Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dobrodošli u Narodnu skupštinu po prvi put u svojstvu ministra koji učestvuje u raspravu i diskusiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, današnja rasprava na najbolji način oslikava rasulo, haos koji je nastao u Republici Srbiji zbog neefikasnog činjenja jedne neshvatljive pojave koja nije zabeležena u analima srpskog parlamentarizma.
Mi danas svedočimo kako izgleda opstrukcija parlamentarnog rada od strane vladajuće većine. To nijedan parlament do sada nije zabeležio da vladajuća većina, da Vlada Republike Srbije i najjača parlamentarna stranka pokušavaju da opstruiraju parlamentarni rad.
I onda kada postavimo pitanje – zašto radimo u nedelju? Ne postavljamo mi to pitanje, mi možemo da radimo i nedeljom, i subotom, i noću, i na Novu godinu, ali smo mogli da radimo i juče, mogli smo da radimo i prošle nedelje, mogli smo da radimo i u septembru. Nije tačno da nismo imali šta da radimo i oko čega da se sastanemo, mi smo zakone predložili, ali vi niste hteli da ih prihvatite. Mogli ste makar ovu izmenu da donesete, ovog zakona, da ne čekamo minut do 12, pa da onda na vrat-na nos dva puta u roku od tri dana dajemo zakonski predlog pa se onda predomislite pa date drugi zakonski predlog, to je veoma ružna slika koju ste nam poslali.
Međutim, šta očekivati od vladajuće stranke koja je opoziciju provela opstruirajući parlamentarni rad, podnoseći po 3.000 amandmana iako se tog perioda svog života ne rado sećaju. Zašto mi danas raspravljamo o izmenama Zakona o javnoj svojini, dan pre nego što ovaj zakon predviđa neke rokove koji su vrlo konsekventni za javna preduzeća koja nisu bila u stanju da ih sprovedu?
Nama se danas spočitava da je ovaj zakon donela prethodna Vlada sa tendencijom da navodno padne taj zakonski rok u nedelju i da nakon toga nastane smak sveta. Mi smo zakon donosili prema sopstvenoj meri, prema sopstvenoj efikasnosti, trudu i naporima da ovu zemlju upriličimo kao pristojnu zemlju. Nismo očekivali da će posle nas doći trutovi koji nisu u stanju da sprovedu zakon. Šta mogu da vam kažem?
(Zoran Babić, s mesta: Šta je rekao, trutovi?)
Ako niste dobro čuli, drago mi je da ste ponovili, to sam kazao jer Vlada je zaokupljena bitkom za plenom, za raspodelom plena. Vlada koju je obuzela nezajažljiva čežnja za još većom vlašću, sa još većim privilegijama, pa svoju alavost, halapljivost i pohlepu kada je reč o gomilanju funkcija, pokušava da prikrije serviranje priča o odgovornošću, mora da bude odgovorna za rokove koje zakon propisuje, vi to niste uradili. Vi ste se suviše bavili kako ćete rekonstruisati Vladu. Šest meseci ste pravili planove, nakon toga ste utvrdili da ste izabrali nesposobne ministre, pa ste se šest meseci rekonstruisali, pa ćete sada još šest meseci da pravite planove i da odložite rokove za sprovođenje zakona isključivo iz razloga sopstvene nesposobnosti.
Sada, da postavim šest pitanja na kojih bih želeo šest konkretnih odgovora, ne od vas gospodine ministre, vi ste tek danas ovde u parlamentu i nemojte mi zameriti što mnogo neću komunicirati sa vama, jer ja ovde imam one kojima ova pitanja upućujem u ime građana koji su nas delegirali u ovu Skupštinu.
Dakle, prvo, zašto donosite predlog izmena ovog zakona u minut do 12? Zašto vaši poslanici umesto što brukaju parlament iznoseći insinuacije da se ovde poslanici opozicije služe neprimerenim gestovima, nisu seli i pročitali zakon i dali predlog priprema zakona. To je mnogo bolje nego da degradiraju instituciju u kojoj svi zajedno sedimo i kojom smo mukom gradili, a koju ste vi sa velikom vrednošću narušavali tokom vašeg opozicionog rada.
Zašto niste vaše zvezde u usponu upozorili da ne trebaju da menjaju konobare u skupštinskom restoranu, kao što su juče uradili, nego da menjaju zakonske rokove? To je mnogo primerenija skupštinska aktivnost nego što se ovo danas radi. Moram da vas pitam, zašto vi niste shvatili da ovaj rok ističe 6. oktobra u ponedeljak i čekali ste petak da date izmene zakona? Što to niste uradili prošle nedelje? Ni jednu sednicu nismo održali u septembru posle rekonstrukcije Vlade, ni jednu.
Imam dalje da vas pitam nekoliko još važnih pitanja. Treće pitanje, kojim ste se razlozima rukovodili kada ste donosili izmene ovog zakona? Kako nam je kazao ministar, čuli smo jutros u obrazloženju, razlozi za izmenu ovih rokova su bili to što pojedini direktori javnih preduzeća dve godine nisu bili u stanju da pokažu elementarnu zainteresovanost za imovinu koja im je poverena na upravljanje.
Znate, građani Srbije, kada vi dve godine ne pokažete zainteresovanost da ispoštujete neku zakonsku normu i za nešto što vam pripada, država u svom ophođenju prema vama se ponaša kao da vas to ne interesuje pa vam to pravo oduzme.
Ako javna preduzeća i ti v.d. direktori javnih preduzeća koji su izabrani mimo partijskih konkursa i partijskih knjižica nisu pokazali zainteresovanost za imovinu koja im je poverena na upravljanje, red je da im se ta imovina oduzme i što je mnogo važnije da se protiv njih podnese krivična prijava zato što se na jedan neodgovoran način ponašaju prema imovini građana Republike Srbije koja je njima baš poverena.
Šta će političke stranke koje ovih dana užurbano špartaju Srbijom i ocenjuju rad ministara, predsednika opština, gradonačelnika, javnih preduzeća, reći o tim direktorima javnih preduzeća? Da vas pitam, u kojoj to departizovanoj državi političke stranke ocenjuju rad javnih preduzeća, postavljaju direktore tih javnih preduzeća? Samo u partokratiji.
Nemojte slučajno da vam padne napamet da uperite prst u nas iz DS pa da kažete – šta ste vi radili? Čekajte, vi ste došli na priči da ste bolji od nas, pametniji, vredniji, da ćete uraditi departizaciju, da ćete promeniti to, da će ta rogobatna javna preduzeća koja su večiti gubitaši, konsolidovati, staviti na noge, da će ona potrčati maratonsku tržišnu utakmicu.
Pitanje dalje, ko su direktori koji nisu ispunili svoju zakonsku obavezu da utvrde koja je imovina koja im pripada? Dajte nam imena i prezimena. Da li su to ove trošadžije po kafanama što jedu šampinjone i što su guščiju džigericu otkrili u pedesetoj godini života? Molim vas, ja razumem da mnogo gledaju u jelovnik i kubanske cigare i dim od kubanskih cigara zaklanja onaj spisak imovine javnih preduzeća, ali građane Srbije zanima kad neko ima vremena da ode u „Franš“ i napravi račun od 3.000 evra za ručak, valjda ima vremena ujutru kad dođe na posao da pogleda šta mu je sve od imovine povereno u ime građana Republike Srbije da time upravlja. Ne moramo da čekamo minut do 12 da to utvrđujemo i da to ispravljamo.
Imam pitanje i za one dve perjanice JUL što su me juče pozivali da izađem napolje, da me tuku, što sada nisu u klupi – da li će ovaj zakon važiti kada se pređe Vulinova granica.