Hvala.
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
Ovde smo predložili da skratimo rok za koji bi trebalo lokalne samouprave da donesu ovaj akt.
Kao što je koleginica govorila, mi smo to skratili na tri meseca, ali, verujte mi, lokalne samouprave koliko dugo su već čekale na donošenje ovog zakona, oni imaju već pripremljene odluke, tako da sve odgovorne opštine i svi odgovorni gradovi svakako imaju već pripremljene odluke. Spremni su bukvalno da po samom stupanju na snagu ovog zakona da koriste i te svoje odluke kako bi mogli da legalizuju sve objekte.
Prosto, mislim da lokalne samouprave, kao što imaju obavezu da donesu ove odluke, tako one imaju i pravo da odrede kolike će to cene biti za naknadu za uređenje građevinskog zemljišta i na koji način će oni doći do tih cena.
Prosto, treba pustiti lokalnim samoupravama da one to same učine, jer one najbolje znaju na koji način ko šta može da plati i da li treba nešto da se plati ili ne treba i da li to komunalno opremanje su oni utrošili za izgradnju te komunalne infrastrukture ili nisu.
Postavila bih opet pitanje šta ćemo sa onim građanima koji su već platili po nekim određenim, drugačijim, većim cenama? Da li njih sada stavljamo u neravnopravan položaj u odnosu na ove građane koji će sada plaćati?
Postoje određene lokalne samouprave, određena mesta gde se dosta gradi, gde ima puno investitora, gde ljudi smatraju da, bez obzira na cenu naknade za uređenje građevinskog zemljišta po kvadratu prostora koji se gradi, pre svega poslovnog prostora, oni imaju interes da tu grade, da ulažu, jer će sredstva da im se vrate, jer su te lokalne samouprave napravile povoljan ambijent da to tako i bude, da se ta sredstva obrnu i da oni imaju svakako profita.
Ali, ono što me još zanima, pored ovih nekoliko pitanja koje sam postavila, na koje nisam dobila danas odgovor, jeste kako ćete uopšte u ovom zakonu rešiti…

Vreme, gospođo Božanić.)

Uzeli ste mi malopre 45 sekundi. Morate me sada pustiti.

Nemate, vi niste predlagač, ali ste koristili vreme poslaničke grupe.

Četrdeset pet sekundi je išlo vreme dok ste vi govorili od naše poslaničke grupe.

Niste u pravu.

Hvala.

Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Janko Veselinović, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Božidar Đelić, Aleksandar Senić, Srđan Milivojević, Radoslav Milovanović, Jovana Mehandžić, Jovana Joksimović i Branka Karavidić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Travar–Miljević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Olgica Batić i zajedno Judita Popović, Radmila Gerov i Kenan Hajdarević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov. Izvolite.

Mi smo predložili ovim amandmanom da se član 32. briše zato što je apsolutno nepotreban ovaj član.
Pre svega, ministre, u članu 32. stav 1. kaže se da rušenje objekta, koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, da ne čitam dalje, neće se izvršavati do pravosnažnog okončanog postupka legalizacije.
Pre svega moram da vam kažem da pravno nije dobra formulacija. Ne može da se kaže da se rušenje objekta neće izvršavati. Valjda se neće izvršavati rešenje o rušenje.
Ceo taj stav je apsolutno nepotreban zato što u Zakonu u članu 33. stav 1. jasno ste precizirali kada će se objekti rušiti. Taj stav 1. člana 32. je potpuno
nepotreban. Nepotreban je, ministre, i ovaj stav 2. u kome vi kažete kada građevinski inspektori donose rešenje o rušenju. Pa, to stoji u Zakonu o planiranju i izgradnji i apsolutno to nema nikakve veze sa ovim zakonom.
Da smo u pravu i da ovaj član nije potreban, pokazuje i činjenica da u kaznenim odredbama Zakona nemate predviđenu kaznu šta se dešava kada građevinski inspektori ne postupe u skladu sa članom 32.