Dakle, samo ću kratko.
Ja mislim da je naš odnos prema vama veoma korektan, neretko više od toga, apsolutno civilizovan i potpuno pristojan. Sa druge strane, neću da govorim o tome kakav je vaš odnos prema nama, građani Srbije to znaju i vide.
Mi to ne radimo zato što nam je potrebna vaša pomoć i podrška u bilo čemu, već zato što mislimo da je to važno za Srbiju. Zato što mislimo da je važno da se poštuju razlike, zato što mislimo da je važno da ljudi mogu uvek i na svaki način da iskažu drugačije mišljenje, ali kad ste već govorili o Šarićima, tačno je, neki su razvijali biznis u to vreme, ali nije se to odnosilo na DS i nije DS, ili ja bar nisam tako razumeo, ako jesam, onda se sa tim delom ne slažem.
Bio je jedan čovek koji je mnogo rizikovao vodeći kampanju protiv gospodina Šarića. Reč je o gospodinu Rakiću. Ostali, ništa nisu rizikovali. Neki su na lokalnom nivou, i to ne mislim da je stranačka stvar, pre svega mislim da je to stvar ljudske slabosti, sarađivali sa njima. Verovatno bi, da su bili na vlasti i neki iz SNS i neki iz nekih drugih političkih stranaka. Ljudi su kvarljiva roba i ne treba ih na takav način definisati da su takvi zato što pripadaju jednoj ili drugoj političkoj organizaciji. Nemojte da preuzimate na sebe zasluge koje ne pripadaju političkim organizacijama već možda jednom čoveku.
I samo sam vam rekao, podsećam vas još jedanput, da ste vi uveli tu temu, na žalost, nisam siguran da vam ta tema odgovara. I ja znam šta ponekad znači političke frustracije ništa loše ne misleći, jer sam ja sam bio neko ko je ne retko i pre 10 i pre 15 godina, i nervozno istupao i stupao sa nedovoljno argumenata. I kao što vidite nije mi teško ni to da kažem kao ni ovo malo pre o radu pojedinih vaših ljudi.
A vama, vama je teško da kažete za brojke koje sam izneo da su tačne. Jer očigledno republički zavod za statistiku falsifikuje nešto. Vama je teško da za svaki uspeh kažete, odnosno negde morate da kažete da je neuspeh.
Ja na takav način nisam u stanju da razgovaram. Nisam u stanju da razumem takvu vrstu poruka. I ne mislim da građani Srbije to umeju da razumeju. Mi nemamo problem sa tim da svako iskazuje nezadovoljstvo, ali naš cilj je bio i ostao je da napravimo Vladu koja će biti bolja od svake prethodne, a čini mi se da od onih koje su vladale Srbijom u 20 ili 25 godina, koliko hoćete, nije uvek lako ne biti bolji. Što ne znači da naš cilj ne mora da bude mnogo viši, mnogo jače postavljen, i građani Srbije i tu vrstu borbenosti i tu vrstu odgovornosti prepoznaju.
Na kraju, ono što mislim da je za ljude važna stvar koju želim da istaknem, još jedan podatak precizan, pokrivenost uvoza izvozom iznosi 69,7% po prvi put u srpskoj savremenoj istoriji i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine kada je iznosila 57,8%.
Mislim da je to jedna dobra vest, mislim da je to jedna važna vest i čini mi se da kad imate izvoz robe izražen u evrima u povećanju od 24% u odnosu na isti period prethodne godine, mislim da je to rezultat kojim možemo da se pohvalimo istovremeno, da bi bili jasni trendovi, uvoz robe koji ima vrednost osam milijardi 730 miliona je više za 2,9% u odnosu na isti period prošle godine.
Mislim da takvi trendovi su nešto što je dobro u Srbiji i nadam se da ćemo uspeti da pobedimo sve one loše stvari sa kojima se danas suočavamo, a najteža stvar od svih sa kojima se suočavamo jeste visina duga, nerestrukturirana javna preduzeća, ogroman broj zaposlenih u državnoj upravi i ako to budemo uspeli da pobedimo, siguran sam da će Srbija biti ekonomski jedna od najjačih zemalja u regionu. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Samardžić. Izvolite.

Hvala.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovu diskusiju počeli prošlog ponedeljka, govorili smo o Zakonu o ministarstvima i opozicija je pokazala da taj zakon nije opravdao kampanju i propagandu koja je vršena šest meseci u vezi sa rekonstrukcijom Vlade.
Još manje je slučaj sa uvodnim slovom ili ekspozeom predsednika Vlade, što ima u ovom drugom delu, pa kao i sa onim drugim dokumentom, a to su političke i stručne biografije novih kandidata za Vladu.
Što se tiče ekspozea, on je pun fraza, pun praznih ponavljanja, pun nejasnoća, ne računajući onaj jedan pasos na koji su se govornici često pozivali, gde se pominju brojke. Od četiri pretpostavke ili ključne pretpostavke, govori se o univerzalnom minimumu socijalne zaštite, što je potpuno nejasno, šta je to univerzalni minimum socijalne zaštite? Govori se o konsolidovanim javnim finansijama, što je jasno šta je, ali se ne govori kako.
Potom, govori se o trećemu, o korporatizaciji privrede, odnosno prema državnom se odnositi kao prema svom. Ko ovo razume? Četvrta pretpostavka treba imati smislenu regulativu, tj. ono i samo ono što ima smisla. Molim vas, ovo je neozbiljno, ali dobro, kakav referat, takva će biti i politika u odnosu kao što je politika prethodne godine bila ista kao onaj prethodni ekspoze.
Kada je reč o drugom dokumentu, možda je on još i zanimljiviji. Naime, tu je reč o, kao što sam rekao, biografijama kandidata za Vladu. Te biografije ne obećavaju mnogo i one same ne opravdavaju onu potonju kampanju koja je bila vođena povodom imena, dakle, povodom osoba koje bi trebale da preuzmu te funkcije.
Najpre, kada je reč, sasvim ću kratko, nemam vremena, o biografiji gospodina Krstića, koji sada nosi teret opravdavanja onog što je obećavano, ona je dobra za Mekinzi ili možda za neke poslove koje je on obavljao, ali za poslove ministra finansija nije dobra. Jednostavno, iz te biografije se ne vidi da se on uopšte bavio javnim finansijama, a to će biti njegov resor. Znači, nije u pitanju njegova stručnost za nešto, ali za ovo mi ne vidimo da on ima iskustva i stručnosti za to.
Opet, kada je reč o ministru privrede, to su ta dva ministarstva koja su proistekla iz prethodnog objedinjenog ministarstva, mi ne vidimo iz te biografije da se on bavio makro ekonomijom, a on treba da bude ministar privrede. Dakle, ne dovodim u pitanje biografiju, ja samo dovodim u pitanje ono iz biografije što piše, da li je odgovarajuće onome što on treba da radi.
Ostale biografije dele jednu zajedničku karakteristiku. Ili je reč o ljudima koji imaju stručnost jer nemaju političkog iskustva i pogotovo iskustva u državnoj upravi ili obratno, imaju politička iskustva, ali nemaju nikakve stručnosti, osim u jednom slučaju, neću ni to da pominjem, ali ima jedan slučaj, gde po mom mišljenju postoji dobra kombinacija stručnosti i iskustva, a to je glavno obeležje dobrog ministra, ministra koji će moći da se uhvati u koštac sa problemima da ima i stručnost i iskustvo. Toga nema ovde po pojedinačnim biografijama, osim u jednom slučaju.
Jedan primer je naročito važan za ovo o čemu govorim, a to je ovo novo mesto potpredsednika Vlade za evropske integracije koje uvodite. Naime, to je važno zato što su evropske integracije značka vaše Vlade i to je ubedljivo najvažnija stvar u vezi sa kojom vi obavljate ovu funkciju Vlade. Naime, postoji parola koja je čak jednom izgovorena ovde, da bez EU nema života, ali pogledajte molim vas političku i stručnu biografiju čoveka koji treba da vodi te poslove na mestu potpredsednika Vlade. Ni jedne jedine reference iz oblasti evropskih integracija, osim članstva u odborima za evropske integracije, ali u poslednjih tri mandata koliko je on to obavio ili dva, ne mogu da se setim tačno, bilo je bar 30 do 40 ljudi koji su bili u tome. To nije referenca, ali ne govorim to zbog gospodina Ružića koji će preuzeti taj posao, govorim zbog jedne opšte karakteristike.
Naime, ne sumnjam da će se gospodin Ružić snaći u ovom poslu. Prosto, glavna karakteristika njegove političke biografije je snalaženje. Ne sumnjam ni da će se drugi ministri, kandidati, snaći u svom poslu, zato što će ovo biti jedna politika snalaženja, a to znači jedna opšta improvizacija. Zašto? Zato što vi nemate ni koncepciju, ni strategiju, ni uhodani tim.
Dakle, nije to problem. Vlada će nekako da taljiga. Snalaziće se, kako se to kod nas kaže, ali zadaci pred ovom Vladom su jako veliki, pre svega u oblasti evropskih integracija. Nije samo pitanje kako pristupiti poslu koji EU nalaže Srbiji, nego kako izaći na kraj sa uslovima, sa ucenama EU. Tu je veza lažna.
Dakle, tu imamo jedan zahtev koji ova vlada ne može da ispuni. Ona se ne može odupreti nekim politikama evropskih integracija prema Srbiji, EU prema Srbiji, koje nemaju nikakve veze sa time da li će Srbija biti ili ne članica EU u budućnosti ili da li će ispunjavati te uslove, a to je, kao što znate, pitanje Kosova i Metohije. Evropsku uniju zanima samo da li će Srbija izručiti Kosovo i Metohiju i to ova vlada sada radi.
Dakle, kada je reč o podacima, o ovoj selekciji podataka, pozitivnih, koje je gospodin Vučić sada izneo, oni do novembra meseca mogu da se utrostruče, što je, naravno, nemoguće, ali i da se utrostruče, EU neće prstom mrdnuti za Srbiju ukoliko ne održi te izbore 3. novembra. O tome se radi.
Znači, gospodo, možete vaše poslove obavljati korektno ili manje korektno, dobro ili manje dobro. Jednostavno, ti vaši resori, u odnosu na ovaj veliki problem, za koji bi, nemojte me pogrešno shvatiti, nazvao da su resorčići, zapravo dolaze u kontekst jedne politike upravo EU, koja je primarna za Srbiju. Dakle, Uniji se ne tiče da li će Srbija zaista da napreduje ili ne u ispunjavanju tih uslova.
Imam dve informacije za vas, gospodine Vučiću. Prvo, Srbija će stvarno biti prva naredna država članica EU. Ja se slažem sa ovom ocenom koju je francuski ministar za evropske poslove danas rekao, ali druga vest je loša. Evropska unija se neće više širiti. Tu je problem. Ne možete se vi ponašati kao da ćemo mi za dve, tri godine da uđemo na bazi našeg entuzijazma ili stahanovštine Vlade i uprave itd. Tu je najveći problem i tu ne vidim rešenje.
Mi se možemo okretati kao neke muve oko tople lampe ili leptiri oko te EU, ali morate shvatiti da od toga nema ništa i da mi zapravo njima služimo za jednu političku stvar ili geopolitičku, ako hoćete, predati Kosovo.
Na kraju, da zaključim samo time, kako god radili, gospodo budući ministri, morate znate da ćete ipak u istoriji ostati poznati ili bićete zabeleženi u okviru jedne vlade koja će imati istorijski odjek. Radićete u Vladi koja će predati Kosovo Albancima i to je ono što determiniše, u nekom istorijskom smislu i u konkretnom smislu, vaš angažman u skoroj budućnosti. Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednik Vučić.

Što se tiče ovoga – predati Kosovo Albancima i po čemu ćemo ostati zapamćeni, o tome će istorija da sudi i neko za 50 ili 100 godina. To svakako nećemo biti ni vi, ni ja, gospodine Samardžiću. Možda će postojati neka drugačija vizura ljudi koji budu cenili naše učešće na političkoj sceni.
Što se tiče predaje Kosova Albancima, na Kosovu i Metohiji danas živi 92% Albanaca koji pripadaju Republici Srbiji, po Ustavu Republike Srbije. Da li je za to kriv bilo ko od ovih ministara ovde? Da li je za to kriv bilo ko od nas ovde? Ja to ne bih rekao. Od Prizrenske lige, kroz sve naše promašaje, teške političke promašaje, pogrešne političke procene. Pa, kako smo dospeli dovde? Zato što je to neko od nas želeo? Da li to hoćete da kažete da neko od nas želi da, umesto Srbiji, Kosovo pripadne nekakvoj velikoj Albaniji ili ne znam kome već? Ja mislim da to niko u Srbiji ne veruje, samo što, za razliku od nekih, ne pada mi na pamet da prikrivamo stvarno stanje i stvarnu situaciju na Kosovu i Metohiji.
Mi imamo većinu stanovništva severno od Ibra u četiri opštine – Zvečanu, Zubinom Potoku, Leposaviću i Kosovskoj Mitrovici, Severnoj Mitrovici. Imamo većinu još u šest opština južno od Ibra i to opština koje smo napravili na takav način da imamo većinu. Po nekadašnjem sistemu, ne bismo imali ni takvu. U okruzima, koje smo sami pravili još od Titovog perioda, nema ni jednog okruga u kojem imamo većinu kao stanovništvo, čak ni tog Severno-kosovskog, jer je tu bilo sedam opština, u tom Severno-kosovskom, pa vas pitam da li je za to kriva ova vlada ili je za to kriv neko drugi?
Što se tiče nečijih namera, mi činimo ono što mislimo da je najbolje i za naš narod na Kosovu i Metohiji, jer mislim da i ljudi na Kosovu i Metohiji dobro razumeju stvarnost. Nije stvarnost nezavisno Kosovo, ali stvarnost jeste teška situacija i za naš narod i zato pokušavamo da pronađemo najbolja rešenja za njega.
Neću da ulazim u to kakve su namere nekih međunarodnih organizacija. Znam ih, neke stvari, ne slabije od vas, ako ni zbog čega, zbog iskustva koje sam imamo i u Briselu i na mnogim drugim mestima. Ako neko misli da su ti razgovori laki ili da je bilo šta jednostavno, nije. Neretko nam to nije lako, ne zbog Albanaca, već zbog predstavnika EU.
Mislite li da mi je teško da to kažem pred vama? Pa, uopšte nije. To je činjenica. Pa, šta da radimo sa tim što je to činjenica? Hoće li to sutra, ako budemo rekli – evo, vi Evropljani ste nam krivi za sve ili neko drugi, neko imati bilo kakvu korist od toga u Srbiji? Hoće li nekome biti bolje? Hoće li neko živeti lakše, živeti jednostavnije, živeti drugačije nego danas? Hoćemo li promeniti te granice? Hoćemo li imati veću vojnu moć, političku moć, bilo kakvu?
Ono u čemu se mi razlikujemo nije procena trenutne situacije, već je procena situacije u budućnosti i puta kojim Srbija treba da ide.
Mi u Vladi Srbije mislimo da možemo da budemo sledeća članica EU i mislimo da će se to dogoditi. To je pitanje sada procena da li mislite da će da nestane EU. Hoće li ili neće, ja mislim da neće. Mislim da je EU mnogo jača, nego što mnogi misle. Nije to ideja za pet dana ili pet godina. Imala je svoje krize, ali ona postoji još od formiranja evropske ekonomske zajednice, dakle, od tri, pa pet, pa na dalje zemalja, koje su želele jedinstveno tržište, bez carinskih barijera i veću ekonomsku saradnju.
Za nas Evropa nije pitanje života i smrti. Živeli bismo bez Evrope, kao što možete da živite bez koga i svako može bez vas, ali je suština u tome da mislim da Srbija može u Evropi da živi bolje, nego van Evrope. Kada govorim o Evropi, govorim o političkoj Evropi, a ne geografskoj. U tome stvari možemo različito da posmatramo. Mislim da imam toliko podataka i ne fabrikovanih ili selektivno izvučenih, kako ste vi rekli, jer sam izvukao i negativne podatke. Zato sam vam rekao da je 17,12 u sektorima gde se beležio rast i pad, a taj podatak uopšte nisam morao da iznesem. Sve sam čitao doslovce, kako je napisano.
Dakle, pošto imamo te podatke, onda znam šta je to što sve možemo da očekujemo i ulaskom u Evropu šta je to što možemo da dobije, a šta je to što sve možemo da gubimo ukoliko se to ne desi.
Rekli ste da će Vlada da taljiga. Vlada neće da taljiga. Mnoge vlade su taljigale, mnoge vlade su gledale kako da prođu još jedan dan. Ljudi bi došli na posao
u 09.00 časova, pročitali novine, napravili konferenciju za novinare, a već u 13.00 časova bi bili u nekom kafiću ili negde pravili kombinaciju ili biznis za sebe. To nije karakteristika ni ovih ministara, ni ove vlade. Naša volja i naša želja je da radimo mnogo više, da radimo neuporedivo jače i da pomeramo Srbiju svakoga dana.
Što se tiče ucena, pa ucene da li postoje, pa nedvosmisleno da postoje. Ne mogu da ih nazovem ucenom, pritiscima, možda je bolje, možda je čak i teža reč. Postoje. Postoje svaki dan. Hoćemo li sa tim da opterećujemo građane, da im kažemo da svaki dan smo pod velikim pritiskom. Za svaku sitnicu na Kosovu i Metohiji. Pa da u pravu ste.
Da li zemlje koje su priznale nezavisno Kosovo žele da to bude tako? Naravno da žele. Zato su ga i priznale. Nismo nikakvu toplu vodu time otkrili. Da li pokušavamo iz petnih žila da se tome suprotstavimo, pa pokušavamo, a da ne narušimo interese Srbije u svim ostalim sferama društvenog života. Da razmišljamo i o deci koja tek treba da se rode i onima koji su se sad rodili i onima koji su sada krenuli u školu. Možda na različite načine vidimo, ali ja ne vidim neodgovornost u našem ponašanju.
Što se tiče gospodina Ružića i šefa pregovaračkog tima, oni koji treba da razgovaraju sa Evropskom unijom, koga god da postavimo bilo gde, već sam konstatovao da ima jedno dobro rešenje, mislim da ih ima mnogo više. Plašim se da bi u kritici mnogih stranaka uvek bismo došli do toga da ništa nije dobro. Kada smo postavili u istu oblast jedno lice koje nema iskustva toliko u politici, ima nekog, ali ne tako direktnog, kao gospodin Ružić, reč je o gospođi Miščević, za jedne je dobro, za druge nije.
Kada postavite gospodina Ružića koji ima iskustva u politici, a nije se toliko bavio Evropskom unijom, iako je ovde po skupštinskim odborima, ima toliko iskustvo iz Strazbura i sa mnogih drugih mesta, što nije Evropska unija, već Savet Evrope, ali ima iskustvo u tim poslovima, dakle, ni to nije dobro. Mislim da će dobro da rade svoj posao, uveren sam da će biti posvećeni, očekujem da gospođa Miščević, a nisam imao nikakve vrste političke naklonosti prema njoj, a na moj predlog je izabrana posle konsultacija sa predsednikom Nikolićem i predsednikom Vlade, gospodinom Dačićem, izabrana je zato što sam mislio da je to najbolje rešenje u Srbiji u ovom trenutku.
Mislim da i to pokazuje sa koliko odgovornosti se prema našoj zemlji odnosimo. To pokazuje da nam je mnogo važnije šta mislimo kako će da izgleda Srbija sutradan, nego šta je to što će da odgovara našim stranačkim, političkim interesima i kako i na koji ćemo njih da zaštitimo.
Želim samo da vam kažem gospodine Samardžiću, verujem da vi brinete zbog situacije na Kosovu i Metohiji, ali vam garantujem da mi ne brinemo manje, ili sigurno ne brinemo manje, a nikada ne bih rekao da o tome brinemo ili vodimo računa više nego bilo ko drugi. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Slobodan Samardžić, replika ili po Poslovniku?
Onda prvo gospodin Zoran Radovanović, po Poslovniku.

Poštovani predsedavajući, uvaženi potpredsedniče i članovi Vlade u najavi, član 107. je povređen gde se moj prethodnik obraćao, davao je ocene koje se odnose na privatni život drugih lica.
Pre svega hteo bih samo da podsetim da su u ekspozeu Vlade 2004. godine postojali principi koji se odnose na … Govorim o Branku Ružiću, odnosno ministarčiće i ministarčića kako ste nazvali. Ti principi se odnose redom na pitanje Kosova i Metohije, dobili ste odgovor upravo od potpredsednika. Evropske integracije su bile drugi princip Vlade 2004. godine, saradnja sa Haškim tribunalom kada je 18 ljudi dobrovoljno otišlo u Hag. Dobrovoljno otišlo u Hag, a pričate o ucenama, socijalna politika, ekonomska itd.
Mislim da je vrlo nekorektno i da treba javnost da zna da ovo što se izgovara nije dobro jer ista ta Vlada je potpisala Partnerstvo za mir koji svi u Evropi zovu predvorjem NATO pakta, a vi ovde prozivate da ova vlada radi kako ne treba. Ta vlada je nadmašila prethodnu Vladu time što je u prethodnoj Vladi gospodin Jovanović koji sa mnom sedi ovde, kao potpredsednik za evrointegracije nije uspeo da potpiše taj papir.
Ova Vlada Srbije će uvesti Srbiju u Evropu i uvodi je sigurnim putem u Evropu, a nemojte vi da brinete o resorčićima i o kvalitetima predloženih kandidata. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, po Poslovniku.

Član 27. predsedavajući, molim vas da Poslovnik primenjujete onako kako je definisano. Ako neko traži povredu Poslovnika treba da ukaže gde ste povredili Poslovnik, a ne da to zloupotrebljava, čega smo svedoci prethodna dva dana, da se Poslovnik zloupotrebljava da bi se ovde iznosile replike i koristio se prostor da bi se slale političke poruke. Ako ćemo tako, onda ćemo svi to da radimo, pa ćemo videti gde će se ova sednica završiti.
Mi smo se dva dana uzdržavali od učešća u zloupotrebama Poslovnika čekajući ovaj trenutak da politički polemišemo sa Vladom Republike Srbije. Mislim da smo kao poslanička grupa bili vrlo korektni. Nismo učestvovali u opstrukciji, nismo zloupotrebljavali Poslovnik, čekali smo naš red i sada treba da trpimo ovo. Da se zloupotrebljava Poslovnik i da oni koji su tu istu Vladu podržavali da je spočitavaju, zašto su je tada podržavali.
Molim vas gospodine predsedavajući da striktno primenjujete Poslovnik da bi se ova sednica privela kraju, inače ćemo i mi biti prinuđeni da bi zaštitili sebe i u krajnjoj liniji da bi odbili bilo kakve napade zloupotrebe Poslovnika, primeniti istu mogućnost od čega smo se uzdržavali prethodna dva dana vrlo korektno, čekajući da istaknemo naše razlike u odnosu na Vladu. Hvala.

Hvala gospodine Palaliću.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić, replika.