To je drugo pitanje.
Saslušajte me. Vreme ću vam nadoknaditi. Razumem vašu potrebu da to kažete, ali govorim samo o načinu. Nemojte kvalifikovati da li neko može ili ne može. Nemojte vređati ljude. Samo o tome govorim. Izvolite.

Hvala.
U vezi ovih plata za geodete i povećanje tih koeficijenata, zaista nemamo neki problem da to podržimo. Šta više, jesmo za to da se nagrade državni službenici za pravi njihov rad i shvatamo značaj RGZ. Međutim, imamo problem oko diskriminacije koja se provlači kroz ovaj član u odnosu na druge struke koje nisu geodetske.
Naime, RGZ je veoma kompleksna državna služba koja pored toga što obavlja stručne poslove, obavlja i poslove državne uprave, pravne poslove. To je veoma komplikovan sistem koji funkcioniše sa bukvalno dve različite polovine. Dozvolićete, oni stručni poslovi koji se tiču geodezije, koji se tiču geomagnetizma, aeronomije, magnetskog i elektromagnetskog polja, teško da imaju dodirne tačke sa katastrom nepokretnosti, odnosno onim pravnim poslovima u vezi upisa prava vlasništva i slično.
Ako se radi o tako ozbiljnoj državnoj službi, onda se i ozbiljno pristupa svemu što se tiče rada u RGZ. Zbog toga ne razumemo zašto je došlo do promene onog prvobitnog nacrta koji je predviđao da se ti koeficijenti primenjuju na zarade svih državnih službenika, ne izdvajajući nijednu struku posebno.
Htela bih da napomenem da, recimo, u Zrenjaninu imate 10% radnika, državnih službenika od zaposlenih, koji su pravne struke ili neke druge struke, ali nisu geodetske struke. Oni nose 50%, ako ne i više poslova koji se obavljaju u lokalnoj službi RGZ.
Ako su srednjoškolci do sada imali tih 11.000 dinara dodatka na svoju osnovnu platu, a oni sa visokom stručnom spremom 5.000, i to svi bez obzira koje su struke, ne razumem zašto ste se opredelili za ovu varijantu da izdvojite tu geodetsku struku? To jeste problem ukoliko zaista mislite da unapredite rad Republičkog geodetskog zavoda.
U obrazloženju zakona zaista navodite neke argumente koje podržavam. Navodite i jačanje efikasnosti, navodite i jačanje zakonitosti i osvrćete se na to da se preduprede sve mogućnosti korupcije, da motivišete radnike i slično. To je u redu. Shvatate obim poslova, koji je u međuvremenu povećan. Sve te nadležnosti, svi ti poslovi, sva ta očekivanja koje ste u međuvremenu natovarili na Republički geodetski zavod, teško da može pozitivno da odgovori na sve to, ukoliko pravite ovakvu vrstu grešaka, diskriminacije zaposlenih, radnika, državnih službenika u RGZ. To zaista ne možemo podržati.
Ukoliko bude razumevanja za amandman LDP u vezi ovog člana 1, sigurno ćemo da razmislimo o tome da damo podršku ovom predlogu zakona.
Još nešto, gospodine ministre. Možemo svašta da kažemo za ovu prethodnu vlast. Zaista ima milion zamerki i kritika, ali ne možemo nikako da izostavimo jednu činjenicu da je 2009. godine donet jedan zakon o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru, te 2009. godine, koji jeste bio hrabar čin tada za te uslove. Nekako nedostaje takva vrsta hrabrosti ovoj Vladi i ovoj vlasti koja se zalaže za štednju, za smanjivanje troškova, koja ima tu ambiciju da rebalans budžeta bude jedini rebalans u toku 2013. godine. Prosto, nemate političke volje da se izađe u javnost i da se kaže – teško da će biti povećanja plata. Štaviše, plate ne da će biti zamrznute, plate će i da padaju upravo iz tog razloga jer imamo dvocifrenu inflaciju, imamo depresaciju dinara, zato što imamo ozbiljnu ekonomsku krizu u državi.
Dakle, hrabrost nekako nedostaje ovoj Vladi, a mislim da nedostaje i ozbiljna podrška Republičkom geodetskom zavodu za sve one poslove koje taj RGZ treba da obavi, upravo iz tog nekog razloga da ojačamo i ekonomski i u smislu jednog položaja pravne države koja i te kako poštuje pravo vlasništva i privatnu svojinu.

Istrošeno vreme je 10 minuta, a oduzeću vam jedan minut, tako da će biti devet minuta oduzeto od vašeg vremena.
Reč ima narodni poslanik Pavle Markov. Izvolite.

Poštovani ministre, predsedavajući, kolege poslanici, u Skupštinu je prošlog meseca došao na razmatranje o odlučivanje zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, što je po hitnom postupku stavljeno na današnji dnevni red.
Hitnost zakona je obrazložena izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i posledicama koje su nastupile izmenama tog zakona, a koje su direktno vezane za Zakon o državnom premeru i njegovom sprovođenju preko istog zakona i podzakonskih akata.
Uzimajući u obzir ovaj razlog kao stupanje na snagu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, kojim je znatno povećan obim posla u Republičkom geodetskom zavodu i čime su utvrđeni kraći rokovi za postupanje po zahtevima stranaka, čime dolazi do problema vrednovanja i raspoređivanja zaposlenih u Zavodu, a što sve ovaj zakon rešava, onda je hitnost ovog zakona opravdana i smatram da ga u takvom postupku trebamo podržati.
Ono što ide u prilog ovom zakonu je što sam zakon sadrži 31 član i otklanja nedostatke koji su primećeni u dosadašnjem postupku primene Zakona o državnom premeru i katastru, a koji se odnose na adekvatno regulisanje statusa zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, na preciziranje odredaba o izvođenju geodetskih radova, radu geodetskih organizacija i rešavanje kolizije pojedinih podzakonskih odredaba, kao i na izmene odredaba koje uređuju postupak održavanja katastra nepokretnosti i masovnu procenu vrednosti nepokretnosti.
Članom 1. ovog zakona su propisana zvanja i plate državnih službenika u Republičkom geodetskom zavodu geodetske struke na izvršilačkim radnim mestima. Propisivanje zvanja i plata u Zakonu o državnom premeru i katastru je bilo neophodno, pošto Zakon o državnim službenicima kojima su uređena zvanja državnih službenika i njihovo napredovanje u svim državnim organima nije adekvatan zaposlenima geodetske struke u Republičkom geodetskom zavodu, zbog prirode i značaja posla koji obavljaju.
Naime, Republičkom geodetskom zavodu geodetske struke obavljaju terenske, stručne, geodetske i katastarske poslove na geodetskom merenju, prikupljanju i registraciji podataka koji su od opšteg interesa za Republiku Srbiju. Ovi poslovi su ograničeni rokovima, potrebama investicionih ulaganja i ekonomskog razvoja zemlje, kojeg ne može biti bez uređenih i registrovanih podataka o nepokretnostima i vlasništvu nad njima, a sa čime je u vezi i Republika Srbija koristila kredit Svetske banke.
Takođe, ne treba zaboraviti da su zaposleni u Republičkom geodetskom zavodu angažovani kod svih velikih infrastrukturnih projekata u Republici Srbiji. Osim navedenog, Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenih bez građevinske dozvole je određen upis objekata izgrađenih bez dozvole i prava svojine na njima. U cilju realizacije ovog zakona, zaposleni u Republičkom geodetskom zavodu posebno će se angažovati u skladu sa zakonskim rokom koji je kratak, a posebno ako se ima u vidu milion i 300.000 objekata u Republici Srbiji.
Takođe, Zakonom o planiranju i izgradnji je propisana konverzija prava korišćenja u pravo svojine nepokretnostima, upis po zahtevu i po upis po službenoj dužnosti, što je dovelo do višestrukog broja predmeta koji se rešavaju. Navedene poslove obavljaju samo zaposleni u Republičkom geodetskom zavodu i drugačiji su od poslova koje obavljaju zaposleni u drugim državnim organima. Shodno tome, posebno su uređena zvanja, napredovanja i dodatni koeficijent za plate zaposlenih geodetske struke, te se na ovaj način obezbeđuje kadrovska stabilnost i pozitivna motivacija za povećan obim posla koji sada ne postoji, jer postojeći sistem plata ne motiviše dovoljno zaposlene na radu. Dodatkom na platu se eleminiše prostor za korupciju, što je sve, uz sve postojeće, jedan od uslova za ulazak Srbije u EU.
Međutim, ono što je kritika ovog zakona, a što dolazi od stručne javnosti jeste što zakon nije prošao kroz stručnu raspravu, barem tako kažu, što se oslanja samo na mišljenje Republičkog geodetskog zavoda i što se zakonom uređuju odnosi na celom tržištu, a ne samo status geodetskih stručnjaka u Republičkom geodetskom zavodu. Kritika je u smislu poistovećivanja specijalističkih strukovnih studija sa master studijama, odnosno više škole se izjednačavaju sa fakultetima.
Uzimajući u obzir Univerzitet u Beogradu, konkretno Građevinski fakultet, katedra za geodeziju i geoinformatiku je analizirala iste i smatra da postoje ozbiljni razlozi da se deo predloga koji se odnosi na uslove za dobijanje licenci prvog i drugo reda izmeni. Po njihovom mišljenju se u potpunosti ignoriše važnost master i specijalističkih akademskih studija na Građevinskom fakultetu u Beogradu.
Podsetiću da studije u oblasti visokog obrazovanja su podeljena na strukovne i akademske. Strukovne studije veći akcenat daju praktičnim sadržajima i usmerene su na izvođenju određenih geodetskih aktivnosti. Mogu biti osnovne, specijalističke i master studije, ali su kod nas razvijene samo ove prve dve. Studije na odseku za geodeziju i geoinformatiku se realizuju kroz sledeće nivoe. To su osnovni, master i doktorski. Navedeni nivoi se razlikuju po obimu gradiva, vrsti i sadržini nastavnih predmeta i oblicima nastave se čime se dolazi do toga da opšte osnovne studije traju tri godine. Ovakav pristup stvara suštinsku razliku između strukovnih i akademskih studija.
Zanemarujući ovo članom 7. je izmenjen član 17. i zakonske odredbe koje se odnose na uslove za izvođenje geodetskih radova, u skladu sa vrstom geodetskih radova. Propisano je da će i geodetska organizacija koja nema zaposleno lice sa geodetskom licencom moći da obavlja geodetske radove na održavanju katastra nepokretnosti, ako ima najmanje dva zaposlena lica geodetske struke sa najmanje završenom srednjom geodetskom školom, položenim državnim stručnim ispitom za to obrazovanje i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Na taj način, ovim zakonom sam omogućio se opstanak na tržištu za veliki broj geodetskih organizacija, koje su bile prinuđene da zbog propisivanja strožijih uslova za obavljanje geodetskih radova važećim Zakonom o državnom premeru i katastru iz 2009. godine prestanu sa radom i otpuste zakone. Ova lica su do sada, kao zaposleni u geodetskim organizacijama, kvalitetno obavljala poslove na održavanju katastra nepokretnosti i smatra se da im treba omogućiti da te poslove i nastave. Osim toga, ovim licima uskraćivanjem obavljanja poslova bila bi ugrožena i osnovna egzistencija.
Napomenuću i član 21. kojim je propisan inspekcijski nadzor nad izdavanjem kartografskih publikacija i provere koje vrši inspektor. Ovakva potreba za nadzorom se ukazala, ili je uočen zabrinjavajuće veliki broj kartografskih publikacija koje nemaju saglasnost zavoda, zbog čega se sumnja u njihov izbor podataka, kvalitet i tačnost onoga što predstavljaju, i pored odredbe člana 156. - da se publikacije mogu izdavati i staviti u promet po prethodno pribavljenoj saglasnosti zavoda.
Na kraju, svi ovi razlozi idu u prilog da se ovim izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru vrši poboljšanje i efikasnost postojećih zakona, kao i činjenica da je u budućnosti neophodno uključiti što širu stručnu javnost, jer posledice ovakvih zakona mogu biti veoma ozbiljne.
U svakom slučaju naša poslanička grupa, kao što sam i rekao na početku, smatra da je potpuno opravdano hitno donošenje pomenutog zakona. U Danu za glasanje ćemo to javno i podržati. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Hvala gospodine potpredsedniče.
Dakle, uvek kada dobijemo izmene i dopune nekog zakona onda to znači da se u njegovoj praksi, odnosno u njegovoj primeni da su se primetili problemi i nedostaci. Pa je takav slučaj i danas sa izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.
Posle usvajanja lošeg lex specialis zakona iz februara ove godine, taj se zakon inače zove Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, ali se u narodu taj zakon skraćeno naziva "katastarska legalizacija", poslanici DSS su, takođe, ministru Velimiru Iliću ukazivali na to da Republički geodetski zavod, uz postojeću zakonsku regulativu, neće moći da sprovede odredbe te i takve katastarske legalizacije u propisanim rokovima. Zaista mnoge izmene i dopune se upravo odnose na status i položaj zaposlenih, na usklađivanje sa Zakonom o visokom obrazovanju, na ukidanje obaveze licence za pojedine struke u geodetskim agencijama. Menja se, ono što je najdiskutabilnije, o čemu je bilo mnogo reči, tako da neću da ulazim u sve detalje, je vaš predlog da se menja način obračuna plata, odnosno da se predviđa dodatak na platu.
Pročitaću iz obrazloženja samo jednu rečenicu zbog čega se uvodi dodatak na platu, zato što mislim da nikada nismo dobili takvu rečenicu u obrazloženju i mislim da je pomalo neobična, da ne kažem drska. Citiram dakle, rečenicu iz obrazloženja, vi kažete – dodatkom na platu eliminiše se prostor za korupciju, što je veoma bitno, uzimajući u obzir da je to i jedan od uslova za ulazak Srbije u EU. Dakle, pročitala sam rečenicu iz vašeg obrazloženja. Šta vi, u stvari, nama kažete? Da, ukoliko Skupština ne usvoji ovakve izmene i dopune zakona, da će zaposleni primati mito ukoliko ne dobiju taj dodatak, ili će, ne želim da budem maliciozna, nastaviti da primaju mito? Uglavnom, ovo je rečenica koja je uvredljiva i za sve one ljude u ovoj oblasti koji ni do sada nisu, a verovatno ni nadalje nemaju nameru da budu korumpirani. O tim i svim drugim članovima ćemo govoriti kada bude rasprava u pojedinostima. Demokratska stranka Srbije je podnela oko 20 amandmana.
Koliko se ništa nije promenilo kada je upis objekata u Katastar od donošenja zakona do danas, možda najbolje govore i vaše izjave iz intervjua, ministre, koje ste dali početkom jula za jedne dnevne novine, a onda su to prenele sve novine, gde kažete, nekoliko rečenica ću samo da pročitam, citiram vas – ne mogu više da objašnjavam narodu da EU neće Srbiju sa milion i 300 hiljada neupisanih objekata. Upišite svoje objekte i iskoristite svoje pravo ove i naredne godine. Druga rečenica iz intervjua – ono što nije upisano u Katastar nepokretnost za Evropu ne postoji. Ljudi, nemojte se igrati sa svojom imovinom. Negde pri kraju intervjua još kažete - službenici opštinskih organa zaduženi za legalizaciju i Katastar, koji inače ne vole mnogo da rade, čuli da je Dulićev zakon pao na Ustavnom sudu, pa odbijaju građane za upis objekata u Katastar sa obrazloženjem – ne znamo, videćemo, navratite kasnije. Još dodajete - ako vas ne upišu a pitanje vlasništva nije sporno odnosno nije u sudskom sporu, dođite kod mene lično i prijavite ko vas nije upisao.
Ovo ste vi izjavili pre 15 dana gde ste okarakterisali ljude koji rade u toj oblasti kao ljude koji ne vole mnogo da rade i da one koji ne žele da rade, da ih građani vama prijave. Postavljam pitanje – šta nam rade inspekcije u toj oblasti, kako oni kontrolišu rad službenika?
Na više mesta građanima pretite EU, odnosno plašite ih EU, što je iz ugla DSS, bogami, potpuno i opravdano jer kako nam otimaju imovinu i zemlju na Kosmetu, uz pomoć Vlade u kojoj i vi sedite i sada ste ministar, ko zna šta nas još sve čeka i kakva nas sve otimačina čeka na putu ovih evropskih integracija.
Šta kažu katastarske knjige na KiM, čija je to zemlja? Knjige kažu da srpska državna, društvena i privatna imovine i imovina SPC obuhvata 60% ukupne imovine na Kosmetu i to su podaci iz Katastra zemljišta za ukupno 1300 katastarskih opština, koliko ih ima na Kosmetu. Veći deo te dokumentacije, odnosno originala je 1999. godine bilo sklonjeno u gradove u Srbiji. Ponavljam ovu rečenicu i vama gospodine ministre a i gospodinu ih GRZ kod nas, Srbija ima dokaz o vlasništvu zemljišta imovine na KiM.
Međutim, s obzirom da vi punom parom primenjujete sve neustavne uredbe koje je donela prethodna vlada, a koje su proistekle iz tehničkih pregovora sa Prištinom iz 2011. godine, DSS je veoma zabrinuta i za podatke iz tih katastarskih knjiga i za srpsku imovinu. Inače, naziv te uredbe je Uredba o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u Katastru zemljišta za AP KiM. Između ostalog, uredbom je predviđeno da poslove obrade podataka obavlja RGZ i obradi prisustvuju i predstavnici EU i UN. Dalje, da se podaci iz Katastra zemljišta koriste u cilju izvršavanja dogovora tima za dijalog sa Prištinom, sa organima EU i UN.
Po tome kako pristajete na sve što se od vas traži, odnosno na sve što traži EU, odnosno u zagradi Tači i Priština, uvereni smo da ćete naneti ogromnu štetu srpskoj imovini koja je trenutno uzurpirana ali je ipak prema svetoj knjizi, odnosno katastarskih knjigama, srpska. Demokratska stranka Srbije je pokrenula postupak za preispitivanje ustavnosti i ove uredbe, kao i ostalih, pa i ovom prilikom apelujemo na ljudi koji sede u Ustavnom sudu i sebe nazivaju sudijama Ustavnog suda da počnu da rade svoj posao i da rešavaju naše pritužbe.
Još jedno pitanje, pošto je tu i gospodin iz Geodetskog zavoda. Našla sam "Tanjugovu" vest od 4. 06, od pre mesec dana, kada se održavala Regionalna konferencija o katastru i infrastrukturi u Beogradu, da je gospodin Krejović naveo da RGZ treba u određenom roku da skenira dokumentaciju i organizuje sukcesivnu primopredaju. Čega? Molim vas da mi odgovorite na postavljena pitanja.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, uvaženi saradnici, koleginice i kolege narodni poslanici, možda ću se u svojoj diskusiji ponoviti sa mojim kolegama iz SNS po nekim pitanjima o kojima smo postigli konsenzus, ali nije naodmet, pre svega zbog naših građana, s jedne strane, a tako i zbog ljudi iz struke.
Naime, u želji da dam maksimalni doprinos donošenju kvalitetnog zakona, postarala sam se da kroz razgovor i konsultacije sa stručnim ljudima, ali i sa ljudima koji u svakodnevnom poslu dolaze u dodir sa ovom materijom, čitajući kako osnovni zakon tako i sadašnje izmene i dopune Predloga zakona, želim samo da ukažem na neke momente koji možda nisu sagledani iz druge perspektive, a mogli bi uticati na kvalitet samog zakona i na njegovo sprovođenje. Naravno, sve u cilju što efikasnije praktične primene ovog zakona, pri čemu nijednog momenta ne dovodim u pitanje stručnost niti uloženi trud.
U obrazloženju i razlozima za donošenje zakona navedeno je da je prvi razlog adekvatno regulisanje statusa zaposlenih u RGZ. Takođe, u objašnjenju pojedinih rešenja još eksplicitnije se tvrdi da je propisivanje zvanja i plata u Zakonu o državnom premeru i katastru bilo neophodno pošto Zakon o državnim službenicima kojima su uređena zvanja državnih službenika i njihovo napredovanje u svim državnim organima nije adekvatno zaposlenima geodetske struke zbog prirode posla i značaja posla koji obavljaju. Ovakva formulacija implicira ocenu da status zaposlenih u RGZ nije adekvatno regulisan i da Zakon o državnim službenicima nema adekvatna rešenja za značajne poslove od opšteg interesa za Republiku Srbiju, da postojeći sistem plata nedovoljno motiviše zaposlene na rad i da postojeći sistem ne eliminiše prostor za korupciju.
Čini mi se da ovakve ocene ne stoje i čini mi se da ovo može da navede na zaključak da je ovaj predlog zakona u suprotnosti sa drugim zakonom, naročito sa Zakonom o državnim službenicima i možda bi trebalo ukloniti iz ovog zakona takve ocene, a povećani obim poslova koji se očekuje u Zavodu u narednom periodu rešiti upošljavanjem novih radnika.
Član 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama ostavlja prostor možda za tumačenje da geodetska organizacija može dobiti licencu iako ima zaposlene bez geodetske licence. Koji je smisao izdavanja licenci i licenciranja ako se u stavu 4. kaže da se "korisniku budžetskih sredstava i javnom preduzeću može izdati licenca za rad za geodetske radove koje mogu da obavljaju samo za svoje potrebe"? Možda bi trebalo ostati pri ranijem rešenju koje zahteva da geodetska organizacija ima licencirane radnike i da sve geodetske poslove, bez obzira da li za sopstvene ili tuđe potrebe, obavljaju stručna i licencirana lica i organizacije.
Zakon o državnom premeru i katastru iz 2009. i 2010. godine, kao i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama, reguliše način izdavanja licenci licima geodetske struke. Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine reguliše rad Inženjerske komore Srbije koja ima proceduru i izdaje licence inženjerima građevinske, mašinske, arhitektonske, elektro i ostalih tehničkih struka, među kojima i licence geodetske struke, i to 372 – odgovorni projektant geodetskih
projekata, 471 - odgovorni izvođač geodetskih radova, 771 – odgovorni izvođač sa specijalističkim strukovnim studijama geodetskih radova na objektima visokogradnje i niskogradnje, 871 – odgovorni izvođač geodetskih radova na objektima visokogradnje i niskogradnje.
Naime, u našem pravnom sistemu u ovom trenutku imamo dva zakona koji regulišu licenciranje inženjera geodetske struke. Predložena izmena zakona detaljnije opisuje proceduru licenciranja lica geodetske struke, ali bojim se da takvo rešenje uvećava troškove inženjerima koji treba da imaju licencu po Zakonu o planiranju i izgradnji i licencu po ovom zakonu i, naravno, uvećava administraciju koja se bavi izdavanjem licenci.
Možda bi bilo bolje da se ukinu dvostruke licence i da Zakon o državnom premeru i katastru reguliše licenciranje organizacija i izdavanje licenci licima koja nemaju akademsko obrazovanje, dok bi izdavanje licenci inženjerima, kao i kod svih ostalih struka, rešavala Inženjerska komora Srbije.
Predlog zakona o izmenama i dopunama u članu 24. predlaže izmene osnovnog zakona definisanjem koje lice može da obavlja inspekcijski nadzor nad radom geodetske organizacije. Predlažem da pored odgovarajućeg obrazovanja, stručnog ispita, radnog iskustva, inspektor ima i odgovarajuću licencu geodetske struke. Taj uslov bi možda trebalo uneti u stav 1. i stav 2. ovog člana, jer mi nije baš logično da nelicencirani inspektor kontroliše rad licencirane organizacije i licenciranog lica koje obavlja geodetske poslove.
Srpska napredna stranka u Danu za glasanje će podržati ove izmene i dopune zakona. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Kao što je većina mojih kolega to istakla, ovo je veoma bitan zakon koji se tiče uređenja i organizacije samog društva i države.
Ovim predlogom zakona bliže se definiše niz pitanja. Pre svega, niz pitanja zaposlenih u Republičkom zavodu i vrše se usklađivanja ove oblasti, veoma kompleksne, sa evropskim standardima i normama. Da ne bih dužio, pošto znam da gospodin ministar ima previše obaveza, a ima i jednu lepu obavezu u mom rodnom gradu, ja ću se truditi da sve ono što su rekle i istakle već moje kolege pozitivno o ovom zakonu, ja ne ponavljam, nego ću u par crta reći nešto o njemu.
Predlogom zakona se vrši razvrstavanje radnih mesta u Zavodu po zvanjima, a u zavisnosti od potrebnih znanja, sposobnosti i uslova za rad, kao i složenosti i odgovornosti poslova. Takođe, Predlogom zakona utvrđuju se dodatni koeficijenti za državne službenike geodetske struke u Zavodu prilikom obračuna plata. Raspon kod ovog dodatnog koeficijenta kreće se od 3 do 50% od koeficijenta utvrđenog u skladu sa Zakonom o državnim službenicima, odnosno zakonom kojim se utvrđuju plate kod državnih službenika. Predlogom zakona definisano je da rešenje o tome donosi direktor. Ali, kako je istakao i sam ministar, a to smo primetili i iz diskusija prethodnih diskutanata, mislimo da to nije pravo rešenje. To se može definisati ili posebnim kolektivnim ugovorom ili samom sistematizacijom i organizacijom rada. Direktor ima prava i ovlašćenja da pre svega kažnjava odnosno da za neblagovremeno i nekvalitetno obavljene radove primeni određene konsekvence.
Ovim predlogom zakona bliže se određuje način izdavanja licenci za obavljanje radova, sticanja određenog nivoa licenci kao i uslovi za to. Posebno se definiše izdavanje licenci za pravna lica, budžetske korisnike i javna preduzeća, te oni licencu za radove iz ove oblasti mogu obavljati samo za svoje potrebe.
Uslovi su definisani i definišu se u određenom broju kvalifikovanih zaposlenih lica geodetske struke sa određenim nivoom licenci u geodetskim organizacijama, radi izvođenja radova određenog nivoa ili izrade određene tehničke dokumentacije.
Takođe, ovim predlogom zakona bliže se definišu dužnosti i odgovornosti lica koja izvode geodetske radove. Ovaj predlog zakona uređuje obavezu zavoda za vođenje registra, izdatih licenci za rad geodetskih organizacija, kao i licencama zaposlenih u njima, kao i o oduzimanju licenci i zabrani izvođenja geodetskih radova. Obaveza zavoda je da registar bude javan i dostupan putem interneta.
Takođe, Predlog zakona bliže definiše postupak čuvanja, uvid i izdavanje podataka, kao i takse za pružanje usluga zavoda. Pored visine takse koju zavod određuje podzakonskim aktima, bliže je Predlogom zakona definisano ko je i u kojim slučajevima oslobođen plaćanja takse. Takođe, i ovde smatram da bi takse trebalo da donosi neki drugi organ. Vidim da su i kolege iz PUPS dale predlog amandmana da to bude Vlada, nekim svojim podzakonskim aktima.
Ono što posebno istaći je da je Predlogom zakona definisan inspekcijski nadzor nad pravnim subjektom koji se bavi izdavanjem kartografskih publikacija i bliže je određeno šta taj nadzor podrazumeva, koja su ovlašćenja istog, kao i ko može da obavlja poslove inspekcijskog nadzora.
Predlogom zakona propisana je i obaveza zavoda da po službenoj dužnosti dopuni rešenje za rad geodetskoj organizaciji koja ispunjava uslove za izvođenje geodetskih radova, kao i donošenje rešenja o poništavanju, za geodetske organizacije koje nisu uskladile poslovanje, shodno Zakonu o državnom premeru i katastru, i naložiti da se u roku od tri meseca registruje u skladu sa propisanim uslovima.
U danu za glasanje SNS će podržati ovaj Predlog zakona i glasati za. Hvala.