakona u prethodnim godinama. Vi ste, gospodine ministre, kao opozicioni poslanik, te 2009. godine, kada smo razgovarali o ovim problemima, govorili o propaloj legalizaciji koju je pokušao da sprovede tadašnji ministar Šumarac, govorili ste da je vaš predlog zakona, kada ste bili u Vladi, o socijalnom stanovanju ministar Dinkić odbacio kao zadnju krpu i rekao da on ima svoj sistem gradnje. Pitali ste da li postoji još negde zemlja u svetu gde će se napraviti savet za infrastrukturu u kome će sedeti šef države. Govorili ste o problemima u stanici Prokop, o nelegalnoj gradnji na jezeru Uvac, govorili ste da veći uticaj ima u istočnoj Srbiji profesor Mića sa "Megatrenda" nego svi iz tadašnjeg aktuelnog ministarstva. Govorili ste da je "Delta Siti" izgrađen bez ijedne dozvole.
Zaista nas zanima – da li su ti problemi u međuvremenu rešeni, gospodine ministre? Znam da nije lako sve ovo otkloniti što je prethodni ministar napravio, ali dajte konačno da krenemo na konkretno rešavanje tih problema. Mi smo u toj raspravi, poslanici DSS, upravo govorili i izneli primedbe na rokove koje je zakon predviđao za izdavanje rešenja prilikom upisivanja objekata u državni katastar, zatražili da se oni preciziraju. Takođe su poslanici DSS u toj raspravi zahtevali da se ublaže kriterijumi za izdavanje geodetske licence, ukazujući da će zbog takvog predloga zakona, ukoliko bude usvojen, licencu moći da dobiju samo visoko obrazovani kadrovi, kojih, nažalost, u Srbiji nema dovoljno i da će od nekih 800 geodetskih preduzeća, samo njih desetak moći da radi.
Kao što vidite, bili smo potpuno u pravu i nakon četiri godine to jeste predmet izmena i dopuna ovog zakona, ali mislimo da ovo rešenje vezano za licencu prvog i drugog reda, nije baš najsrećnije rešenje.
Juče smo imali jednu strašno obrazloženje od kolege narodnog poslanika, koji je pokušao da izjednači strukovne i akademske studije, što je apsolutno neprihvatljivo. Dajte da prilikom usvajanja ovog zakona, ne dozvolimo da izjednačimo ljude koji su završili akademske studije, koji su polagali 40 i više ispita, sa nekim ko je imao 30-ak ispita. Da su isti, oni bi se isto zvali, imali bi ista zvanja, mogli bi da dobijaju licence potpuno jednako.
Postoji još jedno rešenje u ovom zakonu koje može biti problematično. Prethodna Vlada je 2011. godine usvojila Uredbu o visini naknade za korišćenje podataka premera katastra i pružanje usluga RGZ. Ova uredba sa sobom nosi veliki rizik od korupcije, s obzirom da nije u skladu sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru. Podsećam, uredba služi da bi se sproveo zakon, a ne da bi se dopunile zakonske odredbe.
Zamislite šta su vaši prethodnici u Vladi usvojili. Tom uredbom propisano je da se naknada utvrđena tarifom uvećava za 100% ukoliko se izdavanje podataka i pružanje usluga vrši po zahtevu za prioritetno rešavanje, a RGZ hitno reaguje i rešava samo te predmete. Razumeo bih da se možda ova odredba našla u zakonu, naravno da bi je kritikovali, da bi je napadali, ali mislimo da je nedopustivo da se ovakva materija uređuje uredbama.
Potpuno je jasno koliko je ova uredba otvorila mogućnosti za koruptivno delovanje. Na to je reagovala i Agencija za borbu protiv korupcije, a reagovao je i Ustavni sud, koji je ovu uredbu proglasio protivustavnom. Reagovala je grupa ljudi koja sebe naziva sudijama Ustavnog suda, vezano za ovu uredbu, i to naravno pohvalno, ali ne može biti pohvalno da Ustavni sud godinama ćuti, vezano za zahteve DSS za ocenu ustavnosti.
Hajde da ne pričamo sada o Statutu Vojvodine, Pravosudnoj akademiji, ali upravo o uredbi koju je prethodna Vlada donela, a tiče se katastarskih knjiga i predaje šiptarskim secesionistima na Kosovu.
Demokratska stranka Srbije je predložila, da ne dužim, pošto nemam dugo vremena, izmenu člana 174. gde visinu taksi utvrđuju geodetski zavodi i jasno precizirala rok u kome je on obavezan da to uradi.
Zaista moram da iskoristim ovu priliku da pomenem i prostorni plan, kao osnovni razvojni dokument Republike Srbije. Svaka Vlada je donosila po neku strategiju. U Srbiji imamo više od 50 strategija, ali problem je što se one ne sprovode i što se ne primenjuju. Jedini smisao svake strategije, svakog plana jeste ako predvidi jasne obaveze za delovanje u budućnosti. I vi ste gospodine Iliću o tome govorili, o prostornom planu, kako se nije poštovao u prethodnom periodu. Svaki dan u medijima imamo priliku da čujemo da ponovo postoje problemi vezani za to. To je jedini dokument na osnovu koga Vlada može da ujednači regionalni razvoj u Srbiji, na osnovu koga ova država može da se razvija onako kako treba.
Nadam se da ćete pažljivo razmotriti amandmane DSS, u skladu sa vašim stavom prema našim krajnje konstruktivnim i dobronamernim predlozima koje smo izneli na predlog ovog zakona. Mi ćemo se u danu za glasanje opredeliti da li ćemo podržati ili ne ovaj zakon, ali smatram da je konačno došlo vreme da se ovaj problem reši u Srbiji. Jesu bolni rezovi, možda treba radikalno delovati, ali nema više vremena za čekanje, jer ovo je problem koji milioni ljudi u ovoj zemlji imaju. Hvala vam najlepše.

Gospodine Marinkoviću, po kom osnovu?

Replika.