Replika. Reč ima gospodin Babić.

I replika, ali i povreda Poslovnika 103, 104, 105, zabranjeno je direktno obraćanje narodnog poslanika narodnom poslaniku.

Molim vas opredelite se da li je povreda Poslovnika i replika?

Replika, zbog toga ću pozvati na mnogo lepšu planinu i ona se zove Goč, bio sam tamo pre desetak, 12 dana sa prijateljima i mnogo je prijatnije nego na Himalajima, mnogo manje košta i vrlo rado ću ponovo biti tamo.
Što se tiče izlaganja prethodnog govornika mislim da je puno licemerja jer ne može sa jedne strane i to je ono što meni smeta. Može svako da se penje i od svog novca i da ga troši kako hoće i šta hoće i na šta hoće, da li na skupa vina ili na ronjenje po Hvaru, ili na penjanje po planinama, tu apsolutno ne postoji nikakav problem sa moje strane ko će kako da radi. Ali, ne može sa jedne strane od plate, i ovo je krucijalno pitanje koje sam postavio, i ja ne umem na to pitanje da odgovorim, da od plate od 110.000 dinara ovde u parlamentu da se plaćaju takve bahanalije. To je pitanje, a onda je zaboga zabrinut za ljude koji će se lečiti u Srbiji, koji će poslati decu u školu.
Mnogo je pitanja ovde postavljeno i mnogo se pitanje ovde postavlja, a ne postoji ni jedna alternativa. Kaže se – mi smo sve to pričali što vi radite sada, mi smo to pričali pre 20 godina, a pitam vas zašto niste primenili kada ste bili u mogućnosti da 20 godina u različitim agregatnim stanjima primenjujete vlast u Srbiji. Zašto to niste primenili? Zašto sada ovoj Vladi Republike Srbije spočitavate veliku međunarodnu, nikad veću i konkretniju podršku iz sveta. Čime je ona zaslužena? Zar nisu u ovom parlamentu pre godinu dana provejavale reči da ćemo biti u blokadi, da neće biti penzija, da neće biti plata, da neće biti ničega. Šta je sada? Na osnovu čega se sve to sada promenilo.
Nemam problem, penjite se gde god želite, ali objasnite građanima kako se od 1.000 evra mesečne plate rade takve bahanalije od po nekoliko desetina hiljada evra.

Gospodine Korać, izvolite.

Reklamiram član 107, mislio sam na dostojanstvo. Naravno, mi smo svi onakvi kakvi smo i ne možemo biti drugačiji i govorimo u skladu sa onim što mislimo da treba da govorimo u Skupštini. Moram da kažem da ova Skupština bar ovaj saziv Skupštine nije imao raspravu u kojoj apsolutno dominiraju oni argumenti koji se nekad zovu po latinskom ad hominem, tiču se samoga čoveka, onoga što je on, čime se bavi. Posle takve rasprave ili takvih iskaza nema nikakve suštinske rasprave o tezama koje čovek iznosi. To je ono što želim da vas upozorim.
Iz ovoga će se lako ići u veće uvrede, još veće uvrede i tome nema kraja. Ovde će se stvoriti jedna atmosfera u kojoj će biti nemoguće raditi. Možete polemisati do kraja sa onim što govori poslanik i pogrešnim i tačnim, možete osporavati, možete iznositi kontra argumente, ali kada počnete o njemu da govoriti kao o čoveku, tu više nema mesta racionalnoj raspravi. Ako počne da se inputira da je neko drogiran, da je u alkoholisanom stanju, šta ta osoba posle toga može vama da odgovori.
Hteo sam još da kažem ministru Selakoviću. Zaista gospodine ministre bez obzira što je bilo oštrih reči u odnosu na ono što ste vi govorili uvek se nekako očekuje od predstavnika vlasti, a vi ste u ovom slučaju predstavnik Vlade, da pokažete nešto malo više tolerancije prema tome. Posao opozicije jeste da kritikuje vlast, to je prosto njena dužnost i to je sastavni deo demokratije. Bio sam u poziciji u kojoj se vi nalazite, isto tako sam čuo i mnogo teže reči na svoj račun i da vam sasvim iskreno kažem, konačno, postoje stenogrami i možete se uveriti nikada nisam na takav način odgovarao. Prosto, opozicija napada, ona kritikuje, a vaše je da pokažete jednu veću meru tolerancije.
Nadam se da mi ne zamerate to što sam vam rekao, jer spadam među najstarije poslanike i imam skoro najduži staž. Sada, kada počnu rasprave o ličnostima onda verujte ovaj parlament će doći u situaciju da će danas završiti sa nekim teškim incidentom ovako kako je počelo. Stanite na tome, polemišite još jedanput sa onim što je čovek rekao, a ne sa time šta vi mislite da je on ili u kakvom je stanju ili u kakvom je imovinskom stanju. Ta rasprava nema kraja, posebno u Srbiji gde zahvaljujući tabloidima i strukturi društva misli svako da sve zna o svakome, a najčešće zna sasvim pogrešne stvari.

Po Poslovniku, Borislav Stefanović, zatim Bojan Đurić, pa Judita Popović, pa Jelena Trivan.

Gospodine predsedniče, 106, 107, 108, zbog toga što mislim da je ovde već čini mi se sat vremena vidimo jedno providno, slabo prikriveno, kamuflirano nastojanje vladajuće stranke da potpuno skrene temu sa onoga zašta se mi ovde danas nalazimo, to građani Srbije treba da znaju. Zašto to tvrdim? Zbog toga što je ovu polemiku počeo ministar Selaković.
Vi niste reagovali, pustili ste ministra da preti poslanicima, da iznosi stvari koje su navodno vezane za ličnost onih koji su ga kritikovali. To ste dozvolili da se uradi na najprizemniji način. Mislim da ste tu veoma pogrešili i to je odvelo ovu raspravu u pravcu koji niko ne želi.
Došli smo da raspravljamo o izmenama o Zakonu o ministarstvima a pogledajte o čemu pričamo danas – o doživljaju mladih naprednjaka, svojih političkih protivnika, koliko ko može da popije i na koju planinu da se popne? Jel to ono što vi pričate građanima Srbije da je vaša čvrstina, vaša vizija, vaš majncet, etika. Kažete – moramo mladima da damo primer. I da sprovedete taj test, nisam siguran da biste imali kvorum. Hvala.

Kao predsednik parlamenta, ne slažem se sa vama. Naravno, imaćete pravo da se o tome izjasnimo u Danu za glasanje.
Po Poslovniku, reč ima Bojan Đurić. Izvolite.

Iskreno, gospodine Stefanoviću, ja sam očekivao da nakon onoga što je rekao profesor Korać, siguran sam da ste i sami shvatili, bez ikakve ambicije da brani poslaničku grupu kojoj pripada, ja sam shvatio da on govori i kao potpredsednik parlamenta, da ćete nakon toga smiriti ovu raspravu. Vi sada ponovo kršite član 27, odnosno odbijate da ovo svedete u razumne okvire.
Ne možemo ovde da raspravljamo o ličnim stvarima. Gospodine Babiću, odnosno, reći ću vama da se ne bih direktno obraćao gospodinu Babiću – ja se radujem što je gospodin Babić bio na Goču, radovao bih se i da je bio na bilo kojoj drugoj tački na ovom svetu, radovao bih se čak i ako je bio iz javnih sredstava, a ne od privatnih. Ako o nečemu razgovaramo u parlamentu, ako razgovaramo danas, mi eventualno možemo da pričamo o tome ko gde putuje o državnom trošku. Ako se već iznose predlozi, ja predlažem da se objave i ti podaci, pa ćete videti da LDP i naši poslanici imaju najmanje tih putovanja. Pretpostavljam da ih vi, gospodine Stefanoviću, imate najviše. Ja vam ne zameram, vi ste predsednik parlamenta, pretpostavljam da će se na kraju videti i neka javna korist od toga što ste o trošku poreskih obveznika išli i o tome bismo mogli ovde da raspravljamo.
Ali, da raspravljamo o tome ko gde putuje u svoje slobodno vreme, za svoj novac, je zaista nedopustivo. Posebno je nedopustivo da to prigovara vladajuća većina, koja u ovoj zemlji drži sve instrumente vlasti. Zbog toga očekujem da pre svega poslanike vaše koalicije tako nešto savetujete, pogotovo kada govore u parlamentu. Ja se nisam naljutio na gospodina Babića kada je po novinama govorio da meni možda od visine nedostaje kiseonik. Ali, ovo je ipak parlament. Ovde je red da govorimo drugačijim jezikom.