Premijer ima reč. Izvolite.

Ne znam čime sam ja to uvredio DSS, što sam konstatovao da gospodin Palalić nije bio u sali, isto tako i sa gospodinom Mikovićem. Malo pre ste me prozivali da nisam prisutan u sali i smatrao sam da je veoma interesantno spomenuti da u tom trenutku ni jedan šef poslaničkog kluba opozicionih stranaka nije bio u sali. Ako je to uvreda, ja se stvarno najiskrenije izvinjavam zbog svega toga, ali to pokazuje da vi reagujete na ono kad vas neko kritikuje veoma oštro. Jeste li vi neke „svete krave“ ovde, koje niko ne sme da pita? Imate li zaštićeni položaj? Vi možete ovde svakome svašta da kažete.
Znate dobro šta sam ja rekao, gospodine Šutanovac, nisam nikoga uvredio. Znate na šta se to odnosi, inteligentan ste čovek. Prema tome, govorio sam, a i vi takođe to dobro znate, da niko nema svojstvo zaštićenog.
Molim vas da pređete na stvar. Ako imate toliko da kritikujete ovu Vladu, pređite na stvar. Sedim i čekam i još uvek nisam čuo ni jednu kritiku na rad Vlade, osim toga da li je po Poslovniku ili nije po Poslovniku. Rekao sam vam još jednom, niko nema nameru da ovde glasa noću, da radi noću. Radićemo onoliko dana koliko smatrate da je neophodno.
Od kad znam za sebe, vlast je glasala uvek protiv dvostruke rasprave, a opozicija je uvek tražila duplu raspravu. To ste tako i vi radili i to je nekako po inerciji. Ali, bez obzira na to, ja kao predsednik Vlade vam kažem - spreman sam da saslušam svaki vaš predlog, da čujemo svaku kritiku. Izvinjavam se zbog, možda, tona za koji mislite da nije dovoljno uvažavajući prema opoziciji, ali tu sam da čujem šta to nije dobro bilo u radu Vlade.
Rekli ste da je ovo najgora Vlada od 2000. godine. Ne znam kako je radila koja Vlada. Pokazalo se na svim izborima kako je koja Vlada prošla. Ne očekujem da ćete vi ocenjivati, niti ćete glasati za nas. Onaj ko ne misli isto nije politički protivnik. Ne znam čemu te tolike žestine kada neko kaže drugačije mišljenje. Čemu tolike uzrujanosti, da sam ja nekoga ovde uvredio, da sam ja nekome pretio? Gospodin Stefanović kaže da ja prizemno diskutujem.
Gospodine Stefanoviću, stvarno je to ispod nivoa i renomea jednog šefa poslaničkog kluba tako intelektualne nekada političke stranke, kao što je DS. Mislim da nisam bio tako prizeman, verovatno, kada sam dizao ruke i glasao za vašu stranku. Verovatno sam tada bio svetski intelektualac zato što sam odlučio da vi budete na vlasti, a ne Koštunica i Šešelj. Verovatno vam tada to nije izgledalo prizemno.
Prema tome, ako se već javljate da reagujete na neke moje izjave, onda stvarno i vi upotrebljavajte reči koje nisu uvredljive. Inače hoćete da imamo dvostruke aršine. Nikome od vas ne pretim, vi to znate. Nemam razloga. Nikome od vas ne branim da govori. Naprotiv, jedva čekam da me neko prozove i zahvalan sam mu i to radim već 20 godina. Ja sam se, ljudi, za ovo školovao. Kao što znate bio sam najbolji student u istoriji Fakulteta političkih nauka. Ako vi imate na to neke primedbe i mislite da to nije dovoljan kvalitet, nemam ništa protiv.
Ali, neke diskusije koje sam čuo sa ove strane vaše, iz vaše stranke, nisu u skladu sa onim što je potpredsednik vaše stranke, Miodrag Rakić, rekao o novom dogovoru, o dogovoru o strateškim ciljevima. Sa kim to hoćete vi da pravite dogovor? Kome vi to nudite dogovor? Da li sam ja bio na razgovorima o nekim projektima kod predsednika SNS, ili vaš predsednik? O kojim dogovorima vi to pričate. Sa kim ćete da pravite dogovore? Sa URS? Sa DSS? Sa kim? U čemu je temeljna razlika između našeg koncepta društva i vašeg? Da li imamo tu neke razlike? Mi imamo razlike između DSS i nas, ali ako je problem u ovome ko je na vlasti, a ko nije na vlasti, to je sporedno pitanje.
Zato mislim da je vreme zaista da shvatite da je vreme Otpora prošlo. Vreme Otpora je bilo. Sada otporaši dižu revolucije po islamskim zemljama, čime prave veliku štetu našoj državi. Poslovnik ste vi pisali. Gospodin Konstantinović. Sve je bilo kako ste hteli. Sve ste analizirali. Možda ste analizirali i to kako da opozicija ima što manje mogućnosti da opstruira. To što ste zamesili, sada morate da pokusate, dok se ovo ne promeni.
Sigurno nisam uticao na to ni kako se bira Vlada, ni da li i ko ima pravo da govori, ko nema pravo da govori. Tu sam i apelujem na vas da pređemo na jedan korektan razgovor i dijalog o temama, jer ko god da je sada na vlasti ili u opoziciji, ako mi ovako diskutujemo, pa da li mislite da je to preokret, što bi rekao Čeda Jovanović, preokret za Srbiju? Da li je to nešto novo? Da li je to ono što u nama rađa najbolje kvalitete iznosimo sada, ili nas narod gleda i šta kaže o svima nama?
Nisam mandatar za sastav Vlade. Predsednik sam Vlade i kao predsednik Vlade, zaista, vi znate da sam i o nekim stvarima želeo da razgovaram sa vama i razgovarali smo i o Briselskom sporazumu. Ne kažem da je to dovoljno, ne kažem da ljudi u Srbiji nisu skloni promenama, odnosno skloni su promenama sve dok to ne zadire u njihove interese.
Ali, me ne možemo da idemo u promene ako to nije zajedničko mišljenje celog našeg društva. U ovom trenutku Vlada Srbije priznali vi to ili ne ima većinsku podršku građana Srbije za politiku moderne, demokratske, evropeizirane Srbije. U tome imate pruženu ruku da zajedno radimo bez ikakvih stranačkih razlika. Ovde pred vama sede ljudi koje još nismo izabrali i oni se isto ne pomeraju odavde, možda su se neki i pokajali što su prihvatili slušajući šta se sve ovde priča i možda sebi postavljaju pitanje šta im je to trebalo. Lično mislim da podela vlasti, manje ili više vlasti je nebitno, hoćemo li drugačiju Srbiju ili nećemo. Slušajući sve ovo što danas pričamo čini mi se da nećemo ili moramo na silu. Zato i ja sam sebe želim da korigujem i da menjam i celu moju partiju.
Čekajte, da li je SPS danas isto što je bila pre dvadeset godina. Da li bi neko mogao da zamisli ovu politiku pre dvadeset godina, a nismo izgubili biračko telo. Znači, sve zavisi od lidera. Zato vas pozivam na razgovor, na dijalog, korektnost i izvinjavam se ako moje reči su bilo koga pogodile, samo sam želeo da napravim ironičnu konstataciju da vi niste prisutni, a mene ste kritikovali što nisam prisutan. Ali, eto neću se više javljati, možete slobodno da izađete. Hvala.

Molim premijera da u raspravi sa narodnim poslanicima izbegava ipak uvredljive reči i posebno obraćanje pojedincima. Mislim da sa tim nećemo doprineti konstruktivnoj raspravi. Stvarno vas molim da u tom smislu poštujete Poslovnik Narodne skupštine kako bi mogli da radimo u jednom, da kažem, pristojnom ambijentu.
Moram listu da izbrišem. Molim vas samo malo, pošto je meni ovde lista puna, prvo dajem reč onima koji reklamiraju povredu Poslovnika, zato ću izbrisati listu, da se to dogovorimo. Prvo neka se jave ljudi koji žele da eventualno reklamiraju povredu Poslovnika, a onda replika. Znači, brišem listu i pitam - ima li neko povredu Poslovnika? Nema. Ima li neko po replici? Dobro, upamtio sam redosled. Idu Jovan Palalić, Borislav Stefanović i Dragan Šutanovac. Izvolite.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović, s mesta: Nemojte više da pamtite, molim vas kada imate sistem. Imamo sistem i radimo normalno, nema potrebe da pamtite. Inače, je besmisleno posle pola sata da polemišemo o nečemu od pre sat vremena.)
Gospodine Jovanoviću, molim vas, da ne dobacujte s mesta. Prijavite se da mogu da vas čujem.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović, s mesta: Prijavio sam se po Poslovniku dva puta.)
Gospodine Jovanoviću, mislim da sam bio veoma precizan. Ako neko želi repliku da se prijavi. Vi se niste prijavili sada u ovom ponovljenom. Mislim da sam bio precizan.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović, s mesta: Prijavio sam se.)
Niste se sada prijavili zato sam sad ponovio, zato što vas je bilo puno i ono po redovnoj prijavi, i replici, zašto me ne pratite.
Reč ima gospodin Palalić. Izvolite.

Na osnovu izlaganja predsednika Vlade. Ne znam da li ste razumeli predsedniče Vlade u čemu je bio problem. Znači, problem je bio u tome što se očekuje na ovako važnoj sednici kao što je predlaganje ministara da predsednik Vlade ili da bar dobijemo obaveštenje od predsedavajućeg gde je predsednik Vlade otišao, jer ste najavili na osnovu vašeg ekspozea da će ovde biti i da ste spremni da razgovarate. Stekao se utisak na osnovu vašeg odlaska da se nećete više vratiti. To je razlika između vašeg položaja kao predsednika Vlade i narodnih poslanika koji ne moraju u svakom trenutku biti prisutni ili mogu da imaju telefonski poziv i u redu je i kulturno je da izađu.
S druge strane, zahvalan sam vam što ste istakli razliku između Demokratske stranke Srbije i Socijalističke partije Srbije. Mislim da će se ta razlika i nakon ove vaše rekonstrukcije još više produbiti. Mislim da će se ta razlika još više ispoljiti, jer ste u vašem ekspozeu naglasili – snažniji put ka evropskim integracijama, kako ste ovde naveli, pravedno rešenje kosovskog pitanja i sa tim povezano rešavanje ekonomskih problema.
Niti će biti tog ubrzanog puta u Evropsku uniju, niti će se, nažalost, na nesreću Srba i srpskog naroda kosovsko pitanje rešiti pravedno. Mi ćemo se boriti na sve moguće načine da ove dogovore i ove sporazume, koje ste postigli na politički način i među građanima i ovde u parlamentu rušimo. Hvala.

Reč ima Borislav Stefanović.

Gospodine potpresedniče, uz opasku da stvarno gubi smisao, kada prođe toliko ovoliko vremena, mislim ne zbog vas, koliko možda zbog nesavršenosti sistema. Da li ja trebam sada u dva minuta da odgovorim i gospodinu Vučiću i gospodinu Dačiću i svim stvarima koje su ovde rečene, a koje nisu tačne.
Zamolio bi kolege, ako mogu malo više da komentarišu. Ono što je činjenica je, da nije istina da ovde niko nije rekao ništa konkretno. Demokratska stranka koliko je imala prilike, od kada je počela rasprava, vrlo konkretna pitanja smo postavili i gospodinu Vučiću i vama. Nismo dobili nijedan odgovor. To je činjenica. Dobili smo buku i bes. Dobili smo tužbe. Dobili smo stvari koje naravno, kada počne rasprava, nadam se kada se nastavi u nekom normalnom pravcu, da ćemo moći da razgovaramo o ljudima koje ste doveli ovde da sednu među nas i o tome šta će konkretno da rade u svojim domenima, kao što to nažalost gospodine Dačiću, ne znamo. I to je isto činjenica.
Ali, ono što ne treba da vas vređa nikako, to vam kažem i lično, ako neko ukaže na prizeman argument koji ste upotrebili i svi znaju, i u ovoj sali i koji su gledali da je to tačno. To nije uvreda kada se kaže prizeman argument. Uvreda je ono što ste vi rekli i način na koji ste govorili poslanicima Demokratske stranke. To nije u redu. Mi prema vašim poslanicima nemamo takav odnos, ni prema Srpskoj naprednoj stranci. Ovde smo svi kolege i nema vređanja, ali je činjenica i to, da kada smo tražili vaše prisustvo, to nije zato što ne želimo da slušamo Aleksandra Vučića, nama je drago da slušamo gospodina Vučića što više, zato što je rekao konkretnije od vas, ali to je vaš problem i problem Srbije, zato što je on izneo svoj ekspoze posle vašeg, pošto niste bili u sali.
Čovek je pričao konkretnije, naravno netačno, i naravno na vrlo prizeman način, kao i vi, ali je barem bio konkretniji, a vi to niste uradili. Mi smo zato tražili da dođete, jer po Poslovniku treba da ste ovde.

Gospodine Šutanovac, mislim da nemate pravo na repliku.
(Narodni poslanik Dragan Šutanovac, sa mesta: Po imenu me je pominjao!)
Gospodo narodni poslanici, molim vas omogućite mi da vodim sednicu. Izvolite.

Gospodine premijeru, ovde imamo na delu jednu klasičnu zamenu teza. Vi ste došli u parlament da propitate poslanike. Malo tone funkcioniše tako. Zaboravili ste. Vi ste naš gost ovde, koji je doveo kandidate za ministre, ima svoj ekspoze, mi vas propitujemo. Zato ste vi dužni da budete ovde ceo dan. Mi ne moramo. Ali, budite svesni da to kako ste vi zamislili ne funkcioniše tako.
Sa druge strane, kako funkcioniše, tako što vi ovde izmislite napad na mene malopre, onda Državna agencija prenese taj tekst, a sada ga već tabloidi objavljuju, kao istinu, o tome da sam ja pričao o nekoj noćnoj Vladi.
Znači, ceo sistem ste napravili da budu tabloidni u Srbiji, u čemu prate ono što vi pričate i onda prilagođavaju potrebama vlasti.
Treća stvar, objasniću vam ovo što je gospodin Veselinović rekao kako je ova vlada najlošija ili najgora u 21. veku. Vi ste sami govorili za prošlu Vladu, dok ste bili ministar u toj vladi, da je ta najbolja do tada.
Ako pogledamo od tada do danas stanje u sportu, kulturi, obrazovanju, poljoprivredi i ostalim segmentima života, videćete da je mnogo lošija ova vlada nego ona što je bila prošle godine.
Uostalom, zašto biste vi zamenili osam ministara da ste zadovoljni tom vladom, a imali ste te iste ministre prošle godine i niste ih menjali.
Kada govorite o ovoj vladi, budite svesni da ste došli ovde zbog toga što imate loš rezultat, nije dobar, loš, a razgovaraćemo dalje u čemu je sve to loš i očekujemo da nam kažete kako ćete popraviti to što je loše, ali ne tako što ćete ovde isprozivati poslanike, pričati nam o kravama, tigrovima i ne znam čemu sve ne, u želji da samo okrenemo realnost u kojoj treba mi vama da odgovaramo. Ne, vi nama odgovarate i građanima Srbije.

Replika, Čedomir Jovanović.

Hvala vam gospodine potpredsedniče. Znate šta, gospodine Dačiću, da ste samo energije koji trošite u vašim apsolutno privatnim ratovima sa bivšim koalicionim partnerima iz različitih epoha, potrošili da nas uverite, da ljude koje predlažete, zaslužuju našu podršku, svima bi bilo bolje.
Zaista je teško do te mere priznati, ne samo poniženje i učestvovati u ovom opskurnom političkom pozorištu.
Pročitali ste ekspoze, jednu reč niste rekli o ljudima koje kandidujete za ministre.
Pročitali ste ekspoze i nijednu reč niste rekli o politici koja je proizvela najveću krizu u našem društvu, a uporište te politike su u unutrašnjim nesporazumima unutar vaše vladajuće koalicije.
Ja ne želim ova dva minuta da potrošim na ono što se nadam da ću stići u pristojno vreme da vam kažem kao šef poslaničke grupe, ali pokušajte da me shvatite krajnje ozbiljno.
Zaista je teško sedeti i pritom biti u toj meri pasivan u kojoj morate da budete zbog obaveza prema Poslovniku i nekom elementarnom redu ovde u Skupštini.
Pola naše poslaničke grupe izašlo je, jer nije moglo da sluša izjave ljubavi, vama kao vođi, koje su identične ljubavi koje su izjavljivale nekom prethodnom vođi i sutra budućem. To nije na nivou trenutka u kojem se nalazi zemlja. Mi o tome treba da razmišljamo.
Nadam se da naši postupci nisu nikoga obeshrabrili među ovim novim ljudima koji ulaze u politiku, a najveće obeshrabrenje je odsustvo spremnosti ključnih partija, da nas uvere zašto su oni baš ti koji treba da preuzmu odgovornost za tako važne poslove kao što će ih raditi.