Sa potpredsednikom bi se složio u jednom delu iako je to poslanička stvar da je gospodin Đelić u svom izlaganju zapravo opisao neku vrstu političkog rata i mira. U širem političkom smislu osvrnuo se na rad javnih preduzeća i na opšte političke prilike o čemu naravno mogu da polemišem ali ipak bih želeo da vas vratim na samu suštinu, a radi se o izmeni jednog člana zakona kojim se produžava rok u kojem predviđamo mogućnost za javna preduzeća i za društva kapitala i njihovih zavisnih društava da upišu, da podnesu zahtev za upis prava svojine. Smatram, da jedna preširoka rasprava neće doprineti suštini koju hoćemo da postignemo u ovom slučaju.
Gospodin Đelić je pitao – kako smo utvrdili taj dodatni rok od godinu dana u kojem tražimo mogućnost da se ovaj posao realizuje i kritikovao je taj rok i tražio je, citiram ga – koja je briljantna analiza postavila taj rok od godinu dana. Imam kontra pitanje – koja je briljantna analiza postavila rok od dve godine u situaciji veoma loših nasleđenih odnosa u javnim preduzećima.
Tačno je to što je gospodin Đelić govorio da u mnogim javnim preduzećima postoje veoma loši odnosi u smislu funkcionisanja javnih preduzeća, u smislu dugova kojima su oni preopterećeni, u smislu nerealizacije velikih investicionih poslova i u drugim sektorima njihovog funkcionisanja. Ali, da li su svi ti problemi u javnim preduzećima koji su samo u indirektnoj vezi sa elementima o kojima danas govorimo i uopšte sa Zakonom o javnoj svojini, baš nastali u proteklih šest meseci ili godinu dana ili su proizvod potpuno pogrešne koncepcije upravljanja javnim preduzećima minulih godina, pa i minulih decenija i za koju odgovornost svakako treba da snosi neko drugi, a ne političko vođstvo ove Vlade i stranke koje danas čine Vladu Republike Srbije.
Gospodin Đelić je izrekao i jednu veoma opasnu, rekao bih, slutnju jer je pre svega to posledica neznanja. On je povezao Zakon o restituciji i eventualnu štetu koju donošenje dopuna, odnosno izmena ovog zakona danas može da nanese tom procesu. Iako je potpuno jasno da proces restitucije ide svojim tokom i to bez obzira čija je imovina kada govorimo o razlistavanju celokupne imovine. Dakle, da li se radi o imovini Republike Srbije, AP Vojvodina, jedinica lokalne samouprave, javnog preduzeća ili bilo kog drugog pravnog lica. Oni građani koji u procesu, koji se vodi pred Agencijom za restituciju i koji jednostavno dobiju rešenje o vraćanju imovine imaju pravo da to rešenje realizuju bez obzira kod koga se ta imovina vodi ili ko je titular te imovine.
Prema tome, to što je gospodin Đelić rekao, apsolutno nije tačno. Gospodin Đelić je govorio i o pitanjima unutrašnje organizacije velikog broja javnih preduzeća. Da, uhvatili smo se u koštac sa time i ministar privrede, koga je gospodin Đelić sada naveo kao nekog ko traži „lične karte javnih preduzeća“, ima obavezu da predloži u najvećem delu model reorganizacije ne samo javnog preduzeća, već čitavog javnog sektora i o tome se vode rasprave u Vladi i već naredne nedelje ćete imati prve informacije o tom celokupnom reformskom segmentu koji treba da dotakne i ovu oblast.
Sigurno je da će u sklopu toga biti otvorena pitanja propuštanja određenih segmenata u restrukturiranju javnih preduzeća. Podsetiću vas da je JAT svojevremeno imao ponudu od 300 miliona dolara od strane ruskih partnera za stvaranje nove kompanije. Ta šansa je propuštena pre pet ili šest godina. U međuvremenu je u JAT-u napravljen toliko veliki gubitak i sa uspehom danas ova Vlada može da se pohvali partnerom koji restrukturira to javno preduzeće sa novim preduzećem, sa „ER Srbijom“.
Podsetiću vas da je još u zimu 2008. godine na 2009. godinu Republika Srbija dobila kredit od Ruske Federacije u iznosu od 800 miliona dolara za restrukturiranje, zapravo za velike investicije u okviru železničkog transporta na teritoriji Republike Srbije od 2008. do 2013. godine, odnosno do imenovanja nove Vlade i novog rukovodstva u Železnici – nijedan jedini element realizacije tog kredita nije bio na stolu kao što je danas.
Ovako mogu da govorim o gotovo svim javnim preduzećima i da ukažem na propuste koje je ranija vlast činila kada je reč o njihovoj organizaciji, o stepenu njihove profitabilnosti, o njihovoj unutrašnjoj strukturi, o konceptu upravljanja, ali to je neka sasvim druga tema i mislim da bih i ja ličio na gospodina Đelića kada bi preširoko išli u raspravi o jednom veoma jednostavnom članu kojeg želimo da promenimo i omogućimo razlistavanje imovine i konačno utvrđivanje segmenata u imovinskoj karti svih javnih preduzeća i njihovih zavisnih društava. Hvala vam.
