Narodni poslanik Zoran Kasalović.

Zahvaljujem.
Zatražiću obaveštenje i postaviću nekoliko pitanja Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave, a osnov mog obraćanja je upravo dopis ovog ministarstva broj 07-00-00151/2013-04, od 13. avgusta ove godine, upućeno predsedniku Skupštine opštine Žitište, u predmetu i u vezi sa pitanjem potvrđivanja mandata odbornika Skupštine opštine Žitište, gde se u poslednjem pasusu govori da o preduzetim merama u konkretnom slučaju, potrebno je da saglasno članu 78. i članu 80. tačka 3. Zakona o lokalnoj samoupravi, obavestite podnosioca prestavke i ovo ministarstvo.
Moje pitanje i dakle, obaveštenje, je upravo u tom smislu, podnosioc prestavke je odbornik Milan Pašić, a on o preduzetim radnjama očigledno nije obavešten, a moje pitanje je – da li je Ministarstvo povodom ovog dopisa obavešteno o preduzetim merama od strane Skupštine opštine Žitište?
Suštinski, ovo može da izgleda i političko pitanje, ali da bih zaista izbegao bilo kakvu dodatnu političku konotaciju, u svom obrazloženju pitanja i zahteva za obaveštenjem neću zaista spominjati nijednu političku stranku, ni aktuelnu većinu koja je čini u postupku, dakle, postavljena pitanja iz zahteva za objašnjenje, već želim zaista principijelno da govorim, jer se radi o potvrđivanju mandata Milanu Pašiću, nastavniku iz Torka, koji je dobio uverenje od Izborne komisije opštine Žitište, 8. jula 2013. godine, koje je zavedeno pod brojem I-013-5/2013, na osnovu kog Skupština opštine Žitište, odnosno aktuelna većina u više navrata odbija da potvrdi ovaj mandat.
Zaista, bili smo svedoci više puta da smo slušali u praksi određene probleme koji se tiču pre svega, odredbe da mandat pripada odborniku, ovo je čini mi se jedan jedinstven slučaj i pitao bih zaista i ovog puta i Ministarstvo – da li postoje, ili je upoznato sa još ovakvim slučajevima u Republici Srbiji? Smatram da, pre svega, Ministarstvo resorno za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, mi narodni poslanici, javnost, uopšte treba da bude upoznata sa svim informacijama i praksom kako se primenjuje zakon u Republici Srbiji, odnosno ne primenjuje. Smatram da na taj način i samo Ministarstvo i mi na osnovu tih informacija možemo u budućnosti preduzeti određene mere, kako bi se izvršile izmene i dopune zakona, određenih podzakonskih akta, da se ovakve situacije ne bi dešavale.
Naime, u konkretnom slučaju, odbornik Milan Pašić ima uverenje, aktuelna većina odbija da u dnevni red Skupštine opštine Žitište uvrsti potvrđivanje mandata, odnosno na Administrativno-mandatnoj komisiji u više navrata. Zbog toga, cenim i mislim da ovo zaista nije tema i političkog i nekog lokalnog karaktera, jer na ovaj način izbornu volju građana praktično u svoje ruke uzima aktuelna većina, ovog puta u Skupštine opštine Žitište.
Zaista mislim da to više nije ni političko pitanje, već pitanje i ljudskih prava, vladavine prava, jer ne sme se dozvoliti da bilo kojoj aktuelnoj većini u Republici Srbiji, u slučaju da se ne dopadaju određeni stavovi odbornika, način razmišljanja i načina kako će on prezentovati te stavove u ime građana, ne pripada, već jednostavno građani na izborima odlučuju ko će ih predstavljati.
Naravno, ovakvim svojim nepostupanjem unazad tri meseca u Skupštini opštine Žitište se ne zna ko su odbornici, ko je odbornik, a svakako u ovom slučaju ne postoji 31 odbornik u aktuelnom sazivu Skupštine opštine Žitište, kako je to aktima propisano i ne treba govoriti da u tom smislu, zaista u ovom trenutku Skupština opštine Žitište nema legitimitet da odlučuje, niti na valjan način radi u interesu građana.
Zbog toga zaista cenim da je ovo jedno principijelno pitanje i želim da još jednom dobijem obaveštenje od Ministarstva regionalnog razvoja, da li je dobilo povratnu informaciju od predsednika Skupštine opštine Žitište o potvrđivanju mandata Milanu Pašiću i da li su poznati još slični slučajevi u postupanju lokalnih samouprava u Republici Srbiji?

Narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije, a tiče se sve češćeg ugrožavanja slobodnih izbora koje je jedno od osnovnih ustavnih prava.     
Podsetiću da je još u vreme opštih izbora za predsednika Republike, parlamentarnih izbora i lokalnih izbora, kroz jednu obmanu birača, sadašnji predsednik stvorio među građanima zabunu da li je bilo krađe izbora. Ispostavilo se da te krađe izbora nije bilo. Međutim, posle tih izbora usledili su neki lokalni izbori na kojima je bilo kupovine glasova, otvorene kupovine glasova, neke stranke ili grupe građana su kupovale glasove, a neke su dokupljivale glasove. Bilo je pretnje građanima, bilo je premlaćivanja i upotrebe državnih resursa u izborne svrhe, automobila, novca itd.
Pitam Vladu Republike Srbije i nadležne organe - dokle se stiglo sa istraživanjem slučaja kupovine glasova u Novom Sadu, na lokalnim izborima? Pitam, da li su pronađeni i privedeni pravdi batinaši koji su na prethodnim izborima održanih u Vrbasu, pretukli Danila Bobića? Pretili devojci koja je bila sa njim? Lišili Danila Bobića slobode i ugrozili mu tom prilikom izborno pravo, član 52. Ustava Republike Srbije? Slobodu kretanja član 39. Ustava Republike Srbije? I još neka druga načela koja su zapisana u najvišem pravnom aktu Republike Srbije.
Pitam, takođe predsednika i Vladu Republike Srbije – koliko vozila Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije je bilo od 1. do 13. oktobra na službenom putu u Vrbasu? Koliko kilometara su prešli i ko je izdao putne naloge za ta putovanja i kojim povodom su putovali?
Pitam – ko finansira bilborde sa likovima i porukama partijskih funkcionera SNS po gradovima Vojvodine? Ističem primer Vršca i Novog Sada iako znamo da je oglašavanje mimo izbora nezakonito. Da li je pokrenut postupak za širenje lažnih informacija i uznemiravanje građana zbog navodne krađe glasova pred izbore, predsedničke izbore, drugi krug, koje sam postavio na početku ovog govora?
S druge strane, pitao bih predsednika Republike Srbije povodom njegove jučerašnje izjave koja je nedržavnička i nanosi štetu ugledu Republike Srbije o činjenici da mu navodno predsednik Tadić nije ostavio ništa i da je on morao krenuti od nule, pa ga pitam da li zna da je predsednik Tadić bio najugledniji predsednik Republike Srbije u poslednjih dvadesetak godina koji je posetio i susreo se sa većinom svetskih državnika, da li zna da je predsednik Tadić bio zagovornik mirenja u regionu baš na razvalinama politike koju je ostavila stranka gospodina Nikolića?
Da li zna da je gospodin Tadić aktivno učestvovao i doprineo ukidanju viza građanima Republike Srbije, opet sanirajući posledice politike gospodina Nikolića i njegove tadašnje stranke?
Da li zna da je gospodin Tadić…

Vreme.

Završavam, još dve rečenice.
… doveo do ukidanja viza, do poboljšanja položaja nacionalnih manjina, Srba u regionu i svega onog što nam je u nasleđe ostavio gospodin Nikolić? Istina, gospodin Tadić nije ostavio ordenje u sefovima i tu moram priznati da je gospodin Nikolić u pravu.

Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja, neka pitanja ću pretvoriti u apel pre svega za Ministarstvo građevine, odnosno Ministarstvo građevine i urbanizma. Naime, vodosnabdevanje i govoriti o vodosnabdevanju, odnosno snabdevanju zdravom pijaćom vodom u 21. veku je malo smešno, naročito ovde u ovom visokom domu.
Međutim, u okolini Pirota, jedno selo zove se Ponor, gde ima puno poljoprivrednih proizvođača. Već godinama unazad ima ozbiljan problem sa snabdevanjem zdravom pijaćom vodom. Obzirom da lokalna samouprava u Pirotu nije do sada uspela da reši problem, ja ne bih ulazio u to zašto i zbog čega. Javno preduzeće „Vodovod“ iz Pirota je napravilo kompletan projekat i dostavilo ga Ministarstvu građevine, tako da ovog puta stvarno molim nadležne u Ministarstvu da obezbede da stvarno u 21. veku ljudi dobiju zdravu pijaću vodu.
Drugo pitanje i apel odnosi se na Ministarstvo saobraćaja, a radi se o regionalnom putu Pirot-Kalna-Knjaževac, koji se direktno oslanja na Staru Planinu i najkraći put koji povezuje istočnu i jugoistočnu Srbiju sa južnom Srbijom, koji ne da je u katastrofalnom stanju, nego jednostavno saobraćaj vozila je, ne otežan, nego skoro nemoguć, pa ako želimo da razvijamo Staru Planinu i da pokupimo sve blagodeti, ne mislim samo na razvoj turizma nego i stočarstva, molim ovo ministarstvo da u najskorije vreme sagleda mogućnosti kako bi izašli u susret, ne samo građanima Opštine Pirot, već i Knjaževac i Zaječar.
Treće pitanje je za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a radi se o sledećem, kada će i trebalo bi još jedni lokalni izbori da dokažu izbornu volju građana Vojvodine, jer evo sad ne samo u Vrbasu nego i u Kovinu, Srbobranu i još nekim mestima, izborna volja građana uopšte se ne slaže sa, da kažemo, stanjem situacije u parlamentu AP Vojvodine, pa pih molio nadležno ministarstvo da nam da neki odgovor kako ćemo i na koji način da tretiramo i sagledamo ovaj problem na pravi način? Hvala.

Hvala.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Ljubica Milošević, Dijana Vukomanović i Dragan Tomić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača dr Jovana Krkobabića, potpredsednika Vlade i ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike, pozvao da sednici prisustvuju i Brankica Janković i Stana Božović, državni sekretari u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike; Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike; Dragan Vulević, načelnik Odeljenja u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike; Radoje Savićević, rukovodilac Grupe u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike; Dragan Knežević, iz Uprave za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kanade o socijalnoj sigurnosti i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Velikog Vojvodstva Luksemburg o socijalnoj sigurnosti (tač. 9, 10, 11. i 12. dnevnog reda).
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 9, 10, 11. i 12. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.
Vreme imate u prilogu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kanade o socijalnoj sigurnosti i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Velikog Vojvodstva Luksemburg o socijalnoj sigurnosti.
Da li predstavnik predlagača dr Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, želi reč? (Da)
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, cenjeni i poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, dame i gospodo, danas ću samo u nekoliko rečenica da vas uvedem u pitanja ove konvencije i sporazume. Radi se o dve međunarodne konvencije, dva međunarodna sporazuma i to su akta koja su donele međunarodne organizacije, prema tome, vi već znate da su ovo sporazumi koji su prethodno raspravljani, međudržavno usvojeni i prema tome, danas ostaje na nama da usvojimo ove sporazume ili da ih odbijemo.
Počeću prvo sa nekoliko rečenica o Konvenciji o zaštiti deteta. Konvencija o kojoj danas raspravljamo usvojena je 29. maja 1993. godine pod okriljem Haške konferencije za međunarodno pravo, privatno pravo kao odgovor na niz složenih pravnih i ljudskih problema koji su pratili međunarodna usvajanja.
Konvencija o međunarodnom usvajanju je u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije jer garantuje posebnu zaštitu dece bez roditeljskog staranja i upućuje na pojačane pravne i faktičke mere koje omogućavaju saradnju sa drugim državama.
Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku u periodu od 2006. do 2012. godine bilo je u proseku 11 međunarodnih usvojenja na godišnjem nivou.
Ratifikacijom Konvencije bi se omogućilo većem broju dece bez roditeljskog staranja, za koju se u razumnom roku ne mogu pronaći usvojitelji u Republici Srbiji, da ostvare svoje pravo na život i razvoj u porodičnom okruženju u drugoj državi.
Ratifikacijom Konvencije pojačala bi se sigurnost u postupcima međunarodnog usvajanja, jer se njom uspostavlja sistem saradnje između organa u državama porekla i državama prijema i uspostavljaju se mere sigurnosti kojima bi se sprečila otmica, prodaja i trgovina decom radi usvajanja, i to: sprečavanjem ekonomskog iskorišćavanja i vršenja pritiska na biološke porodice, osiguranjem da samo deca kojima je stvarno potrebna porodica mogu biti usvojena u zemljama van Republike Srbije. Konvencija obavezuje države ugovornice da preduzimaju odgovarajuće mere kako bi u njihovim državama unapredile usluge nakon usvajanja.
Po prelasku deteta u zemlju usvojenja, a nakon procene centralnog organa te države da ostanak deteta u porodici usvojitelja nije u njegovom najboljem interesu, taj organ može preduzeti neophodne mere radi zaštite deteta. U tom smislu, dete može biti oduzeto od usvojitelja i stavljeno pod starateljstvo. Može se organizovati zbrinjavanje deteta u cilju njegovog usvajanja u drugoj porodici, a može se organizovati i povratak deteta u zemlju porekla, ako primenu takve mere zahteva najbolji interes deteta. Sve ove mere se realizuju uz prethodno obaveštavanje i dogovor sa centralnom organom države porekla deteta.
Konvencija ima veliki broj ratifikacija, što je svakako bitan elemenat odluke da je i ratifikuje Republika Srbija. Posebno je značajno što je većina evropskih država ratifikovala ovaj međunarodni ugovor, uključujući države iz neposrednog okruženja, a zatim i Kina, SAD, Ruska Federacija.
Ratifikacija ovog međunarodnog ugovora je od velikog značaja, jer bi se Republika Srbija na taj način uključila u porodicu država koje tesno sarađuju u oblasti međunarodnog usvajanja, sprečavajući zloupotrebe i propuste sa lošim ishodom po decu.
Moram da istaknem da su određene države, državne institucije i agencije koje realizuju međunarodno usvojenje i Švedska iz koje je značajan broj usvojitelja, koji usvajaju decu državljane Republike Srbije, dobile visoku ocenu, jer ovom postupku pristupaju visoko profesionalno i odgovorno, i u najboljem interesu dece bez roditeljskog staranja.
Republika Srbija redovno prati rast i razvoj deteta koja odlaze na međunarodna usvajanja, putem izveštaja koje dostavljaju ovlašćene agencije ili direktnim obilaskom deteta u državi usvojenja. Smatram da ova konvencija daje dodatne elemente sigurnosti za međunarodno usvojenje i da zaista naša Skupština danas ima puno razloga da izvrši ratifikaciju ove konvencije.
Dozvolite da vam u najkraćim crtama predstavim Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i u borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Republika Srbija je potpisala Konvenciju 4. aprila 2012. godine u skladu sa svojom Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti iz 2009. godine i Nacionalnom strategijom za sprečavanje i suzbijanja nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima iz 2011. godine i time se svrstala u red 19 država članica Saveta Evrope potpisnica Konvencije.
Takođe, predviđeno je formiranje evropske grupe Saveta Evrope za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici sa nadležnostima zasnovanim na principima ne pristrasnosti stručnosti i multidisciplinarnosti.
Poštovane narodne poslanice, poštovani narodni poslanici, nasilje nad ženama i nasilje u porodici predstavlja težak društveni problem sa kojim se suočava i Republika Srbija. Prema podacima centra za socijalni rad u 2012. godini imali smo 9.325 žrtava i one su dobile neki vid pomoći, kao što su sigurne kuće i druge vrste pomoći, radi njihovog zbrinjavanja. Nasilje se uglavnom dešavalo u porodici oko 96%. Centri za socijalni rad evidentirali su 6.121 počinioca nasilja prema deci i odraslima, gde su 80% muškog pola.
Republika Srbija radi na smanjenju nasilja javnim kampanjama, radom na lokalu, utiče da do nasilja ne dođe, preduzimajući čitav niz mera koje su u ovom momentu u mogućnosti, uključujući i izgradnju sigurnih kuća. U tom pravcu svaki doprinos je izuzetno dobrodošao i pojedinca i lokalnih zajednica, kako bismo smanjili nasilje u porodici, a naročito nasilje nad ženama i decom.
U svetlu približavanja Republike Srbije EU i harmonizacije njenih propisa sa pravnim tekovinama EU treba istaći da je Evropski parlament, krajem februara 2013. godine, usvojio Rezoluciju o eliminaciji i sprečavanju ovih oblika nasilja nad ženama i decom, kojom je pozvao sve zemlje članice EU da obave ratifikaciju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a posebno nasilja nad decom.
Dozvolite mi sada nekoliko reči o Sporazumu o socijalnoj zaštiti sa Kanadom, imajući u vidu brojnost građana Republike Srbije koji žive i rade u Kanadi, kao i potrebu daljeg razvoja i učvršćivanja prijateljskih odnosa i saradnje u svim oblastima, pa i u oblasti socijalnog osiguranja. Pristupanje pregovorima u cilju zaključivanja Sporazuma o socijalnom osiguranju je bilo obostrano korisno.
Prema raspoloživim podacima, u Kanadi živi i radi preko 100.000 građana srpskog porekla. Sporazum o socijalnoj sigurnosti između Republike Srbije i Kanade, kojim je utvrđeno ostvarivanje prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, kao i prava za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, potpisan je 12. aprila 2013. godine u Beogradu. Usaglašeni Sporazum sadrži odredbe koje će omogućiti osiguranicima i korisnicima prava i potpunu zaštitu u oblasti penzijskog osiguranja.
Standardna rešenja i principi koji su zastupljeni kroz odredbe Sporazuma su: jednak tretman državljana država ugovornica u oblasti penzijskog osiguranja, neposredna isplata stečenih davanja, korisnik koji je ostvario pravo na davanje u mestu njegovog prebivališta, penzija i druga primanja; sabiranje perioda osiguranja navršenih u obe države ugovornice radi ostvarivanja prava na penziju i druga davanja; princip osiguranja koji omogućava da teret na davanja iz penzijskog osiguranja snosi ona država čiji je osiguranik u pitanju; principi primene zakonodavstva države u kojoj je lice zaposleno, sa izuzetkom upućenih radnika, državnih službenika, diplomatskih i konzularnih predstavnika kojima je obezbeđeno socijalno i penzijsko osiguranje u zemlji porekla, odnosno koja šalje predstavnike.
Primena ovog sporazuma imaće značajne efekte u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i prava za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Za Srbiju je zaključivanje Sporazuma o socijalnoj sigurnosti od izuzetne važnosti, jer omogućava našim građanima koji su živeli i radili u inostranstvu da lakše ostvare prava iz socijalnog osiguranja i da ta prava mogu koristiti na teritoriji Republike Srbije.
U oblasti socijalnog osiguranja između Republike Srbije i Velikog Vojvodstva Luksemburg primenjuje se identičan sporazum koji je zaključen i sa Kanadom, sa jednom izmenom da se ovim sporazumom reguliše i zdravstvena zaštita naših građana koji privremeno rade u Luksemburgu. Hvala na pažnji.