Četiri minuta i deset sekundi, iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, posle njega narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, hajde malo da prekinemo ovu atmosferu ranih sedamdesetih kada su skupštinska zasedanja izgledala na čitanje sa mukom pripremljenih referata i sricanje tih referata od strane nalogodavaca i da se vratimo malo realnom životu i nevremenu u kome živimo.
Dakle, ovu smo sednicu Skupštine u četvrtak prekinuli na jedan čudnovat način, toliko je konkluz majstor mahao rukama da se prekine sednica da sam mislio da je on umislio da je na golu vaterpolo reprezentacije ili da se stvarno bira predsednik saveza umetničkog plivanja, kao što reče opravdano odsutni gospodin Cvijan.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, član 106. Poslovnika Narodne skupštine, molim vas da se govori o temi dnevnog reda.)
Danas smo došli da raspravljamo o Zakonu o zaštiti konkurencije nas je sačekala atmosfera koja više nije ista kao u četvrtak uveče. Nas su sačekale okolnosti koje su dramatično promenjene. Kada danas budemo raspravljali o Zakonu o zaštiti konkurencije naravno da će prva tema biti ovaj skandalozni sporazum i ova odluka da se na hrvatske cigarete poštuje CEFTA sporazum. To je onaj isti CEFTA sporazum zbog čijeg je potpisivanja gorke suze ronili kao radikali, a danas ga primenjujete u trenutku kada je Hrvatska pristupila EU i on će podrazumevati da se u Srbiji hrvatske cigarete i dalje prodaju po akcijskim stopama koje su četiri puta niže od cigareta iz EU.
Sada objasnite građanima Srbije koji sa mukom skupljaju novac da decu operišu u inostranstvu. Objasnite građanima Srbije zbog čega ste se odrekli 300 miliona eura i zbog čega onda propisujete mere Lazara Krstića i Vučićev porez na Štors Kana i Guzen Bauera kada će građani Srbije to morati da nadoknade. Znači, građani Srbije štede da bi Hrvatska imala. To je divan domaćinski odnos SNS prema građanima ove zemlje. Ali, gospodo vi se tako ne ophodite prema sopstvenoj imovini? Pa, bi bilo red kada sledeći put polažete zakletvu za najveću funkciju u državi, tekst te zakletve glasi – zaklinjem se svojom privatnom imovinom da ću raditi u interesu građana Srbije. Tada ću vam možda i verovati jer opet se vraćam na ove dramatične okolnosti koje su se desile.
Šta se u stvari desilo? Danas dolazi predsednik Hrvatske, gospodin Josipović. Meni je veoma drago da Hrvatska unapređuje dobro susedske odnose sa Hrvatskom. Hajde da to radi na način kako to radi gospodin Tadić, a ne na način na koji vi radite. Prošli put je bio predsednik Mađarske. Na vrat na nos smo ovde doneli rezoluciju koja je ispoštovala prava Mađara….
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, podsećam vas sad drugi put da govorite o temi dnevnog reda ili pokušajte da prisustvo visokih državnika drugih zemalja u regionu da dovedete u vezu sa tačkom dnevnog reda. Zaista vas to molim.)
Evo, vraćam se na temu dnevnog reda. Tema dnevnog reda je Zakon o zaštiti konkurencije. Kada govorimo o zaštiti konkurencije, ja kao odgovoran čovek i kao poslanik koga su birali ne samo građani Kruševca, nego i Niša i Vranja, moram da razmišljam šta će biti sa duvanskom industrijom Niš i Vranje pošto predsednik Vlade kaže da će voditi računa o tom delu Srbije.
Naravno, veoma sam skeptičan kada je ovaj paket trgovinskih zakona pred nama iako imam veliko poverenje u gospodina Ljajića i kvalitet ovih zakona koje je uradio i smatram da su ljudi iz ministarstva zaista predložili kvalitetne promene. Nažalost, stvarni život demantuje slova zakona. Jer, opet podvlačim, kako ćemo mi da se štitimo od konkurencije i šta će raditi naša Komisija za zaštitu konkurencije kada imamo Vladu Republike Srbije koja jednim potezom pera može da promeni svaku odluku parlamenta i svaku odluku i vladajuće većine i trud nas iz opozicionih stranaka. Šta je to nego diktatura? Šta je to kad se ne poštuju odluke parlamenta? Šta je to kad se na vrat, na nos prihvataju svi zakoni? Šta će biti sutra kada dođe predsednik Albanije? Kakav će on poklon da ponese iz Beograda?
Da se vratim na ovaj Zakon o zaštiti konkurencije. U tom zakonu postoje tri velika problema za nas iz DS koji nam ulivaju veliko nepoverenje. Prvi je, ona slova zakona koja kažu da se akteri u pregovaranju sa Komisijom za zaštitu konkurencije mogu dogovarati i nagodbom dogovarati koliko će platiti kaznu i da li će platiti kaznu.
Tu atmosferu stvaramo u državi u kojoj predsednik republike, prvu odluku o amnestiji, doneo je zbog čoveka koji je pravosnažno osuđen zbog korupcije.
Ovo je visoko koruptivna odluka u ovom zakonu i pokazuje vašu stvarnu borbu protiv korupcije. Ne može Vlada Republike Srbije niti institucije u ovoj zemlji da se bore protiv korupcije na ovakav način, jer ovo je zakonska odrednica koja postoji u zakonima o zaštiti konkurencije, evropskim zakonima.
Ti evropski zakoni poznaju više decenijsko bivstvovanje Komisije za zaštitu konkurencije na političkoj sceni Srbije i Evrope.
Znači tamo su ljudi u uređenom sistemu napravili Komisiju za zaštitu konkurencije, pa je ona više decenija radila, obavljala svoj posao, pa su onda doneli ovakvu odluku da možete da se nagodite sa komisijom. U Srbiji imamo situaciju da predsednik republike amnestira lica pravosnažno osuđena zbog korupcije, podsećam na slučaj dr Inića i vi onda hoćete da nas ubedite da tu neće biti mesta za korupciju i nagodbu. Znate, to deklarativno zalaganje za borbu protiv korupcije se rasprši kao mehur od sapunice kada dobijemo ovakvo slovo zakona. Pročitajte zakon, ako kažete – tema. Znate šta piše u zakonu? Baš ovo što vam pričam. Ako vi ovo ne razumete, kako ćete onda razumeti da Srbiji državi napravili 300 miliona evra štete zbog toga što ste hrvatske cigarete pustili po Sporazumu CEFTA. Vi tek onda to ne razumete.
Mislio sam da vi ovo radite namerno, ali vi ovo radite iz nerazumevanja. Nemam vremena da otvorim partijsko-političku školu, ali šta da vam kažem, kada govorim o Komisiji zaštite konkurencije.
Da li vi znate da se ovog trenutka udružuju najveći hrvatski trgovinski lanac „Agrokor“ i „Merkator“.
Da li znate koliki će njihov udeo biti na tržištu Republike Srbije? Da li ste se možda probudili jutros sa tom mišlju? Briga vas, da kada pređete preko Vulinove granice imate razloga za sreću.
Znate šta, mi iz DS delimo zabrinutost građana Srbije, kolika će šteta biti zbog ovoga, po budžet? Zašto mi štedimo da bi neka druga republika imala? Zar svaki predsednik republike mora sa poklonom da ode iz Beograda, Šeik sa hotelom, Mađar sa rezolucijom, predsednik Hrvatske sa…

Narodni poslaniče, ja vas molim pažljivije o stranim državnicima i o kvalifikaciji poseta.
Zaista vas molim da pričate o temi dnevnog reda i da se ne ugrožava dostojanstvo Narodne skupštine sa argumentacijama o posetama.

Ajmo sada o Zakonu o posedu na promet i zakupu nepokretnosti. Ovaj zakon je pripremljen tokom mandata ministra Slobodana Milosavljevića, dobar zakon, dobro pripremljen, dobro osmišljen, dobro napisan, ali o kakvom prometu nepokretnosti mi pričamo, 2013. godine kada imamo Vladu Republike Srbije koja je uzrokovala da milioni kvadrata poslovnog prostora budu neiskorišćeni, kada je zamrla neimarska industrija, kada nema građevinske industrije, kada nema podizanja ovih kvadrata o kom prometu nepokretnosti mi pričamo, šta pričamo mi danas kada je Srbija po pokazateljima organizacije UN, danas najgore plasirana po obimu stranih investicija u poslednjih 13 godina.
To je vaše ogledalo, ogledalo uspešnosti.
Evo, za gospodina koji ne razume…
(Narodni poslanik Vučeta Tošković, s mesta: Čija je to zasluga?)
…. Evo, ja ću rukamo ovako da pokažem, da li sada razumete?

Narodni poslaniče, molim vas da zastanete u svom izlaganju kada vam se obraća predsedavajući. Dakle, bez direktnog obraćanja, a drugi narodni poslanici bez dobacivanja.
Zahvaljujem svima na saradnji.

Ovo je najslabiji obim investicija u poslednjih 13 godina, nikada manje investicija nismo imali u Srbiji, mislim da nema potrebe da stavim naočare dok ovo govorim, dovoljno asocira. Ne znam da li taj pokret hipnotiše ili šta radi, ali ja vam kažem nikada slabiji rezultati nisu bili, jer kada je reč o obimu stranih investicija. Sada vi hoćete da imamo Zakon o posredovanju u prometu nepokretnosti. Kojih nepokretnosti, kom prometu? To je dramatično ozbiljno upozorenje, ovo što vam ja govorim i žao mi je što to ne dopire do svesti onih kojima pokušavam da probudim savest, da su odgovorno za ono što rade u ovoj zemlji.
Šta da vam kažem o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini? To je reč o harmonizaciji direktiva EU. Nemojte da harmonizaciju sa direktivama EU svodite na veliku šargarepu i da naša pregovaračka pozicija bude naš poslednji uslov – pristajemo na sve, samo nam dajte taj pozitivan izveštaj. To nije dobra pregovaračka pozicija. Pregovarajte ovako kako je pregovarao gospodin Đelić.
Radite ono što je radila Vlada Zorana Đinđića, što su radili ljudi u čije ste fotelje sada zaseli, brinite o interesima Republike Srbije kada pregovarate. Meni su dragi naši susedi i nemam ništa protiv Republike Hrvatske, protiv Mađarske. Vodite računa o interesima Republike Srbije kada pregovarate.
To treba da vam bude prioritet, to vam piše u Ustavu, tako vam glasi tekst zakletve koju ste položili, a ja ću se vratiti ponovo na još neke stvari i iz Zakona o zaštiti konkurencije.
Praksa je pokazala da veliki broj komisija pada na sudovima i onda se postavlja pitanje, ko nadoknađuje štetu privrednim subjektima? Postavlja se pitanje zbog čega komisija zarađuje od naplaćenih odluka o koncentraciji i gde deponuje taj novac i koliko tog novca drži u budžetu, a koliko na svom računu i koliko dugo drži na tom računu? Tu smo podneli nekoliko vrlo korisnih amandmana koji će vam pomoći da ovaj zakon unapredite, a ja očekujemo da te amandmane usvojite, jer tiču se budžeta Republike Srbije koji je prazan i koga treba napuniti.
Na kraju vraćamo se na period od pre 2001. godine kada nismo imali Zakon o zaštiti konkurencije, ali smo imali iste ove političke stranke na vlasti.
Te 2001. godine izabran je prvi demokratski predsednik Vlade dr Zoran Đinđić i on je, njegova Vlada, zahvaljujući angažovanju gospodina Đelića i Zorana Đinđića i ako ne verujete meni, pročitajte knjigu Brankice Stanković, ta vlada je donela odluku da hrvatske cigarete više nemaju tretman domaćeg proizvoda u Srbiji.
Tako se štite interesi Republike Srbije.
Ako zaista hoćete da budete poštovani u svetu, nemojte dozvoliti da prvo dobijete veliku šargarepu, a onda ponovo štapom po glavi i da onda mi vadimo kestenje iz vatre koje ste vi gurnuli u vatru i dograbili se mehova da ta vatra bude što veća. Hvala.

Iskorišćeno je 13 minuta od vremena poslaničke grupe.
Vidim da je prijavljen i ministar, pa prvo on ima reč, a pošto su prijavljeni i narodni poslanik Zoran Babić i narodna poslanica Aleksandra Tomić, onda replika za jedno od vas dvoje, s obzirom da ste vi ovlašćena predstavnica.
Reč ima najpre ministar Rasim Ljajić.

Vrlo kratko što se tiče izmena Zakona o zaštiti konkurencije, član 58, u potpunosti je preneta direktiva EU, tačnije član 9. direktive, jedan zarez nije promenjen to je bio i zahtev Evropske komisije i jedna od primedbi koja je često isticana, kada se radi o važećem Zakonu o zaštiti konkurencije, jer se računa da 60% sporova u ovoj oblasti, da se rešava na ovaj način i da će to poboljšati i uticati na efikasnost rada same komisije i to su bili motivi za izmenu ovog člana zakona.
Ponovo se vraćamo na pitanje adaptacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a ovde je spomenuta cifra, odnosno šteta od 300 miliona evra, pod uslovom da se primeni ovaj model i ovaj predlog koji je na stolu EU, budžet Srbije bi prihodovao manje 7,9 miliona evra po osnovu sniženih carinskih stopa, odnosno primene carinskih stopa koje su važile u okviru CEFTA Sporazuma.
Ali, još jednom hoću da istaknem. Imali smo najpre bilateralni sporazum koji je onda važio i u okviru CEFTA da je Hrvatska plaćala, odnosno Hrvatska duvanska industrija 15% carine, a naša carinska stopa za izvoz naših cigareta na hrvatsko tržište je bila 38%.
Sada, po ovom sporazumu, ukoliko se prihvati ovakav kakav jeste, ovo je najgore što može da bude, gore ne može, može da bude samo bolje, mi ćemo imati, oni će plaćati 15% na 1600 tona i iznad 1600 tona plaćaće 57%.
Mi imamo potpuno bescarinski izvoz, bez ikakvih kvota, nula carinska stopa i to je sve tačno, sve drugo možemo da pravimo priču, ali naprosto ovo su razlozi, ovo su argumenti, ovo su činjenice.
Da li je moglo bolje? Jeste. Da li smo zadovoljni? Nismo, ali su okolnosti takve da je ovo bila ponuda na stolu, mogli smo narednih godinu dana da se junačimo i kažemo – nećemo ništa da prihvatimo; mogli smo sa svim posledicama koje povlači jedna takva odluka, računali smo da još uvek postoji prostor da se sporazum adaptira, da se sporazum izmeni, koji će uvažiti neke naše realne ekonomske interese, da se ne ponavljam rekao sam u ova dva pravca, u onom uvodnom delu.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, dva minuta pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem se gospođo predsedavajuća.
Puno pominjanja nečega što ne treba da bude tema za parlament i nečega što nije tema dnevnog reda, ali i to pominjanje Vaterpolo saveza motiviše SNS da se kandidujemo i za mesto predsednika Košarkaškog saveza Srbije, a predsednik KSS je jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, predsednik DS, gospodin Dragan Đilas. Tamo ćemo se kandidovati, tamo ćemo vas pobediti kao što smo vas pobedili u Vrbasu, kao što smo vas pobedili u Zaječaru, kao što smo vas pobedili u Zemunu, kao što smo vas pobedili u celoj Srbiji i to je razlog ovolike mržnje koja je prosipana i koja se prosipa svakodnevno u parlamentu Republike Srbije.
Međutim, zarad istine, a ovde se skupštinska govornica nažalost koristi i za izricanje nekih stvari koje nemaju nikakve veze sa istinom, da ne koristim težu konotaciju, pa je najavljivano odavde da su neki ljudi, čak i iz Skupštine ostajali bez posla i parčeta hleba iako to nije istina, pa čak nismo dobili ni izvinjenje za iznošenje takvih neistina, ali ja bih želeo u ime SNS poslaničke grupe koju predstavljam, da iznesem one stvari koje su istinite.
Godine 2012. je nivo investicija u Srbiji bio tačno 227.000.000 evra i to u 2012. godini kada je do avgusta meseca odgovornost za vršenje vlasti imala DS i Vlada Mirka Cvetkovića, iako većina od ovih 227.000.000 evra su investicije koje je donela nova Vlada. Šta ćemo sa time?
U ovoj godini, u 2013. godini, 780.000.000 evra investicija će se realizovati ili je realizovano u Srbiji. Da li smo zadovoljni tim nivoom? Naravno da nismo, naravno da može bolje.
(Predsedavajuća: Vreme, dva minuta.)
Još jednu rečenicu i završavam.
To što se vi hvalite 2011. godinom i nivoom investicija u koji ste uračunali omiljenu investiciju i prodaju „Maksija“ „Delezu“ i uračunali kao svoju investiciju, u stvari Miškovićevu prodaju firme i što vam je to na srcu, to je više vaš problem, nema veze sa istinom i sa realnošću.