S obzirom da želite da mi pomognete, sada ću vam odgovoriti, mada sam mislio da prećutim.
Moram da vam kažem da je vaše ponašanje takvo da uvek sa mesta komentarišete ponašanje drugih. Ako vam se ne sviđa, onda glasno komentarišete, ako vam se sviđa, onda je ok. Ja sam zbog toga reagovao. I sve vreme komentarišete o tome kako ja vodim sednicu, zbog čega sam reagovao i zamolio vas da glasno ne komentarišete i da se ne smejete. Jedino je to bio razlog.
Ima reč narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 27. koji reguliše način na koji vi vodite sednice i vašu odgovornost da u vođenju sednice primenjujete odredbe Poslovnika prema svim poslanicima isto.
U prepodnevnom i ovom podnevnom delu rasprave ste dopustili da se govori o povraćaju imovine, o gradu Beogradu, o dobiti pošte, po 20 minuta i to vam uopšte nije smetalo. Kada sam ja govorio o tome koji su razlozi za produžetak roka i direktno se vezivao za član 1. izmene ovog zakona, vi ste me prekidali, postavljali potpitanja i usmeravali šta treba da pričam. Razumem vašu profesionalnu deformaciju iz vaše profesije koju ste do sada imali pre penzije da želite da sve lako stavite u jedan kliše i da svi mislimo isto i da pričamo ono što vi volite da čujete. Ali, vas molim ako imate tu želju da to iskazujete na neki drugi način, a ne u Narodnoj skupštini i da ubuduće primenjujete Poslovnik prema svima isto.
Ako ste mene prekidali i tražili da govorim ono što vi volite da čujete onda ste morali da radite i prema gospodinu Đeliću, i prema gospodinu Babiću i prema svima ostalim, a naročito prema vašim kolegama iz poslaničke grupe. Nemam ništa protiv gospođe Mire, vrlo mi je draga osoba ali znate ako imamo isti aršin onda prema svima isto. Valjda vam ovoliki broj reklamiranja Poslovnika i negodovanja zbog vašeg vođenja Skupštine i od strane pozicije i opozicije govori nešto u prilog tome da niste baš uvek vi u svemu u pravu.

Gospodine Lapčeviću, vas sam samo upozorio u pogledu komentara, dobro se sećam, komentara diskusija drugih poslanika. Nemam primedbi, niti sam davao primedbu na vašu diskusiju o zakonu, on je bio sasvim korektan, ali ste počeli da tumačite tuđe. Samo sam vas zamolio da ne ulazite u polemiku sa drugim poslanicima, to je jedini bio cilj, no, vaše je pravo da to smatrate da nije korektno i u tom smislu prihvatam vaše sugestije. Možete da tražite da se izjasnimo u Danu za glasanje o povredi Poslovnika. Da li tražite? Da, u redu.
Prema članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, imajući u vidu potrebu da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15.10 sati.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Povreda Poslovnika Bojan Đurić.

Stvarno nema smisla da na ovaj način radimo, gospodine Arsenoviću.
Dakle, počeli smo, u redu, ministar je sada ušao u salu, ja ću odustati, ali pre toga je bila pauza od gotovo sat i po vremena. Poslanici sede u sali, oni koji su zainteresovani, nema nas mnogo, nemam ništa protiv toga da oni koji nisu zainteresovani ne budu tu, ali zaista nije u redu da ovako izgleda sednica.
Slažem se, to nije jedino vaša odgovornost, neka onda dođe predsednik parlamenta i nek vodi sednicu onako kako je predviđeno Poslovnikom. Član 87. kaže da pauza traje jedan čas. Sednica je danas počela sa više od sat vremena zakašnjenja. Popodnevni deo kasni.

Gospodine Đuriću, moje je da se izvinim što kasnimo, ja sam došao na vreme, videli ste i sami, ministar je imao opravdani razlog da zakasni malo.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan. Izvolite.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo peti sad ulazimo u diskusiju o Zakonu o izmeni Zakona o javnoj svojini i građani koji su gledali prenos ove Narodne skupštine su tokom prepodneva mogli verovatno da zaključe da mi raspravljamo ili o izmenama Krivičnog zakona ili o izmenama Ustava, pominjala se i odgovornost raznih direktora, pominjali su se, od strane naročito opozicije, neki pritisci na sud. Kasnije smo slušali o ruskim klasicima iz oblasti književnosti, da bismo završili celu diskusiju, bar tokom prepodnevnog dela sednice, sa jednim, krajnje besmislenim reklamiranjem Poslovnika, i jednom vrstom opstrukcije.
Zašto naglašavam da je sve to besmisleno? Zato što, i to i građanima treba jasno reći, mi ovde govorimo o izmeni Zakona o javnoj svojini, gde se u jednom članu, u jednom stavu menja jedna reč i to je apsolutno sve o čemu mi zapravo danas imamo da diskutujemo. To je apsolutno sve o čemu je današnji dnevni red.
Da bismo približili, na prvom mestu građanima koji gledaju ovaj prenos, o čemu se ovde zapravo radi, treba se samo vratiti dve godine unazad.
Prethodni saziv Narodne skupštine doneo je Zakon o javnoj svojini koji, jeste donet, možda malo navrat nanos, možda donet malo u žurbi, ali sada kad podvučemo crtu, možemo reći to je jedan sasvim solidan zakon, zakon koji reguliše izuzetno važnu oblast društvenog života, reguliše svojinu Republike Srbije, reguliše imovinska prava, reguliše stvari, poput npr. šta je sve u svojini Republike Srbije, i voda i vodni izvori, i razna druga, recimo putevi, brane, ulice, javni parkovi, razna prava oko patenata, žigova, čak i neka prava intelektualne svojine. Znači čitav niz prava koja Republika Srbija ima, o kojima najviše brine Direkcija za imovinu, koja je takođe regulisana zakonom, i u krajnjoj liniji regulišu se određeni postupci, npr. kako tu imovinu štiti javno pravobranilaštvo, reguliše se kako se stiče imovina, kako se s njom raspolaže, kako se s njom upravlja. Naravno, najvažniji princip je, princip da se imovinom ima upravljati sa pažnjom dobroga domaćina.
Kada je pre dve godine, u prethodnom sazivu, donet ovaj zakon, koji ponavljam, uopšte nije toliko loš, zakon koji reguliše važnu oblast, ali ima jednu odredbu, jedan član, jednu reč koju mi danas menjamo, koja je pogrešno u ono vreme procenjena i pogrešno napisana. Stavljeno je bilo – da se prava u ime Republike Srbije u zemljišne knjige određena, trebaju upisati u roku od dve godine. Dakle pogrešna procena u kom kontekstu? U kontekstu toga što dve godine evidentno nije bilo dovoljno. Pogrešna procena čak i sa pravno-tehničke strane, jer jedan prekluzivni rok se završava u nedelju 6. oktobra 2012. godine.
Mi smo na pravnom fakultetu učili, kako se prevazilazi taj problem, kada se prekluzivni rokovi završavaju u neradni dan, ali isto smo tako na pravnom fakultetu učili da to ipak ne treba raditi, da to stvara određene probleme, i da u praksi mogu nastati izvesne nejasne situacije.
Danas, pet sati mi trošimo vreme ove skupštine, novac, sve ovo košta, na neku raspravu gde, ja verujem, ni opozicija do sada nije ukazala građanima na ovu osnovnu stvar, što i kolega, odnosno ministar Mirović, probao da objasni, a to je vršimo jednu tehničku ispravku koja je dobra za državu, gde rok za upis pomeramo za godinu dana, na ponedeljak 6. oktobar 2014. godine. Time dajemo mogućnost da sva javna preduzeća koja su iz ovih ili onih razloga, a vrlo često opravdano, propustili rokove, izvrše upise adekvatnih prava u zemljišne knjige, jer takav upis naravno dovodi do pravne sigurnosti, takav upis dovodi do toga da precizno znamo šta zapravo to pripada državi i u kojoj meri koja prava pripadaju državi. Naravno da to dovodi i do bolje zaštite imovine Republike Srbije.
O tome, uvažene koleginice i kolege, i o tome poštovani građani smo mi zapravo trebali da diskutujemo celo pre podne. To je zapravo tema ovoga zakona. Naravno da ništa u izmeni ovoga zakona neće smetati u nekim posebnim postupcima i nekim posebnim procedurama.
Neko je ovde danas restituciju. Dobro je da Srbija ima Zakon o restituciji, dobro je i po evropskim standardima, dobro je i za naše građane, dobro je da se isprave određene nepravde, ali kakve veze ovaj zakon ima sa problemima restitucije? Dobro je čak i za restituciju da u zemljišnim knjigama se jasno napiše koja prava ima država, koja prava nema država, koja prava ima neko treći. To je naročito dobro u velikim centrima, gradskim centrima gde ima i najviše tih, da kažemo, u praksi problematičnih situacija. To je jako važno da se i u Beogradu zna precizno, da e i u Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu naročito zna precizno, u drugim delovima zemlje naravno isto u onoj meri koliko se uredno i vode uopšte zemljišne knjige. Dakle, još jednom da razjasnimo, to je bila tema ove diskusije, to je dnevni red, to je razlog zašto smo se mi zapravo danas ovde okupili.
Nema nikakve sumnje da će u danu za glasanje SNS podržati ovaj zakon. Nema nikakve sumnje zato što, ponavljam, ovaj zakon koji samo ispravlja jednu grešku koju smo evidentno neki pređašnji zakonodavac, neka pređašnja vlada je pogrešno cenila, pogrešno odredila termin i sad dajemo dodatnih godinu dana za rok.
Ne vidim zašto bi, a i o tome se danas pričalo toliki problem bio što zbog ovog zakona Narodna skupština mora da radi u nedelju. Hajde, kome je to problem neka lepo napravi neki dopis pa da pročitamo kasnije, da vidimo koji to narodni poslanici imaju problem sa time što moramo da radimo u nedelju i što moramo da diskutujemo o jedno temi koja je važna za Srbiju, pa ako treba i u subotu i u nedelju. O tome se danas isto ovde pričalo. Pričalo se i o bunkerima, pričalo se o svemu i svačemu.
Pričalo se i o opstrukcijama, ja ne znam kako drugačije da definišem ponašanje nekih pojedinih delova opozicije koji današnju ovu raspravu, a nadam se da sam precizno objasnio šta je zapravo predmet rasprave, koriste za neka prepucavanja drugoga tipa.
Namerno sam se trudio da ovo objasnim kao pravnik. Ispred SNS naravno, svaka čast i ministru Miroviću, svaka čast Vladi Republike Srbije što su uvideli da jedan tehnički problem treba biti rešen. Pitate - zašto nisu ranije uvideli, zašto nije ranije bilo nešto upisano u zemljišne knjige?Ponavljam, baš zato što u ogromnom broju slučajeva, kolege pravnici će se složiti, kolege advokati naročito, upravo postoje ozbiljni pravni problemi za upis. Upravo postoje ozbiljne pravne nejasnoće za upis na terenu. Naši građani to znaju iz svog komšiluka. Ne može da se odredi gde je granica jedne parcele, gde počinje državno, gde počinje privatno, gde je restitucija, gde je tri naslednika, gde je sudski spor, gde je brakorazvodna parnica.
To su razlozi zašto jedan broj direktora javnih preduzeća, samo jedan broj nije uspeo da izvrši određene zakonske, da ne kažem obaveze, određene zakonske, u svakom slučaju korisne stvari. Nisu uspeli da izvrše kada su u pitanju upisi prava države u zemljišnim knjigama.
Na kraju, da ponovim dobar zakon, potreban zakon, tehnički zakon, čisto tehnički zakon koji će SNS, naravno, u danu za glasanje da sa velikim zadovoljstvom izglasa za, da glasa za i da podrži rad ove vlade i na ovaj način. Hvala.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Prelazimo na listu govornika.
Prva na listi je Vesna Rakonjac. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, drage kolege poslanici, u prethodnom delu rasprave  bili smo svedoci jedne opstrukcije dela opozicije o jednom da kažemo veoma maloj izmeni u ovom zakonu.
Kolega Vlada Cvijan je jasno i glasno objasnio o čemu se radi i mislim da bismo trebali da budemo posvećeni, da olakšamo svim javnim preduzećima, naročito na lokalu da svoju imovinu upišu tamo gde treba i da tačno znaju čime raspolažu.
U periodu posle izbora 2012. godine na lokalnom nivou po preuzimanju odgovornosti za lokalnu samoupravu bilo je velikih problema. Javna preduzeća su bila u velikim dugovanjima i to je bio jedan problem koji se polako rešava.
Ono što je veoma bitno zbog nekih potreba u prethodnoj vlasti, a znamo da je isignifikantno da je period 2011, 2012. godine period pripreme i predizborne kampanje, dešavale su se razne mahinacije, ali pošto je zakonska regulativa tada to dozvoljavala, imali smo situacije da ona preduzeća naročito javna komunalna preduzeća obavljaju neke delatnosti za koje nisu ovlašćena.
Međutim, to je dovelo do velikih problema, jer se razvilo tzv. partijsko partnerstvo i iz budžeta lokalne samouprave na vrlo perfidan način su isisavana sredstva koja su kasnije korišćena u raznim kampanjama. To je sve dovelo do velikih dugovanja i ono sa čime su se u lokalnoj samoupravi suočili to je prvobitno vraćanje dugova i normalno funkcionisanje javnih preduzeća, kako građani ne bi ostali bez grejanja u toku zimske sezone, a da ne govorimo da su neka javna preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava u to vreme direktno kršila Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i vršila razne poslove dezinfekcije, dizinsekcije i deratizacije u ustanovama u kojima tu isključivo mogu da rade ovlašćene zdravstvene ustanove. Samo iz prostog razloga da bi bilo prelivanja budžetskih sredstava iz jedne u drugu partijsku ustanovu.
To su problemi koji su onemogućili da se ovaj zakon odnosno član ovog zakona sprovede na vreme i u pravo vreme. Pokušaćemo sve da to otklonimo. Na dobrom smo putu, SNS će svakako podržati ovu promenu zakona i zarad naših stanovnika, naših građana, naše dece, mislim da treba da budemo ekspeditivniji u radu, da budemo sa malo većim kompromisom i da radimo efikasnije da bi smo postigli ono što želimo, a to je napredak Srbije. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.