Uvaženi ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, način na koji je Predlog ovog zakona stigao u parlament, jasno pokazuje kakav je stav Vlade prema parlamentu. Tačnije ova nova rekonstruisana Vlada na isti način kao i ona prethodna koja je bila troma, kojoj ste merili prolazno vreme, ne poštuje parlament.
Složićete se ministre, da je apsolutno nedopustivo da Vlada 30. septembra uputi parlamentu izmene zakona, gde se menja samo jedan član, a nakon toga, nakon tri dana taj predlog povuče i parlamentu uputi novi predlog zakona. Šta je vas kao ministra u toj vladi 30. septembra opredelilo da glasate za Predlog zakona koji kaže da je dovoljno produžiti rok za šest meseci, a šta vas je onda opredelilo da svega tri dana nakon toga smatrate da taj rok od šest meseci nije dovoljan, da je potreban rok od godinu dana?
Neprihvatljivo je obrazloženje koje smo imali prilike da čujemo, da je takvu praksu imala i neka prethodna Vlada predlaganjem nekih zakona u poslednjem trenutku. Mislim da svaka praksa koja je bila loša ne treba da bude praksa.
Ukoliko ova rekonstruisana Vlada, a o tome smo slušali šest meseci, da ste građane ove zemlje zabavljali time da merite neko prolazno vreme, da će ova Vlada biti efikasnija, čeka poslednji dan da predloži Skupštini zakon, smatram da je ovakva Vlada neozbiljna. Neozbiljna je jer imate tri ministra više nego ona prethodna. Šta ste radili mesec dana.
Ovo smo mogli da razmatramo u septembru i nije problem da li će parlament raditi u nedelju. To nikada nije bio problem. Problem je zašto nismo radili juče? Zbog čega smo mi poslanici juče bili besposleni? Bili smo zbog toga što je Vlada bila neozbiljna, dala predlog pa ga povukla. Ovo je mogla da bude tačka Redovnog zasedanja prve sednice. Nije bilo potrebno da se prekida postojeća sednica i zakaže nova samo zato što ste vi ministri u Vladi bili neefikasni.
Gospodine ministre, Bojan Đurić vam je postavio nekoliko pitanja i mislim da niste odgovorili ni na jedno pitanje. Jedno pitanje je bilo da navedete makar neko javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija koje nije upisalo svoju imovinu iako je istekao rok od dve godine. Niste našli za shodno da navedete nijedno takvo preduzeće. Ovo govorim jer u obrazloženju zakona kažete da ima veliki broj takvih preduzeća. Koliki je to broj gospodine ministre, 100, 200, 300, 500? Koliko javnih preduzeća u Srbiji nije ispoštovalo rok od dve godine? Odmah da se razumemo, taj rok od dve godine, možda postoje problemi u nekim javnim preduzećima, ali sigurno ne u svim preduzećima i problem su neodgovorni direktori. Vi snosite odgovornost za direktore koje ste postavili pre ravno 14 meseci, a prethodna Vlada direktore za period od 10 meseci.
Šta su radili direktori ako im ovo nije bio prioritet? Ne mogu dugovanja javnih preduzeća da budu odgovorno za to što direktori nisu prijavili svoju imovinu. Kakve to veze ima jedno sa drugim? Apsolutno nema nikakve veze. Tačno je da mnoga javna preduzeća duguju i da su dužna, to je drugi problem, ali neprijavljivanje imovine je problem nesposobnosti rukovodstva tih javnih preduzeća. Ta rukovodstva ste birali vi iz SNS, SPS i do pre par meseci iz URS.
Gospodine ministre, da li je JP „Železnica Srbije“ upisalo svoju imovinu? Da li je „Službeni glasnik“ prijavio imovinu, da li je „Elektroprivreda“ prijavilo imovinu? Ukoliko za neka druga preduzeća ne znate, za ova pretpostavljam da znate, jer je sednica Vlade kada ste predložili ovaj zakon bila u ponedeljak, a vi ste u SNS mislim u nedelju razmatrali izveštaj o radu vaših direktora, pa pretpostavljam da znate da li su oni izvršili svoju obavezu? Ili, je osnovna njihova obaveza da dele raznorazne nagrade od 50 hiljada dinara, da putuju, da se šetaju, da imaju reprezentacije, a ne da obave posao koji treba da obave?
Šta mi narodni poslanici treba da radimo? Da im damo još godinu dana rok? Ko kaže da je taj rok dovoljan i zbog čega ne bi bio dovoljan rok od 6 meseci? Vi nama ni jednu reč o tome niste rekli? Na koji način ste kao ministar, kao član Vlade i na koji način je uopšte ova Vlada rekla da je dovoljan rok od godinu dana, ili zbog čega nije bio dovoljan rok od onih šest meseci?
Ministre, danas ste rekli i to da su loši odnosi u javnim preduzećima u smislu dugova, ali da je pogrešna koncepcija upravljanja u javnim preduzećima. Rekli ste da odgovornost treba da snosi neko drugi, a ne ova Vlada. Znači, ja sam citirala šta ste vi danas rekli.
Kako je moguće da neka druga vlada treba da snosi, a ne ova, odgovornost za loš rad i upravljanje javnim preduzećima? Pa, ova Vlada, ova skupštinska većina je predložila Zakon o javnim preduzećima, koji je decembra ovde usvojen u parlamentu. Ko je odgovoran što Vlada ne sprovodi sve ono što je potrebno u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima? Ko je odgovoran što Vlada nije raspisala konkurse? Pa, ne može neko drugi da bude odgovoran. Odgovorni ste vi koji vršite vlast, jer da ste raspisali konkurse, a to je bio amandman LDP, do 1. jula, vi biste verovatno imali neke kvalitetnije i bolje direktore javnih preduzeća u odnosu na ove kakvih imamo danas. Hoće li ti direktori snositi neku odgovornost?
Vi ste ministar nadležan za poslove lokalne samouprave. Hoće li direktori javnih preduzeća i hoće li lokalne samouprave snositi bilo kakvu odgovornost što njihovi direktori, partijski poslušnici, nisu izvršili svoju obavezu? Možete li da mi odgovorite, gospodine ministre, na neka od ovih pitanja? Da li su „Železnice“ prijavile imovinu, „Službeni glasnik“, Elektroprivreda? Ako ne znate za druge direktore, pretpostavljam da znate za ove koji su kadar SNS.

Reč ima ministar Igor Mirović. Izvolite.

Gospođo Gerov, ja sam već u odgovoru na postavljena pitanja od strane kolege Đurića pokušao da odgovorim, ali, evo, dodaću nekoliko rečenica.
Prvo, iz osnovnog roka koji je bio dve godine, pa i iz amandmana koji su na dnevnom redu ili koji će biti na dnevnom redu nakon načelne rasprave, pa na kraju i iz samog vremena koji je Vlada utvrdila kao rok produženja za važenje norme, vidi se da postoje različite procene. Dakle, radi se o procenjenom vremenu i tu ništa drugo ne može da se doda ili oduzme. Da je to tako, govore i amandmani i inicijalni rok u Predlogu zakona iz 2011. godine i ovo produženje.
Ko može u sali da kaže koji bi to bio idealan rok i na osnovu kojih bi to parametara moglo da se utvrdi, kada je reč o jednoj vrlo složenoj oblasti u kojem ne zavisi samo od uprave javnog preduzeća ili od pojedinaca, već od čitavog lanca i mehanizma koji to treba da potpomogne, koji znamo veoma dobro da u našoj zemlji nije savršen, da se izvrši upis prava svojine nad pojedinim nekretninama ili nad pojedinim elementima kako zakon predviđa?
Drugo, o stanju u javnim preduzećima govorio sam u kontekstu rasprave koja je veoma egzaktno ukazala na obim zaduženja od 6,3 milijarde evra u javnim preduzećima i verujem da ne mislite da je taj prilično visok obim nastao u mandatu aktuelne Vlade. Zato sam u kontekstu te rasprave rekao da postoji dominantna odgovornost prethodne Vlade za probleme u samom poslovanju javnih preduzeća, ali nisam od onih koji se sakrivaju iza rada prethodnika, niti želim da prebacim odgovornost u punom smislu na Vladu i na ranije vlade koje su u suštini, makar kada se gleda visina duga, dovele do toga da stanje u javnim preduzećima bude neizdrživo.
Ima i danas propusta i mi o tome javno govorimo i to ozbiljnih nedostataka u svim timovima koji upravljaju javnim preduzećima i ozbiljnih koncepcijskih razlika, ako hoćete, i Vlade sa jedne strane i upravljačkih timova u javnim preduzećima. Zaboga, zato se i govori i najavljuje velika reforma u javnom sektoru koja, naravno, prvo treba da zahvati javna preduzeća kao neku vrstu dominantnog ili ključnog ekonomskog faktora koji upravlja resursima u raznim oblastima za koje je Vlada odgovorna.
Ono što je novo, što vi prilično jasno kritikujete, a što ipak mora i može da služi za pohvalu, jeste da su raspisani konkursi za izbor direktora u većini javnih preduzeća na teritoriji Republike Srbije i to u velikoj većini. Da li ima izuzetaka u kojima nisu raspisani konkursi? Ima. Da li je to dobro? Nije dobro. Da li to treba da se menja? Treba da se menja u najkraćem mogućem roku i najkonkretnije.
Da li je bilo konkursa u kojima su strukture, bez obzira ko je na vlasti, a različite stranke obavljaju vlast na različitim nivoima, kreirale konkurs tako da odgovara onom postojećem direktoru, bez obzira na samu strukturu preduzeća i potrebe da se pojedina stručna kvalifikacija kao vid garancije kvaliteta upravljanja unese u konkursne elemente? Bilo je toga i to je bilo na mnogo mesta. Da li to treba ispravljati? Treba, ali je ova vlada uvela institut javnog konkursa i nastaviće da ga dograđuje i nastaviće da istrajeva na tom principu.
Verovatno u prvih pola godine, godinu ili dve nećemo imati željeni kvalitet kada je reč o izabranim ljudima u tom sektoru, ali verovatno ćemo i nadamo se da ćemo vremenom doći do jednog jasnog i otvorenog koncepta, da najbolji sa referencama u ime države upravljaju ne samo javnim preduzećima, već i brojnim drugim institucijama za koje treba da budu zaduženi.
Mislim da sam odgovorio na sva vaša pitanja koja ste mi postavili. Ne znam da li sam propustio nešto?
Da, vrlo važno pitanje na koje sam propustio da odgovorim. Zakonom o javnoj svojini nije predviđena obaveza našeg uvida u to, i to je sada možda centralno pitanje današnje rasprave, uvida Vlade Republike Srbije ili pojedinih ministarstava u to da li su javna preduzeća ili ne obavila, prema odredbama zakona, ovu obavezu upisa na nekretninama i na drugim oblicima svojine, da li su obavila ovaj posao o kojem danas govorimo.
Da li smo možda mogli da izgradimo možda neku vrstu mehanizma i da ipak izvršimo taj uvid, to je zaista za raspravu, ali u svakom momentu preko Republičkog geodetskog zavoda i na druge načine može da se izlista i izvrši uvid u to da li je i koje javno preduzeće taj posao obavilo. Na kraju, iako ne obave taj posao, ta svojina ostaje u elementu javne svojine. Država nije na gubitku, da tako kažem narodnim jezikom, iako neko javno preduzeće ne obavi posao iz člana zakona koji predviđa produženje roka za godinu dana.
Mislim da građane treba otvoreno informisati o tome da se sada ne radi o nekom eventualnom ili potencijalnom gubitku na kojem će biti država ukoliko javno preduzeće ne izvrši svoju obavezu. Biće komplikovanijih odnosa. Nećemo imati čistu sliku koju želimo da imamo, ali država nije na gubitku.
Motiv za razvrstavanje imovine zapravo leži u činjenici da želimo da pojednostavimo kompletno upravljanje sa imovinom i celim procesom koji uz to ide i da kroz produženje roka damo dodatno vreme za javna preduzeća i njima zavisna društva da taj proces do kraja sprovedu.
Mislim da sam odgovorio na sva vaša pitanja, pošto ste imali primedbu da na neka pitanja nisam odgovorio. Ako imate još neko pitanje, izvolite.

Narodni poslanik Radmila Gerov, pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem ministre na odgovoru, ali nisam zadovoljna vašim odgovorom. Pre svega, niste mi rekli koliko je to javnih preduzeća. Tek na kraju vašeg izlaganja mislim da smo svi u sali mogli da razumemo da Vlada uopšte ne zna koja su to javna preduzeća, koliko je broj i onda ne znam na osnovu čega ste napisali ovde u obrazloženju da je to veliki broj javnih preduzeća kada kažete da Vlada Republike Srbije nema takve podatke. Znači, niste mi odgovorili na pitanje da li je to uradio „Službeni glasnik“, da li su to uradile „Železnice Srbije“, da li je to uradio EPS.
Rekli ste da se ovde radi o procenjenom roku, ali ja sam vam postavila direktno pitanje – na osnovu čega ste vi kao ministar 30. septembra smatrali da je dovoljno šest meseci, a 3. oktobra glasali za godinu dana? Ni na to nisam dobila odgovor.
Rekli ste da ima 6,3 milijarde dugovanja i da za to ne može da bude odgovorna samo ova Vlada. Slažem se sa time, za to je odgovorna i prethodna, ali je odgovorna i ova Vlada. Rekli ste da i danas ima propusta u radu javnih preduzeća i mi o tome govorimo. Zato se najavljuje reforma. Jeste, vi o tome govorite, ali ništa ne preduzimate. Šta je sa direktorom EPS? On je subvencije, tj. poklone, nagrade dao radnicima prošle godine. Da li treba godinu dana da prođe da on bude smenjen? Vi o tome govorite, ali ništa ne preduzimate. O tome se radi.
Kažete da je ova vlada uvela konkurse. Tačno je, raspisani su konkursi. I sami kažete da nisu u svim javnim preduzećima i da nisu za sva javna preduzeća, ali su konkursi raspisani nakon isteka roka, a rok je bio 1. jul, što znači da prvo Vlada Republike Srbije nije ispoštovala zakon i mnoge jedinice lokalne samouprave nisu poštovale Zakon o javnim preduzećima po pitanju roka za raspisivanje konkursa.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, po Poslovniku.

Upozoravam vas još jednom, gospodine Arsenoviću, član 27. i član 116. Poslovnika.
Mislim da je gruba povreda dostojanstva ove skupštine ako se dopusti ministru da kaže da je u većini javnih preduzeća raspisan konkurs, ako je ova Narodna skupština pre toga usvojila zakon u kome piše da u svim javnim preduzećima mora da bude raspisan konkurs. Mislim da je nedopustivo uopšte to govoriti u ovoj Narodnoj skupštini. Hiljadu puta smo već prošli kroz to. Da ne ulazimo u politiku zašto je ovako ili nije ovako. Postoji zakon, on nije sproveden i ne može se očekivati od parlamenta da ima razumevanja za onu situaciju kada se …

Nemojte, molim vas. Vi već nekoliko puta kršite i zloupotrebljavate Poslovnik.
Ako nastavite tako, biću prisiljen i vama da izreknem meru.

Dobro. Mislim da je to mnogo manja šteta, nego šteta koja nastaje zbog kršenja zakona, ali kako vi želite.

Reč ima ministar.