Ministre, ja mislim da je i ovaj član, kako ste ga predložili, najbolji dokaz jednog konzervativnog duha, uprkos jednom solidnom zakonskom rešenju, jedan konzervativni duh provejava kroz ovaj zakon i uopšte kroz vašu politiku. Mislim da vreme u kome se mi nalazimo zahteva mnogo modernija rešenja, mnogo više hrabrosti i svakako da se poštuju oni standardi poštovanja ljudskih prava, koji su dostignuti i kod nas, a naročito u Evropi, kojoj toliko težimo.
U članu 166. vi ste pokušali da date pravo sudu da ukine pravo razgledanja spisa predmeta okrivljenom, njegovim braniocima, punomoćniku okrivljenog pravnog lica i drugim učesnicima u postupku. Nije mi jasno kako nekom može da padne napamet, kako nekom može da padne napamet da okrivljenom u postupku ograniči bilo kakvom odlukom pravo da razgleda spise predmeta?
Delimično ste to ispravili prihvatanjem amandmana jedne opozicione poslaničke grupe, ali ja mislim ne na dovoljan način. Prihvatanjem tog amandmana na član 166. vi ste ipak omogućili okrivljenom, braniocu, predstavniku okrivljenog pravnog lica da vidi sve spise predmeta, odnosno da se njima ne može zabraniti, ali ostaje da se može zabraniti, npr. punomoćniku okrivljenog pravnog lica. Ne mogu da razumem zašto?
Da li je bio propust kada se podnosio amandman, ili ne znam šta je bila i vaša želja i vaš motiv da prihvatite taj amandman, a ne da prihvatite amandman koji, prosto, vam omogućava da možete da kažete – ovaj zakon po tom pitanju prihvata dostignute standarde? Ne može bilo kome da se uskraćuje, ko je u postupku, da razgleda spise predmeta. Nikada, ni pod kojim uslovima. Sad smo došli do toga da punomoćnik pravnog lica ne može da vidi, nego može njegov predstavnik, pa valjda onda njemu kaže šta je tamo video. Čemu služi onda punomoćnik, ako ne može da gleda spise predmeta u određenim slučajevima?
Ali, taj konzervativni duh smo videli i kada ste govorili o uredbama, da se može uredbama Vlade, odlukama izvršne vlasti, propisivati prekršaji i da se mogu na osnovu uredaba kažnjavati građani. To nije dostignuti standard u svetu. Isto tako govorimo o maloletničkom zatvoru, pa je do sad bilo, pa da ostane i do sad su bile uredbe, pa da ostanu uredbe. Svašta je do sada bilo, ali nismo mi ovde i nije naš zadatak da mi konzerviramo stanje koje postoji, a za koje se slažemo svi da nije najbolje, nego da nešto menjamo i da unapređujemo.
Ja vas molim da slobodno, otvoreno pristupate i ovom zakonodavnom procesu, bez obzira šta radne grupe, stručnjaci, praktičari smisle, da, prosto, duh zakona koje budemo donosili bude moderan i u skladu sa standardima EU, kojim težimo.