Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon u stvari je toliko karakterističan za zakone koje donosi ova vlast, toliko je karakterističan po tome što u stvari predstavlja jednu poprilično zakasnelu reakciju, što nema u sebi ni malo strategije, nema ni malo vizije, to je bukvalno gašenje požara i to u poslednjem momentu. Dakle, ovaj zakon će u stvari predstavljati samo jedan statistički poen u računanju broja zakona koji su doneti od strane aktuelne vlasti.
Šta je tu karakteristično što čini toliko sličnim ovaj predlog zakona ovim ostalim zakonima o kojima smo raspravljali ovde u parlamentu? Način na koji se zakon predlaže i način na koji je ušao u skupštinsku proceduru, kao i razlozi za donošenje ovog zakona, koji nisu navedeni u obrazloženju Predloga zakona. Dakle, najmanje je bitno ono obrazloženje koje ste naveli i onaj razlog koji tu stoji, koji se jedino poziva na prekluzivni rok 6. oktobra, koji u stvari nastupa.
Mnogo je bitno šta sve stoji iza tog načina dolaženja zakona u skupštinsku proceduru i razloga zašto se taj zakon predlaže. A to je, u stvari, jedna neodgovornost, to je, u stvari, jedan nerad, to je nedostatak stručnosti i to je propuštanje obaveza, ja bih mogla da kažem i zloupotreba službene dužnosti svih onih koji su bili u obavezi da vode računa o tome šta će se desiti ukoliko istekne taj rok, kada više javna preduzeća ne mogu tu svoju svojinu da steknu putem upisa u javne knjige.
Ponovo se vraćamo na situaciju da su javna preduzeća ogroman problem za Srbiju, a još veći je problem nedostatak političke volje da se uvede red u upravljanje javnim preduzećima i da su javna preduzeća i dalje, ima ih 700, predmet partijske nagodbe, partijskog plena i, u stvari, u javnim preduzećima se toliko podržava ta neka negativna selekcija, u smislu stručnosti i sposobnosti i favorizuje se sve ono što je dovelo srpsku ekonomiju u ovu poziciju u kojoj se nalazi.
I ovaj zakon sa dva člana neće ništa pozitivno da promeni u pogledu javnih preduzeća, neće ništa pozitivno da doprinese jednom poprilično lošem Zakonu o javnoj svojini, ali će samo pokazati da i dalje, osim nekih načelnih zalaganja za modernizaciju Srbije, te modernizacije očigledno neće biti.
Vi ste, gospodine ministre, malo pre izrekli jednu rezignaciju, a ujedno ste izrazili i jednu nadu. Rezignacija se ticala realnog života na Kosovu. Nada se ticala eventualno neke budućnosti u vezi tog Kosova. Gospodine ministre, ja bih vas podsetila na Briselski sporazum i stvarno bih vam preporučila da pročitate prvo Briselski sporazum, a drugo, dobro da razmislite šta ste vi ovde u parlamentu izrekli u vezi tog Briselskog sporazuma i u vezi statusa KiM. Ovaj zakon, ukoliko ga čitamo samo ovako, član po član, prosto nemamo šta da kažemo, ali mnogo šta se nalazi u pozadini ovog zakona, već i za način na koji je stigao danas ovde da o njemu raspravljamo, a sve je to, u stvari, jedan veliki teret koji predstavlja očigledno nepremostivu prepreku za današnju vlast.
Nije teško vladati, međutim, mnogo je teško odgovorno vršiti vlast, a ta odgovornost pretpostavlja i to da znate šta hoćete, zašto hoćete i koje su posledice tog vašeg htenja, odnosno predlaganja, između ostalog, i ovakvog zakona. Ne možemo mi da govorimo o javnoj svojini, ne možemo da govorimo o javnim preduzećima, a da pri tom izbegnemo da pomenemo sve ono što nedostaje Srbiji u pogledu javnih preduzeća i vođenja ekonomske politike.
Znate vi i sami koliki je javni dug. Znate vi i sami koliki je deficit i koliko se očekuje do kraja godine. Sve to znate, samo ne znate i nemate pravi odgovor – kako to da promenite? Zato, možete vi ovakve zakone i dalje da predlažete. Za godinu dana, ukoliko ostane ova Vlada, najverovatnije će predložiti još neke izmene Zakona o javnoj svojini, upravo zbog svih tih rokova koje ćete u međuvremenu da promašite i to ne znači ništa i to će biti samo još jedan statistički poen za Vladu koja predlaže zakone i za parlamentarnu većinu koja će ih izglasati. Koji je, u stvari, realan odgovor na realne izazove i na realno stanje stvari u Srbiji? Odgovora očigledno nema, a i teško ćemo ga dobiti, čak i ukoliko konkretno to pitanje postavimo.

Hvala.
Ministar Mirović, izvolite.

Gospođo Popović, realan odgovor Vlade Srbije ogleda se pre svega u ogromnim aktivnostima koje i u javnom sektoru, poput restrukturiranja JAT i formiranje zajedničke kompanije sa „Etihadom“, vodećom svetskom kompanijom, takve velike kompanije nikada ranije nisu dolazile u Srbiju, kao što je „Mubadala“, kao što je „Etihad“, kao što je najavljeno ulaganje „Mercedesa“ i „Boša“. Dakle, Vlada Srbije je na realan način pokušala da, u sektor koji je potcenjen, a ne radi se o javnom sektoru, uvede što više investitora i time zaustavi negativne trendove koji postoje. Tačno je, vi ste o njima govorili.
Sada bih o tome mogao da govorim nekoliko sati, rizikujući da, kao i vi, izađem iz okvira ovoga o čemu danas razgovaramo. Danas govorimo samo o tome da hoćemo da u delu mogućnosti, koja stoje javnim preduzećima i drugima na raspolaganju, produžimo rok za upis prava svojina nad nepokretnostima za koja ta javna preduzeća imaju odgovarajuću dokumentaciju. Čitav niz drugih problema, u pravu ste, postoje u javnim preduzećima i mi ćemo, Vlada je to najavila, već u ponedeljak izaći sa čitavim paketom mera koji, između ostalog, zahvata i javni sektor, javna preduzeća i uopšte javni sektor, kada je reč o toj velikoj potrošnji koja je vezana za javni sektor, koja je nedopustiva i ja tu sa vama mogu da se složim, u tom delu.
Vi ste potpuno bez argumenata, u odnosu na samo jedno produženje roka od godinu dana, optužili Vladu za nerad, za propuštanje službene dužnosti, za nedostatke, za mnogo toga što baš ne obeležava rad ove, već onih vlada koje su dovele javna preduzeća u ovu situaciju, a gospodin Đelić je, pretpostavljam, u ime DS, govorivši danas u prepodnevnoj raspravi, izneo podatak o zaduženju javnog sektora od 6,3 milijarde eura. Mislim da je svima jasno da tako veliko zaduženje nije moglo nastati i nije nastalo u mandatu ove Vlade, već je nastalo u mandatu prethodnih vlada.
Da li treba menjati koncept upravljanja javnim preduzećima i da li treba u mnogim javnim preduzećima eventualno izaći iz tog klasičnog koncepta javnog preduzeća, formirati za početak zatvoreno a kasnije možda otvoreno akcionarsko društvo i preduzimati čitav niz drugih mera da bi, poput JAT-a, recimo, gde je učešće domaćeg kapitala, javnog kapitala, 51% a 49% stranog, ali je strana uprava, dakle, kroz profesionalizaciju uprave i na druge načine stvoriti uslove za, kako je to predstavnik „Etihada“ dobro rekao, za komercijalni rad javnih preduzeća – da, potrebno je.
Vlada će narednih nedelja, a verujte mi i narednih godina, preduzimati mere da u jednom po jednom javnom preduzeću imamo sliku koja će biti upravo suprotna slici koju smo zatekli kada smo preuzimali odgovornost i za ovaj sektor. Hvala vam.

Hvala.
Replika, Judita Popović.

Gospodine ministre, da li je onda imovina JAT-a rešena što se svojinskih prava tiče? Da li je JAT uradio sve ono što je trebalo da uradi prema Zakonu o javnoj svojini kako bi registrovao tu svoju svojinu? Vi na to niste dali odgovor, ali se pozivate na neke strane investitore koji će ući, uložiti u taj JAT, uraditi neko restrukturiranje tog JAT-a itd.
Da li vi zaista ozbiljno računate sa tim da će bilo ko od stranih investitora da uđe u jednu nesređenu svojinsku stvar kao što je JAT? Da li ste vi sigurni da će to moći da se realizuje u smislu investicija ukoliko ne izregulišete svojinu JAT-a? A vi ne znate i nemate odgovora na to pitanje. To je konkretno pitanje i konkretan odgovor koji nedostaje.
Normalno da ste vi više od godinu dana na vlasti pa samim tim i vas ćemo da pitamo zašto za ovih godinu dana ništa niste uradili u pogledu poštovanja ovog roka iz člana 82. Zakona o javnoj svojini? Normalno je da ćemo odgovornost na vas da prevalimo, jer ste vi to morali da uradite.
Vlast je 2012. godine promenjena. Prema tome, više nemate razloga da tražite alibije u nečijem tuđem činjenju ili nečinjenju. Jer, na vama je sada da nešto radite, a vi se uporno pozivate na one prethodne, šta nisu uradili i šta su propustili. A šta ste vi konkretno uradili? Na primer, u vezi JAT-a? Šta ste uradili u vezi nadzornih odbora koje ste trebali da formirate u javnim preduzećima?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Miroviću, zahvaljujem se i na vašem prisustvu ali danas je bio red da tu bude ministar finansija i da konačno čujemo te fantastične i genijalne mere koje nas očekuju i koje će spasiti građane Srbije od trenutnog stanja u kojem se njihovi džepovi i njihove porodice nalaze.
Prvi predlog za izmenu ovog zakona, koji je inače donet u oktobru 2011. godine i za čije nesprovođenje ne može biti odgovorna prethodna Vlada, pošto su odmah u proleće 2012. godine održani izbori i ne možete se time braniti zašto niste radili svoj posao. Kažem, prva izmena je došla pre tri dana i podrazumevala je da se rokovi pomeraju za šest meseci. Juče dobijamo još jednu izmenu odnosno povlačenje prethodnog predloga i novi predlog koji pomera rokove na godinu dana.
Nisam siguran da li ćemo mi do sutra, nakon što se završi ova sednica izvršnog odbora najveće vladajuće stranke, dobiti povlačenje i ovog predloga i dolazak u proceduru novog predloga koji će još odužiti taj period za koji javna preduzeća treba da upišu svoju imovinu?
Ono čime se odlikuje dosadašnji rad nove Vlade koja je, ponoviću to, aktuelna već 14 meseci, jeste nesprovođenje i odlaganje primene zakona. Nesprovođenje se najbolje i najočiglednije sagledava u Zakonu o javnim preduzećima za čije nesprovođenje nema opravdanja. Nema konkursa za direktore javnih preduzeća. Što se tiče državnih preduzeća, neki su raspisani, neki nisu, ali nema opravdanja za nepoštovanje rokova. Što se tiče lokalnih javnih preduzeća i oni koji su raspisani i završeni postupci, uglavnom su veliki problemi i veliki sporovi, nepravilnosti, uglavnom su oni direktori koji su partijski pre toga bili vršioci dužnosti i oni su izabrani po tim fiktivnim konkursima.
Gospodine Miroviću, kada govorimo o šteti koja nastaje zato što se odlaže primena ovog zakona odnosno ovog člana, ne govorimo paušalno. Govorimo o imovini građana Srbije, govorimo o tome da postoji veliki kapacitet u imovini, veliki kapacitet u sredstvima koja mogu da se koriste za prevazilaženje ekonomskih poteškoća u kojima se naša zemlja nalazi i ne razumem zašto svaku sugestiju DS i predlog odbacujete na najgori mogući način?
Navešću vam primer kako to Srbija ide napred sa vama. Dana 1. 01. 2011. godine EPS je izvršio vanrednu procenu osnovnih sredstava zbog hronične potcenjenosti istih u dužem vremenskom periodu. Negativne posledice ovoga su se ogledale pre svega u mogućnosti brze privatizacije po bagatelnoj ceni. Posle ove revalorizacije koju je uradila prethodna Vlada, vrednost kapitala EPS-a je udvostručena i približena stvarnoj, ekonomskoj i tržišnoj ceni. Tom prilikom je državi isplaćeno više od milijardu dinara na ime amortizacije, povećanja dobitka.
Dana 1. decembra 2012. godine nova vlast linearno smanjuje vrednost osnovnih sredstava EPS za 18%. Mi se plašimo da je to upravo zato što se ovo društvo priprema za privatizaciju, jer do dana današnjeg nismo dobili objašnjenje za to i ne verujem da ga vi možete dati. Zato je potrebno bilo da tu bude gospodin Lazar Krstić, jer je verovatno, ako je preuzeo ministarsku funkciju, sagledao i ovu problematiku. To je ogromna vrednost imovine, gospodine Miroviću, nikako nije mala.
Kada se danas govori o 15 miliona bonusa za zaposlene u EPS, to je nešto što je minimalno i mizerno prema ovoj cifri, kada se radi o imovini ovog preduzeća, koja je, opet ponavljam, iz nepoznatog razloga umanjena za 18%.
Želim da se vama zahvalim i neću biti na loš način kritičan prema vama, kao što ste vi bili prema poslanicima DS. Želim da vam se zahvalim zato što smo danas dobili još jedno priznanje onoga što Vlada nije radila, odnosno onoga što je radila u prethodnom periodu.
Pre vas je ovde u Skupštini bio, braneći Zakon o legalizaciji, gospodin Velimir Ilić. On nam je objasnio da izmena Zakona o legalizaciji nije podneta na vreme, u skladu sa odlukom Ustavnog suda, zato što je bila rekonstrukcija Vlade, pa ministri nisu mogli da daju svoja izjašnjenja. Ja sam se njemu zahvalio na tome zaista. To je ono što mi govorimo već šest meseci.
Potpuno je jasno da je i ova izmena današnja došla na ovaj način zato što se mi u Srbiji 14 meseci bavimo raznim temama, od lažne nulte tolerancije po raznim osnovama, departizacije, Maršalovog plana, progona DS, rekonstrukcije, a danas smo stigli i do čuda, raznim stvarima koje nisu problem građana, koje ne rešavaju njihove nevolje i raznim stvarima koja nisu rešenja za stanje u kom se ovo društvo nalazi.
Uporno vas pozivamo da date odgovore na pitanja koja muče građane Srbije. Mi smo u prethodnih nekoliko dana, predložili ovoj skupštini ovom parlamentu nekoliko zakonskih predloga. Čule su se ovde primedbe kolega iz pozicije kako zato što su poslanici DS podneli amandmane skupština će imati tobož velike troškove radiće još jedan dan. Zašto nije prihvaćen predlog poslanika DS o Izmeni zakona o visokom obrazovanju, pa bi onda smanjili troškove. To je jedna potpuna zamena teza, potpuni nonsens i zaista je neprihvatljivo na taj način polemisati sa poslanicima opozicije.
Gospodine Miroviću, nama je žao što 14 meseci govorimo ovde istinu, i što vi, na razne načine, pre svega progonom kroz svoje tabloidne medije i kroz institucije na koje vršite pritisak, pokušavate da ućutkate DS. Na vašu žalost, baš u tome nećete uspeti, i mi ćemo nastaviti da iznosimo činjenice koje su važne za život građana Srbije.
Mislim da je još jedan dokaz načina na koji ova, što bi rekao moj kolega Milivojević, najgora vlada od dolaska Južnih Slovena na ove prostore, na koji način ona sprovodi državnu politiku, je ovaj predlog zakona. Hvala.

Ministar Mirović. Izvolite.

Gospodine Jovanoviću, mislim da je dosadašnja rasprava bila krajnje argumentovana. Vi sada iznosite neke sasvim nove teze, o tabloidnim medijima, o nekakvom nasilju nad vama, ili nad DS, iako to nije tema dnevnog reda.
Moram da vam kažem da Vlada Republike Srbije ne kontroliše medije. Štampa je slobodna u našoj zemlji, verovatno ste vezani kroz političko delovanje za neki raniji period kada je kontrola medija bila izuzetno prisutna u našem društvu, što se može videti na najjednostavniji način, kroz Agenciju za privredne registre, ili kroz odnos pojedinih preduzeća koja zakupljivala medijski prostor pod određenim uslovima, i time držala, praktično, monopol nad finansijskim uticajem nad tom sferom. Danas to više nije slučaj.
Smatram da je današnja rasprava u kojoj, makar sa moje strane, niste mogli da čujete ni jednu jedinu oporu i grubu reč, pokazala upravo suprotno u odnosu na ono što ste govorili i što ste hteli da Vladi Republike Srbije i vladajućim partijama stavite na teret.
Dakle, možete slobodno da kažete šta mislite ali povod za vaše obraćanje je više nego mali, produžavamo rok važenja jednog člana, jednog zakona, i ta vrsta izazova koji vi sada upućujete da razgovaramo i o drugim pitanjima, a od toga ne bežim, jednostavno nije primerena ni današnjem dnevnom redu, niti za nju sa vaše strane postoje argumenti.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović, replika.