Poštovani poslanici, koleginica Rašković me je isprovocirala kao psihijatar. Žao mi je što je nisam nikada video na njenom fakultetu, ali nadam se da ćemo se videti, pošto sam ja pitao studente i u septembarskom i oktobarskom i svim prethodnim rokovima. Čak sam imao pravilo, a i dan danas držim to pravilo, da svi studenti koji prenesu ispit iz prve godine, a koji su na FASPER-u, a koliko ja znam vi ste profesor FASPER-a, ispit se zove fiziologija, mogu kada god smatraju da su naučili da dođu kod mene da polažu, na protivljenje rukovodstva fakulteta. To protivljenje je stvar našeg dogovora i to se realizuje.
Govorim vam kao čovek koji je više od 35 godina na univerzitetu i koji ni u jednom trenutku ne može da optuži studente za nešto što nije dobro. Ako nije dobro, onda smo zajednički krivi jer se nismo dogovorili pre toga kako mora da bude.
Ono što je činjenica, naravno, ja sam ispitao i septembarski i oktobarski rok i na medicini, usmeno i jedno i drugo. To je ogroman broj studenata, ogromno opterećenje. Moje opredeljenje je i dalje univerzitet. Sa posebnim pijetetom, sa posebnom čašću, otvorio sam školsku godinu na Univerzitetu u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, smatrajući i ubeđen sam da je to i dalje naš univerzitet. Rade po našim planovima i programima.
Srećom i dobro je, kad sam podelio ključeve u novo otvorenom domu, prvi student koji je dobio ključ je bila studentkinja iz Bara, na žalost nismo više zajednička država, ali je iz Bara. Prvi student, slučajno izabran kandidat. Te studije, ja i dalje mislim da su naše studije dok mi neko ne kaže da je drugačije. Ali, očekujući da neko iz naše države kaže da ti ljudi koji studiraju tamo imaju tradiciju. Čak moram i da se pohvalim da je dekan Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici predložio fenomenalnu ideju kako da poboljša kvalitet studija, a to je da studije medicine na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici započnu po principu kampusa.
To je fenomenalna ideja. Tu ideju on može da realizuje tamo. Zašto? Zato što su studenti i profesori silom prilika vezani jedni za druge. Oni se viđaju od 24 sata, minimum 18 sati su međusobno zajedno. On će da otvori vežbaonice, amfiteatre i ti profesori i studenti umesto da se viđaju na one dve ulice, vi to veoma dobro znate, šetajući tamo ili sedeći u kafićima, neka to vreme provedu u amfiteatrima i vežbaonicama i evo nam boljeg kvaliteta.
Evo ono o čemu sam malo pre govorio, da podelimo zajednički obaveze, odgovornosti i prava. Obaveze, prava i odgovornosti su nam da imamo kvalitetne studije. Mi to možemo. Možemo. Na koji način? Ako učinimo ono što rade na zapadu, a to je da student kada upisuje fakultet ne upisuje fakultet nego upisuje studentski program i potpisuje sa fakultetom ili sa onim vlasnikom fakulteta, potpisuje ugovor u kome su jasno definisana prava i obaveze. Prava i obaveze studenta, prava i obaveze onog što izvodi nastavu na fakultetu.
Ako studije nisu uspešne ko je odgovoran? Ili student nije ispunio svoje obaveze ili nastavnik, odnosno fakultet nije ispunio obaveze. Dajmo u tom smeru da pokrenemo malo akciju, da pokrenemo ovaj točak inercije koji ide sve sporije i sporije na univerzitetu. Mislim da to možemo. Veliki broj ili najveći broj univerzitetskih nastavnika je pošten i predan svom poslu, najveći broj. Najveći broj studenata koji dolaze su odlična deca, odlični đaci. Ne smemo zaboraviti, mi idemo u situaciju da je ove godine upisalo srednju školu 71.000 đaka.
Kapacitet državnih univerziteta je 60.000 studenata. Znači, mi ćemo za četiri godine imati veće na državnim univerzitetima, veći broj mesta nego što je ponuda. A gde nam je mogućnost? Izlazak na tržište, na svetsko tržište. A na svetsko tržište možemo da izađemo samo ako obezbedimo kvalitetne studije. Mi imamo uslove za to.
Prvi put sada iznosim podatak, postoji jedna fondacija iz grupe bogatih zemalja koja nam nudi nekoliko desetina hiljada studenata da mi školujemo. Šta to predstavalja? Predstavlja prvo priznanje. Predstavlja ogroman izazov za naš univerzitet i za naše obrazovanje da to prihvatimo. Mislim da možemo, ako se pripremimo adekvatno da te studije koje moraju da budu ili na srpskom. Filološki fakultet mora da se pripremi, da obrazuje za godinu dana te buduće studente da da, ili Filološki fakultet da obrazuje te studente, da ih pripreme za studije ili da obrazujemo na engleskom.
Ali i engleske studije moramo da definišemo. Ne smemo na fakultetima da imamo dve paralelna studija. Studije na engleskom i studije na srpskom, koje su razlikuju u prohodnosti. Bojim se da danas ne pominjemo da na fakultetima koji imaju englesku nastavu ne tražimo ni 60 bodova. Zašto ne tražimo ni 60 bodova? Pa oni imaju 80 bodova.
Znači, zalažem se da polaganje ispita, da nastava na univerzitetima bude fleksibilnija. Da polaganje ispita bude fleksibilnije uz održavanje redovnog nastavnog procesa. Takođe, izborna nastava. Izborna nastava je postala ogromno opterećenje za redovni studentski program. I to moramo da vodimo računa.
Dalje, sve će ovo rešiti, siguran sam, ako uvedemo i kategorizaciju fakulteta. Kategorizacija fakulteta će rešiti veliki broj problema. Onda će najbolji studenti ići tamo uz vrednovanje kategorizacije, a fakultet koji je prvi na rang listi kategorisan u istoj grupaciji, on će imati i najveću potražnju, a i prednost pri zapošljavanju takvih kandidata je biti najveće. To moramo učiniti. To postoji u svetu. Zašto ne primenimo to? Zašto činimo sada da fakulteti iste grupacije imaju nedozvoljeno velike razlike u nastavnom planu i programu, a obrazuju se da rade isto?
Profesor Poskurica mi je doneo malo čas papir u kome se na pet fakulteta medicine jedan predmet sluša na prvoj godini, taj isti predmet na drugom fakultetu na četvrtoj godini ili na trećoj godini. To su ogromne razlike. Ili, na istom fakultetu gde postoje pet obrazovnih profila, nema dodirnih tačaka između tih obrazovnih profila. Jesu li to pet različitih fakulteta, a to je znači poseban univerzitet ili su je to jedan fakultet koji može da ima pet različitih profila ali u čemu se razlikuju? U grupi izbornih predmeta kako se radi u razvijenom svetu.
Govorim vam ono što mislim da treba uraditi. Moje zalaganje za ovih mesec dana je maksimalno angažovanje da uvedemo nove profile, da fakulteti i srednje škole se maksimalno angažuju da predlože uvođenje novih profila. Time smo se malo trgli iz učmalosti. Trgli se, pokrenuli inerciju. U tom smislu je država dozvolila i povećala broj budžetskih studenata. Devetsto studenata se više upisalo na smeru u oblasti informatike. Da li je na Elektrotehničkom fakultetu ili na drugom fakultetu to je drugo, ono što je u celoj Srbiji. Ali, za toliko je smanjila broj studenata na fakultetima čija prohodnost kasni u zaposlenju. Zašto da ne idemo i dalje u tome.
Današnju diskusiju shvatam ne kao kritiku, nego kao podršku ili stimulans da učinimo da nam zajednički cilj bude da obrazovanje popravimo. Obrazovanje nije tako strašno kao što govorimo. Obrazovanje može biti mnogo, mnogo bolje. Zaslužuje da bude bolje. Ne smeju biti izneverene nade i onih koji upisuju i roditelja i nas koji ih školujemo ali deca, ti sada punoletni devetnaestogodišnjaci koji dolaze na univerzitet oni moraju unapred da znaju šta upisuju, moraju da budu upoznati, a šta će biti po završetku studija. Nije cilj upis fakulteta i završetak fakulteta nego upis fakulteta koji će mu dati odgovarajući ekonomski status. Ili zaposlenje ili nastavak školovanja bilo kroz akademske studije, specijalističke akademske studije ili kroz doktorske studije.
Ovo je, kako su me obavestili saradnici, četvrta promena zakona. Ono što sam prvo uradio za 12 godina. Pokrenuta su i pitanja nostrifikacije. Taj postupak je pokrenut i po predlogu izmena zakona postupak priznavanja diplome će biti sveden na maksimalno 60 dana. S tim što će jedan deo, a to su studenti koji su završili studije na univerzitetima u inostranstvu ako hoće da se zaposle, te diplome po predlogu bi trebalo da se nostrifikuju u roku od 60 dana u okviru ministarstva, a oni koji hoće akademsko napredovanje, nastavak akademskih studija na univerzitetu, na nekom od fakulteta da to obave na matičnom univerzitetu. Dakle, hoće da upiše doktorske studije na Medicinskom fakultetu da nostrifikuje diplomu prethodno stečenu u inostranstvu na tom medicinskom fakultetu.
Ja se izvinjavam što govorim emotivno, ali zaista, ako neko provede 35 godina na univerzitetu, mislim da je to nešto što predstavlja krunu karijere, može da doprinese i da prenese to znanje sa univerziteta na obrazovanje. Angažujući se u svim oblicima nastave, i prošle školske godine i ove školske godine, mislim da znam mnogo, mnogo manjkavosti, znam kako se to može popraviti, možemo to zajednički da popravimo, da učinimo boljim, jer, opet ponavljam, to obrazovanje zaslužuje.
Obrazovanje je investicija. Ako sada investiramo dobrim, moramo znati da će nam se vratiti dobrim, još boljim nego što smo mi i što očekujemo od nas. Hvala vam.
Što se tiče školarine, meni je žao što taj segment nije regulisan zakonom i uticajem države. O tome treba da odlučuju fakulteti. Teška srca se slažem sa profesorom Poskuricom, u velikom broju akata čak i na istom univerzitetu nemamo da važe ista pravila, nisu iste školarine, nisu ista pravila izbora za nastavnike i saradnike, nego pojedini fakulteti menjaju grupaciju fakulteta. Zašto? Zato što na jednoj grupaciji koja im po biološkoj osnovi pripada ne mogu da prođu i da budu izabrani na istom univerzitetu. Ta pravila moramo ujednačiti, tzv. horizontalnu i vertikalnu prohodnost. Sada nemamo ni horizontalne prohodnosti, jer nemamo jedinstvo ni na jednom fakultetu. Neko je pomenuo da među katedrama na istom fakultetu ima razlike. Ako vam dodam da na istom univerzitetu ima razlike, i ako ima razlike među univerzitetima iste države, onda hajde da to zajednički popravimo, ako nam je zajednički interes. A možemo i sa ovim da stupimo u evropski sistem obrazovanja. Hajde svako od nas da se angažuje.
Ne hvalim se, ali 27. avgusta ove godine Evropska zajednica je akreditovala jedan program koji sam ja predložio, a koji vodim na Medicinskom fakultetu u Beogradu, postdiplomski specijalistički kurs ili set postidiplomskog obrazovanja akreditovan je na nivou Evropske zajednice i studenti, upravo sada razgovaramo, bio je predsednik tog Evropskog komiteta za tu oblast obrazovanja, da napravimo tu evropsku školu u okviru Medicinskog fakulteta. To je moguće, ali ako se založimo. Ja sam spreman da uđem u izazov. Zato sam i došao ovde da to uradimo. Hvala vam najlepše.