Po amandmanu za reč se javio narodni poslanik Dejan Radenković. Izvolite.

Samo sam hteo figurativno, nije bilo nikakve namere. Kada se čuo prvi osmeh, naravno da je to ispalo zlonamerno, tendenciozno. Nisam u tom smislu imao bilo kakvih namera.
Izvinjavam se ako je neko pogrešno imao tumačenje, da sam hteo bilo koga da uvredim, taman posla, pogotovo ne profesora univerziteta, niti mi je to namera bila.
Hteo sam da malo otvorim neku drugu polemiku o tome kako ne treba samo hvaliti, nego treba možda biti samokritičan. Treba neko i preuzeti neku odgovornost za nešto. Ako bi pravili neko poređenje šta je trebalo nekad uraditi, mi smo stava da nije nikada kasno da i u ovakvim okolnostima, kada je priznato nezavisno Kosovo, kada je samo proglašeno, što bi rekli, da se održe takvi izbori u ovakvim okolnostima.
Hteo sam samo da kažem kada je UNMIK administracija upravljala južnom pokrajinom, po Rezoluciji 1244, postojalo je pravo svakoga da se upiše, da ostvari biračko pravo i u tim okolnostima, da nije bilo tih opstrukcija i bilo dileme izaći ili ne izaći, i da smo tada upisali birače, a u pravom mahu smo mogli da upišemo preko 500.000 birača zato što je i pravo da ako je jedan od roditelja rođen na Kosovu ostvaruje se pravo da glasa na izborima koje se dole održavaju, a to su izbori tada bili koje su organizovale privremene institucije i koje su organizovale UN, za kojima danas neki vape i u tom kontekstu sam samo hteo da kažem da treba priznati nekad da smo pogrešili. Da li su to bile namerne greške, o tome će govoriti vreme. Da li je neko hteo samim tim nečinjenjem da ubrza proces i ubrza da Kosovo postane nezavisno, da li su bili saučesnici ti ili nisu, da li je to busanje u grudi, da se borimo i na taj način i dalje srljanje u propast, a ja samo mogu da pohvalim ovu mudru politiku Vlade Republike Srbije, koja jednostavno po prvi put shvata da moramo sačuvati narod na prostoru Kosova i Metohije i da je jedini način da se ovog trenutka izborimo olovkom, a ne puškom. Hvala.

Hvala.
Na član 4. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Vesna Kovač, Vladimir Ilić i Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. i člana 161. stav 1. Poslovnika, na član 4. amandman je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatio amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Đurić i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Ovaj amandman se zapravo odnosi na nadležnosti Ministarstva privrede i to u  onom delu koji govori o koordinaciji poslova u vezi sa povezivanjem privrednih društava sa strateškim investitorima.
Kao i kod nekih drugih pitanja koja su vezana za naše ekonomske odnose s inostranstvom, s jedne strane, a s druge strane za privlačenje investicija, mislim da je ovaj način postavljanja takve vrste nadležnosti potpuno pogrešan, da podrazumeva formulacije koje su možda na neki, evo, reći ću, politički način mogli da funkcionišu u ovoj vladi sa političkim, ekonomskim pogledima odlazećeg ministra finansija i privrede, ne ulazeći u to da li su ona dobra ili loša, da nemaju nikakvog smisla u ovom novom sistemu koji se navodno pravi i da zapravo koordinacija tih aktivnosti, ne ulazeći u to da li su one dobre ili loše, nemaju nikakvog razloga da ostane u sektoru ili u Ministarstvu privrede.
Navešću vam danas primer za to. Danas je predsednik Republike Tomislav Nikolić bio u Kini. Posetio je čitav niz fabrika. Razgovarao je sa predstavnicima haj-tek industrije. On je kao garanciju, kao ključni adut za privlačenje strateških investitora iz Kine naveo njegovu reč. Nisam siguran kako se takav metod obezbeđivanja ili privlačenje investitora uklapa u ovu koodinatorsku funkciju u okvirima Ministarstva privrede? Razgovaraćemo o novom kandidatu za ministra privrede. Ima i neke prednosti i neke mane, ali ono što sasvim sigurno znamo je da on vrlo negativno gleda na ovu vrstu aktivnosti države ili na ovakvu vrstu organizacije države u privlačenju stranih investicija.
Ko je danas iz Ministarstva privrede sa predsednikom Republike u Kini? Ko je radio koordinaciju privlačenja sa strateškim investitorima, recimo, za projekat kanala? Ko je to radio u nekim drugim resorima? To rade, radila su u prošloj Vladi, radiće u novoj Vladi ministri pojedinačno. Neko ima razumne ideje, a neko ima i imaće ideje koje su vezane za kanal.
Mislim i dalje da je bolje da ste obrisali ovu nadležnost. Mislim da ćete imati mnogo problema kada ste ovako postavili ovo pitanje u članu 4. Zakona, ali u redu, ako to ne želite, suočićete se sami sa tim problemima. Mogli ste bar da čitate blogove onih kojih zovete da budu ministri pre nego što im propisujete nadležnosti u Zakonu.

Hvala.
Na osnovu člana 157. stav 6. i člana 161. stav 1. Poslovnika, na član 5. amandman je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatio amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović i Radmila Gerov.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Poštovana gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, radi se o tome da smo mi zaista ozbiljno shvatili ove razloge koje ste vi ovde naveli u obrazloženju Predloga zakona i rešili smo da određene nadležnosti iz Ministarstva finansija prebacimo u nadležnost Ministarstva pravde i državne uprave, smatrajući da je mnogo prirodnije da uređivanje prava javne svojine, eksproprijacija, zaštita imovine Republike Srbije u inostranstvu, primena sporazuma o pitanjima sukcesije, ostvarivanje alimentacionih potraživanja iz inostranstva, pružanje pravne pomoći povodom nacionalizovane imovine obeštećene međunarodnim ugovorima, bude u zoni odgovornosti Ministarstva pravde.
Smatramo da dosadašnja iskustva u praksi zaista nam daju argumente da insistiramo na tome da se na ovaj način radi adekvatno grupisanje poslova iz pojedinih srodnih oblasti.
Uređivanje prava javne svojine. Podsećam vas da je to javna svojina koja pripada lokalnim samoupravama, Autonomnoj pokrajini, odnosno Republici. I dosadašnje upravljanje tom javnom svojinom baš i nije bilo na najvišem mogućem nivou. Znate vrlo dobro na koji način direkcija za imovinu je upravljala sa svom tom imovinom, nekretninama, otprilike 5% nepokretnosti su bile evidentirane od strane te direkcije.
Isto tako, kada govorimo o Sporazumu o pitanjima sukcesije, takođe imamo jako loše iskustvo u vezi tog sporazuma koji je počeo da se primenjuje od 2004. godine a vidimo da je negde zastalo na početku.
Prema tome, bilo bi dobro da Ministarstvo pravde zaista preuzme odgovornost za sve ove nadležnosti, ukoliko zaista hoće neke novine i neku modernizaciju, na koju se takođe poziva u razlozima za Predlog ovog zakona.

Hvala.
Narodni poslanik Aleksandar Senić podneo je amandman kojim predlaže dodavanje novog člana 5a.
Na osnovu člana 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odbacio je ovaj amandman.
Odbačeni amandmani, prema članu 163. stav 4. Poslovnika, ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Narodni poslanici Bojan Đurić i Kenan Hajdarević zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 5. doda novi član 6.
Vlada i Odbor za pravosuđe nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Miljenko Dereta.

Hvala, predsedavajuća.
Gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, ja sam morao sve vreme tokom današnjeg dana da se prisećam šta je zapravo dnevni red, jer je meandriranje išlo tako, daleko levo i desno, da smo svi pozaboravljali o čemu zapravo razgovaramo, a to je činjenica da smo se i mi iz opozicije i očigledno neki iz Vlade, složili oko toga da je Vladu potrebno rekonstruisati jer ne radi dobro.
Pri tom se dogodilo nešto vrlo zanimljivo, a to je da se rekonstrukcija po svemu što se ovde danas čulo zapravo svela na razgovor o podeli jednog ministarstva u dva, a ne na činjenicu da se menja osam ili devet članova Vlade. To što se menja devet članova Vlade jeste zapravo rekonstrukcija i mi o tome šta će se menjati u tim ministarstvima nemamo apsolutno nikakvu informaciju. Nismo imali ni kao obrazloženje zašto se ulazi u rekonstrukciju. Zato smo predložili da se doda ovaj član koji obavezuje Vladu da prave reorganizacije napravi do 31. oktobra ove godine.
U obrazloženju koje je dato zašto se odbija naš predlog, zapravo piše da se on ne prihvata zato što će se reorganizacija u okviru toga i državne uprave sprovesti posle sveobuhvatne analize itd, itd, dakle, u nekom ničim vremenski ograničenom periodu. Da piše u obrazloženju, ja bih znao kada vi to planirate da uradite.
(Predsedavajuća: Ističe vreme vašoj poslaničkoj grupi. Molim vas da završavate.)
Imam pravo da govorim dva minuta po amandmanu.
(Predsedavajuća: Niste vi predlagač amandmana. Bojan Đurić i Kenan Hajdarević su predlagači. Vi niste predlagač i možete da trošite samo vreme poslaničke grupe.)
Ja sam potrošio vreme. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću ostaviti prostora za repliku da gospodin Dereta može da završi svoju misao, ali, upravo ovo što ste rekli – ničim ograničen period.
Ja sam nekoliko puta istupao u javnosti, najavivši strategiju reforme sistema javne uprave i rekao da je to jedna od tri ključne strategije na čijem donošenju radi Ministarstvo pravde i državne uprave i najavio sam je za ovu jesen.
Pre dva dana govorio sam o analizi funkcionalnosti države i o tome da ćemo sa tom analizom izaći pre programiranja budžeta za narednu godinu.
Sada ću iskoristiti priliku da se osvrnem i na nešto što je gospodin Hajdarević malo pre rekao, da ne bih držao završnu reč. Naime, postavljeno je pitanje da li će biti ukinuta Kancelarija za razvoj nedovoljno razvijenih područja. Mi smo država paradoksa po mnogo čemu, pa sam tako uveren da smo jedna od država koja ima najviše institucija, organa, organizacija, koja se bave regionalnim razvojem a da regionalnog razvoja na delu, u različitim delovima Srbije, ima veoma malo.
Svakako da će u toj analizi koja prethodi strategiji, odnosno nacrtu o predlogu strategije za reformu sistema javne uprave biti različitih predloga za suštinsku racionalizaciju čitavog sistema javne uprave. Tamo gde budu postojala preklapanja, gde bude postojalo ne samo dupliranje, nego tripliranje ili višestruko preklapanje nadležnosti, tu će morati da se reaguje. To je apsolutno nesporno.
Ovde postoji jedan tehnički razlog i suštinski razlog, član 6. zakona kojim se ovde intervenisalo spada u prelazne i završne odredbe ovog zakona. Poštujem ovo što ste naveli u tekstu amandmana i to shvatam kao dobronameran pokušaj da se nečim obavežemo. Ali kao što sam rekao, zaista biće doneta strategije reforme sistema javne uprave. Na njoj se radi od stupanja na funkciju ministra pravde i državne uprave. Izuzetno je teško doći do takve strategije jer je to jedna horizontalna strategija, tu morate da imate uključenost svih ministarstava koja su pozvana, najviše ministarstva zaduženog za poslove državne uprave i na drugom mestu Ministarstva finansija.
Moram da budem iskren i da kažem da nismo u čitavom prethodnom periodu, možda više od decenije nikada nismo imali zbog možda drugih tekućih problema izazvanih ekonomskom krizom itd, nikada nismo imali adekvatno učešće Ministarstva finansija u ovom poslu.
Sada smo počeli pred kraj da ga dobijamo i ako ste čuli za registar zaposlenih odnosno radnih mesta u javnoj upravi, to je upravo nešto što pre projektovanja budžeta za narednu budžetsku godinu treba da nam pomogne da se oslobodimo suvišnih troškova. Iskustva drugih zemalja nam govore da se minimum 10% smanjuje iznos funkcionisanja javne uprave kada se izlistaju sva ta zanimanja na jednom mestu.
U našem sistemu sada imamo neverovatnih nelogičnosti. Imate gradonačelnika ili predsednika opština koji imaju veću platu od predsednika države, zato što još uvek nemamo zakon o zaposlenima u lokalnim samoupravama i u pokrajinskoj administraciji.
Urađen je nacrt tog zakona u Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Znam da je pokrenuta i javna rasprava i da budem iskren nisam bio u prilici da pogledam taj čitav zakon. Sve to je uključeno u taj sistem i sve će to biti obuhvaćeno ovom analizom koja već traje dva i po meseca i to uveliko. Uveren sam da će njeni rezultati i te kako doprineti što boljem funkcionisanju, odnosno uspostavljanju osnovnog temelja za što bolje funkcionisanje.
Ima jedan zakon koji nije donet, a trebalo je da bude donet još pre sedam godina. Upotpunjavajući taj sistem državne uprave donet je Zakon o državnoj upravi 2006. godine, donet je Zakon o državnim službenicima, donet je Zakon o platama državnih službenika, a recimo još uvek nismo dobili zakon o funkcionerima. Radimo i na tome, da bi smo zaokružili taj čitav sistem koji je kao što rekoh donošenjem malopre pomenutih zakona upotpunjen.
Imamo još nešto što nije urađeno u Srbiji punih 12 godina, dakle, budžetska međunarodna klasifikacija koja sadrži i funkcionalnu klasifikaciju državnih funkcija. Zvuči rogobatno, ali shvatićete šta imam nameru da kažem. Doneta je 2001. godine.
Dakle, mi smo 2001. godine naš budžetski sistem uskladili sa nekim međunarodnim standardima, ali od 2001. godine do danas mi nikada nismo uradili jedinstvenu poslovnu klasifikaciju u državnoj upravi. Dakle, nigde nismo sagledali sve poslove koji su u nadležnosti države, ko se bavi njihovom realizacijom, ko ih obavlja. Nismo uradili nikakvu kvalitativnu analizu našeg sistema državne uprave. To je nešto što prethodni svakom ozbiljnom potezu. Verujem da ćete se složiti, zato sam i malopre rekao da nagle promene upravo na tom planu nisu dobre. Ali, kada uradimo klasifikaciju tih poslova sa jedne strane i imamo sa međunarodnim i evropskim standardima od 2001. godine usklađenu tu budžetsku klasifikaciju, dakle, to je onaj kvantitativni deo troškova, koliko nešto košta, kvalitativni deo poslova šta to treba da iznedri državna javna uprava, kad poklopimo te dve stvari, onda ćemo se vratiti na onu priču koju sam malopre ispričao da imate ministarstvo koje primenjuje sedam propisa. Nekad je to bilo tako.
Onda se pitate, čekajte - a koliko to ministarstvo u toku naredne budžetske godine treba da predloži novih zakona? Vi vidite, kaže - treba po planu da predloži jedan zakon.
Sa druge strane, imate ministarstvo koje po planu treba da predloži 41 zakon, ali zbog neusklađenosti ove dve klasifikacije imate situaciju da to koje treba da predloži jedan zakon, dobije novca skoro kao ono koje treba da predloži 41.
To je nešto čega ozbiljno u Srbiji nema, znate od kada, od 1991. godine, kada je ukinut organ koji se zvao Zavod za javnu upravu. Bilo je nekih pokušaja, imate pokušaj kroz, recimo, službu za upravljanje kadrovima. Nekada su se ljudi u državnoj upravi tresli kada im dođe neko iz Zavoda za javnu upravu da ih pita koliko ste zaposlili ljudi ove godine, šta ti ljudi rade, po kom osnovu ste to uradili. To je nešto što nam je potrebno.
Izvinite što sam bio malo preopširniji, ali hoću da čujem i ovo što ste vi započeli. Zahvaljujem.