Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja danas neću biti toliko oštar prema ministru Jovanoviću je on je tu tek 30 dana i bilo bi zaista nekorektno okriviti njega za stanje u kome se nalazi naša nauka i obrazovanje. Ono je zaista teško. Nisu samo u problemu studenti koji do danas ne znaju koliko će im bodova trebati da upišu u sledeću godinu. U problemu su i njihovi profesori, naučni radnici, naučna zajednica koja je bila izašla i na ulice pre nekoliko meseci, jer su im kasnila primanja, a da o visini ulaganja u nauku i ne govorim.
Danas razgovaramo o tome da li studenti treba da studiraju, iako su sakupili 48 bodova, da studiraju o trošku države, odnosno da budu na budžetu.
Prvi sam koji će podržati to, treba im omogućiti da studiraju na budžetu, jer za to što nemaju dovoljno bodova prema sadašnjem zakonu najmanje su krivi oni. Kriv je sistem koji je pre sedam godina postavljen ali nije ostvaren.
Naime, Bolonja, vi to ministre to dobro znate se ostvaruje ad hok, od fakulteta do fakulteta, od katedre do katedre, od profesora do profesora, zavisi koliko se on pridržava pravila Bolonje. Ima mnogih fakulteta koji tu Bolonju uopšte ne primenjuju.
Na mom fakultetu, gledali smo sada pravilnik o udžbenicima i jasno piše da prema jednom bodu je odgovarajuće 60 stranica udžbenika, što znači da bi jedan udžbenik, trebao maksimum, recimo ako je predmet bodovan sa šest bodova da bude 360 stranica.
Na mom fakulteta Bolonja i primenjuje, ali znam fakultete gde se ona uopšte ne primenjuje i gde udžbenici imaju i 700 i 800 stranica i gde studenti u jednom semestru treba da savladaju taj predmet, da polože i da skupe pedeset i nešto bodova. To nije realno.
Ako ne bi usvojili ove izmene zakona, doveli bi u problem dobre studente koji imaju ozbiljan prosek, a neki i preko devet, njihove porodice, roditelje, i pitanje je kako bi izfinansirati 1.000 evra koliko na nekim fakultetima košta studiranje po jednoj godini.
Znamo mi da ni sada studiranje nije besplatno, da studenti, iako su na budžetu, kupuju sami udžbenike i da ćemo do besplatnog školovanja sačekati još dugo.
Međutim, ako će biti dobra vest za studente koji imaju 48 bodova da će biti na budžetu, da će im država omogućiti da se školuju, a ne da moraju da se zaposle kako bi isfinansirali svoje školovanje, imamo nažalost jednu lošu vest, ministre, za akademsku zajednicu. Nećemo je čuti danas, nego verovatno sutra, verovatno će i ona za vas biti novost, kao i za mene, ali iz reči prvog potpredsednika Vlade, a bogami i predsednika Vlade, izgleda da će prosvetni radnici, odnosno profesori na fakultetima, imati manje plate. Njima plate, inače, nisu menjane nekih sedam-osam godina, stalno su iste, one su obezvređene. Kada je docent, vanredni profesor imao 1000 evra, sada ima 750 evra. Ako njima budu smanjene plate, ministre, nama će biti ugrožen državni univerzitet i mnogi će profesori potražiti mesto ili u inostranstvu, ili na privatnim fakultetima.
Mislim da bi, ministre, morali imati odgovor na to pitanje. Nadam se da je neko sa vama razgovarao na tu temu, kaže – ministre, znate šta, od ove školske godine vaši profesori će imati 10-20% i oni treba da budu kažnjeni zato što je ova vlada nesposobna i zato što troši pare uzalud na druge stvari, avione, kamione itd. Mislim da profesorima ne bi smele biti smanjene plate, kao što penzionerima penzije, kao što je rečeno, neće biti dirane.
Posebno pitanje su PISA testovi, Petnica, brojni drugi projekti za koje bi moralo biti para, ministre.
Vi imate dva izbora – da budete loš ministar, kao što je bio vaš prethodnik zato što su neki drugi u njegovom ministarstvu, po njemu, pravili greške, a on to nije hteo odmah da prizna, pa je zbog toga rekonstruisan, ili da posle ovakvog scenarija o kome vam ja govorim kažete da nećete voditi Ministarstvo u kome akademska zajednica nema osnovne uslove da radi. Dakle, imate dva izbora.
Ovo je osvrt na vaš položaj u ovom galimatijasu potpredsednikovog i predsednikovog najavljivanja mera štednje, stezanja kaiša i činjenice da nam kažu da smo pred bankrotom. Oni su rekli da su tu da bi nas izvukli iz bankrota.
Druga stvar, nadam se da, kroz izmenu ovog zakona, ćete prihvatiti amandmane koje je podnela DS i da ćete odustati od člana 2. koji je po meni kukavičije jaje u ovom zakonu. Član 1, takođe, u delu u kome vi predlažete izmenu Zakona o visokom obrazovanju u kome uvodite mogućnost da se formira, odnosno ozakoni ta „bina“ akademija, visoka škola ili šta već koja će proizvoditi inženjere nacionalne bezbednosti. Imamo već policijsku akademiju. Mislim da je to za ovu državu dovoljno, da nam nisu potrebni još neki nukleusi koji će stvarati neke stručnjake.
Slažem se sa kolegom koji smatra da je dovoljno monter za montiranje prislušnih uređaja i da za to ne treba inženjer. Zašto bi mi sada pod krinkom brige o studentima progurali nešto što je na neki način već u putu i da pravimo nešto što u Evropi ne postoji. Za Severnu Koreju, Kubu nisam siguran, ali ovo je nešto što se izmiče iz državnih okvira i postoji opasnost da bude ozbiljan problem nezavisnosti institucija, nezavisnosti sudstva, policije itd. Jednostavno, stvaramo nešto što ova vlada nije stavljala kao prioritet.
Mislim da ne treba da stvaramo državu u kojoj se školuju, ne znam, to se u narodu kaže, špijuni. Mislim da imamo dovoljno visokoškolskih ustanova u kojima bi trebalo da se školuju ljudi za kojima postoji potreba. Trebaju nam ljudi koji bi radili u silikonskoj dolini, pravili čipove, koji bi mogli da rade poslove u oblasti poljoprivrede kada stignu ta sredstva za navodnjavanje, ljudi koji bi mogli da podignu ovu zemlju, stručnjaci svih vrsta. Nama ovakvi kadrovi nisu neophodni i to je naša ozbiljna rezerva u delu ovog predloga zakona. Zbog toga smo mi predložili da se ovaj član briše. Naravno, uz sve to, podržavamo činjenicu da će studentima biti omogućeno da upišu narednu godinu sa 48 poena.
Uvaženi ministre, smatram da treba dati, u narednom periodu, više značaja ljudima sa naših fakulteta akademskoj zajednici. Ne mislim da je loše to što ova vlada sada ima ministre među kojima su i oni koji su došli sa drugih fakulteta, koji su završili ugledne, međunarodne fakultete. Loše je to što ne mogu da nostrifikuju diplomu.
Ne znam zbog čega umesto ovog člana koji stvara ovu visokoškolsku ustanovu na kojoj će se obrazovati inženjeri za prisluškivanje, niste prihvatili predlog našeg zakona i implementirali ga u ovaj zakon da se diplome nostrifikuju po jednom ubrzanom sistemu, sistemu koji poznaje EU, da nije to autonomno pravo svake visokoškolske ustanove. Sigurno ste i vi imali puno puta do sada takva iskustva da vam dolaze ljudi očajni. Kažu – završio sam jedan od najuglednijih svetskih fakulteta koji je na Šangajskoj listi među prvih pedesetak, ne mogu da nostrifikujem svoju diplomu, šalju me od jedne do druge kancelarije, od jednog do drugog fakulteta, od jednog do drugog ministra. Nema izlaza. U takvom bezizlazu se našao i vaš kolega Krstić.
Znate li zašto je to problem? Zašto što obezvređujemo naše kadrove i zato što ta oblast izgleda nikoga ne interesuje. Da se neko ozbiljno pozabavio predlogom koji smo mi podneli pre nekoliko meseci, onda mi taj problem imali rešen. Onda bi se možda neki ljudi lakše odlučili da se vrate u Srbiju. Za sada nam stižu ljudi poput Stros Kana i nekih drugih izvikanih imena, koji će posle tri meseca besplatnog rada dobiti nekakvu naknadu.
Ministre, pitam vas da li će Stros Kan dobiti platu tako što će biti uzeta iz džepa jednog univerzitetskog profesora? Izgleda će to biti. Smanjićete plate univerzitetskim profesorima, ne vi, nego oni koji odlučuju o tome i daćete te pare Stros Kanu, daćete te pare za televizijsku pretplatu koju ukidate. Ukida se televizijska pretplata. Sada ćete iz budžeta izvući ogromna sredstva tako što ćete smanjiti plate lekarima, profesorima, osoblju bez kojeg ova država ne može napred.
Ministre, dignite glas na Vladi, ako vas neko uopšte bude pitao za to, ako neko ne digne glas pre toga, pa vas ne ućutka, koliko sam razumeo, prošli put je bilo tako, makar se hvale oni što su vikali na Vladi. Ukoliko ne bude novca za nauku, ova zemlja nema perspektivu, nikakvu perspektivu. I ovo malo stručnjaka će otići napolje. Zašto bi neko radio za 65 ili 70.000, neki profesor na tehnološkom, poljoprivrednom, prirodno-matematičkom fakultetu, ako za desetorostruko veću platu može da radi u bilo kojoj visokoškolskoj ustanovi u Evropi ili na nekom institutu?
Od ljubavi se ne živi. Znamo mi da svi oni imaju i porodice i da se teško odlučuju za to. Međutim, njihov rad je obezvređen kao nekada 90-tih. Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, bojim se da će onih koji napuštaju zemlju biti još više.
Iskreno se plašim sutrašnjeg dana, pošto sam čuo da je odloženo objavljivanje tih mera za sutra. Upravo se plašim iz ovih razloga, pošto umesto da su pare u budžet namaknute time što će biti veća poreska disciplina, time što će poreski obveznici plaćati svoje obaveze, time što će lica koja su na Tatarskom brdu i „Dolini lopova“ u Novom Sadu, ne znam gde, u Beogradu gradili vile, platiti legalizaciju, time što će biti plaćen PDV, time što će biti plaćane druge obaveze prema državi, time što će biti naplaćena silna dugovanja koja imaju javna preduzeća i kojih nije briga, jer nemaju nikakvih sankcija zbog toga što nisu naplaćene, a ne deranjem kože običnih građana i u ovom slučaju naučnih radnika.
Neću da dužim. Imate podršku za ovaj deo koji se odnosi na studente, na njihov status. Molim vas, razmislite o našem amandmanu. Vidim da su sve opozicione stranke reagovale na to, na deo koji se odnosi na ovu visokoškolsku instituciju, pa se vidimo u danu za glasanje.