Zahvaljujem.        
Dame i gospodo, biću veoma iskrena. Od samog početka smatrala sam da je rekonstrukcija Vlade u prvoj godini njenog mandata nepotrebno gubljenje vremena i rasipanje pozitivne energije koja je sa njenim formiranjem pokrenuta u Srbiji. Prva godina mandata je najstabilnija godina. To je godina u kojoj se raščišćava teren. To je godina u kojoj se grade dobri odnosi. To je godina u kojoj se postavljaju temelji za ono što će biti vidljivo u narednom periodu. Umesto da smo to radili, šest od trinaest meseci na političkoj sceni Srbije odvijala se jedna složena partija šaha. U toj partiji, kako smo videli, nije se dobro snašla čak ni Alisa Marić, zato što je igrača bilo više, a potezi su razmenjivani preko medija. U toj partiji šaha URS nisu učestvovali, oni su se bavili svojim poslom i to je jedini razlog zbog čega više nismo deo ovog tima. Reći danas da je to zbog neuspeha ekonomske politike blago rečeno je neistina, zato što je bilo uspeha u oblasti finansija i ekonomske politike. O tim uspesima govorio je gospodin Vučić i danas. Zemlja je izašla iz recesije, povećan je izvoz, povećana je industrijska proizvodnja i to su oni temelji o kojima sam govorila.
Nemojte mi reći, dame i gospodo, da je neko u Srbiji verovao da je u zemlji koja je na ivici bankrota moguće napraviti takve rezultate u ekonomiji i finansijama da oni budu istog trenutka vidljivi u standardu građana. To može samo čarobnjak. To ne može ni Mlađan Dinkić. Ali, prozivati ga za ovo, isto je kao zatražiti, recimo, ostavku premijera zato što Srbija u prvoj godini mandata ove vlade nije ušla u EU. To je legitiman cilj Srbije, a nije ostvaren. Ali, to bi, dame i gospodo, mogao samo neko ko je potpuni neznalica, veliki cinik ili beskrupulozni populista.
No, to je prošlost, rekonstrukcija je iza nas. Sada treba da se bavimo novom Vladom i pravo pitanje jeste – možemo li podržati ovu vladu? Mi joj želimo uspeha, ali ne možemo da je podržimo. Zašto? Zato što su u njoj ostali mnogi ministri koji nisu najbolje radili, a iz nje su otišli mnogi ministri koji su dobro radili. Zato što nam nisu jasni odnosi među strankama u koaliciji sada. Pre neki dan oni su ovde upravo u parlamentu dovedeni do ivice groteske. Zato što se pojedini ministri još uvek prepucavaju sa premijerom. Dame i gospodo, pre svega zato što imamo još uvek istog premijera. Premijera koji nije uspeo da održi i harmonizuje tim koji je vodio, nije uspeo da ga dovede do rezultata i po nama on nema prava da još jednom traži mandat za isti posao.
Neću mnogo govoriti o rezultatima koje su imali naši ministri, to ću da ostavim svojoj koleginici. Mi smo na te rezultate, dame i gospodo, ponosni. Ali, mi ćemo ubuduće biti opozicija. I da, bićemo konstruktivna opozicija, podržaćemo sve ono što je dobro i kritikovaćemo sve ono što je loše. I ovih dana smo kritikovali dvostruke račune za električnu energiju. Dolaze iz istog preduzeća, odnosno iz dva različita preduzeća u okviru istog sistema za isti obračunski period različiti računi. Građani su zbunjeni, ne znaju da li treba da plate oba, jedan ili razliku. Što je najgore, da bi to pravo ostvarili, moraju ponovo stajati u nekim beskonačnim redovima.
Ali, ima i onoga što je dobro. Dobre ideje su stručnjaci. Da, gospodine premijeru, odlično ste primetili, to je ideja koju baštine upravo Ujedinjeni regioni Srbije. Da, mi smo pre 14 godina u jednoj potpuno poklekloj i posustaloj zemlji okupili 2.000 ljudi stručnjaka, koji se pre toga nisu bavili politikom i nisu nameravali da se njome bave. Ja sam jedna od njih.
Da, doveli smo neke stručnjake iz inostranstva, neki su još uvek ovde. Zbog ovih ljudi koje sada dovodite vam kažem i podsećam vas na to, zašto smo ušli u politiku, i zašto ta ideja nije u potpunosti uspela? Upravo zato što smo političku podršku za tu ideju izgubili jako brzo, upravo zato što je ideja bila izvrgnuta ruglu i podsmehu, i mnogi su nam rekli - a u čije ime vi to radite? Ko je to od vas tražio? Kakvi ste vi stručnjaci? Idite tražite podršku na izborima, pitajte građane da li vas hoće? To je razlog zašto smo danas u politici. Ali, mi još uvek verujemo u tu ideju, jer snažne dobre genijalne ideje, ne umiru, pa čak ni u Srbiji. Evo, vi danas sprovodite tu ideju. To je dobro. Mi ćemo to podržati.
Da mogu da glasam pojedinačno za neke od vaših ministara, ja bih za dvojicu glasala sigurno. Glasala bih za gospodina Tasovca, da radila sam sa njim i znam sa kojom brzinom, lucidnošću i kreativnošću izazove pretvara u probleme, da ne samo da je vrstan umetnik, ne samo da je izuzetan čovek sa veštinama komunikacije, nego poseduje i veštine modernog menadžera, ozbiljnog modernog menadžera u kulturi, i to je ono što Srbiji treba. Odličan izbor gospodine premijeru, ali gospodin Tasovac je rekla bih i majstor timske igre i imaćete šta od njega da naučite. Da, vi ste sinoć rekli da Vlada treba da bude kao filharmonija. Potpuno se slažem. Ali, gospodin Tasovac će vam reći, da dok izvođenje traje, dirigent stoji leđima okrenut publici, a licem ka svom timu. On pažljivo prati svakog izvođača i sve zajedno ih vodi do harmonije koje će dati melodiju i tek na kraju, dirigent se okreće da podeli uspeh sa svojim timom, ne između stavova, nikako ne između stavova.
Drugi, ministar koga bih ja od sveg srca podržala jeste gospodin Krstić. Da, dobro dete, dobar đak, diplomac najbolje svetske škole, vrstan finansijski stručnjak, koji se vraća da pomogne svojoj zemlji. Da, to jeste ostvarenje srpskog sna, bar ostvarenje nas srpskih roditelja, da ta Petnica, to sam zaboravila. Jesam jedan od roditelja koji taj san sanja i usudila bih se da kažem da je taj san ono najlepše i najvažnije što gospodin Krstić donosi u ovu Vladu i u Srbiju. Ne, neki spektakularni ekonomski program. Da, štednja. Da, smanjenje javne potrošnje, svakako jeftinija država, bolji uslovi za privređivanje. To jeste i program Mlađana Dinkića. To govori i Fiskalni savet, to govori MMF, Svetska banka. Znamo da to treba uraditi, ali mi za to nismo imali podršku od svih stranaka u prethodnoj Vladi.
Ono što je važno to je da gospodin Krstić dobije podršku za to kod svojih partnera u parlamentu, a mi ćemo je svakako u parlamentu dati, ali i od javnosti Srbije, jer samo tako gospodin Krstić, a i sva naša deca mogu da budu uspešni i u Srbiji, a ne samo u dalekom belom velikom svetu.
Ali, ja brinem za gospodina Krstića i bojim se da srpski san, krhki srpski san može da se sruši pred navalom populizma pojedinih stranaka na srpskoj političkoj sceni. Za to vas gospodine Krstiću, na „Jejlu“ sigurno nisu dovoljno dobro pripremili.
Dozvolićete mi na kraju da sa vama podelim radost što danas u poslaničku grupu URS dolaze još dve poslanice i da će time URS imati 50% žena u svom sastavu. Ostajemo kao i uvek, ne na rečima nego na delu istinski lider u modernizaciji Srbije. Hvala vam.

Reč ima predsednik Vlade, Ivica Dačić. Izvolite.

Slušajući ove hvalospeve mislio bih da URS samo što nije prešao 50% podrške građana Srbije, dobro, 60%. Da vam kažem, nemate šta vi mene da pričate, ja ne ocenjujem vaš rad, ja vaš rad ocenjujem kao premijer, vaš rad ocenjuje narod, ocenjuju građani. Kada ste toliko dobro radili kao stručnjaci, kako ste osvojili tako malo na izborima. Želim ovim stručnjacima koji su ušli u Vladu, samo da ih zamolim – nemojte da budete takvi eksperti, kao što su ovi bili. Zato što je milion ljudi ostalo bez posla od 2000. godine do danas. Trećina privatizacije je poništena. Radnike smatraju statističkom greškom. Niste vi predložili da „Simpo“ postane državna kompanija, nego ste predložili da to postane kroz stečaj. Što se stidite toga, što vrtite glavom kad neznate, pitajte vašeg državnog sekretara, pitajte članove Vlade. Pišite slobodno, hvatao je beleške i Mlađan Dinkić.
Da vam kažem jednu stvar, političko slepilo sa kojim ste suočeni da mislite da sam vas samo ja izbacio iz Vlade neće vam mnogo pomoći. Ako vam je lakše da mislite da vas ja ne volim, a Vučić vas voli, mislite i dalje tako. Ali, nisam siguran da je to moguće da moja odluka bude baš tako podržana i da ja imam toliku moć u Srbiji da donesem odluku, a da pri tome koalicioni partneri tu moju odluku moraju da prihvate.
Ako nešto mislim da sam dobro uradio u ovoj rekonstrukciji Vlade to je što sam predložio da se raščiste računi. Vi govorite o timskom radu. Pitajte vaše članove Vlade da li je bilo jedne sednice Vlade na kojoj nije bilo po desetak ubacivanja u dnevni red od strane Ministarstva finansija. Da li mislite da se Dinkić sa nama konsultovao kada je izašao sa predlozima poreza, dodatnih nameta. Mislite da se konsultovao kada je ukinuo naknadu za nezaposlene privremeno na Kosovo i Metohiju. Pa, je ukinuo ne samo unapred nego i sedam meseci u nazad. Onda smo imali štrajkove i demonstracije na Kosovu i Metohiji. O kakvom vi timskom radu govorite?
Uostalom kada je reč o „Simpu“ već sam vam rekao. Zajedno ste učestvovali u glorifikovanju i tog Dragana Tomića. Rekao sam, ja od toga nemam nikakvog interesa, nikakve koristi, interesuje me tih pet, šest hiljada ljudi koji radi tamo. Možda ste u činjeničnoj zabludi, pa mislite da imate ogromnu podršku građana. Slobodno, nemojte se ljutiti. Predložio sam da vi budete članovi ove Vlade, sada sam predložio da više ne budete. To je politika.
Šta sad hoćete da kažete? Timski rad, dirigent. Ne može da se peva ista pesma, promenilo se vreme. Vi pevate istu, staru pesmu. Gospodine Šutanovac, vi ste bili član Upravnog odbora „Simpa“, nisam ja. Da li je tačno? A kako to da baš vi budete član Upravnog odbora „Simpa“? Zašto? I Slobodan Milisavljević? Da li je gospodine Đelić govorio na otvaranju? Svi su premijeri bili kod tog Dragan Tomića. Sada dolazite u situaciju, nemojte me terati da gledam po arhivama. Predsednik Vlade Srbije je posetio „Simpo“. Što se toga stidite. Dobar vam je bio svima u predizbornoj kampanji, kad treba da se obezbede glasovi. Šta to mene briga za Dragana Tomića, interesuju me radnici. Gledao sam juče šta je Dinkić izjavio, pošto nisam ni pratio šta je izjavljivao ovih dana, kaže – završiću svoj mandat tako što ću uspostaviti nultu toleranciju.
Što ga nije počeo tako? Što toliko nije bio odlučan svih ovih godina u drugim stvarima? Znači, stvarno juče sam rekao šta sam rekao i ne želim da se bavim više URS. Rekao sam i o nekim vremenima i ne ulazim više u to. Nijednom se nisam poneo nekorektno prema vama, ali znate šta, neke istine se moraju saopštiti, a to je da ova vlada nije mogla više da opstane u ovom formatu i da ona ne bi dugoročno opstala sa URS u Vladi. Ako mislim pogrešno, tu su drugi koalicioni partneri da me razuvere. Pošto me nisu razuverili jer nisu mislili drugačije ta odluka je doneta. Želim vam puno sreće, želim vam puno sreće šta god radili pošto ne verujem da ćemo se sretati u parlamentu u budućnosti, ali u svakom slučaju želim vam puno uspeha i lične sreće, ali u političkom smislu sam siguran da je to prošlost, a mi nemamo vremena za to, idemo dalje. Hvala vam.

Povreda Poslovnika, gospodin Đurić.

Reklamiram član 107. Poslovnika. Meni ne smeta kada se premijer direktno obraća poslanicima mislim da je to sjajno za diskusiju, ali elementarno dostojanstvo moramo poštovati. Apsolutna je neistina da je ostalo milion ljudi bez posla posle 2000. godine, jer bi to značilo 2000. godine u Srbiji radilo dva miliona i 800 hiljada ljudi.
Samo kažem da nije bilo toliko ljudi u Srbiji…

Gospodine Đuriću neću vam dalje dozvoliti. Molim vas, to šta je istina ili nije istina to nije predmet povreda Poslovnika.
Repliku ima Snežani Stojanović Plavšić, zatim Dragan Šutanovac.

Zaista ne znam gospodine premijeru čime sam vas povredila, evo građani mi šalju poruke i kažu – premijer je nervozan. Ne znam, to je njihov utisak, mogu da vam pokažem poruke. Znači, ne znam zašto ste vi nervozni i u čemu se vi tačno sa mnom niste složili. Iznela sam tezu koju ste vi potvrdili da je ova rekonstrukcija bila stvar politike, da rekonstrukcija nije bila stvar rezultata. To je ono što sam i ja rekla. Vi ste rekli, neodrživo u tom formatu, zbog prekomponovanja političkih snaga, slažem se, to je potpuno u redu, tu nema nikakvog spora i to je samo ono što sa ja želela da pojasnim. Nisam pominjala „Simpo“ uopšte. Možemo o njemu da polemišemo, ali ja mislim da to nije predmet naše polemike. To, gospodine premijeru ko koliko ima glasova, ko je prošlost, a ko je budućnost, molim vas da o tome ne raspravljamo. Mislim da ste i vi i ja iznad polemike.
Ja sam godinama u parlamentu slušala od jedne poslaničke grupe meni i mojoj poslaničkoj grupi su se obraćali i govorili, vi ste prošlost, mi smo budućnost. Naše vreme tek dolazi.
Koliko vi imate procenata, da li ćete proći cenzus itd.
Znate šta, mi smo još tu, a SRS više nije na političkoj sceni i zato nemojte sa tim argumentima ko će ostati, a ko neće ostati, videćemo, nadam se da ćemo ostati i mi i vi. Mi smo bili zajedno u tri Vlade i nije lepo da se na takav način svađamo i prepucavamo.
Ovo je politička scena, na njoj su političke odluke, vi ste premijer, mi smo opozicija, idemo dalje i videćemo šta će u budućnosti biti. Srbiju interesuje budućnost, a ne prošlost. Srbija dobro zna ko je pluskvamperfekat u ovoj državi.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Bojan Đurić.

Evo sada jedne povrede koja se odnosi na rad, to ću smeti da govorim, jel tako. Dakle, član 128, ako je milion ljudi ostalo bez posla možda bi troje ili četvoro njih uspelo da nađe posao u Skupštini Srbije, umesto ovih poslanika koji drže kartice u poslaničkim jedinicama, a nisu tu na dan kada se bira Vlada.
Reklamiram član 128. Stoje kartice u prvom redu SNS, u četvrtom redu, iza gospodina Drecuna, sada je kartica izvađena, u poslaničkim klupama Nove Srbije.
Molim vas da u skladu sa članom 128. nadležne službe uklone kartice.

Molim vas, zašto tako bučno reagujete? Čemu, budimo dostojanstveni, kada je reč o karticama po Poslovniku je svaki poslanik dužan da kada izađe iz sale izvadi svoju karticu i ponese sa sobom. Sa te strane je gospodin Đurić u pravu, mogu da ga podržim. Bilo je, video sam ja lično, ali ne znam tačno, video sam par kartica i u pravu je.
Reč ima Neđo Jovanović, po Poslovniku.