Gospodine Đeliću, izvolite.

Gospodine potpredsedniče, pre neki dan je bilo priče ovde da smo mi loše pregovarali SSP, i to oko odredbe o prodaji poljoprivrednog zemljišta. Da podsetim, kao što ste i vi rekli, gospodine potpredsedniče, pregovori traju pa traju i ja sam zatekao tu odredbu koja je već bila ispregovarana od strane gospođe Dulić-Marković iz G-17 plus, sada URS, i tu ništa nisam mogao da promenim. Međutim, mi nismo pristali na SSP dok nismo dobili neki ustupak. Ustupak jeste bilo 180 hiljada tona kvote šećera, ustupak jeste bio 80 hiljada tona „bejbi bifa“ i novitet za nas, koji je ipak dao neki mali ali ipak zamajac – kvota za izvoz rečne ribe i vina. To jeste činjenica.
Ja ne mogu da ne složim na tehničkom nivou. Vi ste sve dobro rekli. Tačno je da to tako ide. Ali, istina je da se zbog toga što vas je bilo strah da će se naći jedna rečenica u izveštaju koji danas treba da bude publikovan, da ste pristali da date najveći ustupak a da zauzvrat niste ništa konkretno dobili. To je činjenica. Jeste da svi mi želimo u EU, ali mislim da se sada vidi malo bolje ko tu korektno i dobro pregovara, a ko nešto slabije pregovara, čini mi se.
Zbog toga ja, kada smo stigli već do toga, apelujem na vas i na Vladu Republike Srbije da ne prihvata okvir sve dok nešto ne dobijemo. Ne možete stalno da dajete a da ništa ne dobijate.
Ja ne bih sada o pregovorima i o pitanju Kosova. Ali, čini mi se da se tu sve više vidi da je neko davao manje a dobijao više, a da neko daje mnogo a ne dobije skoro ništa. Prema tome, moj apel, ne u ime DS nego u ime naše države, jeste da se ne prihvata okvir dok se ne dobije nešto zauzvrat. Ovo je bitna stvar. Predsednik Vlade je bio u Vranju pre dve nedelje i čvrsto je obećao ljudima na jugu Srbije da će se nešto dobiti.
(Predsednik: Vreme.)
Duvanska industrija, to je jug, Vranje, Niš, to nije samo duvanska industrija koja proizvodi cigarete, to su i naši poljoprivrednici koji proizvode duvanske listove.
Čini mi se da ste napravili grešku i molim vas da ne prihvatate okvir sve dok ne dobijemo nešto zauzvrat. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Ljajić.

Po ko zna koji put ću reći da još nije ništa dogovoreno. Prihvatili smo metodologiju i treba da razgovaramo oko implementacije ove odluke. Razgovaramo sa predstavnicima duvanske industrije, juče smo imali razgovore sa njima, predočili im našu pregovaračku poziciju za nastavak ovih razgovora i oni će biti u tome potpuno involvirani. Na kraju će odluka biti kroz taj protokol ratifikovana u ovom parlamentu i imaćete prilike da o tome govorite kada ceo proces bude okončan. Dakle, on je sada u završnoj fazi ali konačnog dogovora oko ovoga još uvek nema, da bismo sada mogli da govorimo o njegovim detaljima.
Ne kažem, još jednom ponavljam, da su nam velike šanse da izdejstvujemo neki sporazum koji je u potpunosti u našu korist, a rekao sam i iz kojih razloga, ali ćemo se do kraja boriti za što povoljniji sporazum odnosno adaptaciju ovog sporazuma.

Hvala.
Reč ima Ivana Dinić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, članovi Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, danas se pred nama nalazi nekoliko veoma važnih predloga zakona o čijem je značaju bitno raspraviti i u najboljem interesu građana Srbije podržati ili dopuniti predložene zakone.
Predlog zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti izazvao je veliku medijsku pažnju i zainteresovanost građana Srbije, jer je ovakav predlog zakona bio već dosta dugo očekivan i neophodan za razvoj tržišta nekretnina, što je izuzetno bitan faktor za dalji ekonomski razvoj naše države, za stvaranje zdravog pravnog temelja na kome bi posredovanje u prometu i zakupu nekretnina bilo zasnovano za formiranje širokog sistema razvoja, legitimnog pružanja usluga Agencije za nekretnine.
Naime, ovim predlogom zakona uređuje se delatnost posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti posmatrano sa više aspekata. Jedan od najznačajnijih je da će korisnici usluga posrednika u prometu i zakupu nekretnina biti sigurniji i zaštićeniji, jer će se kriterijumi za legalno poslovanje posrednika izmeniti i viši nivo ozbiljnosti zahtevati.
Predloženo je uvođenje stručnog ispita koji je preduzetnik obavezan da položi, pri čemu može biti kandidat za polaganje stručnog ispita samo ukoliko mu je stečena stručna sprema najmanje četvrtog stepena. Predviđeno je poslovanje isključivo onih koji su upisani u registar posrednika.
Takođe, od velike važnosti je smanjenje crnog i sivog tržišta nepokretnostima, čime će se dosta olakšati rad legalnim agencijama i smanjiti ogromna šteta za budžet nastala poslovanjem nelegalnih agencija.
Apsolutno u svim oblastima delovanja posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti bilo je neophodno uvesti red i rad agencija na tržištu uvažavajući i standarde EU.
Radi većeg kvaliteta rada privrednih subjekata sigurnost koju je neophodno da svaki klijent poseduje prilikom saradnje sa istim, posrednicima je ovim predlogom zakona propisano da kod osiguravajućih društava u Republici Srbiji osiguraju i obnavljaju osiguranje od odgovornosti radi naknade štete nalogodavcu nastale neispunjenjem ugovornih obaveza preuzetih ugovorom o posredovanju.
Dakle, kupci će biti zaštićeni od nesavesnog poslovanja agencija, a takođe ćemo to poslovanje podići na viši nivo uvođenjem evropskih standarda u pogledu licenciranja, jer se time postiže bolji kvalitet usluge za korisnike usluga Agencije za nekretnine, jer neosporna je važnost toga da svaki agent treba i mora da poseduje znanje i umeće kod prodaje nekretnina, način na koji će kvalitetno prodati određenu nekretninu, kakvu ponudu će sastaviti, kakvu ponudu će napraviti da bi se zadovoljila i strana posrednika i strana korisnika usluga posredovanja, kao i da poznaje pravni okvir prilikom prikupljanja neophodne dokumentacije i rada sa njom.
Još jedna vrlo bitna mera zaštite je ugovor o posredovanju, koji je neophodno da potpišu korisnici usluga kako bi se obezbedila sigurnost i u slučaju nalogodavca i u slučaju posrednika.
Ono što je važno da građani Srbije znaju je da se posrednička naknada uređuje baš ovim ugovorom o posredovanju, odnosno njime se definiše da li posrednik stiče pravo na posredničku naknadu u momentu zaključivanja predugovora za koji je posredovao ili se pravo na posredničku naknadu stiče pri zaključenju ugovora za koji je posrednik posredovao.
U svom izlaganju ću, sagledavajući i vreme u kome živimo, vreme u kome ne možemo raditi, a da ne uzmemo u obzir važnost informacionih i komunikacionih tehnologija, obrazložiti i značaj Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija.
Ovaj Predlog zakona ima za cilj ekonomski razvoj oba naroda kroz ulaganje i razmenu iskustava, veština, informacija i ideja. Razvoj i unapređenje saradnje u domenu IT sektora za Republiku Srbiju bi trebalo da bude jednostavan i ostvarljiv zadatak, obzirom da iz godine u godinu naša država postiže, beleži sve veći rast izvoza ovih informacionih tehnologija, jer su kapaciteti i potencijali kojima mi raspolažemo izuzetno veliki.
Ono što je presudno u trenutnim odnosima saradnje, jeste potpuna i brza implementacija predloženih informacionih i komunikacionih tehnologija, kako u javnom sektoru tako i kod servisa namenjenih građanima, i to je ono na šta je potrebno obratiti pažnju.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan je od velikog značaja. Iako se njime ne stvaraju finansijske obaveze Republike Srbije naša država je uopšteno reći, spremna da obezbedi niz podsticaja za ulaganje u ovaj biznis, mnoge poreske olakšice za IT kompanije i bespovratna sredstva za početnike, stvaranja i otvaranja proizvodnih pogona kako bi viziju svih nas, da Republika Srbija postane tehnološki i investicioni centar Evrope pretvorili u stvarnost.
Sve ovo znači da bi naša država postala država velikih investicija koje bi donele značajan broj novih radnih mesta, i na ovaj način bi uspeli da zadržimo veliki broj visokoobrazovanih mladih ljudi u zemlji, omogućavajući im da oni iskažu u svojoj, a ne u stranoj zemlji znanje, umeće, talenat. Na taj način bi vratili svest mladih ljudi o tome da država Srbija je zemlja koja ume i sposobna je da uloži,ali takođe i vredna ulaganju.
U tom smislu i u cilju potpisivanja novih sveopštih sporazuma kojima bi unapredili stalni rast i razvoj naše privrede, pozivam svoje kolege narodne poslanike i poslanice da kao i SPS u danu za glasanje podrže sve predloge zakona iz ovog objedinjenog pretresa. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre i članovi ministarstva, koleginice i kolege, na dnevnom redu je set zakona, a ja ću govoriti o predloženim izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, koje se uglavnom odnose na brisanje definicija koje stvaraju konfuziju kao i na harmonizaciju sa direktivom o elektronskoj trgovini.
Ne može se reći da je dosadašnji pravni okvir za elektronsku trgovinu u Srbiji bio loš. Loša je bila njegova primena u praksi. Dakle, pravni okvir za elektronsku trgovinu nije problematičan, ali je problematičan vrlo nizak nivo elektronskog poslovanja u Srbiji.
Hteli mi to da priznamo ili ne, još uvek smo daleko od ciljeva zacrtanih u strategiji za razvoj informatičkog društva, strategiji za razvoj elektronskih komunikacija i strategiji za razvoj trgovine.
Trebalo bi u tom smislu da sledimo iskustva razvijenih zemalja koje su pružile značajan podsticaj inicijalnom rastu elektronske trgovine. Koristan je primer SAD, koje su nastojale da sačuvaju internet kao medij oslobođen bilo kakve regulacije na kome bi konkurencija i sloboda izbora trebalo da oblikuje tržište.
Američka administracija još 1997. godine formulisala nekoliko opštih principa kojima će se kreirati jedna globalna slobodna trgovinska zona na internetu. Oni su ukinuli nepotrebne barijere i ograničenja slobodne trgovine na internetu uz preporuku vladama svih zemalja da ne uvode nove regulative, birokratske procedure ili nove poreze i carine za komercijalne aktivnosti na internetu. Zatim, pospešivanje globalne elektronske trgovine itd.
Američki kongres je 1997. godine, usvojio zakon o poreskoj slobodi na internetu, kojim je, između ostalog uveden moratorijum na oporezivanje elektronske trgovine na internetu. Ostale komponente pomenutog zakona, koji je američki kongres doneo su moratorijum na nove federalne poreze na internetu ili za pristup internetu, zatim deklaracija da internet treba da bude oslobođen međunarodnih carina i drugih trgovinskih barijera. Trogodišnja zabrana uvođenja novih poreza na pristup internetu, i višestrukih diskriminatorskih poreza na elektronsku trgovinu.
Pomenuti trogodišnji moratorijum je kasnije produžavan u nekoliko navrata a poslednje produženje je bilo 2007. godine, a važiće do 2014. godine. Dakle, da bi smo dali početni podsticaj razvoju elektronske trgovine, potrebno je pored izgradnje adekvatne informatičke infrastrukture da se država privremeno odrekne dela svojih budžetskih prohoda, bilo smanjenjem zahvatanja ili uvođenjem subvencija, kako bi se povećala konkurentnost elektronske trgovine, samim tim i njen obim.
Kada nakon određenog vremenskog perioda obim elektronske trgovine postane zadovoljavajući država bi imala daleko veće koristi u odnosu na početna odricanja. Pored toga, predstoji nam mukotrpan proces usklađivanja zastarelog poštanskog i carinskog sistema i relevantnih zakonskih propisa sa Zakonom o elektronskoj trgovini. Izvesne odredbe ovog zakona koje regulišu problematiku poreza, carina i sprečavanja pranja novca, takođe predstavljaju prepreku daljem rastu elektronske trgovine. Pored svega, neophodno je preispitati, prilagoditi i liberalizovati carinske propise i maksimalno ograničiti diskreciona ovlašćenja o carini.
Ne mogu se svi problemi rešiti samo jednom izmenom i dopunom zakona, ali to je dobar početak. I sam predlagač je svestan da se ovim zakonom samo uređuju pravni okviri za elektronsku trgovinu i teži da se to uradi uz minimalna ograničenja kako se ne bi stvarale bespotrebne prepreke za obavljanje elektronske trgovine.
Daću par predloga ili razmišljanja, kao na primer u članu 2. stoji da se ovaj zakon ne primenjuje na zaštitu podataka o ličnosti. Moj predlog je da je potrebno uvesti obavezu pružaoca usluga informatičkog društva, ukoliko to drugim zakonom nije definisano, da se sačine posebne politike i procedure u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, da te procedure budu jasne, javno publikovane i da postoji organ koji će se starati o njihovom poštovanju.
U članu 3. se navodi da je pružaoc usluga informacionog društva pravno lice ili preduzetnik kao i fizičko lice koje ima svojstva trgovca u skladu sa zakonom koji uređuje trgovinu. Od fizičkih lica, pogotovu onih koji su nezaposleni, a bave se pružanjem intelektualnih usluga ne bi trebalo zahtevati da imaju svojstva trgovca u smislu Zakona o trgovinu. Treba im dati mogućnost da se u određenom vremenskom periodu, recimo pet godina opredele da li će se po isteku navedenog vremenskog perioda registrovati ako preduzetnici, ali trgovci, ili će odustati od registracije i svoje delatnosti. Na ovaj način bi se nezaposlenim licima omogućilo da razviju svoju delatnost nakon čega bi odlučili da li će se za tu delatnost i registrovati. Ovakva mera bi se pozitivno odrazila i na zadržavanje mladih i stručnih ljudi u zemlji.
Dobro je brisanje stava 2. u članu 5. koji se odnosio na neophodnost registrovanja pružaoca usluga u Registar privrednih subjekata, pre nego što počnu da obavljaju delatnost pružanja usluga. Sama činjenica da za pružanje usluga informatičkog društva više neće biti potrebna posebna dozvola ili odobrenje. Doprineće porastu obima elektronske trgovine.
Na kraju, u poslednjem stavu člana 22. stoji u slučaju posebno teških povreda i ponavljanje povreda iz stava 1. ovog člana, može se izreći zabrana vršenja delatnosti pravnom licu u trajanju od tri do šest meseci. Smatram da bi ovakvo ograničavanje roka zabrane vršenja delatnosti na maksimalno šest meseci moglo negativno da se odrazi u smislu podsticaja na vršenje teških povreda i ponavljanja povreda iz stava 1. ali i iz ostalih stavova. Zbog toga je bolje da se gornja granica ne formuliše, već da se može izreći zabrana vršenja delatnosti na najmanje tri meseca, dok bi se gornja granica utvrđivala u skladu sa težinom povrede i u skladu sa drugim relevantnim zakonskim propisima.
Na kraju, podržavamo ove izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini, u danu za glasanje poslanička grupa SNS će podržati ove izmene i dopune zakona. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović.

Hvala predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, prvo ću nešto reči o Zakonu o izvozu i uvozu robe dvostruke nemane.
U svetlu integrativnih procesa i usaglašavanja zakonodavstva Republike Srbije sa zakonodavstvom EU, kao i poštovanja preuzetih obaveze koje propisuju međunarodne konvencije a čiji je potpisnik i naša zemlja, Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene na nesumnjiv način uvodi red u dinamično tržište robe dvostruke namene, posebno ako se ima u vidu permanentni napredak u stvaranju i korišćenju softverskih rešenja, kao i naoružanja i oprema koji mogu biti zloupotrebljeni od lica kojima nisu namenjeni i čija krajnja upotreba može biti namerno iskorišćena i zloupotrebljena od strane raznih militantnih i terorističkih grupa.
Predloženi zakon na celovit i sveobuhvatan način propisuje uslove i procedure za izvoz, uvoz, tranzit, pružanje brokerskih usluga i tehničke podrške za robu dvostruke namene i za Republike Srbije u Republiku Srbiju i preko teritorije Republike Srbije vazduhom, kopnom, vodenim putem ili kombinovanim transportom. Takođe, prilikom izdavanja dozvoli za izvoz i uvoz robe dvostruke namene angažovan je veći broj državnih organa i bezbedonosnih struktura kako bi se izbegle bilo kakve nepravilnosti, moguće zloupotrebe tokom navedenog procesa.
Na drugoj strani, redovno i kontinuirano slanje izveštaja od strane ovlašćenog uvoznika ili izvoznika nadležnom ministarstvu uvodi potpunu kontrolu i uvid u poslovanje robom dvostruke namene a kaznena politika propisana za nepoštovanje odredbi ovog zakona će dodatno stimulisati učesnike u prometu robe dvostruke namene.
Na kraju, i pre nego što ovaj zakon bude usvojen, verovatno će se dogoditi njegova revizija u dogledno vreme, jer je usaglašavanje zakona sa stanjem na terenu neophodno u što kraćim vremenskim rokovima, zato što navedeni zakon reguliše izuzetno dinamičnu materiju koja nije konstantna, već se iz dana u dan nadograđuje i evoulira pa će i predloženi zakon verovatno morati stalno da bude dograđivan i usavršavan.
Što se tiče Zakona o posredovanju prometu i zakupu nepokretnosti ona na jasan potpun i precizan način prvi put uređuje ovu oblast. Svi učesnici u prometu nepokretnosti susreću se sa velikim problemima. Građani kupujući ili uzimajući u zakup nepokretnost rešavaju osnovna životna pitanja ulažući značajna finansijska sredstva, što zahteva adekvatnu zakonsku regulativu koja bi građanima pružila sigurnost. Od pojave agencija za nekretnine u našoj zemlji dešavalo se da se građani susreću sa neregistrovanim agencijama, nedostupnim nadležnim organima ali čak i kada su agencije registrovane nisu retke pojave neprofesionalni agenti, bez potrebnih kvalifikacija, koji su izbegavali da za poslove posredovanja u prometu nepokretnosti sa građanima zaključe ugovor o posredovanju, velike provizije za minimalne usluge, nepotpune i pogrešne informacije o predmetnoj nekretnini, a često su građani bili prevareni na najrazličitije načine. Dodatna nesigurnost dolazi i od tuda što ne postoji osiguranje od odgovornosti.
S druge strane, agencije za nekretnine su i pored nastojanja da pronađu i dovedu u vezu sa nalogodavcem drugo lice radi zaključenja pravnog posla, davanja objektivnog mišljenja o ceni nepokretnosti, neophodne prezentacije nepokretnosti na tržištu, provere isprava koje dokazuju pravo svojine, ukazivanja na moguće rizike ipak postaje bez obećane provizije jer su građani kupovali ili prodavali iste nepokretnosti od kokurentne agencije a takve situacije čestu si imale epilog na sudu.
Na kraju, građani agencijama provizije isplaćuju u gotovom novcu a ne preko računa, zbog čega je nemoguća kontrola novca, država ostaje bez podataka o obavljenim transakcijama, pa je na taj način i oporezivanje dovedeno u pitanje.
Predlog zakona o posredovanju u prometu nepokretnosti i zakupu, prvo na jasan način određuje predmet regulisanja i primenu drugih propisa. Definiše se značenje posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti, pojam posrednika i registar posrednika. Posebno su predviđeni uslovi za obavljanje posredovanja, kao što su upis u registar, obaveza polaganja stručnog ispita, zaključenje ugovora o osiguranju od odgovornosti za štetu, te obavljanje ove delatnosti u odgovarajućem poslovnom prostoru i sa potrebnom opremom. Ove odredbe imaju za cilj da obezbede da posao posredovanja obavljaju samo posrednici koji ispunjavaju zakonske uslove, a kao najvažniji prijavu u registar posrednika.
Za nepoštovanje ove odredbe zakon posebno predviđa novčane kazne i zaštitne mere koje bi trebalo da doprinesu efikasnijem sprovođenju zakona, kao jedan od najvažnijih instrumenata za obezbeđenje sigurnosti je i obaveza zaključenja ugovora o posredovanju sa preciznim elementima koji taj ugovor mora da sadrži, a koji zaključuju nalogodavac i posrednik. U zakonu su jasno i taksativno pobrojane obaveze nalogodavca i posrednika, pa je to još jedan korak ka sveobuhvatnoj regulativi ove materije. Kao posebna potreba nastala u praksi predviđen je i član 26. koji predviđa ekskluzivno posredovanje, a koje po mom mišljenju može preventivno delovati na česte situacije u praksi i odnose između više posrednika, kao što su i odredbe koje se odnose na ugovor o podposredovanju. Zakon propisuje i način oglašavanja nepokretnosti, što je jako bitno, jer smo se u praksi sretali sa oglašavanjima na neprimeren način i radi uspešne primene ovog zakona posebno je predviđen odloženi početak za primenu pojedinih odredbi.
U Predlogu zakona su sadržana ista ili slična rešenja koja su sadržana i u zakonima država regiona i u zemljama članicama EU, što će pružiti dodatnu sigurnost budućim stranim ulaganjima. Pored toga, ovaj zakon ima za cilj da reguliše probleme koji su se pojavili u praksi, da pruži sigurnost građanima koji nepokretnost kupuju, prodaju ili uzimaju preko posrednika, samim posrednicima, a državi bi trebalo da omogući kontrolu obavljenih transakcija, adekvatno oporezivanje.
S obzirom da se usvajanjem predloženog zakona ostvaruje veći broj ciljeva koji nas sve dotiču kao građane Republike Srbije, kao i neophodnost zakonskog uređenja ove materije, SNS će u danu za glasanje podržati ove izmene i dopune zakona, odnosno ceo set zakona. Hvala.